Чланци поређани по датуму: sreda, 01 april 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Najveći trgovinski lanci u Srbiji saopštili su juče da hrane ima dovoljno u marketima i da se tržište stabilizovalo posle prvog naleta pojačane kupovine i stvaranja zaliha.

Prethodnog vikenda, prenosi Tanjug, potrošači su najviše kupovali meso i brašno, kao i svežu i zamrznutu ribu. Prema rečima Žarka Malinovića, sekretara Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije (PKS), prodaja sveže ribe porasla je za 30 do 40 odsto, dok je najveći pad tražnje zabeležen u prodaji jaja, soli i papirnih maramica. Trgovci kažu da je potražnja za osnovnim namirnicama stabilizovana i da se ne primećuje da građani stvaraju nove zalihe. Međutim, prema onome što se juče moglo primetiti ispred prodavnica, građani su ponovo pravili veće redove, verovatno zbog najave da bi država mogla da uvede dvadesetčetvoročasovnu zabranu kretanja. Gužve su bile i ispred banaka, jer su neke od njih, koje to do sada nisu uradile, najavile zatvaranje ekspozitura.

I širom Evrope vlada zabrinutost da li će biti dovoljno hrane u narednim mesecima. Na mogućnost suočavanja s ozbiljnim nestašicama upozorila je čak i ministarka poljoprivrede Nemačke Julija Klekner. Ona je rekla da bi od maja mogla da vlada nestašica određenih namirnica, posebno voća i povrća.

– Lanac snabdevanja namirnicima moramo održati netaknutim. Ono što se ne seje, ne sadi, ne žanje, transportuje, na kraju će nedostajati u snabdevanju stanovništva – upozorila je Kleknerova. Ukazala je da će tržište od maja imati probleme ako se ne seje povrće. Objasnila je da Nemačka kod nekih osnovnih namirnica ima stepen samosnabdevanja 100 odsto. To nije slučaj i kod voća i povrća jer u tom segmentu zadovoljava oko 40 odsto domaćih potreba iz domaće proizvodnje. Nemačkoj preti ogroman problem sa nedostatkom radne snage u maju jer im je za radove potrebno čak 85.000 ljudi, a u sadašnjoj situaciji taj problem nije moguće rešiti – istakla je Kleknerova.

Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, kaže da će se mnoge države suočavati s ovakvim problemima, posebno one koje se oslanjaju na stranu radnu snagu za radove u voćnjacima i poljima. Upitan da li Srbija i u kojoj meri može da računa na sopstvenu proizvodnju, on kaže da, što se tiče voća, nema problema jer ga imamo dovoljno, ali da smo uvozili ogromne količine povrća.

– Međutim, i povrća dosta proizvodimo, pa mislim da neće biti problema. Jabuka ima u rezervi. I rano voće jagode i trešnje imaju dobar potencijal, bez obzira na izmrzavanje. Važno da se agrotehničke mere primenjuju, što nam donosi sigurnost za ovu godinu – kaže Keserović i dodaje da do eventualnih problema može da dođe sa snabdevenošću južnim voćem ako Turska zatvori granice.

– U našim hladnjačama ima dovoljno voća, pre svega jabuka, dok ne stigne drugo, rano voće – rekao je Keserović.

Agencija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) upozorila je na potencijalnu nestašicu hrane u svetu, jer su neke zemlje u okviru mera za borbu protiv pandemije uvele protekcionističke mere, uključujući zabranu izvoza određenih proizvoda kako bi zadovoljile rastuću domaću potražnju.

– Najgore što može da se dogodi jeste da vlade ograniče protok hrane – rekao je za „Gardijan” Maksimo Torero, glavni ekonomista u FAO, dodajući da ćemo se uskoro možda suočiti sa posledicama takvih poteza. Rusija je, na primer, zaustavila izvoz heljde i drugih žitarica, Kazahstan je uveo ograničenja na izvoz pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i suncokretovog ulja, prenela je „Raša tudej”. Zvaničnik UN je upozorio da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući „ekstremnu nestabilnost”. Drugi problem je taj što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu useva, delimično zbog zatvaranja granica i mera izolacije i ograničenja kretanja. Poljoprivrednici u Francuskoj, Španiji i Italiji ukazuju na problem da će voće i povrće brzo sazreti i ostati da truli ako se situacija ne promeni, prenosi Blumberg. Uzgajivači jagoda i špargle već su suočeni sa tim problemom, a slična situacija će možda zadesiti i proizvođače zelene salate i paradajza, luka i graška.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za politiku je rekao da će država uvesti prelevmane na uvoz ranog voća i povrća. "Ova mera je interesu domaće proizvodnje a uz to se očekuje da ća poljoprivrednici dobiti direktnu novčanu pomoć". Ovakvim merama pribegavaju i druge zemlje. Recimo u Hravstkoj se planira zabrana uvoza hrane i živih životinja iz zaraženih područja a hrvatske trgovine će biti na neki način obavezane da otkupljuju prehrambene proizvode.

