Чланци поређани по датуму: sreda, 09 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 09 decembar 2020 15:28

Oprez! Ovo je opasna i otrovna gljiva

Panterova muhara (Amanita pantherina) je otrovna vrsta i treba je dobro upoznati jer se time otklanja rizik eventualne zamene. Javlja se od proleća do jeseni
po belogoričnim šumama. Ne spada u retke vrste i zato je ona veoma opasna gljiva jer izaziva teška trovanja sa često fatalnim ishodom. Znakovi trovanja nastupaju relativno brzo (posle 30 minuta) te to pruža priliku da se unesrećenom ipak blagovremeno pritekne u pomoć.
Šešir ove vrste ima prečnik 5-12 cm. Boja šešira je smeđesiva. Na šeširu su vidljivi ostatci omotača (bradavičaste ljuspice) koji su uvek beli. Kiša može (mada se to retko dešava) da spere ove ostatke. Ivica šešira je narebrena (pažljivo pogledaj sliku). Listići su gusti i slobodni (ne dodiruju stručak) uvek i samo beli. Stručak je beo sa venčićem manje izraženim nego kod biserke, pri dnu zadebljan sa ostatcima omotača u vidu dva do tri venčića. Visina stručka je
5-15 cm.
Meso je belo bez izraženog mirisa i ukusa, a prema literaturi slatkastog. Ja ga lično nikada nisam probao, pa ću im verovati na reč. Takođe, neki autori navode da je miris kod starijih primeraka neprijatan, ali ja to iz svog iskustva ne mogu da potvrdim. Sličnost sa jestivom gljivom biserkom je prilična. Ovde bih naveo da postoji još veća sličnost sa drugom jestivom vrstom tigricom od koje se razlikuje po slabo izraženom i nenarebrenom venčiću.
Međutim, za gljivara amatera ovo su neznatne razlike, pa ne preporučujem isprobavanje sudbine. U svakom slučaju ukoliko nisu prisutne sve razlike koje
razgraničavaju biserku od panterove muhare nikako ne eksperimentišite sa zdravljem.
Još jedan detalj uočljiv sa slike: po nekim „stručnjacima“ za gljive jestive su sve gljive koje jedu crvi, puževi, kornjače ili druge životinje. Na slici panterke jasno se vide tragovi puža, koji se očigledno sladio fotografisanim primerkom. Telo nisam pronašao pa iz toga izvlačim zaključak da mu ništa nije falilo.
Šalu na stranu; ne postoji siguran i univerzalan znak da je neka gljiva otrovna ili jestiva, smete se osloniti isključivo na poznavanje dotične vrste, sve ostalo je nepotrebno kockanje sa zdravljem i životom.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Začinsko i lekovito bilje
sreda, 09 decembar 2020 15:11

Decembarski poslovi u povrtarstvu

Imajući u vidu značaj povrtarske proizvodnje za područje Jablaničkog okruga i činjenicu da se proizvodnja odvija kontinuirano, naročito u zaštićenom prostoru proizvođačima povrća moramo ukazati na značaj poštovanja pojedinih mera u cilju dobijanja kvalitetnog zdravsteveno bezbednog proizvoda. Plastenike ovih dana napuštaju glavni usevi (paprika, paradajz, krastavac) a pre sadnje naredne kulture, plastenike treba detaljno očistiti i pripremiti za naredni usev. Nakon svakog proizvodnog ciklusa važno je ukloniti biljne ostatke iz plastenika i plastenik dobro očistiti. Kada se usevi stalno smenjuju u plasteniku ogroman značaj ima sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka. U zaraženim, zaostalim biljnim ostacima održava se i prenosi veliki broj patogena, prvenstveno truleži korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka. Zaražene biljne ostatke treba odmah odstraniti sa parcele i uništiti.

