Чланци поређани по датуму: sreda, 19 februar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

BASF-ov proizvod za digitalnu poljoprivredu xarvio™ FIELD MANAGER (Menadžer polja) imao je uspeha u 2019. godini, u kojoj je podržao poljoprivrednu proizvodnju na preko dva miliona hektara polja, a za više od 16,000 poljoprivrednika na svetu. Zbog snažnih utisaka korisnika, xarvio sada predstavlja nove funkcije za 2020. godinu. One obuhvataju upravljanje hranljivim materijama uključujući tajming i doziranje, mape aplikacija sa automatski integrisanim tampon zonama, kao i bežično povezivanje mašina. Osim toga, nove funkcije su lansirane kako bi omogućile poljoprivrednicima i njihovim savetnicima da bolje sarađuju direktno u programu xarvio FIELD MANAGER. Sve nove funkcije dostupne su poljoprivrednicima širom sveta na svim mobilnim uređajima.

Nove funkcije xarvio FIELD MANAGER programa dopunjuju već raznovrsnu uslugu, koja obuhvata informacije koje se dobijaju u realnom vremenu za određenu oblast polja, poput detaljnih faza rasta useva i obaveštenja o statusu rizika od bolesti i štetočina na određenom delu polja, baziranih na tržištu modela rizika koje je testirano 25 godina.

U 2019. godini xarvio FIELD MANAGER je pomogao poljoprivrednicima da ostvare veći povratak investicija na poljima. Na primer, u 2017/2018. godini evropski poljoprivrednici koji su štitili polja pšenice po preporukama xarvio FIELD MANAGER-a zaradili su u proseku 32 evra po hektaru više nego farmeri koji su koristili standardni režim zaštite sa tri primene fungicida. „Bilo je neverovatno videti koliko je farmera prihvatilo digitalnu poljoprivredu po prvi put u 2019. godini i kako su ih rezultati ubedili nakon samo jedne sezone. Velika profitabilnost i ušteda vremena koju vidimo kod naših kupaca nas ohrabruje da nastavimo s razvijanjem i optimizacijom algoritama za digitalnu poljoprivredu”, objasnio je Jozef Alendorf, menadžer proizvoda za xarvio FIELD MANAGER.

Andre-Georg Girg, šef komercijalnih operacija Digitalne poljoprivrede u BASF-u, dodao je: „Uz rastući broj usluga koje nudi xarvio, nastojimo da transformišemo pejzaž digitalne poljoprivrede još više u 2020. godini i da nastavimo da donosimo profitabilnost kao i održivo poljoprivredno okruženje za naše farmere.”

Uz program xarvio HEALTHY FIELDS, BASF će doneti svoj najnoviji proizvod u 2020. godini na nemačko, a potom i na ostala tržišta. Korišćenjem xarvio HEALTHY FIELDS, korisnici dobijaju potpuno upravljanje bolestima u određenim zonama polja uz zdravstvenu zaštitu useva. „Preporučenu strategiju zaštite useva programa xarvio FIELD MANAGER biće implementiraće iskusni izvođači radova. Poljoprivrednik je u tom procesu oslobođen od kompleksnog rada i može pratiti svaki korak transparentno. Ako su oštećenja od bolesti lista na kraju sezone veća od unapred ustanovljenih i procenjenih, poljoprivrednik će primiti kompenzaciju”, rekao je Girg.

O xarvio™ rešenjima za Digitalnu poljoprivredu

xarvio je na čelu digitalne transformacije u poljoprivredi i optimizuje proizvodnju useva. xarvio nudi digitalne proizvode, zasnovane na vodećoj platformi za modele useva, koji donosi nezavisne agronomske savete za specifične zone polja, omogućujući tako farmerima održiviju i efektivniju proizvodnju. Proizvode xarvio SCOUTING, FIELD MANAGER i HEALTHY FIELDS koriste farmeri u preko 100 zemalja na globalnom nivou.

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 19 februar 2020 16:44

Šta je sa tovom junadi i gde je zarada?

