Чланци поређани по датуму: nedelja, 26 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kruškina buva i ervinija spadaju u najznačajnije neprijatelje u proizvodnji kruške. U pojedinim godinama mogu prouzrokovati gotovo stopostotne gubitke. Ove godine je prvo poleganje jaja primećeno sredinom marta. Kasni sneg neće doprineti smanjenom uticaju brojnosti ove štetočine, jer minus nije toliko
veliki. O ovim temama odgovor smo potražili u Poljoprivredno savetodavnoj stručnoj službi Kraljevo.
U zasadima se kruškina buva svake godine pojavljuje u različitom intezitetu. Na njenu pojavu utiču mnogi faktori, među kojima i preterano đubrenje azotom, bujnost zasada, gustina sklopa (do 10000 sadnica/ha), osetljivost sorti, jačina rezidbe, navodnjavanje, uništavanje korova, uništavanje prirodnih neprijatelja i brzo prilagođavanje pesticidima. Nažalost, kruškinu buvu praktično favorizuje čovek, u cilju da ostvari što veći profit. U takvim uslovima proizvodnje povećava se reproduktivnost kruškine buve, koja više proizvodi mednu rosu.
„Na našem području pronađene su tri vrste kruškine buve: obična (Psylla piri), velika (Psylla pirisuga) i mala (Psylla piricola). Ekonomski najznačajnija štetočina u intenzivnoj proizvodnji kruške je obična kruškina buva. Ova štetočina kod nas ima 4-5 generacija godišnje i veliki potencijal razmnožavanja. Štete nanose larve sisajući sokove na mladom lišću i mladarima, pupoljcima i plodovima, usled čega može doći do žućenja i uvijanja listova, opadanja cvetnih, lisnih pupoljaka i mladih plodova. Odrasle jedinke kruškine buve su prenosioci fitoplazme Pear decline, prouzrokovača iznenadnog propadanja kruške.
Svake godine pravi štete na lokalitetima gde se kruška gaji“ - pojašnjava dipl.inž Vladimir Kostić, iz PSSS Kraljevo.Larve kruškine buve prave i indirektne štete, jer se na izlučenu mednu rosu naseljava gljiva čađavica, usled čega lišće i plodovi postaju crni. Kruškina buva prezimljava u odraslom stanju u pukotinama kore, ili drugim pogodnim skrovištima.
„Vizuelnim pregledom zasada kruške uočeno je značajno prisustvo ima ga obične kruškine buve. Pogodni su uslovi za razvoj, pa treba preduzeti odgovarajuće
mere suzbijanja oveštetočine. Ukoliko je moguće što pre i odmah, jer ukoliko prva generacija uspe da opstane brojčano, bojim se da će sve dalje mere biti polovično uspešne“ - kaže ovaj stručnjak.
Suzbijanje kruškine buve tokom vegetacije je veoma teško. S jedne strane zbog malog broja efikasnih preparata, a s druge strane zbog mogućnosti nastajanja rezistentnih sojeva upotrebom preparata istih, ili sličnih mehanizama delovanja. U kasnijoj fazi (maj-avgust) prirodni neprijatelji ove štetočine mogu u značajnoj meri da redukuju njen broj.
„U ovom periodu neki insekticidi, koji se koriste za subijanje kruškinog smotavca, deluju i na prirodne neprijatelje kruškine buve. Zbog toga je preporučljivo da se za suzbijanje kruškinog smotavca u ovakim zasadima koriste prvenstveno preparati Dimilin ili Zolon. Potrebno je suzbiti odrasle, prezimele insekte u jesen i proleće, pre opadanja lišća i kretanja vegetacije radi smanjenja populacije u narednoj sezoni. Pre polaganja jaja koristiti neki od piretroida uz dodatak mineralnog ulja, jer ženke kruškine buve ne polažu jaja na uljnu podlogu“- savetuje Kostić.S obzirom da je u svim zasadima kruške gde je vegetacija pri kraju, zabeležena jača pojava kruškine buve, treba primeniti piretroide u kombinaciji sa mineralnim uljima. Time se brojnost ove štetočine redukuje pre njenog odlaska na prezimljavanje. Tretman treba sprovesti po sunčanom danu, u najtoplijem delu dana.
