Чланци поређани по датуму: nedelja, 08 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prodaju nekoliko vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Potencijalnim kupcima ponuđeni su brašno, mesne konzerve i živa stoka (tovne svinje i junad). Prodaju i mleko u prahu, pirinač, pasulj, pa čak i velike količine vina iz 1995. godine koje do sada nisu imale kupca, piše Politika.Kako je za list rekla Zorica Anđelković, direktor Republičke direkcije za robne rezerve, reč je redovnoj prodaji stalnih zaliha, što je praksa poslednjih dvadesetak godina. Kriterijum za odlučivanje jeste najviša ponuđena cena.

Rok za dostavljanje ponuda je 11. mart, a u slučaju da se se celokupna količina robe ne proda, svake naredne srede biće organizovano javno otvaranje ponuda sve do konačne prodaje.

"Na početku svake godine, nakon što Vlada Srbije usvoji program, objavljuju se ovakvi pozivi za javnu prodaju kako bi roba bila zanavljana, a skladištari se rasteretili svojih obaveza prema Robnim rezervama. To ne znači da će sve količine biti prodate iako poziv traje praktično godinu dana", objasnila je Anđelković.Ona ističe da pokušavaju da prodaju i neke restlove koje imaju odranije. Recimo, u ponudi je ponovo kvalitetno neflaširano vino koje je već bilo oglašeno i 2017. godine, a uskladišteno je davne 1995. godine.

"To vino je iz perioda kada je organizovan otkup, u vreme državne i društvene svojine, jer vinari nisu imali da plate grožđe. Ove zalihe su iz tog perioda", kaže ona.

U pozivu objavljenom na sajtu Direkcije za robne rezerve navodi se da je u ponudi oko 218.000 litara ovog vina u rinfuzu i oko 4.000 litara "neuslovnog vina". Anđelković ističe da to što je neuslovno ne znači da je zdravstveno nebezbedno, jer takva roba ne može da se prodaje, već da nije u navedenoj kategoriji dobrih, vrhunskih ili stonih vina.Ograničeni smo cenom. Ne smemo da prodajemo ispod tržišne cene, a nama niko za tu količinu ne daje realnu ponudu jer oni koji su zainteresovani na tržištu mogu dobiju mogućnost odloženog plaćanja ili rabat dok je kod nas plaćanje avansno, jer tako nalažu propisi", kaže Anđelković.

Prema dosadašnjem iskustvu, uvek je najveće interesovanje kupaca za svinje, dok se ostali proizvodi iz ponude Robnih rezervi traže sporadično, uglavnom ako dođe do nestašice na tržištu, što se sve ređe događa. Trenutno je i najveća ponuda tovnih svinja (čak 2.500.000 kilograma), zbog toga što su uskladištene velike količine jer je država 2015. reagovala iz Robnih rezervi zbog poremećaja cena na tržištu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/robne-rezerve-prodaju-vino-iz-1995-godine-u-ponudi-oko-218000-litara-u-rinfuzu-ali-to/134jhdf

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ostao je još mesec do početka prolećene setve jarih kultura, ali se već sada zna da će, kao i svaka, biti malo skuplja u odnosu na prošlu.

U Poslovnom udruženju "Žita Srbije" nisu još pravili računicu, dok u Zadružnom savezu Vojvodine smatraju da će zemljoradnike seme, đubrivo i zaštitna sredstva koštati sedam do deset odsto više nego prošle godine, piše Dnevnik.

Takvu računicu izveo je i Agrarni savez Srbije. Nenad Manić iz tog saveza kaže da će setva kukuruza koštati zemljoradnike oko 65.000 dinara po hektaru, računajući seme, veštačko đubrivo i gorivo.

– To je desetak odsto više nego prošle godine – kazao je Manić. – Setva suncokreta koštaće između 65.000 i 70.000 dinara u zavisnosti od toga koji hibrid paori budu sejali, dok će setva soje u odnosu na te dve kulture biti jeftinija, kretaće se oko 55.000 dinara po hektaru ukoliko zemljoradnici budu koristili svoje seme, odnosno 60.000 dinara ako ga budu kupovali.

U tom cenovniku nije računat rad poljoprivrednika ni amortizacija poljoprivrednih mašina. Iz Zadružnog saveza Vojvodine apelovali su uoči setve na paore koji obrađuju manje posede da ne kukaju već da, ukoliko žele dobre prinose, kvalitetan rod i solidnu zaradu krenu konačno da se bave vrhunskom poljoprivredom.

– Cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda stalno padaju dok je svaka setva skuplja od prošle pa tako opstaju i računa imaju da se bave zemljoradnjom oni koji se bavi vrhunskom poljoprivredom, a drugi iz godine u godinu idu u gubitke i na granici su da dignu ruke od obrade oranica – kaže stručni saradnik u Zadružnom savezu Vovodine Petar Radić. – Zato bi ratari koji obrađuju manje posede, a kojih je najviše, morali da se okrenu stvaranju vrhunskih prinosa jer u suprotnom neće opstati.

U pogledu zastupljenosti poljoprivrednih kultura očekivanja su da će kukuruz ove godine zauzeti veće površine i biti posejan na milion hektara, dok je prošle setve zauzeo 970.000.

– Interesovanje poljoprivrednika u pogledu osnovnih kultura ostalo je na nivou lanjskog, uz neznatna odstupanja – kazao je direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković. – Soje će biti posejano između 230.000 i 240.000 hektara, ali su očekivanja da ćemo suncokreta imati manje nego u setvi 2019. godine. Lane ratari nisu bili zadovoljni otkupnom cenom, i to je razlog zašto će ovog proleća ta uljarica zauzeti manje površina od 220.000 hektara, koliko je bilo prošle godine. Jedino suša u aprilu može naterati ratare pa poseju suncokret umesto soje i kukuruza, ili pak ponuda prerađivača o većoj otkupnoj vrednosti novog roda.

Poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da će posejati suncokret jer ima računa da se suncokretom bavi i ove godine, gledajući cenu kukuruza tokom lanjske berbe – 14,2 dinara, a suncokret je tokom žetve bio 31 dinar.

– Zato postoje razlozi da se suncokret nađe na njivama i ove godine umesto kukuruza, čija je cena sada 16 dinara – navodi Šoti.

Jesenas je pšenica posejana na oko 570.000 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2812439/za-prolecnu-setvu-potrebno-spremiti-oko-500-eur-po-hektaru

Објављено у Biljna proizvodnja

Poljoprivreda je strateški sektor Srbije, često kažu zvaničnici. Čuje i da se prave strategije kako bi se mladi zadržali na selu.

Oni koji bi želeli da se bave voćarstvom mogu da biraju gde žele da kupe parče zemlje i zasade voće, a već “gotovi” voćnjaci, takođe mogu da se biraju i to po, još uvek, niskim cenama.Evo kako stoje stvari, gde može da se kupi voćnjak ili vinograd i po kojoj ceni.

Dok se kuće sa okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju za bagatelu, poljoprivredno zemljište sa voćnim zasadom može da košta i kao stan u Beogradu – 50.000 evra, pa i mnogo više, ali da prođemo najpre, kroz prosečne cene.

Portal Halo oglasi, računao je da je prosečna cena poljoprivrednog zemljišta po aru, zavisno od mesta, od 25 evra do 300 evra, ali može da košta, recimo i 1.100 evra po aru u okolini Topole.

Primera radi, u Topoli je cena bliža gornjoj granici, u okolini Futoga oko 800 evra, dok je u drugim delovima Vojvodine prilično stabilna. Kreće se, primera radi, od 100 do 200 evra po aru u okolini Zrenjanina, Sremske Mitrovice i Subotice, dok je u okolini Vršca oko 400 evra ar. Jeftinije je u okolini gradova na jugu Srbije.

U okolini Kraljeva 230 ar, a u Kruševcu tek 74 evra. U Vladičinom Hanu prosečna cena ara 80 evra, a u okolini Pirota od 20 do 240 evra po aru. Očigledno, gornju granicu postiže zemljište koje lako može postati građevinsko, pogotovo ako se nalazi u blizini novoizgrađenih saobraćajnica, dok od 20 do 250 evra može da košta plodna zemlja za voćnjak ili vinograd.

Ukoliko vas zanima da imate i voćnjake i vinograde, ponuda je sasvim zadovoljavajuća. Primera radi, trenutno je na oglašeno imanje od šest hektara u komadu kod Topole, koje ispunjava taj uslov. Na ovom imanju, koje vlasnik ceni 90.000 evra, jedan hektar je pokriven vinogradom, sva su spremna za vinograd i na tom mestu bi se brzo podigao zasad grožđa.

Vinograd je okružen voćnjacima, a ceo taj kraj ima tradiciju u uzgoju šljiva, jabuka, nektarina, itd. Zemlja je, kako je navedeno, prve klase, ali nije rađena više od 30 godina. Kroz imanje protiče i potok koji nikada ne presušuje.

Ukoliko ste usmereni samo na vinograde, razmislite u kom delu Srbije je zemljište dobro za rast stabljika, a ono što je sigurno u tom smislu, jeste okolina Topole i Fruška gora.

Zapravo, četvrtina zemljišta u Šumadiji je, prema klasifikaciji Evropske unije, idealna zemlja za vinograd, mada ni vojvođanski deo ne zaostaje.

Ako se koncentrišemo samo na voćnjake, možete ih pronaći po različitim cenama i u različitim delovima zemlje.

Neke voćnjake možete i da rasparčate. Zanimljiva ponuda je, primera radi, voćnjak sa pašnjakom u okolini Prijepolja. Uknjiženo je 13 ari, a nalazi se na 150 metara od prodavnice, pored potoka, i do parcele vodi asfalt.

Pogodno je, kako je navedeno, za uzgoj malina i za gradnju, a oglašena cena je 9.900 evra. Oglašen je i voćnjak na kojem je 130 stabljika dunja, 80 viljamovki, 40 badema, 60 lešnika i 200 sadnica malina. Ima 75 ari ukupno, a košta 15.000 evra.

Za istu cifru, dostupan je i voćnjak jabuka od 97 ari u selu Banoštor kod Novog Sada, koji ima 1.500 stabala jabuka.

Kada je reč o voćnjacima u Srbiji je ponuda veoma bogata i kreće se od plodne zemlje, do već gotovih voćnjaka koje vlasnici više ne žele da rade. Kada je reč o hektarima i cena se meri hiljadama evra. Možete, naravno, da prođete i jeftinije.

Zavisi šta tačno tražite i koliko strpljenja imate. Ako tražite voćnjak ili vinograd, trebalo bi da se skoncentrišete i udubite, jer vlasnici često oglase vikendicu, a u oglasu samo uzgred pomenu da postoji plodna zemlja na kojom možete da dignete voćnjak, jer njima to nije prioritet.

S druge strane, ima i onih koji koštaju više od milion, kakav je jedan vinograd u blizini Valjeva.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1292835/Vocnjaci-i-vinogradi-cene-po-aru-i-hektaru.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31