Nedimović je gostujući na TV Pink rekao da ima dovoljno i pšenice, i to ne samo za domaće potrebe, već i da se pomaže i Republika Srpska.

„Sada se pokazuje koji je naš najvažniji resurs – hrana, imamo je za ceo region. Imali smo malu anomaliju u sektoru mlekarstva zato što je 'gomila' malih mlekara proizvodila sireve i kajmak za restorane i hotele, a kako je pala tražnja te male mlekare su počele da snižavaju cene (otkupa) kod proizvođača mleka. Odmah smo intervenisali sa pet velikih otkupljivača mleka”, kazao je Nedimović, javlja Beta.

Povodom odluke o zatvaranju pijaca Nedimović je apelovao na sve poljoprivredne proizvođače a naročito na povrtare da „razumeju trenutak u kome se nalaze” a da će za njih, kako je dodao, kasnije imati razumevanja država različitim ekonomskim merama.

„Od danas su zatvorene pijace i na otvorenom i na zatvorenom prostoru. Jako je važno da uđemo u najvažniju fazu borbe (protiv epidemije koronavirusa) i da na pijacama sprečimo okupljanje ljudi”, kazao je Nedimović.

Nedimović je pozvao poljoprivrednike da poštuju zabranu kretanja od 17.00 sati radnim danom, odnosno od 15.00 do 5.00 sati vikendom.

„Ja apelujem da u tom vremenskom intervalu završe sve poslove. Niko nikom neće otkinuti glavu ako se zatekne na traktoru, ali apelujem da se što više prilagode tom okviru”, rekao je Nedimović.

