Чланци поређани по датуму: petak, 17 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Virusu i snegu se niko nije nadao, ne bar u martu i ne ovom virusu i snegu posle prolećne zime. Istina na baba martu smo nekako navikli, bivalo je da nas sneg obraduje, naravno u negativnom smislu i krajem aprila, ali novi neprijatelj korona virus, je daleko nevidljiviji i opasniji od svih dosadašnjih problema u ovoj našoj globalnoj priči. Koliko će planetarni problem ostaviti posledice po ekonomiju i poljoprivredu znaće se tek nakon sumiranja svih rezultata. Ono što je nemerljivo, što nema cenu, jesu ljudi. Vest koja već nedeljama okupira svetsku javnost i nije više vest, već naša svakodnevnica. Poslednjih mesec dana uslelio se korona virus i u Srbiji. Bar zvanično. Nezvanično ni svetska nauka nije odgovorila. Svaka čast struci, naročito medicinskom osoblju, koje pod najvećim pritiskom i teškim uslovima radi svoj posao. Nažalost ni neki od njih nisu odoleli napadu. Svaka čast i svima onima koji pod strahom rade, jer ljudski je biti uplašen. Jedan moj profesor je govorio, „samo budale ne znaju za strah”. Osim straha za život, mnogi su bili uplašeni, cenim da su i sada, kako ćemo
preživeti, ne samo novog neviljivog ubicu, već i glad! Na sreću vidimo da su nam prodavnice i snabdevenost odlične i pored tri naleta stihijske kupovine. Donedavno i pijace su bile snabdevene kao da se ništa ne dešava.
Desio se nažalost i sneg, sa niskim temperaturama 23. i 24. marta na području kraljevačkog regiona obeleo je njive i voćnjake. Isti scenario ponovio se prvih
aprilskih dana. Struka kaže da će deo prinosa voća biti umanjen, dok je pšenici vlaga dobro došla. Što se tiče setve možda neće krenuti knjiškim datumom, ali ćemo za ovaj veliki posao takođe imati dovoljno vlage. U plasteničkoj proizvodnji prizemni mraz nije naneo velike štete, jer povrtari imaju iskustva sa prolećnim minusom. Nas generalno muče problemi višeg ranga.
Kako su pooštrene mere zaštite i ograničeno kretanje starijima od 65 godina, odnosno 70 godina proveravamo sa gledišta naše teme poljoprivrede, kakvo je stanje i da li se poštuju odluke. U prigradskoj poljoprivrednoj apoteci „Zemljak“ u Kraljevu, nema uobičajene gužve za ovo doba godine, s obzirom da se primiče setva i da se rade prvi tretmani voća. Ovde su odlično snabdeveni, čak i u pogledu đubriva gde vlada blagi defecit. U ovoj apoteci su preduzete i mere zaštite zaposlenih, kaže Bojan Miletić.
„Prva dva dana je bilo prilagođavanja, sada se zaista poštuju sve mere, od onih kojima nije dozvoljeno kretanje, pa do toga da u objekat mogu biti samo dva kupca. Za sada imamo svega neophopdnog za setvu i sadnju, kao i prve kontigente za zaštitu. Možda će biti malo problema sa đubrivom. Videćemo. Malo je i ovaj sneg sve poremetio. Više padavina ovog tipa imamo u poslednih desetak dana nego tokom cele zime. Naravno da od nas niko na takvo stanje, ne može da utiče. Setva u ovim krajevima uglavnom kreće nakon 15. aprila tako da tek narednih dana očekujemo više kupaca. Prvi tretmani voća su takođe obavljeni. Trenutno se najviše pazari arpadžik i krompir, više za baste”- naglašava Miletić.Slično je i u ostalim poljoprivrednim apotekama. Dakle snabdevenost dobra,
kupovina u naletima. Uglavnom se još uvek čeka. Neki robu naruče telefonom i samo dođu po nju da je preuzmu. Negde je to i najjednostavnije. Dakle radi se…
