Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 07 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 07 decembar 2020 16:47

Dušmanica se uzdigla iz ruševina

U srcu župskih vinograda gde rađa najslađe grožđe i gde se od vajkada pravi najbolje vino, pet kilometara od Aleksandrovca nalazi se manastir Drenča u blizini istoimenog potoka. Dugo je čuvao ruševine stare crkve „Dušmanice“ kako su je zvali meštani, ali i brojne tajne koje su svetlost dana ugledale posle 600 godina tokom rekonstrukcije ove svetinje. U ovu crkvu, kaže legenda, često i rado je dolazio knez Lazar Hrebeljanović, a kako i ne bi kad je manastir podigao njegov vitez. Danas, manastir Drenča se nalazi pod zaštitom Republike Srbije kao spomenik kulture od velikog značaja.

 Zadužbina Doroteja Hilandarca

Manastir je izrađen u periodu između 1350. do 1355. Drenču je kao svoju zadužbinu podigao nekadašnji velmoža kneza Lazara, treći hilandarski iguman Dorotej sa sinom i Danilom III koji je kasnije postao patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Ovaj manastir pominje se i u Žičkoj povelji iz 1382. koja je rađena  na zelenoj svili i sa voštanim pečatom čuva se u manastiru Sveti Pantelejmon, na Svetoj Gori.

 Nažalost, posle turskih osvajanja 1454. godine Drenču su gotovo do temelja srušili Turci. Zarastao u korov i zaboravljen manastirski kompleks je vekovima propadao. Kako spada u izuzetno retke građevine srpske srednjovekovne sakralne arhitekture 1952. donosi se odluka da se obnovi manastirska crkva posvećena Vavedenju presvete Bogorodice. Međutim, bilo je potrebno da prođe još 60 godina da crkva i bude rekonstruisana i zasija punim sjajem, a raskošnom lepotom opčini sve koji u nju dolaze. Prilikom obnavljanja ove svetinje u jugozapadnom uglu naosa u crkvi otkrivena netaknuta zidana grobnica ktitora Doroteja, koja je bila zatvorena kamenim pločama. Oko crkve pronađen je srednjovekovni nekropol, a zapadno od hrama otkriveni su temeljni ostaci manastirskog konaka s kraja 14. i početka 15. veka. Pronađeni su i vredni fragmenti moravske keramike, verovatno kuhinjske i za to doba vrlo luksuzne, kao i fragment zoomorfnog izlivnika koji je pravi raritet. Pretpostavlja se da je mogao pripadati izuzetno skupoj kultnoj posudi akvamanila koja se koristila u ritualnom obredu pranja ruku.

 Veza Drenče i Hilandara

Po stilu, Drenča pripada ranoj Moravskoj školi. Manastirska crkva posvećena Vavedenju presvete Bogorodice je trikonhalne osnove, dekorativno zidana sigom i opekom, sa trodelnim oltarskim prostorom i slobodnim stupcima koji nose kupolu. U arhitektonskom smislu specifična je jer se osnova širi sa zapada ka istoku, ima krstaste svodove nad prostorima protezisa i đakonikona. U pitanju su prostorije iz ranohrišćanskih crkvi koje su se nalazile kod južne strane ulaza u hram u koju su vernici ostavljali namirnice kao priloge za manastirsko bratstvo. Služile su i kao jedna vrsta ostave u kojoj su čuvani razni osveštani predmeti potrebni za bogosluženje. Prostor nad pevnicama je polukružni, oltarski deo petostran a aspide četvorostrane. Klesani ukrasi sa neobično komponovanim ljudskim figurama, životinjskim i cvetnim motivima bio je nekada obojen. Hram je sa spoljne  strane ukrašen neobičnom kamenom dekoracijom. Već na prvi pogled vidi se veliki uticaj Hilandara koji je bio uzor graditeljima  Moravske škole, tačnije spomenika nastalih u vreme kneza Lazara i despota Stefana Lazarevića. Na žalost zub vremena i turski osvajači uništili su originalne freske u ovom hramu.

Prilikom restauracije hrama uređena je porta, napravljen konak a manastir je ponovo zaživeo 2005. Drenča je u početku bila muški manastir, a prvi iguman bio Danilom III. Međutim, nakon obnove SPC je odlučila da ovaj manastir bude dom za monahinje. Prva se u njega uselila monahinja Fotina koja je postavljena za igumaniju manastira. Kako kažu oni koji su imali čast da je upoznaju, mati Fotina je nežna prema ljudima koji dolaze u manastir, ali i prema biljkama koje brižno suši kako bi ostala zelena ili boja cveta. Od lekovitih trava prave se melemi za razne boljke od bolova u sinusima i kostima do kreme protiv uboda insekata i komaraca.

Ipak, Drenča je od pamtiveka poznata po vinu i rakiji, pa od te tradicije ne odustaje ni sestrinstvo. Vino je prvoklasno, ali i rakija od grožđa, kajsije, dunje i kruške, kao i cipuru piće slično mastiki.  Rakije manastira Drenča su više lek nego piće. Prave se u malim količinama i služe za po jednu ujutru. Lek su i likeri od aronije, drenjina, kupina, maline koji služe za spuštanje temperature, jačanje organizma,  unošenja velikih količina vitamina C.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
ponedeljak, 07 decembar 2020 16:25

