Чланци поређани по датуму: četvrtak, 27 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Države članice Evropske unije donele su odluku o zabrani uvoza voća koje sadrži tragove hlorpirifosa, pesticida koji se smatra štetnim po ljudsko zdravlje. Odluka koju je donela većina država članica značiće zabranu tog insekticida u celoj Uniji.

Prema pisanju evropskih medija, dozvola za hlorpirifos istekla je još u januaru ove godine. Posle tromesečnog prelaznog perioda, svako uvezeno voće koje ga sadrži i u najmanjim tragovima biće povučeno sa tržišta. To znači da će njegova primena biti potpuno zabranjena.

Hlorpirifos koriste poljoprivrednici kako bi sprečili insekte da oštete poljoprivredne proizvode. Ta supstanca nalazi se u mnogim komercijalnim preparatima, koji se prodaju i u Srbiji, jer je efikasna zaštita za više od 50 useva od velikog broja štetočina.

Odluka Evropske unije o zabrani znači i potencijalni problem za domaće izvoznike, budući da Srbija velike količine poljoprivrednih proizvoda plasira na to tržište.

Kako Politika saznaje u Ministarstvu poljoprivrede, Srbija će se usaglasiti sa evropskim propisima u ovom sektoru, a donošenje pravilnika kojim će upotreba tog preparata biti zabranjena očekuje se sredinom ove godine.

Ovaj insekticid u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka, a brojna istraživanja su se u međuvremenu bavila dokazivanjem njegove povezanosti sa genetskim oštećenjima, probavnim smetnjama, pojavom kancera, muške neplodnosti.

Kako prenose mediji, tragovi ovog insekticida često se mogu naći na uvezenom jabučastom voću.

Milan Stević, sa Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da postoje novija jedinjenja, isto tako efikasna, a daleko bezbednija po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

- Zašto famozni glifosat opstaje i šta ga to drži u upotrebi? To što ni danas nema alternativu. Ne postoji ništa slično sa takvim karakteristikama. Da je jeftin, da deluje kao totalni herbicid na sve biljne vrste i, što je najbitnije, posle tri nedelje ostavlja zemljište potpuno čistim za setvu – ističe sagovornik Politike.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2800582/eu-zabranjuje-uvoz-voca-koje-sadrzi-tragove-hlorpirifosa-u-srbiji-pravilnik-o

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nectar grupa je juče predstavila prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju “zelene” energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje. “Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje. Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža. Ponosni smo što imamo 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno-evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju “Nije svejedno” u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode – trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe.

Nectar je najavio i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. “U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja”, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer za jugoistočneu Evropu kompanije Tetra Pak.

Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od preko sedam miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju “zelene energije” (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine.

“Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković.

Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Đukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti uz praćenje preporuka generalnog sekretara UN: “Nectarovi rezultati koji su predstavljeni u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači”, rekao je Janković.

Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe

Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju: “Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših najuspešnijih poslovnih sistema i lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih”.

Izvor: http://progressivemagazin.rs/ 

Објављено у Tehnologija prerade

Baš na Svetog Trifuna u Novom Sadu je održano 21. Savetovanje povrtara u organizaciji Vojvođanskog društva povrtara i Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti. Kao i svake godine teme predavanja stručnjaka iz raznih oblasti bile su vezana za probleme uočene u prethodnoj sezoni, kako bi se izbegle eventualne greške i predupredili potencijalni problemi. Jedna od tema ovogodišnjeg Savetovanja bila je posvećena preciznoj poljoprivredi. Inovativna rešenja koja su u 21. veku donele savremene tehnologije već se godinama unazad koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najrazvijenijih zemalja, a u određenoj meri zastupljena su i kod nas.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Poznato je da većina agrotehničkih mera u povrtarstvu počev od pravljenja gredica, polaganje kapajućih traka, setve, sprovođenja redovnih mera nege je nemoguća bez precizne poljoprivrede. U novije vreme ako nisu sistemi kap po kap i đubrenje kao startno u tom slučaju takođe mora da se koristi precizna poljoprivreda kako bi uštede bile maksimalne, a kako bi smanjili broj radnika na kraju parcela da bi spajali praktično redove”.