Od one fame oko gladi nema ni govora. Apotekari kažu i da je solidarnost i dalje prisutna, jer im osim stalnih mušterija dolaze i oni kojima poljoprivreda nije jača strana, te su tako sa spiskom za starije na selu, došli u nabavku. Slika kraljevačke pijace ponajviše zabrinjava u smislu ekonomije, jer njima država
teško da će nadoknaditi buduće gubitke. Na zelenoj i kvantašoj pijaci potpuno je obustavljena prodaja, ne treba ni pominjati da svi koji imaju zakupljen prostor i vrše prodaju na ovoj pijaci, žive upravo od nje. Na kraljevačkoj pijaci, neće biti ni prodaje žive stoke do daljnjeg, a shodno malom prometu biće dovedena u pitanje i likvidnost ovog preduzeća, koje opet zavisi od pijačarine i zakupa. U sklopu JKP Pijace ne rade više ni manji objekti, ali ni mlečna pijaca, ni pijaca za prodaju jaja. Odluku o prestanku rada Pijace u Kraljevu doneo je krizni štab na elektronskoj sednici 30. marta.
Na selu uobičajeni poslovi. Početak marta su obeležili radovi u malinjacima i voćnjacima, koji dominiraju ovim krajevima. Kod Slobodana Stajića, rezidba završena i to samo nekilo dana pre proglašenja vanrednog stanja. Ovaj momak ima proizvodnju voća na 6 hektara, ali i desetak krava. Posao na selu ne može da čeka. Organizuje se tako da pomogne i rođacima u Kačulicama, jer su stariji.
„Šta da kažem vanredno i kod nas. Samo kod nas ako ne uradimo nema ni za nas ni za narod. Rezidbu sam morao da platim oko 2 hiljade evra. Prvi tretmani urađeni pre prvog snega. Imam hektar kajsije, bojim se da nakon i ovog aprilskog snega i mraza kajsija može biti u Srbiji samo na slikama. Spremam se i za setvu kukuruza. Ako ne posejem, šta da nahrani stoku. Zaliha u ovim krajevima malo ko ima. Koncenrtai takođe nisu jeftini. Vidi ništa nije više jeftino, ali život je najsuplji“, naočito će Bobo kako ga u kraju zovu.
Milan Novaković iz Žiče poseduje 3 hektara pod organskom polkom. Veliki posao jer sve mora pod konac ukoliko želi da ima neku dobit. Cena više i nije toliko aktuelna, već svi novonastali problemi. Mada shodno lošim rezultaima u Čileu, možda nam se ova sezona nasmeši u cenovnom skoru.
„Mi bukvalno radimo cele godine, jer treba sve pripremiti na vreme. Nama su poslednjih godina veliki problem uz cenu i vremenske neprilike. Od 2017. godine
imamo konstantno kišu u berbi, prve dve nedelje su nam potpuno izguljene, nakon
toga ulazimo uglavnom u visoke temperature, koje takođe ne odgovaraju plodu maline. Izdaci su ogromni. Moja porodica živi od ovoga. Mi smo jesenas izvukli 70 prikolica stajnjaka. Isti posao uz kosidbu maline radimo i sada, tu je friziranje. Za sada ne angažujemo nikoga, porodično radimo, tako da nema kontakta sa ljudstvom sa strane.Poduži je spisak svih obaveza, a cilj neizvestan. Ne znamo koliko će ovo stanje porajati. Mi do berbe imamo još vremena .Tada će biti problem, jer koga angažovati da bere tri hektara! Videćemo, nezahvalno je bilo šta reći, ovo ne možemo zaustaviti ni molbom, ni pregovorima.
Ceo svet je u problemu“ kaže ovaj vrstan malinar.
Prvi koji će biti na udaru novonastalog stanja su proizvođači rasada. Prvi živ novac u sezoni. Ova godina je za 20% skuplja u proizvodnom smislu, tako da je u startu dovedena u pitanje i sama isplativost. Ukoliko bude daljeg ograničavanja kretanja (u vreme pisanja ovog teksta policijski čas je trajao od 17-05) i kućne prodaje postoje dva scenarija. Jedan je totalno propadanje, drugi sopstvena dalja proizvodnja i nova ulaganja. Mila Milovanović iz Žiče, bavi se skoro dve decenije ovim poslom. Kako su ulaganja veća, a prodaja neizvesna, planira da plastenike, ali i parcelu na otvorenom zasnuje iz sopstvenog rasada.