Izvor: www.politika.rs 

Објављено у Biljna proizvodnja

Tikvice i patlidžan spadaju u vrstu hrane koju ljudi ili obožavaju, ili ne mogu očima da vide. Pripremaju se na sličan način i najčešće služe kao dodatak mesu. Međutim, malo se zna o lekovitim svojstvima ovog povrća koje pomaže u prevenciji i lečenju mnogih bolesti. Kada se uporede, patlidžan je za nijansu bolji, dok se tikvice u savremenoj kuhinji sve više koriste kao zdrava zamena za testeninu.
Tikvice su voće
Tikvica je jednogodišnja biljka puzavica iz familije bundeva i iz botaničkog ugla je – voće. Međutim, u svakom drugom smislu je povrće i jedno od omiljenih priloga uz meso. Postoje oprečna mišljenja o poreklu ove biljke. Jedni tvrde da potiče iz Južne Amerike, i da su je u Evropu doneli španski moreplovci, dok drugi kažu da je postojbina tikvica Indija. Jedno je sigurno, plod tikvice već 10.000 godina se koristi u ljudskoj ishrani. Pominje se u egipatskim
zapisima, a postoje dokazi da su je u ishrani koristili i stari Rimljani.
Tikvice su lake za uzgajanje, plod je najčešće izdužen i duguljast različitih veličina, dok boja može biti žuta, zelena i svetlo zelena. Dele se na zimske i letnje, koje imaju tanju i mekšu koru. Sadrže veoma malo kalorija, a puno vitamina C, B i K, bogate su dijetetskim vlaknima, pa se preporučuju osobama koje su na dijetetskom režimu ishrane. U 100 grama tikvica sa sve korom ima 15-20 kalorija, tri do četiri procenta ugljenih hidrata, oko 1,5 su proteini
i tek 0,5 odsto masti. Tikvice su bogate mineralima i to kalcijumom, magnezijum, gvožđem, cinkom i fosforom. Zbog svog sastava poznate su kao diuretik i koriste se za izbacivanje viška tečnosti iz organizma. Imaju antiupalna svojstva pa pomažu i u prevenciji raznih bolesti i utiču na jačanje imuniteta. Tikvice pomažu kod snižavanja krvnog pritiska, smanjuju resorpciju glukoze, pomaže kod artritisa, koncentracije, čiste creva, normalizuje holesterol, čuvaju
zdravlje fetusa, pa se preporučuju trudnicama. Malo je poznato da se tikvice mogu koristiti i kao afrodizijak jer uvećavaju libido. Za razliku od patlidžana koji ima gorak ukus, pa mora da odstoji posoljen da bi pustio sok pre pripreme, tikvice su neutralnog ukusa i koriste se za pripremu slanih i slatkih jela, a i mogu se jesti i sirove u salati.
Patlidžan – meso za vegetarijance
Patlidžan potiče iz Indije gde postoji čak 30 imena za ovo povrće. Spada u rod pomoćnica i kao i tikvice botanički spada u voće, ali se priprema kao povrće. Verovali ili ne, patlidžan i paradajz su rođaci koji pripadaju porodici biljaka sa sadržajem solanina. U ishrani se koristi tamni plavo-ljubičastih plod. Patlidžan ima specifičnu sunđerastu teksturu sličnu mesu, dobro zasiti, pa se u vegetarijanskoj ishrani koristi kao zamena za meso. Bogat je raznim
vitaminima i mineralima - odličan je izvor vitamina A, B1, B3, B6, B9, C i K, te mineralima kao što su kalijum, kalcijum, fosfor, bakar, magnezijum.
Patlidžan ima brojne benefite po ljudsko zdravlje. Poboljšava varenje, dobar je za mršavljenje, koristi se protiv anemije, hrani kosti, štiti od virusnih infekcija. Odličan i za srce, a studije o efektima soka plavog patlidžana pokazala su da on pomaže u snižavanju nivoa lošeg holesterola, poboljšava zdravlje zidova arterija i opuštanje krvnih sudova. Visok nivo fitonutrijenata u plavom patlidžanu pomaže moždanim funkcijama, tako što poput zaštitnog
omotača štiti mozak od slobodnih radikala i različitih vrsta povreda. Kompleks vitamina B pomaže u olakšanju od fizičke i mentalne napetosti. Osim toga, patlidžan je bogat gama aminobuternskom kiselinom (GABA). U pitanju je aminokiselina koja ima sposobnost da smanji anksioznost, poboljša san i umiri zahuktali um, pa je plavi patlidžan savršena hrana za relaksaciju tokom napornih radnih dana.
U tradicionalnoj kineskoj medicini koristi  se kao lek u borbi protiv gastritisa, problema sa kostima, reumatizma, opekotina kože. U Africi je važan lek protiv išijasa, mišićnih grčeva i hemoroida, dok je u mnogim istočnim zemljama na ceni čaj od sveže, ili sušene kore patlidžana.U srpskoj kuhinji tikvice i patlidžan najčešće se pohuju, dinstaju, ili pripremaju kao musaka. Zato vam preporučujemo recept za musaku od tikvica i patlidžana.
Priprema je jednostavna i nema sumnje da ćete uživati u ovom jelu.
Musaka od tikvica i patlidžana
Sastojci:
* 300 g tikvica
* 400 g plavog patlidžana
* 400 g mlevenog mešanog mesa
* 1 kašičica suvog začina
* 100 g crnog luka
* 200 g šargarepe
* 4 kašike ulja
* 4 dl mleka
* 3 jajeta
* Mirođija, biber, so
Priprema:
Na zagrejanom ulju izdinstati iseckan crni luk, potom dodati rendanu šargarepu,
mleveno meso, seckanu mirođiju, biber i so. Patlidžan se iseče na kriške, posoli i ostavi da odstoji da bi pustio sok. Slično se iseče i tikvica, s tim što ona ne mora da stoji. U podmazanu vatrostalnu posudu poređati sloj patlidžana i tikvica, malo posoliti
pa preko toga staviti fil od mesa i poravnati. Odozgo rasporediti preostale tikvice i
patlidžan blago posoljen. Umutiti mleko sa jajima, dodati suve biljne začine i preliti
jelo. Pokriti aluminijumskom folijom i peći u rerni na 200 stepeni oko 45 minuta.
Na pola pečenja skinuti foliju i ispeći do kraja, da musaka lepo porumeni.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Biljna proizvodnja

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

Објављено у Agroekonomija
sreda, 01 april 2020 16:31

Muke pčelara u doba korone

Kako saznajemo iz Ministarstva poljoprivrede, DO DALJEG ipak NIJE MOGUĆE izaći u susret zahtevima SPOS-a i svih pčelara starijih od 65 (u naseljima sa preko 5000 stanovnika) kao i od 70 (u naseljima sa manje od 5000 stanovnika) da posećuju svoje pčelinjake.