Kako bi pospešila tovno govedarstvo u Srbiji, a u momentu kada su najavljena nova tržišta za izvoz goveđeg mesa, država je reagovala povećanjem podsticaja za razne kategorije tovnih goveda. Pošto je za taj posao u stočarstvu najveći problem nedostatak teladi,u poslednje dve godine, pored tradicionalnog simentalca intenzivnije se uvoze tovne rase. Tako su na imanju Novakov iz Žablja, rasprodali sva grla, i muzna i tovna, raznih rasa, i uvezli iz Mađarske goveda rase Aberdin Angus.

Četrdeset junica, koje bi trebalo da krenu da se tele za mesec, dva deo su kontigenta od oko 3.300 tovnih grla koliko su srpski farmeri uvezli prethodne godine. U dobijanju informacija mediji i internet su prevagnuli, ističu Jasmina i Milan Novakov, jer uglavnom su svi stočari pioniri u uzgoju rase Aberdin Angus, koja po mišljenju ovih domaćina ima brojne prednosti: Jasmina Novakov, stočarka Za ovu rasu smo se opredelili iz tog razloga što nije komplikovana, jednostavna je, nije zahtevna. Jede sve što joj se ponudi, može da ide i na pašu. Druga stvar, imamo i stajnjak pošto se bavimo poljoprivredom, tako da sve to jedno drugo povlači.

Milan Novakov, stočar Ovo je isključivo za krava-tele, nije za mužu i nema tih problema kada se oteli da ima problem kao kod muznih krava, neki mastitis ili nešto slično. Jednostavno, ima za tele i to tele odrani onako kako treba. Ona će na pašnjak, ona je za to i stvorena. Miroslav Plavšić, Poljoprivredni fakultet NS Taj novi sistem krava-tele to je mogućnost da se stvarno dobiju telad koja će se toviti. Ti proizvođači drže na pašnjacima telad, uglavnom su to telad koja su iz uvoza, odnosno koja se uvoze te tovne pasmine i kao takvim možemo proširiti dobijanje teladi, ne samo simentalca koji iz nekog mlečnog uzgoja, nego i te tovne rase, koje će kasnije reprodukcijom da se prošire i da imamo mnogo veću proizvodnju goveđeg mesa da bi imali mogućnost izvoza na strana tržišta.

No, najveći kamen spoticanja u praksi i dalje su problemi u plasmanu junadi, kojima domaći klaničari obaraju cenu. To što je država odobrila čitav niz podsticaja za tovljače, zapravo je jedino dobro za stočare, kojima je trenutno subvencija po tovnom grlu i jedina zarada.

Izvor: RT Vojvodina 1 

 

A šta je sa mlečnim govedarstvom, kakva nam je higijena mleka?

Da bi se dobilo mleko ekstra kvaliteta sa prihvatljivim brojem mikroorganizama iz somatskih ćelija, neophodno je preduzeti određene konkretne mere od kojih je pravilna higijena vimena od velikog značaja. Preventivnim merama se eliminišu uzroci upale vimena, infektivnog obolenja krava poznatog kao mastitis. A put do infekcije je sledeći, mikroorganizmi najčešće dospevaju do mlečnih žlezda preko vode, koja se koristi za pranje vimena pre muže. Voda se prilikom pranja sliva niz vime i lako dolazi do sisnog kanala, čime se stvaraju uslovi za unos mikroorganizama. Mleko iz inficiranih delova vimena sadrži bakterije koje mogu da se prenose i na druge krave putem muže, jer jednom kada se nađe na koži bakterije nastavljaju razmnožavanje. Znak upale vimena i mastitisa je i povećan broj somatskih ćelija a upravo one ukazuju na zdravlje životinja, kvalitet i količinu mleka. Kako bi se pojava mastitisa izbegla stručnjaci savetuju farmere da dezinfikuju vime, koristeći takozvanu suvu mužu, postupak u kom se u toku pripreme krava za mužu ne upotrebljava voda. Pre čišćenja vimena preporučuje se proba prvih mlazeva, i ukoliko je procena da je mleko dobro nastaviti sa mužom. Nakon toga neophodno je primeniti dezinfekciju vimena, važan segment higijene jer prema istraživanju korišćenja efikasne zaštite pojava mastitisa može biti smanjena za čak 50%. Zdravo, čisto i negovano vime utiče na opšte stanje mlečnih grla i produktivnost. Ono je ujedno i ogledalo domaćinskog poslovanja svakog farmera.