„Ovo je zaista vanredno. Čak i da se nije desila ovakva situacija, ja zaista nisam imala nameru da izuzetno kvalitetan rasad prodajem u bescenje, tako da ću deo proizvodnje sigurno ostaviti ovde u plastenicima, a deo na otvorenom u polju. Da li ću papriku i pradajz kasnije prodavati kao poluproizvod ili prerađivati u ajvar ili nešto drugo, videćemo. Sneg je pomerio malo sadnju, ali za desetak dana mi ćemo sigurno morati da krenemo sa prodajom. Zaista ne znam šta da očekujem, ovo je moj posao i moja plata. Ipak najvažnije da smo svi dobro. Za drugo kada dođe vreme“ iskreno će Mila.
U seoskom područja, stariji se uglavnom naslanjaju na svoje mlađe ukućane. Rosići u Čukojevcu sto grla na farmi. Domaćin gazdinstva Ljubiša Rosić kaže biće teško. Primiče se i setva. Za mesec dana možda i prvi otkosi sena. Stočarstvo je poslednjih desetak godina opadajuće. Za sada farma redovno funkcioniše, kao i otkup mleka. Cena je kaže i dalje mizerna, ali šta je tu je.
„Vidi kako, radimo kao i do sada. Treba nahraniti sto duša, sto krava, stoka ne može da čeka. Glad ne bira zakon. Nema odmora. Radili smo i pod bombama kad je bio onaj nesretni rat 1999. godine, a kamoli sad! Ja imam petoro unučadi. Vidi, oni mi svako jutro snaga i radost. Moram da pomenem i moju snaju, malo je takvih danas. Da nije nje ne bi bilo ni ove farme. Ja sam već nanizao godine. Nije sad vreme, imamo bih ja što šta da kažem. Trebao bi ovaj seljak malo više da se poštuje“ iskustveno će najstariji domaćin u našoj priči.
I zaista bi drug seljak, sa velikim „S“ u pozitivnom smislu trebao da se poštuje. Sve naše pogube, preživesmo zahvaljujući selu. Džaba belosvetskim moćnicima
zlatne poluge, nafta, moćne bombe, crveni telefoni i demonstracija moći. Moć je, kada imaš narod koji će da preživi i poživi. Neki se sada vraćaju selu, kamo sreće da su svaki vikend došli da se rekreiraju uz bašte ili berbu, umesto skupih teretana i fitness napitaka sumnjivog porekla. Saberite nekada te stavke, izvedite decu na selo. Bilo bi lepo da uživo upoznaju rođake, ali i životinje, koje su im bliske samo na slici ili Zoo vrtu!
Statistika u pogledu žrtava za sada ne ohrabruje, ni ona na svetskom a ni ova našem prostoru. Ono što je sigurno nemerljivo jesu ljudi. Zato budite… „dragi“
voćari, stočari, povrtari, cvećari, pčelari i svi vi koji se bavite poljoprivredom, budite OPREZNI! Oprezniji, više nego ikada pre. Nadam se da u vaše krajeve neće stići bolest. Vi ste bili i ostali najzdraviji deo društva. Preživeli smo mi Turke, Bugare, Švabe, dva puta… Nato bombardovanje… Radio i hranio ovu Srbiju
drug seljak i opet će. Biće hrane, za nas i za druge, nismo mi nikada bili ni cicije! Ljudski je praštati, ali i ne zaboraviti.Da ste nam živi i zdravi!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Poljoprivrednici će kredite za likvidnost i nabavku repromaterijala moći da dobiju po kamati od jedan odsto godišnje, uz rok otplate na 36 meseci. Prema informacijama „Blic Biznisa“, država je u uredbi u koju smo imali uvid, pod istim uslovima, predvidela i povoljne kredite za kupovinu osnovnih sredstava za mlade poljoprivrednike i žene koje rukovode gazdinstvima u nerazvijenim opštinama.