Velika pažnja u izmenjenim klimatskim uslovima usmerava se ka zaštiti bilja. Ona je pak opterećena usaglašavanjima sa standardima EU zbog čega su neke aktivne materije skinute sa pozitivne liste, pa je sada neophodno da se proizvođačima približe neka nova rešenja u borbi sa bolestima i insektima.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Te aktivne materije su ukinute 30. aprila i čak 22 aktivne materije 26. decembra. Znači, veliki broj preparata, što znači da će umnogome otežati profesionalnim proizvođačima i kolegama agronomima na terenu, dakle na otvorenom polju i zaštićenom prostoru. Već ove godine je sprovođenje redovnih mera i nege pre svega zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova, jer će biti teško nadoknaditi gubitak čak 25 aktivnih materija, odnosno veliki broj preparata”.

Tema koja je u prvom planu u brojnim razvijenijim agrarnim zemljama su biostimulatori. Zašto se bez njih u SAD i EU više ne može zamisliti povrtarska proizvodnja?

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Zato što su biostimulatori ti koji jačaju biljku. Dakle, utiču na formiranje moćnijeg korenog sistema, tolerantnijeg na prouzrokovače bolesti ,eventualno na Ph vrednost, eventualno nematode i formira se moćnija, bolje razvijena biljka sa većim brojem krupnih listova veće fotosintetičke aktivnosti, što onda znači da takve biljke su manje podložne stresu. A svedoci smo u poslednjih 30 godina koliko se uzima za jedan referentni period da su otprilike 30-40% godina ekstremno sušne sa ekstremno visokim temperaturama, 30-40% godina sa obilnim padavinama, niskim ili visokim temperaturama. Svega 20% samo onih idealnih godina. E, u ovim nepovoljnim godinama kojih je između 60-80% praktično dolazi do negativnih efekata abiotičkog stresa, a da bi ga biljke što bolje prebrodile, odnosno da bi imali što manje gubitke tu su biostimulatori koji onda ili preko zemljišta ili preko biljke mogu doprineti smanjenju pre svega kvaliteta, ali i prinosa po jedinici površine i to su naši rezultati u prethodnih nekoliko godina i pokazali”.

Uz biostimulatore neophodan je i pravilan odabir zemljišta gde će se zasnovati proizvodnja, a tek potom i njegova priprema.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Birati idealno ravne parcele sa ne većim padom od 0 do 3 stepena, kako usled onih kišnih godina i obilnih padavina da ne bi došlo do oticanja. Zatim birati terene sa nivoom podzemnih voda od minimum 80 do 100 cm nivoa podzemnih voda. Gde to nije slučaj obavezno koristiti meru ili razrivanja ili podrivanja kako bi razbili taj plužni đon i obezbedili u sušnim godinama kapilarno podizanje vode u zonu korenog sistema ili u kišnim godinama ubrzano spuštanje vode u dublje slojeve, kako ne bi došlo usled prevelike količine vode do gušenja korenog sistema, zaostajanja biljaka u porastu i smanjenja prinosa. Zatim je jako važno podizanje poljozaštitnih pojaseva. Svedoci smo sve jačih udara vetra, rušenja biljaka. Zatim dođu sunčani dani i javljaju se sunčane pege. Da se to ne bi desilo gde god može drvo posadi. Zatim posebno je važno prilikom izbora zemljišta da nema poljozaštitnih pojaseva. Otprilike na jedan ili maksimum dva prolaza platforme uraditi takozvane biljne kulise. Biljne kulise je dobro uraditi sa nekom visokom kulturom, ne više od 4 do 6 redova, recimo kukuruza šećerca, pa onda usev paprike, paradajza, krastavca, dinja, lubenica ili bilo koje druge vrste. Pa opet jedan ili dva prolaza platforme, pa ponovo 4 do 6 redova kukuruza šećerca ili neke druge biljne vrste, kako bi smanjili negativan efekat udara vetra”.

