Чланци поређани по датуму: utorak, 14 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

BEOGRAD, 14. aprila 2020. (Beta) - Pomoć iz državnog paketa mera za otklanjanje posledica pandemije Covid-19 predvidjena je i za oko 450.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstva, ali još nije precizirana vrsta i način podrške, rekao je danas savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Veljko Jovanović. On je za agenciju Beta rekao da još nije završen plan mera, jer je struktura gazdinstava složena i treba napraviti razliku u vrsti pomoći izmedju poljoprivrednika koji nisu ili su uključeni u kooperacije, a na kraju sve zavisi od područja gde je ta poljoprivredna delatnost. "Medju mogućim merama su pomoć u sadnom materijalu, olakšicama za nabavku goriva, delom u odlaganju i otpisu obaveza", rekao je Jovanović. Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je za agenciju Beta da se poljoprivredna proizvodnja odvija u otežanim uslovima, ali da još nisu vidljive moguće posledice pandemije po plasman i naplatu robe. "Očekujemo pomoć iz Vladinog paketa mera za otklanjanje posledica pandemije i svakako bi nam dosta značilo odlaganje kreditnih obaveza", rekao je Jakšić. Dodao je da su skoro svi poljoprivrednici zaduženi, i da su iz "opšteg" državnog paketa dobili pomoć kroz odlaganje kredita na tri meseca, ali da kao registrovani poljoprivrednici koji plaćaju sve poreze i doprinose, očekuju i dodatnu pomoć, namenjenu isključivo toj grani privrede. "Trebalo bi nastaviti s nekom vrstom subvencija, ali tako da se ne dodeljuju kao do sada svima koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva, a nasledjenu zemlju izdaju u zakup i sede na trećem spratu solitera", rekao je Jakšić. Dodao je da se od ukupno 450.000 registrovanih gazdinstava poljoprivredom aktivno bavi oko 120.000 do 150.000. "Ako se pomoć usmeri preko subvencija svim registrovanim gazdinstva, to će biti bacanje para", rekao je Jakšić. Ocenio je da što pre treba nastaviti sa konkursima iz predpristupnog IPARD programa EU za razvoj poljoprivrede.

Објављено у Biljna proizvodnja

Nakon ograničavanja kretanja, u problemu su se našli stočari. U Sakulama se dosta meštana bavi proizvodnjom mleka, uz pomoć lokalne samouprave Opovo, na vreme su dobili dozvole, kako bi mogli da predaju mleko otkupnoj stanici i u vreme policijskog časa.U mestu Sakule je 15-ak gazdinstava koji se bave proizvodnjom mleka. Porodica Jovičin ima 10 krava i svakodnevno isporučuju oko 150 litara mleka. U selu su se dobro organizovali na vreme dobili dozvole, uz pomoć lokalne samouprave, tako da je predaja mleka i u vanrednom stanju dobro organizovana. Kod njih mleko donose i ostali farmeri jer imaju laktofriz, gde se mleko hladi i čuva. “Mi ga skladištimo do jutra. imamo laktofriz od 1.000 litara, primimo mleko i tu se mleko ohladi na 4 stepena. Ujutru dođe cisterna koja preuzima mleko”, kaže Ljubislava Jovičin. U Sakulama se otkupnoj stanici svakodnevno preda više od 1.000 litara mleka. I to mora da se uradi ujutru I uveče kada je muža krava. “Postoji određeno vreme kada muzemo krave, ujutru recimo u sedam sati i uveče od 19h, kako ne bi došlo do upale vimena, znači postoji tačno vreme kada je muža. Mi donosimo mleko i nema zadržavanja, samo predamo i odlazimo kući”, kaže Srba Stanojev, predsednik Udruženja stočara Sakule. “Uradili smo popisivanje svih otkupnih mesta za mleko. Popisali sve proizvođače mleka i nakon toga smo taj spisak i dokument dostavili policijskoj upravi Pančevo kako bi oni mogli u određenom vremenu da se kreću i predaju mleko”, kaže Zoran Tasić, Predsednik Opštine Opovo. I ratari u Sakulama, kao i svim mestima opštine Opovo, imaju potrebne dozvole kako bi setva i ostali poljoprivredni radovi bili završeni na vreme.