Kada je u pitanju ervinija, tu je stanje čini se još kritičnije. Bakteriozna plamenjača je najznačajnija bakteriozna bolest jabučastog voća u Srbiji. Prouzrokovač je bakterija Erwinia, čije je prisustvo do sada zabeleženo u skoro svim većim voćarskim rejonima kod nas. Podaci sa terena slikom govore da su problem preliveni i na ovu godinu. Najznačajnije su mehaničke mere – uklanjanje obolelih delova biljke, koje treba sprovoditi kako u vegetaciji, tako i u periodu mirovanja.
Češćim pregledom voćnjaka tokom vegetacije omogućuje blagovremeno otkrivanje zaraze. Interesantno je da ervinija lakše živi u odgajanim voćnjacima,
posebno tamo gde je đubrenje intenzivno. Najčešce napada jabuku, krušku, dunju, mušmulu i glog, prouzrokujuci štete i do 100%. Suzbijanje ervinije prvenstveno se bazira na nepesticidnim merama iz razloga nedostatka dovoljno efikasnih baktericida. Samo ime bolesti ukazuje da su oboleli
delovi sprženi i sasušeni. Nekroza zahvata cvetove, plodove, stablo, lišće i drvensate biljne delove i spoljavanje simptoma na plodovima zavisi od načina na koji su oni zaraženi. Ako su zaraženi savim mladi plodovi oni ostaju sitni, smežurani i ostaju pričvršćeni za cvast, kada je već kasno.
Kora zaraženih grana je vlažna i tamnija nego kod zdravih biljaka. Nedoumica voćara je šta uraditi sa mladim zasadima koji su napadnuti, jer sa starijim voćnjacima, gotovo da niko nema dilemu da ih se treba rešiti.Na iskrčenim površinama ne treba podizati mlad zasad sa voćnim vrstama koje su podložne ovoj bolesti. Rezidba je još jedna od mogućih mera zaustavljanja ervinije.
„Zelenom rezidbom treba odstranjivati sve zaražene delove, spaliti ih, da bi se smanjio izvor zaraze. Alat za orezivanje treba dezinfikovati posle svakog prereza
zaraženog tkiva da bi se smanjilo eventialno preneošenje bakterija alatom. Pravilna primena baktericida u vreme početka vegetacije može biti veoma efikasna“, kaže Kostić.
Prema rečima, našeg sagovornika poslednjih nekoliko godina bolesti kruškina buva i ervinija znatno su uticale na brojnost stabala kruške u čačansko-kraljevačkom kraju. Potrebno je i obratiti pažnju na eventualno prisustvo obolelih biljaka gloga, vatrenog trna i dunjarice u blizini zasada i ukloniti ih. Zbog ervinije pojedini voćnjaci će morati na potpuno vađenje sadnica.
Jedan od primera smo imali u Bukovici, poznatom voćarskom kraju. Mladi voćar, inače poljoprivredni tehničar, moraće ove godine da iskrči hektar viljamovke, jer nije uspeo da se izbori sa problemom. Ovajposao je trebao da uradi još lane, međutim obolela stable su morala ostati na parceli jer je za podizanje istog dobio subvencije od lokalne samouprave. Tako se dogodilo da je slovo zakona važnije od problema na terenu. Iz svih navedenih razloga naročito
je važno konsultovati struku. Svaka greška je kobna, jer u vremenski lošim godinama, koje prati i prilično loša cena voća, ekonomski gledano gubici su više nego ogromni. Od 2016. godine u kraljevačkom kraju ervinija je prisutna naročito u zasadima kruške i dunje. Ako ovome dodamo da je Tavnik, selo sa najvećom proizvodnjom dunja u Srbiji ali i šire, treba zaista shvatiti da imamo ozbiljnog neprijatelja. U svakom slučaju preventiva i upornost su majka uspeha u svakom poslu, pa i ovom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Jedna od najznačajnijih mera u tehnologiji gajenja kukuruza je suzbijanje korova. U usevu kukuruza zastupljeno je oko 150 korovskih vrsta. Najzastupljenije korovske vrste u usevu kukuruza su: pepeljuga (Chenopodium album), poponac (Convolvulus arvensis), običan štir (Amarantus retrofexus), palamida (Cirsium arvense), zubača (Cynodon dactilon), muhar (Panicum crusgalli), divlji sirak (Sorghum halpense), Setaria spp. Mere suzbijanja podrazumevaju preventivne i direktne mere.