Za sve ostale poljoprivrednike kupovina osnovnih sredstva biće moguća sa kreditima uz kamatu od 3 odsto. Za nabavku krava i traktora odobravaće se krediti uz mogućnost otplate na period od 37 do 60 meseci, sa kamatom od 3 procenta.

„Sve pozajmice su u dinarima, a država će bankama subvencionisati kamatu. Cilj je da pomognemo male poljoprivrednike u okolnostima koje nisu nimalo lake“, kaže naš izvor iz Vlade.

Država će kako saznajemo, poljoprivrednicima omogućiti i direktnu novčanu pomoć, a na koju pravo imaju mali proizvođači mleka, plastenička proizvodnja u zaštićenom području i pčelari koji imaju preko 70 godina.

Prema našim informacijama u Uredbi koja bi danas trebalo da se nađe na Vladi, stoji da će pčelari koji imaju preko 70 godina dobiti po 800 dinara za svaku košnicu, a najviše ukupno 20.000 dinara.

Vlasnici plastenika, u zavisnosti od veličine, moći će da računaju na direktnu novčanu pomoć i do 90.000 dinara.

Država je spremila i pomoć poljoprivrednicima u iznosu od 3.000 dinara po grlu kada je reč o kravama, do najviše 30.000 dinara . Za ovce i koze biće dodeljeno 500 dinara po grlu, a najviše 20.000 dinara.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/16/krediti/krediti-za-likvidnost-i-nabavku-repromaterjala/

Објављено у Agroekonomija
petak, 17 april 2020 16:03

Poljoprivreda čuva standard Srbije

Srbija će zbog pandemije imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.

Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali "Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a".

"To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži", rekao je Brčerević.

Dodao je da je "veoma dobro što je to prepoznao Međunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano".

Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje "karte" pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.

MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.

Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.

"Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti", rekao je Brčerević.

Ima smisla, kako je naveo, očekivati nešto brži privredni rast u 2021. godini, pre svega zbog niske baze iz 2020, a "ovakva prognoza MMF-a, naročito sada ide u prilog Srbiji, ali se mora priznati da su sve prognoze za 2021. trenutno krajnje nepouzdane".

On je ocenio da je paket mera Vlade Srbije za pomoć privredi zbog posledica pandemije uglavnom dobar, da je rađen u skladu sa načelnim preporukama relevantnih svetskih institucija, među kojima je i MMF i da slične mere preduzima većina drugih evropskih zemalja.

Na pitanje da li je Program "Srbija 2025", vredan 14 milijardi evra, ostvariv, Brčerević je rekao da je to sada malo verovatno jer će javne investicije u 2020. sigurno snažno pasti, budući da se zbog krize ove godine neće realizovali svi projekti koji su planirani.

"Bilo bi dobro da se već od 2021. nastavi sa većim ulaganjima države u infrastrukturu jer Srbija spada u infrastrukturno najnerazvijenije evropske zemlje, pa su joj potrebna povećana ulaganja u izgradnju kanalizacije, vodovodne mreže, prečiščivače otpadnih voda, sanitarnih deponija, železničke i putne infrastrukture", rekao je Brčerević.

Istakao je da je Fiskalni savet godinama ukazivao i na nedovoljno investiranje države u zdravstvo, a da se značaj tih ulaganja sada naročito vidi.