Објављено у Stočarstvo

Svaki uzgajivač domaćih životinja zna da je jedan od najvažnijih trenutaka u uzgoju porođaj gravidne životinje. Gravidnost krmača u proseku traje oko 114 dana. Prva dva meseca suprasnost se teško može ustanoviti. Tek početkom trećeg meseca trbuh počinje osetno da se uvećava, a 15 dana pred prašenje sise postaju debele (nabubre), dobiju crvenu boju, dok stidnica natekne i počinje da luči sluz. Kako se približava kraj gravidnosti postepeno događaju specifične hormonske, fiziološke, morfološke i promene ponašanja.
Znaci skorog prašenja
Neke od ovih promena su vrlo slične kod svih vrsta životinja, a neke su, manje ili više specifične za svaku vrstu. Kako objašnjava dr Ivan Stančić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu osnovni znak skorog prašenja kod krmača je smanjivanje koncentracije progesterona, a povećavanje
koncentracije estrogena i relaksina u krvnoj plazmi gravidne životinje. Kao posledica povećanja koncentracije estrogena i relaksina, dolazi do prokvašavanja (serozne infiltracije) mekih delova karlice, pa se vide udubljena sa leve i desne strane korena repa, omekšava simfiza pelvis, dolazi do otoka i hiperemije vulve. Životinja postaje nemirnija, češće ustaje i leže, češće se oglašava, smanjuje joj se apetit, traži mirnije i pogodno mesto za porođaj.
Vidljive su beličasto-guste kapljice kolostruma na sisama i to se najčešće događa 6 do 24 sata pre istiskivanja prvog praseta. Sam tok prašenja se može podeliti na tri osnovna stadijuma: pripremni, stadijum istiskivanja ploda i istiskivanje plodovih ovojnica i tečnosti. Svaka ova faza ima karakterističan tok i vreme trajanja koji zavisi od anatomije porođajnog kanala životinje, anatomije plodovih ovojnica, broja i veličine prasića, kao i starosti same krmače.
Stadijumi prašenja