Објављено у Govedarstvo

Visoka cena dizela i nepredvidivo tržište, problemi su poljoprivrednika o čemu su u Kaću i Kovilju razgovarali sa ministrom Branislav Nedimovićem i gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem. Ministar je u odgovoru poljoprivrednicima najavio skoro rešenje problema kroz očekivane cene primarnih proizvoda. O tome Stevan Davidović. Reporter: Farmer u Kovilju Miroslav Kojić ima reči hvale za subvencionisane kredite države. Međutim ima i problema na šta se požalio ministru. Miroslav Kojić, farmer iz Kovilja: Nafta, nafta nas sada muči recimo, to nam je sada najveća investicija. Cene variraju, bila je kada su bila ekstra, a sada su nešto malo pale. Trebalo bi kada rode oni nama malo hoće da puste cenu, to isto ne bi trebalo da se radi. Reporter: Rešavamo decenijske probleme, kaže ministar Nedimović. Razgovarao sam sa poljoprivrednicima o penzijskom osiguranju, ko ima pravo na subvencije, ali i uslovima na tržištu, a ministar najavljuje očekivane cene u žetvi. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Svi se boje da pričaju o problematici cena, kako to uređuje tržište. Slažem se, da uređuje tržište ali možemo izaći pred ljude sa očekivanjima na tržištu u narednih par meseci. Tako da ćemo izaći prvo sa jednom grupom od 10 poljoprivrednih proizvoda u kojoj su ubrojani kukuruz, pšenica, suncokret, soja, svinjsko meso, goveđe meso i još neke voćarske i povrtarske kulture, a onda za jedno 15-20 dana se još 10 poljoprivrednih proizvoda gde ćemo reći koje su očekivani tržište cene u vreme žetve ili vreme branja. Da ljudi znaju nešto mogu da računaju. Reporter: Poljoprivrednici su pitanja postavljali gradonačelniku Novog Sada Milošu Vučeviću. On rešenja sagledava kroz dobru sinhronizaciju sa resornim ministarstvom. Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada: I ono što su gradu zamerili i postavili pitanja kako grad može da bude aktivniji, a tiče se pre svega atarskih puteva, tiče se boljeg rada poljočuvarske službe kao što je sjajna vest oko elektrifikacije salaša odnosno objekata na njivama da zajedno radimo sa Republikom koja ogroman deo, odnosno Ministarstvo finansira. Reporter: Sa Nedimovićem i Vučevićem u Kaću je razgovarao veći broj poljoprivrednika koje u narednim mesecima očekuje mnogo posla kod prolećne setve.