Glavni problem sa Pogramom "Srbija 2025" je, kako je ocenio, to što nije razrađen u detaljima, "ne znaju se tačno prioriteti za ulaganja i nije jasno zašto su u te planove ubačeni neki projekti poput izgradnje sportskih objekata koji sigurno ne spadaju u prioritete".

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/240625/Brcerevic-U-Srbiji-manji-pad-BDP-a-zbog-pandemije-nego-drugim-evropskim-zemljama.html

Објављено у Agroekonomija
petak, 17 april 2020 15:57

Dogovor pčelara na lokalnom nivou

PČELARI IZ UDRUŽENJA PČELARA POŽAREVAC POSTIGLI SU DOGOVOR NA LOKALNOM NIVOU DA UZ ČLANSKU KARTU UDRUŽENJA PČELARA MOGU IĆI NA SVOJE PČELINJAKE I U VREME POLICIJSKOG ČASA DA ZAVRŠAVAJU NEOPHODNE POSLOVE. OVE DOZVOLE VAŽE ZA PČELARE DO 65 GODINA A PČELARI SU DUŽNI DA UZ LIČNU KARTU POKAŽU I ČLANSKU KARTU UDRUŽENJA SLUŽBENOM LICU PRILIKOM LEGITIMISANJA

 

Iz Udruženja pčelara Požarevac kažu da su u dogovoru sa lokalnom samoupravom postigli sporazum da se pčelarima do 65 godina uz članske karte Udruženja dozvoli da obilaze svoje pčelinjake i završavaju neophodne poslove i u vreme policijskog časa.

Predsednik Udruženja Pčelara Požarevac, Dejan Stefanović predstavio je svim gledaocima i dozvolu tj člansku kartu udruženja koju je neophodno da pčelari nose sa sobom uz ličnu kartu koju će pokazati službenom licu prilikom legitimisanja.

Stefanović ističe da u martu i aprilu pčelari imaju najviše posla na svojim pčalinjacima. Predsednik ovog Udruženja se nada da iako predhodnih mesec dana mnogi pčelari stariji od 65 godina širom Srbije nisu mogli da posećuju svoje pčelinjake da nije naneta velika šteta pčelinjacima i da će vredni pčelari uspeti da saniraju posledice neblagovrevenog odlaska na pčelinjak.


Savez pčelarskih organizacija Srbije je u više navrata pisao nadležnima, i molio da se pčelarima koji imaju preko 65, odnosno 70 godina, odobri kretanje radi posete pčelinjacima. Ova praksa već postoji u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i drugim državama u okruženju koje su na jednak način pogođene epidemijom COVID-19.

Štaviše, gotovo 8.000 pčelara Srbije je potpisivanjem peticije1 podržalo ovu inicijativu u ime starijih kolega, jer neodlazak ovolikog broja pčelara na pčelinjake doneće katastrofalne štete, ne samo što pčelama preti glad usled hladnog vremena i nedostatka pčelinje paše, a pčelari ih ne mogu prihraniti, već je ugrožena i proizvodnja hrane u Srbiji.

Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane, jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život.

Stefanović je apelovao na sve pčelare da poštuju mere i nastave da u skladu sa svojim mogućnostima rade na svojim pčelinjacima.

VAŽNE ČINjENICE - Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Med i drugi pčelinji proizvodi su samo 1,5% do 3% od te hrane! - Poslednja zvanična procena FAO: Pčele godišnje podižu prinose u poljoprivredi za 153 milijarde evra na svetskom nivou. U Srbiji je to 148 miliona evra, odnosno 226 miliona evra!

- Bez pčelara danas ne bi bilo pčela... To je tragedija. - Svaki treći zalogaj hrane direktno zavisi od pčela, a svaki drugi indirektno! Odgovornost svih država sveta je da svojim merama stimulišu pčelare da se bave pčelarstvom,pčelarstvom, jer ako odustanu, sledi nam sveopšta katastrofa.

Izvor:http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/pcelari_postigli_dogovor_na_lokalnom_nivou_oko_radova_na_svojim_pcelinjacima_20415172623

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30