U pripremnom stadijumu, naglašava dr Stančić, događaju se specifične fiziološke, hormonske i promene ponašanja životinje, koje imaju za svrhu stvaranje neophodnih uslova za utiskivanje konceptusa u porođajni kanal i njegovo istiskivanje u spoljašnju sredinu. U materici započinje
pojačana akomulacija energetskih materija, a značajno se povećava i količina aktinomiotina, proteina koji omogućava kontraktilnost glatkomišićnih vlakana miometriuma. Ovaj stadijum se naziva i stadijum otvaranja, jer dolazi do proširivanja mekih delova i koštane osnove porođajnog kanala (otvaranje cerviksa, prokvašavanje i isticanje sluzavog čepa iz cervikalnog kanala, prokvašavanje i rastezanje vezivne hrskavice u sinfizi pelvis i opuštanje ligamenata svoda karlice). Započinju kontrakcije materice čime se utiskuju plodove ovojnice sa plodovom tečnošću u cervikalni kanal, koji se, pod ovim hidrauličkim pritiskom, otvara i proširuje. Plod se pomera i zauzima pravilan položaj za utiskivanje u porođajni kanal. Normalan položaj ploda, prilikom istiskivanja kroz porođajni kanal može biti prednji ili zadnji uzdužni, odnosno kad prvo izlaze prednje noge i glava ili zadnje noge i karlica, ali i dorzalna pozicija kad je
plod okrenut leđima majke i ispružen habitus, odnosno ispružene prednje noge, ispružena glava, vrat i zadnje noge. Svi drugi položaji nisu pravilni i, manje ili više, otežavaju prašenje.
Stadijum istiskivanja ploda nastaje kada plod, obavijen plodovim ovojnicama i tečnošću, bude prilepljen i utisnut u porođajni kanal. Ovo ima za posledicu formiranje refleksa za kontrakciju dijafragme i muskulature zida abdomena. One pomažu kontrakcijama materice pri potiskivanju ploda kroz porođajni kanal i ovaj stadijum traje kraće od ostalih. Stadijum istiskivanja placente je poslednji i nastaje neposredno posle momenta kada je plod potpuno
istisnut u spoljašnju sredinu. Kako objašnjava dr Stančić kod krmače redosled istiskivanja plodova i plodovih ovojnica može biti vrlo različit. Naime, mogu biti,
prvo, istisnuti svi prasići, pa sve placente. Ali, mogu biti i sve druge kombinacije, što je potpuno normalno.
Moderno prasilište
Prilikom prašenja vrlo često se događa da krmača usmrti tek rođeno prase, posebno noću kada uzgajivač nije uz životinju. Međutim, da bi se to izbeglo Marko Arsić iz Smedereva je osmislio specijalni kavez zahvaljujući kome je krmača onemogućena da ubije potomka. Sve je počelo kada je ovaj 22-godišnji zavarivač dobio otkaz u firmu u kojoj je radio. Njegov drug, inače uzgajivač svinja, požalio mu se da krmače uguše prasiće posle prašenja, pa je Marko smislio kako da mu pomogne.
- Smislio sam poseban kavez u koju se stavi životinja pred prašenje i koji onemogućavaju majku da uguši prase. Kavez je dužine 2,4 metra, širine 60 santimetara i visine do 1 metar. Može da se postavi u štali ili oboru bile gde, lak je za prenos, a može da se napravi i rasklopiva varijanta – objašnjava Marko.
Kapacitet je jedana krmača po kavezu koje već testirao i pokazali su se kao vrlo uspešni.
- Ulaganja nisu velika pa kavezi koštaju između 12.000 i 15.000 dinara po komadu. To je svakako jeftinije od štete koju napravi krmača kad ugnjavi prase – zaključuje naš sagovornik. On inače svoje veštine u varenju koristi i za pravljenje drugih proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji.
Za dodatne informacije u vezi prasilišta možete kontaktirati:
Marko Arsić +38165 950 90 97

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Svinjarstvo
utorak, 14 april 2020 14:10

Evo kako suzbiti muve u štalama

Veliki broj istraživanja je potvrdio da su muve najčešći prenosioci raznih bolesti opasnih kako po zdravlje ljudi tako i životinja. Nekontrolisan broj muva na gazdinstvu, posebno u štali, može umanjiti kod velikih i malih preživara mlečnost i do 50 %. Gubici uzrokovani muvama ( smanjena mlečnost, dobijeni proizvodi slabijeg kvaliteta i stalni stres životinja) su veoma veliki i mere se
milijardama evra.
Muve prezimljavaju kao jajašca ili larve a veoma retko kao odrasli insekti. Muve počinju da se razvijaju veoma rano na početku proleća sa porastom dnevnih temperatura. To je ujedno i poslednji trenutak kada treba početi sa suzbijanjem muva. Veća pojava muva u štali je znak da je sa suzbijanjem muva kasno s obzirom da se očekuje veliko razmnožavanje. To je veliki stres za životinje i ujedno znak za ljude da se mora obratiti pažnja na zdravstveno stanje životinja da ne bi došlo do pojave raznih bolesti ( mastitis, keratitis, grinje, bruceloza, infekcije izazvane E.koli idr.). Životni ciklus muve je veoma kratak, od 14 do 18 dana. Za to vreme muva položi oko 1000 jajašaca. Razvojni ciklus muve je uslovljen spoljnom temperaturom.