Preventivne mere su: setva čistog semena, sprečavanje širenja korovskih biljaka stajskim đubrivom i kompostom, ispravan postupak sa biljnim otpacima, uništavanje korovskih vrsta na neproizvodnim parcelama, održavanje čistoće nepoljoprivrednih površina.
Veliki značaj imaju agrotehničke mere koje obuhvataju osnovnu i dopunsku obradu zemljišta, međurednu kultivaciju, zaoravanje strništa i pravilan plodored. Hemijske mere podrazumevaju upotrebu herbicida. Korovske vrste u kukuruzu treba suzbijati posle setve a pre nicanja i posle nicanja useva (korektivni tretman).

Posle setve a pre nicanja primenjuju se: herbicidi na bazia.m. smetolahlor 1,5 l/hauz dodatak preparata na bazi a.m. terbutilazin 2 l/ha.

Posle nicanja useva
Suzbijanje širokolisnih korovskih vrsta:
Jednogodišnji i višegodišnji širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. 2,4 D, dikamba ili a.m. bentazon kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.

Jednogodišnji i višegodišnji uskolisni i širokolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. nikosulforon + a.m. bentazon ili a.m.
dikamba kada je kukuruz u fazi 2-5 listova.
Posle nicanja do faze 6 listova kukuruza herbicidi na bazi a.m. nikosulfuron ili a.m. nikosulfuron+a.m.mezotrion. Širokolisni i neki uskolisni korovi suzbijaju se herbicidima na bazi a.m. mezotrion kada je kukuruz u fazi do 8 listova.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/24/zastita-bilja/cime-suzbiti-korove-u-kukuruzu/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Opasnost od trovanja pčela je prisutna tokom cele aktivne pčelarske sezone. Najbolji vid borbe protiv ovog problema je preventivno delovanje. Uvek je poželjno upoznati se sa okolnim zasadima kako bismo lakše delovali u cilju sprečavanja potencijalne opasnosti od trovanja, razgovorom sa vlasnicima tih zasada. Važno je da oni budu upoznati o značaju pčela, da pčele oprašivanjem povećavaju prinose i poboljšavaju kvalitet plodova.

Nažalost, preventivno delovanje nije uvek dovoljno, pa dođe do trovanja pčela, a tada je neophodna brza reakcija kako bismo sebi obezbedili šansu da ostvarimo svoja prava u pogledu obeštećenja. Vremenski uslovi mogu da ubrzaju raspadanje aktivnih materija, pa je veoma važno u što kraćem roku uraditi sledeće:

OBAVESTITE FITOSANITARNU INSPEKCIJU

Prijava se vrši usmeno, u elektronskoj i pisanoj formi. Nakon usmenog obaveštavanja inspektora, pisani zahtev na A4 formatu (obrazac 1) se predaje na pisarnici u dva primerka, jedan overeni primerak ostaje vama kao dokaz da ste slučaj na vreme prijavili, dok drugi primerak ostaje na pisarnici. Takođe zahtev pošaljite i u elektronskoj formi, mejlom (kontakti u tabeli 1) i obavestite šefa regionalnog odseka fitosanitarne inspekcije koji je nadležan za teritoriju na kom je došlo do trovanja, recimo ako su pčele odseljene na neku pčelinju pašu (konatakti u tabeli 1).

Inspekcija izlazi na teren, uzima uzorke i sačinjava zapisnik. Zapisnik je potrebno potpisati, ali to učinite tek kada ga detaljno pročitate i kada uzajamno usaglasite ono što je uneto u zapisnik. Ono što nije uneto u zapisnik na sudu se ne može koristiti.

 Od ispektora zahtevajte:

– primerak zapisnika, čitko napisanog zbog lakog tumačenja;

– da unese zakonsko pravo o pokretanju prekršajnog postupka protiv vlasnika parcele ili lica koje je odgovorno za nanešenu štetu. Ako inspektor neće da pokrene prekršajni postupak, onda vi kao oštećena strana učinite to u skladu sa zakonom. U slučaju da je lice koje je izazvalo trovanje pčelinjih zajednica u tom trenutku nepoznato, u zapisniku i u prekršajnom sporu se navodi NN lice;

– obezbedite inspektoru zaštitnu opemu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE VETERINARSKU INSPEKCIJU

 Prijava se, kao i fitosanitarnoj inspekciji, vrši usmenim putem, u elektronskoj i pisanoj formi. Prijava u pisanoj formi je obavezna kao i u slučaju fitosanitarne inspekcije, zahtev predajete u dva primerka na pisarnici, jedan overen primerak ostaje vama.