I na kraju par reči i o navodnjavanju, odnosno zadržavanju optimalnog procenta vlage u zemljištu za uspešnu proizvodnju. Tema vrlo značajna, jer je navodnjavanje po pravilu skupa mera, pa je neophodno obezbediti da ono što je u tom smislu urađeno ima što bolje efekte.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Optimalan sadržaj vlage u zemljištu je važno održavati na nivou od 25 volumnih procenata, jer je bitno da u zemljištu bude 25% vode, 25% vazduha, a preostalih 50% čini 5% organska materija i 40% različiti minerali. To je nekih 100% i važan je idealan odnos vode i vazduha, jer su oni antagonisti zato se mora održavati ovaj tehnički minimum, a tehnički minimum znači prilikom njegovog održavanja da neće doći do opadanja kvaliteta i prinosa, on će biti vrlo stabilan, a racionalno ćemo trošiti energiju, odnosno vodu. Poznato je da cena koštanja milimetra dodate vode kada se koristi električna energija 15 euro centi, a ako koristimo agregate najnovije čak evro i po dodatnom milimetru. Ako koristimo stare agregate ta cena dodatnog milimetra može da bude čak do 4 eura, a deficit padavina u ekstremno sušnoj godini može biti i preko 500 milimetara. Dakle, samonavodnjavanje može da nas košta preko 2.000 eura ako nismo racionalno ovom poslu pristupili, a u cilju ostvarenja vrhunskog kvaliteta i vrhunskog prinosa”.

Kao i svake godine u holu Master centra Novosadskog sajma organizovana je izložba gde suzadrugari, udruženja i profesionalni povrtari predstavili svoje proizvode, a firme iz ove branše ponudu za sezonu 2020. godine.

Vladimir Nikolić, TV MOST

 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je danas izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Katarina Krinulović.

Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija.

U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu „Zaštitimo bilje, zaštitimo život” kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše.

„Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u sezoni i na mestima gde ranije nisu postojali, a tome su doprinele klimatske promene, ali i ljudske aktivnosti kao međunarodna trgovina i transport koje su omogućile i nehotično prenošenje bolesti i štetočina u nova staništa”, rekla je Krinulović.

Dodala je da je zbog toga važno da se podigne svest ljudi o značaju zaštite i očuvanja zdravlja bilja, kako zbog stvaranja uslova za proizvodnju dovoljne količine hrane za rastuću ljudsku populaciju, tako i u pogledu zaštite životne sredine i očuvanja ekosistema.

Udruženje je, prema rečima Krinulović, inicirala sprovođenje kampanje o potrebi zaštite zdravlja bilja u Srbiji „kako bi se podigla svest domaće javnosti o značaju zaštite bilja jer se samo zajedničkim delovanjem može obezbediti održivi razvoj”.

U okviru Međunarodne konvencije za zaštitu bilja (IPPC) sprovode se, kako je rekla, brojne mere sa ciljem da se zaštiti njihovo zdravlje.

Istakla je da Udruženje ima podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije jer se „samo zajedničkim delovanjem mogu postići rezultati, razmeniti iskustva na međunarodnom nivou i preneti dobra praksa iz EU u Srbiju”, prenosi Beta.

Državni sekretar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Velimir Stanojević rekao je da država ulaže značajna sredstva u jačanje biljne proizvodnje dobrog kvaliteta i sa velikim prinosima.

„Srbija je potpisala Međunarodnu konvenciju o zaštiti bilja, a nadležnost za tu oblast u ministarstvu ima Uprava za zaštitu bilja”, rekao je Stanojević.

Dodao je da je biljni svet ugrožen i da zaštitu treba obavljati prevencijom jer je manje komplikovana od lečenja.