Na kraju proizvodnog ciklusa, nakon berbe, neophodno je sve zaražene, kao i nezaražene biljne ostatke ukloniti i uništiti. Smena biljnih vrsta u plasteniku, odnosno plodored, omogućuje pravilno i racionalno đubrenje, čuva plodnost zemljišta, sprečava pojavu bolesti i štetočina. Nasuprot tome, ako se ne isplanira dobro plodored, narušava se struktura i plodnost zemljišta, povećava opasnost od korova, bolesti, štetočina i toksina koje luči koren.
Pravilo i preporuka je da se plastenici moraju što više provetravati. Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka. Kada je visok procenat vlažnosti u plasteniku vrlo često može doći do pojave truleži na biljnim delovima, a kapi koje kaplju sa folije mogu izazvati ožegotine na mladim biljkama koje su nežne i osetljive. Posebno treba biti oprezan sa primenom preparata zbog karence kada je u pitanju proizvodnja lisnatog povrća koje ima kratak period vegetacije a dođe do pojave truleži na listovima. Takođe, treba voditi računa da ne dolazi do velikih temperaturnih oscilacija u plasteniku, jer česte temperaturne oscilacije usporavaju rast i razviće.

S obzirom na veoma kratku vegetaciju, u proizvodnji povrća veoma je bitno biljke pravilno navodnjavati, prihranjivati i negovati, kako bi se postigli maksimalni prinosi, što uostalom i donosi najveću ekonomsku dobit. Svaku fazu rasta i razvića povrtarskih kultura odlikuje specifična potreba biljke za makro i mikroelementima, pa je zato pravilan izbor vrste i količine đubriva od izuzetne važnosti. Pre sadnje povrća, proizvođačima savetujemo da obave kontrolu plodnosti zemljišta kako bi dobili preporuku o potrebnim količinama i odnosu pojedinih hraniva.

Ako je iz nekog razloga analiza zemljišta za datu parcelu izostala, u fenofazi ukorenjavanja nakon rasađivanja (prvih 15 dana), trebalo bi primeniti vodotopiva đubriva sa najvećim udelom fosfora (npr. odnos NPK hraniva 1:4:1) .
U fazi intenzivne berbe plodova trebalo bi upotrebiti đubriva sa najvećim udelom kalijuma (npr. odnos NPK 2:1:4).
Suvišak hranljivih elemenata kao i nedostatak deluje štetno na biljku i manifestuje se raznim vidljivim promenama, zato ishranu biljaka treba bazirati na osnovu analize zemljišta i biljke, kao i potrebi biljaka u pojedinim fazama razvoja.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/12/09/povrtarstvo/ovo-su-aktuelni-poslovi-u-povrtarstvu/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 09 decembar 2020 14:49

Srpski kukuruz zlata vredan

Pandemija koronavirusa nije u značajnijoj meri uticala na spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, pre svega kad je reč o poljoprivredno-prehrambenim proizvodima kojih je u prvih devet meseci ove godine izvezeno u vrednosti od 2,65 milijardi evra. To je čak za oko 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine čime je srpska poljoprivreda pokazala da ne može da je zaustavi čak ni pandemija, niti posledična svetska ekonomska kriza.
U istom periodu je uvezeno proizvoda u vrednosti od 1,47 milijardi evra, što je takođe 10 odsto više nego u prvih devet meseci prošle godine. Ali, u Ministarstvu poljoprivrede Branislava Nedimovića ističu za „Vesti“ da je zahvaljujući ovakvom odnosu izvoza i uvoza, u prva tri kvartala ove godine, Srbija je ostvarila suficit u trgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 1,17 milijardi evra.

Izvozni asortiman je tokom ove godine u najvećoj meri ostao nepromenjen, odnosno najviše su se izvozili merkantilni kukuruz, smrznute maline, duvan, cigarete, sveže jabuke, pšenica i soja. Vukosav Saković, iz Udruženja Žita Srbije, kaže da je naša zemlja za dva meseca (oktobar i novembar), izvezla više od 950.000 tona kukuruza od ovogodišnje žetve, što je gotovo trećina od ukupno planirane prodaje na stranim tržištima. Pokazalo se i da je kukuruz naš izvozni adut.– Ova godina bila je izuzetno rodna, a zbog smanjenja prinosa u Rumuniji i Ukrajini veće je interesovanje za srpskim kukuruzom – kaže naš sagovornik.