 Veterinarski inspektor izlazi na teren, uzima uzorke pčela i sačinjava zapisnik. Zapisnik pre potpisivanja obavezno dobro pročitajte i usaglasite ga sa inspektorom, da odgovara činjeničnom stanju. Ponovićemo, obezbedite inspektoru zaštitnu opremu, kako bi na bezbedan način obavio svoj posao.

OBAVESTITE POLICIJU

Policija izlazi na teren i takođe sačinjava zapisnik. Policiji je potrebno obezbediti zaštitnu opremu. Za razliku od inspekcija, policija mora biti obaveštena i mora napraviti zapisnik, jer je ona nadležna za zaštitu imovine.

 OBAVESTITE POLJOPRIVREDNU INSPEKCIJU

Poljoprivredna inspekcija bi trebalo da bude obaveštena i mora dati mišljenje o trovanju pčela.

 Obavestiti i predsednika svog pčelarskog udruženja o nastaloj šteti, a ukoliko se trovanje dogodilo na teritoriji gde ste odselili na neku pčelarsku pašu, obavestite i predsednika udruženja čije udruženje pokriva tu teritoriju. Obavestiti pčelare u vašoj blizini da ste na vašem pčelinjaku uočili trovanje uz proveru na njihovim pčelinjacima. Ako je i kod njih ista situacija, napravite kratki zajednički zapisnik o zatečenom stanju, sa podacima i potpisima. Čak i ukoliko kod njih nema trovanja, sa njima napravite zapisnik o stanju na vašem pčelinjaku.

 Poželjno je napraviti što više fotografija i video zapisa, takođe, ako okolnosti dozvole, snimajte ceo događaj. Obezbediti što više svedoka.

Obezbediti stalno dežurstvo na pčelinjaku do izlaska nadležnih organa, ne dirati ništa kako bi inspekcija što lakše uzela uzorke i što validnije sačinila zapisnik.

 Dok čekate izlazak inspekcija i policije na teren, pripremite sledeću dokumentaciju:

– aktivni status poljoprivrednog gazdinstva,

– HID broj,

– ID broj pčelinjaka, tj. stajališta,

– ako se trovanje desilo na lokaciji gde ste odselili pčelinjak, pripremite i Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke životinja u unutrašnjem prometu (tzv. Transportno uverenje) koje dokazuje da ste legalno transportovali pčele,

– popuniti obrazac „Prijava sumnje na trovanje pčela“ (obrazac 2),

– poželjno je da sa inspektorom obiđete teren, da mu ukažete na svaku sumnju koju imate, ako sumnjate na neko sredstvo koje je potencijalno izazvalo trovanje. U slučaju da da imate stvarnih saznanja koje je sredstvo korišćeno (pronađena ambalaža), obavestite inspektora, kako bi se išlo sa ciljanom analizom, što će ubrzati vreme za dobijanje rezultata ali i smanjiti troškove.

Na sajtu SPOS možete naći i formulare za prijavu.

Izvor:http://spos.info/postupak-prijave-osnovane-sumnje-na-trovanje-pcela/

 

Објављено у Pčelarstvo
nedelja, 26 april 2020 10:21

Korona podigla cene ovog voća

Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuke prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara, piše Danas.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

"Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas", ističe Keserović.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

"Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem", naglašava sagovornik lista.On ističe da se u voćarstvo u poslednjih 15 godina dosta ulagalo, što se oseća.

"Voće će i sada izneti veliki teret kada se radi o izvozu. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda ono sa povrćem čini od 19 do 23 odsto, nekada i do 25 odsto, a samo od izvoza voća i voćnih prerađevina prihoduje se 600 miliona dolara godišnje", kaže Zoran Keserović.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

"Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje za šta im treba malo više goriva", ističe Galetin.Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

"Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore", napominje Galetin.

Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

"Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica", ističe Žarko Galetin.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/korona-znatno-poskupela-jabuke-limun-i-pomorandze/03t8thl

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30