Чланци поређани по датуму: četvrtak, 12 mart 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović potpisao je danas 12. marta 2020. godine sa ambasadorkom Izraela Alonom Fišer Kam protokol o saradnji u oblasti agrara i primeni najsavremenijih tehnologija i rešenja.

Ministar Nedimović je nakon potpisivanja Protokola sa Izraelskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (MASHAV) istakao važnost saradnje koja je veoma važna za otvaranje prostora za investicije izraelskih kompanija u prerađivačkom sektoru, sistemima za navodnjavanje i primeni najsavremenijih tehnologija.

„Izraelske kompanije su u vrhu izrade i primena novih tehnologija. Za Srbiju će biti jako važan ulazak ovih kompanija u sektor agrara, jer tu možemo da transferišemo najbolja znanja“, rekao je ministar Nedimović i dodao da ima smisla učiti od nekog ko je najbolji u ovim oblastima a to izraelske kompanije svakako jesu i to od start-ap do velikih preduzeća koja su spremna da prenesu znanja, novac i kapital na prostor Srbije.

Ambasadorska Izraela Alona Fišer Kam rekla je da je veoma počastvovana potpisivanjem današnjeg protokola o saradnji i naglasila da je jačanje saradnje u ovim oblastima veoma važno kao i da se time otvaraju vrata za dalju saradnju i jačanje veza dve zemlje.

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/navodnjavanje-i-preradjivacki-sektor-prioritet-srbije-i-izraela/?script=lat

Објављено у Agroekonomija

Za sada ne postoje dokazi da se novi korona virus prenosi preko hrane, saopštila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA).

Usled rastuće zabrinutosti zbog širenja zaraze virusom, EFSA je na svom vebsajtu navela da je malo verovatno da se zaraza širi preko hrane, dodajući da pažljivo prati situaciju, prenosi briselski portal Euraktiv.

Glavni naučnik agencije Marta Hugas izjavila je da "prethodne epidemije povezanih korona virusa, kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS-CoV) i bliskoistočni respiratorni sindorm (MERS-CoV), pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane".

- U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu - rekla je Hugas.

Veruje se da je životinja izvor prve infekcije, koja se pojavila u kineskoj oblasti Vuhan krajem 2019. godine.

Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja.

Nemačka agencija za procenu rizika BfR saglasila se sa tim zaključcima, dodajući da "trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa drugim putem, kao što je konzumacija zaražene hrane ili preko uveženih igračaka."

Upozorava se ipak da je moguć prenos preko površina koje su nedavno zaražene virusom, ali samo tokom kratkog perioda nakon kontaminacije, zbog relativno male stabilnosti korona virusa u spoljnom okruženju.

Uprkos tome, belgijske zdravstvene vlasti su nedavno donele odluku da se u restoranima ne služi nepečeno meso.

U kantini u Berlemonu, sedištu Evropske komisije, istaknuto je obaveštenje da se "za sada preferira da u ponudi nemaju bifteke i nepečeno meso".

Dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije izme]u kuvane i nekuvane hrane, vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane, neke su od preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

EFSA, čije je sedište u Parmi na severu Italije, obuhvaćena je merama italijanske vlade u borbi protiv širenja virusa, a koje podrazumevaju i ograničenje u kretanju.

Zaposleni u toj agenciji rade od kuće, a sa stručnjacima i partnerima komuniciraju na telekonferencijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2818894/nema-dokaza-da-se-koronavirus-prenosi-hranom

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 12 mart 2020 17:18

Sjajne vesti za stočare, počela isplata

Po osnovu Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla pristiglo je 37.700 zahteva do 31. decembra 2019. godine, svi su obrađeni i poljoprivrednici kojim su odobrena sredstva dobiće novac do 25. marta, saopštilo je Ministarstvo poljoprvirede.

Za sve predmete koji su imali kompletnu dokumentaciju doneta su rešenja i isplate su u toku.

Jedan broj predmeta sa nepotpunom dokumentacijom je na dopuni, pa brzina odobravanja zahteva zavisi od ažurnosti podnosilaca odnosno korisnika subvencija.

Izvor: https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sjajne-vesti-stize-isplata-podsticaja-za-genetiku-u-stocarstvu-2020-03-12

Објављено у Stočarstvo

Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu da zarade tema je studije ''Gde je profit u poljoprivredi'', a jedna od autorki Jelena Drobnjak sekretarka Privredne komore Vojvodine, kao primer navodi da na jednom hetaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, proizvođači moraju da znaju da je ovo tržište u povoju, te da se rukola prodaje većinom u bogatim gradskim sredinama.

Izračunali smo troškove i moguću zaraduz za 38 najvažnijih biljnih kultura. Najrentabilnija je proizvodnja povrća i voća, pogotova plastenička proizvodnja. Ona u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri drobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara - rekla je Drobnjak.

Cilj ove studije jeste da se sagledaju okvirni prihodi i rashodi, odnosno ekonomski efekat u pojedinim linijama biljne proizvodnje. Na bazi toga, poljoprivrednici će doneti odluku za onu liniju proizvodnje koja je za njih maksimalno profitabilna. Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 330.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

Što se tiče voća, na prvom mestu su orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ih. Najmanja su ulaganja, a najveća su dobit - kaže Drobnjak.

Najmanja ispalitovast je kod žitarica, gradacija unutar ove grupacije biljnih kultura ide tako da se najviše isplati uzgajati kukuruz, pšenicu, pa ječam. Dobit od kukuruza je 33.000 dinara po hektaru, pšenice oko 10.000 i ječma oko 7.000 dinara.

U pregovoru ove studije PKV navedeno je da su prikazani rezultati orijentacionog karaktera za poljoprivredne proizvođače. da bi znali kolika su ulaganja, odnosno koliko si okvirni prihodi u pojedinim linijama biljne poljoprivredne proizvodnje.

Dragomir Ivanović jedan od retkih proizvođača, šparglu je uvrstio u svoj vrt u Parku prirode Ponjavica, u blizini Dunava, zbog poduge liste prednosti u odnosu na ostalo povrće.

- Kad se jednom posedi špargla traje do 20 godina, skoro kao voće. Troškovi su umereni, postoji tražnja na tržištu koja stalo raste, prodaje se u našoj zemlji, ali je tražena i na drugim tržištima. Otporna je na grad, bolesti, sušu, ne treba joj hemija, ne traži veliki rad, zdrava je i lekovita, a na nevelikoj zemljišnoj površini može da se zaradi preko 20.000 evra po hektaru. Mogu tvrditi da su naši uslovi idealni za neke sorte špargle - priča Dragomir Ivanović.

 Tržišna cena u maloprodaji kod nas je 1.200 dinara, što je čini veoma profitabilnom. Tražnja sa šparglom raste u svetu, gde je potrošnja preko milijardu dolara. U Srbiji je rast tražnje oko 30 odsto godišnje. 

Izvor: https://www.srbijadanas.com/ 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31