Izvor: Radio Nov Sad 1

Објављено у Agroekonomija

Javno preduzeće "Vojvodina šume" uložilo je skoro pedeset hiljada evra u kupovinu novih šezdeset jedinki muflona koje su sinoć puštene u lovište Subotičke šume. Procenjuje se da je toliko muflona pobeglo u poslednjih nekoliko godina iz lovišta zbog toga što su migranti na svojoj ruti konstantno sekli ogradu lovišta.Zbog toga ono nije bilo u funkciji oko dve godine. Topot kopita šezdeset muflona u specijalnom lovištu Subotičke šume odjeknuo je na radost lovaca i svih ljubitelja prirode. Populacija muflona u ovom lovištu "Vojvodina šuma" prepolovljena je tokom migrantske krize, nakon što su životinje pobegle kroz presečenu ogradu, da bi sada pomenuto preduzeće sopstvenim sredstvima obezbedilo nove jedinke iz uzgajališta u inostranstvu, kako bi populacija bila na zakonski definisanom nivou. "Najviše zbog poboljšanja trofejne vrednosti među današnjim jedinkama je uvežen i jedan potomak trenutnog svetskog prvaka, a takođe je među muflonima danas uvežen i jedan perspektivan četvorogodišnji oplodni muflon koji već sada ima rogove od sedamdeset i osam centimetara, što je izuzetno perspektivno za budućnost", kaže direktor JP "Vojvodina šume" Roland Kokai. Lovište Subotičke šume zauzima površinu veću od pet stotina hektara. Nakon što je obnovljena ograda, angažovani novi lovočuvari i puštene životinje, očekuje se da u drugoj polovini naredne godine lovište ponovo bude u komercijalnoj upotrebi, pošto je izuzetno popularno među lovcima iz Italije i Španije, ali i Nemačke i Austrije, koji su ovde ranije bili redovni gosti. "Mufloni sa peska su jedna velika specifičnost, Subotičani to znaju i pravi lovci Srbije znaju koja je vrednost onih koji potiču iz ovih šuma sa područja subotičke peščare", naglašava izvršni direktor za lovstvo JP "Vojvodina šume" Branislav Stanković. Nakon muflona, za sledeću godinu u planu je nabavka i naseljavanje novih jedinki jelena lopatara za potrebe ovog lovišta, jednog od šesnaest sa kojima gazduju JP "Vojvodina šume".

Izvor: RT Vojvodina 1

sreda, 19 februar 2020 13:15

Subvencije i od države i od opštine

Prva ovogodišnja radionica "Preduzetništvo u agrobiznisu" na kojoj je stotinak poljoprivrednika bilo u prilici da više čuje o aktuelnim subvencijama kao i o ponudama osiguranja održana je danas u zgradi opštine u Gornjem Milanovcu. Radionica je bila prilika da poljoprivrednici ovog kraja iz prve ruke dobiju informacije o subvencijama kako republičkim tako i opštinskim, o potrebi i povoljnostima u osiguranju, o čemu su sa njima razgovarali organizatori radionice predstavnici Dunav osiguranja, Agropress-a, Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije i Gornjeg Milanovca.

Direktor Glavne filijale Dunav osiguranja u Čačku Dragan Filipović

 

Predsednik opštine Dejan Kovačević rekao je da za poljorpivredu značajan rad kancelarije za podršku poljoprivrednicima koja postoji već četiri godine i ima dobre rezultate a istakao je i da je podrška poljoprivredi strateško opredeljenje. On je rekao da je ove godine planirano iz opštinskog budžeta 55 miliona dinara kao subvencija poljoprivrednicima i da će taj iznos rasti u naredne četiri godine. Opština nudi subvencije za poljoprivrednu proizvodnju koja je specifična za teritoriju opštine kao što su voćarstvo i stočarstvo, a nudi se i dodatna subvencija za osiguranje jer na državnu subvenciju od 70 odsto dodaje još opštinsku subvenciju od 10 pročenata.

Dejan Kovačević, predsednik Opštine Gornji Milanovac 

Kovačević kaže da se u 2018. Godini samo četiri domaćinstva osiguralo, a da je prošle godine već broj bio 80 domaćinstava. "Očekujemo u ovoj godini da to dupliramo jer je 80 odsto polise plaćeno od države i opštine i ostaje još samo da 20 odsto polise plati poljoprivredni proizvođač", kaže Kovačević i dodaje da živimo u vremenu kada ne možemo da unapred da znamo šta može da nas zadesi pa se treba osigurati. Tako poljoprivredni proizvođača bude zaštićen i iako bude štete dobije bar ono što uložio, kaže on.

Goran Đaković (levo), Dragan Filipović, Dejan Kovačević

Miloljub Vukašinović iz Pranjana proizvodi voće, ima zasad kajsija na 1,5 hektara i oko 80 ari šljive i što se njega tiče, kaže, osiguranje je obavezno. "Retko koja godina u Pranjanima da prođe bez grada, u zadnje tri godine ga je bilo, i zato osiguravam evo već četiri-pet godina u Dunavu, realno je osiguranje i sve je pravo", kaže on. Dodaje da planira da širi zasade i da će i to osigurati pogotovo sada kada mu država i opština vraćaju 80 odsto. "Nelogično je neosigurati na taj povraćaj sredstava, jer da nema osiguranja posle grada ne bi imao ništa, ni u preradu rod nije mogao da ide, tako da nisam osigurao ne bi mogao nastaviti proizvodnju", kaže Vukašinović. Dodaje da bi i sankcionisao one koji ne osiguraju na ove uslove gde država i opština zajedno vrate 80 odsto sredstava.