Što je toplije to je razvoj brži. Pri temperaturi od 16 ° C, potrebno je oko 44 dana a pri temperaturi od 35° C razvoj je svega 7 dana. Kada su temperature u toku godine visoke može se očekivati i do 10 generacija muva. Ženke polažu jaja u balegu, prostirku, gomile stajnjaka, poljske nužnike i na mestima gde ima organskih otpadaka. Kao prevencija je neophodno stajnjak sa deponija izneti na njive. Da bi se uspešno sprečila pojava velikog broja muva, neophodno je maksimalno smanjiti vlagu u samoj štali. Dobro je omogućiti ulet lastavica u štalu.

Ako se životinje gaje na dubokoj prostirci ( koze, ovce) kokoške bi dobro došle jer se hrane larvama muva i ostacima hrane.
Držanje svinja zajedno sa drugim životinjama ( ovce, krave) nije poželjno iz razloga velike koncentracije amonijaka u mokraći. Za prostirku ne koristiti trulo lišće, slamu ili seno nego isključivo suvu i zdravu prostirku. Pri čišćenju štale detaljno očistiti slabo pristupačna mesta i što pre odložiti na mesta predviđena za čuvanje stajnjaka. Od velike je koristi dobro pokrivanje plastičnim folijama ili ceradom.

Suzbijanje muva može da se obavlja na dva načina, konvencionalno upotrebom hemijskih sredstava. Pri suzbijanju muva na ovaj način uništavaju se odrasle jedinke kojih je oko 15 % dok je 85% nevidljivo – u obliku jajašaca, larve i lutke, tako da se u ovoj činjenici krije osnovni problem. Takođe je u primeni ekološko suzbijanje koje se zasniva na upotrebi raznih insekata ( ose) i razne viseće zamke.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/04/14/stocarstvo/kao-spreciti-ulazak-muva-u-stale/

Објављено у Stočarstvo
utorak, 14 april 2020 14:06

Jagma za cvećem u doba korone

Da je stara narodna poslovica "kako seješ, tako žanješ" i više nego tačna potvrđuje i slučaj porodice Joković iz sela Musina Reka kod Kraljeva.Ovi vredni domaćini već 15 godina se bave cvećarstvom, a na početku vanrednog stanja bili su uplašeni za plasman svojih proizvoda. Međutim, stari i redovni kupci nisu ih zaboravili, zaživela je onalajn prodaja, a tražnja se dodatno proširila.

"Kućna prodaja bila je jedino rešenje da se bar pokrije deo troškova. Međutim, posao je krenuo iznad svih očekivanja. Od prvog dana kupci su pristizali iz Beograda, Gornjeg Milanovca,Čačka, Ivanjice, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Kraljeva i drugih mesta.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi", rekao je Goran Joković.Sa Goranom su ispod plastenika supruga i sin, svi imaju svoja zaduženja i dobro se snalaze u prodaji pod novim uslovima.

"Ove godine pobeđuje naš minuli rad. Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama. S obzirom na ukupnu situaciju, mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom", kaže Goran.

Zbog velike tražnje za njihovim muškatlama, petunijama i zumbulima, porodica Joković napravila je jasan raspored, da u njihovom dvorištu ne bi bila velika gužva, i da bi sve epidemiološke mere bile primenjene.

"Obično nas kupci zovu telefonom par dana ili dan uoči dolaska i mi pravimo raspored kada će ko da dođe. U dogovoreno vreme za svakog je spakovano naručeno cveće tako da u našem dvorištu nema gužve iako prodaja traje od ranog jutra do vremena kada poslednji kupac može da obavi kupovinu i vrati se kući do 17 časova kada počinje zabrana kretanja. Sve funkcioniše besprekorno, svi su zadovoljni i što je najvažnije - ne kršimo propise koji se tiču vanrednog stanja", kaže Olivera.

Pored rada u plasteniku i prodaje Oliverin i Goranov sin Nikola zadužen je dezinfekciju dvorišta, plastenika i drugih objekata,nabavku maski, rukavica i sredstava neophodnih za održavanje potrebne higijene u domaćinstvu.