Naime, prosečan prinos kukuruza u Srbiji bio je 8,1 tonu po hektaru, a ukupan rod 8,1 miliona tona. Pri tom, prosečni prinosi u Vojvodini bili su 8,3 tona po hektaru, a u centralnoj Srbiji 7,9 tona.

– Ovo je odličan rod. Karakteristično za ovu godinu jeste da prinosi nisu bili ujednačeni. Prijatno je iznenadio rod kukuruza u centralnoj Srbiji i tu je svakako dostignut rekord – kaže Saković.

Osim u zemlje EU i regiona, u Ministarstvu poljoprivrede kažu da naša zemlja pojačava izvoz na druga tržišta, a pre svega u Rusiju.
– Tako je izvoz u Rusiju prošle godine dostigao dvostruko veću vrednost u odnosu na onaj iz 2012, pri čemu je vrednost suficita u razmeni sa Rusijom takođe duplirana. Izvoz u Tursku varira u određenom iznosu, ali dugoročno posmatrano, uočava se trend rasta, naročito zahvaljujući povećanim kvotama pre svega goveđeg mesa. I Kina je tržište na koje se izvozi sve više, pa je lane izvoz bio čak pet puta veći od prosečne vrednosti izvoza u proteklih pet godina – ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Otvara se i mogućnost izvoza pšenice u Egipat, koji je najveći svetski kupac ove robe, kao i za govedinu, suncokret, kukuruz i druge poljoprivredne proizvode u tu zemlju.Sprema se i potpis memoranduma o saradnji u oblasti poljoprivrede između Srbije i Libana sa ciljem unapređenja trgovinske razmene, a pre svega u pogledu plasmana junećeg i svinjskog mesa i mesnih prerađevina, kao i maline i borovnice na tržište te zemlje. Osim toga, kada je reč o izvozu smrznute maline i borovnice, Japan je pokazao interesovanje za saradnju, što otvara značajnu mogućnost plasmana jednog od najznačajnijih srpskih izvoznih proizvoda na ovo tržište.Bez obzira na pandemiju tokom većeg dela godine, i ograničenja koja ta situacija uslovljava, Srbija je u prva tri kvartala ostvarila veći izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u odnosu na isti period prošle godine.

S obzirom na to da je prethodne godine ostvarena rekordna vrednost izvoza u protekloj deceniji od 3,2 milijarde evra, realno je očekivati da će izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda do 1. januara dostići nivo od 3,5 milijardi evra ukoliko se zadrži postojeći trend, očekuju u Ministarstvu poljoprivredeMilan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela, kaže da je izuzetno važan izvoz u Rusiju, iako Srbija poljoprivrenih proizvoda plasira u zemlje EU.

– Izvoz u Rusiju je odličan, a najviše izvozimo jabuke. Dobro je da, pored zemalja EU i Cefte, imamo dobar izvoz u Rusiju. To tržište je vrlo zahtevno i probirljivo i kvalitet je jedino što ga može osvojiti – navodi Prostran.

Pri tom, nakon ratifikacije Sporazuma o slobodnoj trgovini sa zemljama Evroazijske ekonomske unije okupljenim oko Rusije, srpskim proizvodima biće dostupno tržište od preko 180 miliona potrošača. Odnosno, uspostaviće se dodatni jedinstveni preferencijalni pristup tržištima Jermenije i Kirgistana, sa kojima Srbija nema bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, a koji su već potpisani sa ostalim članicama Evroazijske ekonomske unije – Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom.Praksa je pokazala da su srpski poljoprivredni i prehrambeni proizvodi našli svoje mesto na svetskom tržištu hrane, ali kako ističu u Ministarstvu poljoprivrede, potrebno je dodatno raditi na promociji, zaštiti geografskih oznaka i unapređenju prepoznatljivosti proizvoda. Kako bi se zadovoljile sve strože preferencije evropskih potrošača, neophodna je dodatna specijalizacija proizvoda i profilisanje asortimana, što bi moglo da bude šansa upravo za male proizvođače.