Miloljub Vukašinović poljoprivredni proizvođač iz Pranjana

Aleksandar Dragojlović, regionalni koordinator za osiguranje poljoprivrede Dunav osiguranja, rekao je da ljudi u ovom kraju treba da shvate da je osiguranje preka potreba jer područje pripada sedmoj od 10 klasa kada su u pitanju opasnosti od grada. "Veoma je osetljivo i veoma izloženo gradu i drugim opasnostima, pa je izražena i potreba za osiguranjem i proizvođači treba više da razmišljaju u tom pravcu", rekao je on. U ovom području karakteristična je voćarska proizvodnja, uglavnom su to šljive, maline, i kajsije. Dragojlović kaže da je premija koju proizvođač plaća za vagon šljive na vrednost od 250.000 dinara koje bi pokrilo osiguranje, sa povratima od 80 odsto - između 6.000 dinara i 10.000 dinara. Dodaje da je premija za tonu maline, sa povratima, od 5.000 do 6.000 dinara, što ocenjuje kao povoljno.

leksandar Dragojlović, regionalni koordinator za osiguranje poljoprivrede Dunav osiguranja

Osiguranje poljoprivrede je prošle godine bilo u velikom rastu što je ohrabrujuće rekao je direktor Glavne filijale Dunav osiguranja u Čačku Dragan Filipović. "Budi se svest naših osiguranika i mi očekujemo da će se rast osiguranja poljoprivrede nastaviti i 2020. godine", rekao je on. Dodaje i da je bilo više od 40 miliona dinara isplaćenih šteta od strane Dunav osiguranja. "Mi ćemo se kao i svake godine ponašati lojalno prema našim osiguranicima, da li će biti veća fakturisana premija ili šteta to naše osiguranike ne treba da opterećuje, već oni samo treba da uđu u osiguranje kako bi zaštitili svoju imovinu", rekao je on.

Goran Đaković najpre se u ime AGROPRESS-a zahvalio predstavnicima lokalne samouprave Gornji Milanovac i prisutnima na odzivu i saradnji. On je ovom prilikom govorio o aktuelnim informacijama kako iz sveta tako is a domaćeg terena: “Neki "strucnjaci" kazu poljoprivreda nije tako vazna i profitabilna. Ali FAO i Svetska banka uveliko razmatraju šta će se desiti u veoma bliskoj budućnosti( za deset godina i malo dalje do 2050. kada će na planeti živeti 9,8 milijardi ljudi. Da bi se oni nahranili na sadasnju proizvodnju žitarica treba dodati još tri milijarde tona! Gde ce se te kolicine proizvesti i kako? Hoce li cene mirovati?

Goran Đaković, predsednik AGROPRESS-a

Naravno da neće i da će hrana biti sve traženija i vrednija” on je ovom prilikom izneo zanimljiv  podatak iz 2014. kada je u gradovima živelo 54% svetske populacije, a sada se već očekuje da će 2050. taj procenat biti 66! “Dakle revolucija ce morati da se desi, a svi ocekuju da ce to pomoci digitalizacija. Naravno treba digitalizivati proizvodnju ali pre toga je treba i zasnovati dok jos imamo gde” rekao je Đaković i podsetio: “Poljoprivreda se ne gleda po jednoj sezoni već petogodisnji prosek. Takođe ako neko misli da će mu kupac doći na noge da mu kupi proizvod gadno se prevario. I treće a ne manje važno je to da ako postoji tražnja to ne znači da ce neko da kupi svakakvu robu”.

 (Tanjug)

Објављено у Agrarni budžet
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29