"Najpreče nam je zdravlje ljudi koji dolaze da kupe našu robu, naravno i nas - mojih roditelja i mene. Moj brat je na drumovima širom Evrope, vozi kamion, trenutno je u Uzbekistanu i kako svakoga dana mislimo na njega, tako mislimo i na sve one koji dolaze u našu kuću. Isti je odnos, još ako zadovoljno odu od nas, naše je zadovoljsvo još i veće. Verujte da do sada nije bilo nijedne primedbe", tvrdi najmlađi Joković.

Ako se po jutru dana poznaje, ova radna i složna porodica imaće još jednu uspešnu godinu iza sebe. Nastaviće da rade, kako zajednički govore, istim elanom i voljom kao i dosad. Novi plastenik već se ubrzano podiže na Nikolin predlog.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=14&nav_id=1675248

Објављено у Biljna proizvodnja
utorak, 14 april 2020 13:40

Leskovačani uveliko prodaju povrće

Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u zemlji. U toku je berba krastavaca, stižu i mlad krompir i kupus. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima, nadaju se i dobroj prodaji zahvaljujući elektronskoj pijaci.Porodica Marjanović iz Turekovca kod Leskovca imala je prvu, veliku isporuku preko platforme Ministarstva poljoprivrede.Sa jednog struka Marjanovići uberu 15 kilograma krastavaca, dvostruko više od proseka. To je rezultat spoja savremene tehnologije, iskustva, struke i ogromnog rada. Na više od jednog hektara u sezoni proizvedu 300 tona krastavaca. Greju ih cele zime da bi što ranije izašli na tržište. U vanrednom stanju elektronska pijaca je, kažu, spas.

"Kako nam ne znači, ne bismo mogli da isporučimo robu, ne bismo mogli sav ovaj trud da unovčimo što smo uložili", navodi Mića Marjanović, povrtar iz Turekovca.

Do kraja juna bez predaha. Posla ima za svakog člana porodice i još desetak radnika.

"Imamo radnike. Tu su sa sela. Blizu su svi. Dolaze. Poštujemo pravila", navodi Vesna Marjanović iz Turekovca.Prvi onlajn kupac javio se iz Kragujevca. Telefonom su ugovorili cenu i količinu. Za početak dve i po tone krastavaca koji će se sa vidno istaknutim poreklom naći u rafovima prodavnica širom Srbije.

"Zamisao je da nam se svi poljoprivredni proizvođači koji u ovom momentu imaju problem sa plasmanom robe jave i da probamo da te neke količine usmerio u onaj lanac distribucije koji se nalazi na unutrašnjem tržištu. Nadamo se, kada ovi otežani uslovi poslovanja budu prestali, da ta platforma živi i dalje", objašnjava Dušan Mutavdžić, izvršni direktor "Euro lajna" iz Kragujevca.

Jedni beru krastavac, drugi vade mlad krompir. Proizvođači u selu Donjem Stopanju nadaju se da će uspeti da prodaju sav rod.

"Nešto sam dao zadruzi, hoću sad da se učlanim u elektronsku pijacu i resto ću da dajem tamo", navodi Tomislav Savić, povrtar iz Donjeg Stopanja.Za 24 časa na elektronskoj pijaci robu je ponudilo pedesetak proizvođača i prerađivača iz leskovačkog kraja. Pri registraciji pomažu im stručnjaci Poljoprivredne savetodavne službe.

"Mogu da kažem da će ovaj broj što sam napomenuo od 48 vrlo brzo biti udvostručen ako ne i utrostručen", navodi Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

U plastenicima koji se prostiru na 2.100 hektara u jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 3.500 vagona paradajza, krastavaca, paprika i kupusa. Dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta, i više od toga.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3921666/elektronska-pijaca-leskovac-krastavac-krompir-kupus.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30