Država pomaže poljoprivrednike, a u Ministarstvu ističu da će pored nacionalnih mera domaćim poljoprivrednicima i u narednom periodu biti na raspolaganju IPARD mere, čime se nastavlja primena proširenog programa. Na taj način, kažu u Ministarstvu, naši poljoprivrednici se već postepeno prilagođavaju zahtevima i procedurama EU politike, što će im omogućiti lakše apliciranje i ispunjavanje uslova nakon pristupa Srbije EU.

Izvor:https://www.vesti-online.com/srpske-njive-hrane-svet/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
sreda, 09 decembar 2020 14:33

I to je moguće: Čvarci skuplji od pršute

Da će se čvarci, uskoro, kupovati na komad, najbolje govori cena u jednom marketu, gde je kilogram ove slane poslastice 2.590 dinara.
Duvan čvarci koštaju 2.320 dinara. Ipak, kako bi "ublažili" ovu cifru, bar naoko, trgovci su stavili da je 259 dinara - 100 grama. To, na sreću, nije uobičajena cena svuda, pa se čvarci mogu kupiti po ceni od 700 do 1.300 dinara za kilogram.

Cene čvaraka, inače su, poslednjih godina prilično visoke. Trgovci se pravdaju sve većom popularnošću, ali proizvođači smatraju da su te cene "prenaduvane" i da se neko dobro ugrađuje. Za razliku od marketa, cene čvaraka u mesarama su dosta povoljnije. Kilogram košta od 700 do 1.300 dinara. Takve su cene i na pijacama po Srbiji.

- Kod mene su duvan čvarci 1.200 dinara za kilogram - kazao nam je Slaven Batoćanin, proizvođač iz okoline Valjeva. - Obični čvarci su oko 900 dinara. Pravi duvan čvarci moraju da se prave od starijih svinja, jer imaju debela vlakna i da bi ona ličila na duvan. Na Zlatiboru to rade od mladih svinja, ali to nije to. Po prodavnicama u Beogradu su nenormalne cene. Čvarci duvan su postali popularni i to je pravi srpski brend. Iz Valjeva se, inače, dnevno, pošalje za Beograd oko dve tone čvaraka. Slovenci i Hrvati su poludeli za našim duvan čvarcima.

Kako nam je objasnio agroanalitičar Goran Đaković, očigledno je da pojedini trgovci, pre svega u Beogradu, zloupotrebljavaju svoj položaj na tržištu.

- Ako imamo u vidu pad cene tovljenika, odnosno glavne ulazne sirovine, uz koju cenu koštanja ulaze još so, energija i rad, možemo zaključiti da nema logike da su u Valjevu i Kraljevu 1.200, a u Beogradu, u radnjama 2.500 dinara - smatra Đaković. - Ovakvo ponašanje treba sankcionisati za primer, a potrošači bi trebalo da se preorijentišu da nabavku rade direktno od domaćina. To će biti najbolje i za selo i za njihov budžet.

U zavisnosti od trgovinskih lanaca, cena čvaraka varira i za 1.000 dinara po kilogramu Cena tovljenika prošle nedelje nije prelazila 160 dinara za kilogram, dok trgovci plaćaju od 130 do 135 dinara. Pojeftinila je i prasetina, pa kilogram košta 160 dinara. Proizvođači kažu da su u gubitku, po svakom tovljeniku, nekoliko hiljada dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/943252/cvarci-skuplji-cak-prsute-neverovatan-skok-cena-prodavnicama-srbiji

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31