Ova vest nas je bukvalno zatekla. Učinili smo sve što smo mogli, razgovarali sa svima i pisali dopise svima na svim nivoima, ali je stav da se u ovoj fazi epidemije apsolutno ne može dozvoliti osobama starijim od 65/70 godina da napuštaju svoje domove.

Iako smo na startu epidemije dobili podršku i ministra poljoprivrede i predsednice Vlade da stariji mogu na pčelinjake pod strogim uslovima, tok epidemije je brzo postao takav da se to više ne može dozvoliti. U međuvremenu smo poslali i dva dopisa predsedniku Republike, ali jednostavno, stav struke je takav. Žalimo zbog ovakve odluke, očekujemo katastrofu na mnogim pčelinjacima, ali tražimo i pomoć države takvim pčelarima nakon završetka epidemije, kao što će se pomoći mnogima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi. Zato pozivamo sve pčelare starije od 65/70 godina, da probaju da nađu nekoga ko će im uraditi makar nužne poslove na pčelinjaku, a mlađe pčelare molimo da pokažu solidarnost i da izađu u susret molbama starijih. I molimo da sve komunikacije i dogovaranja obavljate telefonom a ne u ličnom kontaktu, upravo da se bolest ne bi širila. To je sve što sada možemo učiniti… na žalost… samo možemo da se molimo da to „do daljeg“ traje koliko je moguće kraće, te da će mere države protiv epidemije ipak dati željene rezultate…

Naše starije kolege i pored bolnih trauma koje će svi nedvosmisleno imati, molimo da uprkos svim dosadašnjim i budućim nedaćama pokažu strpljenje, a SPOS ostaje uporan da do rešenja za njih ipak dođe!

Svi ostali pčelari mlađi od 65/70 godina moći će normalno na pčelinjake i van kao i u toku policijskog časa, samo treba da pošalju zahtev. Jedino što još uvek ne znamo kako će se završiti, to je vođenje pomoćnika na pčelinjak u vreme policijskog časa, jer je MUP pre neki dan i to stopirao iz nepoznatih razloga.

Kao što je poznato, u aprilu se prijavljuje stanje na pčelinjaku, a do kraja proleća treba uraditi i aktivni nadzor, da bi ste imali pravo na subvencije od države.

Međutim, pošto je u toku vanredno stanje, a Vlada je zabranila šalterska okupljanja gde god to nije neophodno, a pored toga zabranjeno je starijima od 65 godina da izlaze van kuće (u SPOS-u ih ima 2.818) zatražili smo još pre 15 dana od nadležnih da se izjasne kako ćemo ove godine odraditi ovu zakonsku obavezu.

Do danas, još uvek se nisu usaglasili Uprava za veterinu, Uprava za agrarna plaćanja i ministar poljoprivrede, te čekamo i svakodnevno postavljamo pitanje kako dalje.

Prema tome, formalno, i dalje je sve na snazi kao i ranijih godina. Neki pčelari su požurili i brže bolje već danas završili taj posao.

Ipak predlažemo svima da sačekamo zvanični stav pa tek onda da delamo.

Predlog SPOS-a je da se prijava ne obavi ove godine, već da se za subvencije uzmu podaci iz prijave od oktobra, da ne bismo širili korona virus među pčelarima nepotrebnim stajanjima u redu i ostvarivanjem kontakata sa drugim ljudima.

Izvor:http://spos.info/do-daljeg-nema-odobrenja-za-odlaske-na-pcelinjak-za-starije-od-65-70-godina/

 

Објављено у Pčelarstvo

Srbija je danas postala punopravna članica Međunarodnog žitarskog saveta (IGC) i tako se priključila najvećim svetskim proizvođačima žita, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede.
Članovi IGS su najveći svetski proizvođači a u odluci o prijemu Srbije navedeno je da je naša zemlja jedan od najznačajnijih proizvođača i osmi u svetu po izvozu, saopštilo je Ministarstvo.Srbija je prošle godine imala odlične izvozne rezultat a njeno članstvo u IGC značajno će doprineti boljoj međunarodnoj trgovini žitaricama, deo je obrazloženja odluke o prijemu koje prenosi Ministarstvo.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/srbija-punopravni-clan-medjunarodnog-zitarskog-saveta_1109347.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30