Ministarstvo poljoprivrede, prema njegovim rečima, podržava inovativne programe i nove tehnologije i pomaže naučnim institucijama u stvaranju otpornih sorti biljaka.

Prema rečima profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Alekse Obradovića zaštita zdravlja bilja treba da bude zadatak više naučnih disciplina kroz program integralne zaštite.

„Integralna zaštita treba da obezbedi zaštitu bez posledica, odnosno preventivno delovanje da se spreči bolest bilja, a tek na kraju upotrebe sredstva za zaštitu, ali da upotreba bude bezbedna”, rekao je Obradović.

Istakao je da bakterija ksilela fastidioza (xylella fastidiosa) koja je registrovana u Severnoj i Južnoj Americi 2013. godine stigla u Evropu (Italiju, Španiju i Francusku). Ovaj izuzetno opasan prouzrokovač bolseti izaziva sušenje kod brojnih vrsta ekonomski veoma značajnih biljaka, među kojima su najbrojnije drvenaste vrste kao što su vinova loza, breskva, šljiva, trešnja, badem, maslina, kruška, citrusi, hrrast, brest, platana…

„Ne smemo ići iza problema, već ispred i sva saznanja moramo spuštati u praksu i kontinuirano edukovati poljoprivrednike”, rekao je Obradović.

Predstavnik Srpskog udruženja mladih poljoprivrednika Milan Bulajić rekao je da klimatske promene stvaraju mnoge probleme poljoprivrednicima jer su zime blage i štetočine ne uginu, već se na početku sezone javljaju u ogromnoj populaciji.

„Zbog klimatskih promena i leta su sušna pa i to utiče na zdravlje bilja”, rekao je Bulajić i dodao da je neophodno edukovanje poljoprivrednika.

„U našem udruženju je oko 1.000 mladih poljoprivrednika i mi preko vajbera razmenjujemo znanje i iskustva”, rekao je Bulajić.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/448815/Biljne-bolesti-i-stetocine-uniste-godisnje-do-40-odsto-useva-u-svetu

Објављено у Biljna proizvodnja

Kada je reč o šećernoj repi u svetu i kod nas beleži se trend smanjenja proizvodnje. Mada bi najava deficita šećera na svetskom tržištu mogla biti šansa za domaće proizvođače tako da su očekivanja da će ove godine proizvođači slatkog korena imati više interesovanja za setvu te ratarske kulture. Region zapadne Bačke nekada je bilo područje poznato po proizvodnji slatkog korena. Setvene površine poslednjih godina su prepolovljene međutim i dalje ima ratara koji istrajavaju u toj proizvodnji. Reporter: Poršle godine na teritoriji zapadne Bačke šećernom repom bilo je posejano oko 7000 hektara. Iako se površine pod šećernom repom smanjuju poljoprivrednici koji će sejati repu pripremaju se za ovogodišnju setvu slatkog korena. Goran Firanj poljopribrednik salaši Nenadić: Njiva je spremljena, bila je žitnica, ugarena je, pođubrena, ponovo uzorana, spremna tako da se ja nadam da sam taj deo odradio kako valja. Reporter: Šećerna repa još uvek je ratarska kultura koja proozvođačima donosi zaradu. Zvonko Lukić: Moja porodica ostaje u proizvodnji šećerne repe sa istim površinama. Da li smo u pravu to nismo sigurni, pokušaćemo čisto zbog plodoreda, tako da pokušavamo finansijski da imamo neke koristi. Goran Firanj: Repa ipak donosi najviše novaca ukoliko uspe. Kod nje su kritične te prve faze ako preboli nicanje, kasne prolećne mrazeve, ili napad pipe, najbolje podnosi neke ekstremne temperature u odnosu na druge kulture i ako je sve u redu najviše novca ima na njoj. Reporter: Šećerane ovogodišnju setvu ugovaraju po ceni od 34 evra po toni. U Srbiji je pre nekoliko godina repa sejana na oko 70,000 hektara a prošle godine te površine bile su tek 28,000

 

Izvor: RT Vojvodina 1

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29