Srpska elita među krompirima

Srbija je po prvi put u istoriji proizvela elitno seme krompira koje će se na proleće naći u srpskim njivama na oko 50 hektara, kazao je profesor Zoran Broćić profesor poljoprivrednog fakulteta iz Beogrda koji je vodio projekat u centru za krompir u Guči .
,,Uspeli smo danas smo da uz pomoć meristema i mikropropagacije dođemo do bezvirusne prve domaće elite .Proizveli smo oko 120 tona domaće elite - dezire, agrije, kleopatre, kenebeka, sinore, dok je Dragačevski mesečar u fazi priznavanja i vraćanja na sortnu listu i biće to uskoro jedina srpska sorta dok su ostale strane, kaže Broćić koji je sa partnerskom firmom Erze plant i Centrom za krompir u Guči primenila najnoviju metodu eroponiku skoro uvedenu u evropskim zemljama.Centar za krompir u Guči pripada ministarstvu prosvete i tehnološkog razvoja ali je skoro dve decenije u blokadi zbog dugova za električnu energiju . Međutim ova naučna institucija sa zgradom od preko 1000 metara kvadratnih pukim čudom i zahvaljujući visprenim dragačevcima koji gaje poseban kult prema krompiru ostala je na nogama.,,Labaratorije smo sačuvali sa partnerom koji ih je dodatno opremio i osposobio za rad. Ovo je nešto što je potrebno državi Srbiji ukoliko želi da se ozbiljno bavi poljoprivredom. Naša država godišnje uveze semenskog krompira za preko 5 milona evra. A mi smo proizveli vrhunsko seme i plus jednu domaću sortu. Ovaj institut jedini je preživeo tragediju koja je zatekla slične institute u državi - kaže Milić Domanović vd direktor Centra.,,Za desetak dana, dobićemo papire i pripremamo ambalažu za doradu, u magacinu Vranjici gde se nalaze prve komercijalne količine. Cene su niže od uvoznog krompira, a garantujem da je kvalitet evropski“, kaže Broćić.Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je pre dve godine Institut i obećao konkretnu pomoć.Međutim ni na jednom konkursu ,projekat za proizvodnju krompira nije prošao, ali su zato prošle naočare, ženske štikle i slično. Popović bi trebao da objasni ili bar da se izvini dragačevcima i prizna da nije održao obećanje.

Centar za krompir u Guči kod Inovacionog fonda koji predvodi Nenad Popović konkurisao je dva puta i nijednom projekat nije prošao , iako je tadašnji ministar Nenad Popović bio u poseti, kaže Broćić.
„ Očekivali smo da ćemo dobiti sredstva, jer smo imali dobar projekat Inače, planovi i za narednu godinu ne teku kako je prvobitno planirano.
Naime, za iduću godinu , zakupljeno je 50 hektara oranice na Karajukića bunaru kako bi se prve količine na 20 hektara na vreme prpipremile, ali je ovoga puta, usledila zabrana od strane Zavoda za zaštitu prirode.
„ Zakupili smo 20 hektara oraničnih površina koje su izolovane, ali je Zavod za zaštitu prirode zabranio je da se u drugoj zoni Nacionalnog parka Peštersko polje sadi krompir. Izvezli smo već oko 250 tona saturacionog mulja i prolazi nam vreme za obradu, dodaje Broćić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/515767/Prvi-put-u-istoriji--Srbija-dobila-svoju-elitu/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 07 decembar 2020 16:12

Da li je riba zaista skupa?

Riba u ishrani je u Srbiji nepravedno zapostavljena iako je veoma zdrava. Profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković kaže za RTS da riba zapravo nije skupa, ako uzmemo u obzir vreme i resurse koji su potrebni za njenu proizvodnju.Imajući u vidu da sadrži omega-tri masne kiseline, belančevine, vitamine i da je niskokalorična, nutricionisti preporučuju da se riba bar dva puta nedeljno nađe na trpezi.Jedemo je uglavnom leti na moru i u ovo doba godine, odnosno za vreme posta. Najčešće se na trpezi nađe šaran, pastrmka, som ili neka morska riba.

Profesora ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Zoran Marković ističe da često kažemo da je riba skupa, ali ne razmišljamo koliko je dug proces proizvodnje.

"Da bi se proizveo konzumni šaran, treba negde oko 900 dana – malo manje od tri godine. Ukoliko uporedimo vreme trajanja proizvodnje ribe sa vremenom trajanja proizvodnje pilića, koji se proizvedu za 40 dana ili prasića – za 60, jasno nam je da je taj proces daleko duži", objašnjava profesor Marković.

Ističe da su cene slične, iz čega se može zaključiti da riba zapravo nije skupa.

"Možda smo mi plitkog džepa, pa nam se čini, ali riba je u Srbiji verovatno jedna od najjeftinijih namirnica, ukoliko gledamo uloženo vreme, trud, novac i potrebne resurse da bi se proizvela", naglašava Marković.

Podseća i da je raspon cena visok, pa ima riba koje su prilično nedostižne, posebno za ljude sa niskim primanjima, a ima i vrlo kvalitetnih riba, poput skuše, koje su dostupnije svima.Prosečno pojedemo godišnje od četiri do sedam kilograma ribe, a profesor Marković ističe da bi trebalo da dođemo do proseka Evropske unije – 24,4 kilograma.

"Što je više jedemo, bićemo zdraviji kao nacija i svako od nas pojedinačno. Ribu treba jesti najmanje dva puta nedeljno, a ukoliko imamo mogućnosti i svakog dana. To je itekako dragoceno za naš organizam", ističe profesor Marković.

Kaže da su sve ribe dragocene za ishranu, pa je izbor najviše pitanje ukusa.

Ističe da je riba iz prirodnog okruženja poželjnija na trpezi od gajene, ali da je i ona veoma dobrog kvaliteta, dok su konzerve samo alternativa.

„Uvek je najbolja sveža riba. Ukoliko se opredelimo za konzerve, gledaćemo kada je proizvedena, odnosno kada je dospela na naše tržište. Vrlo često konzerve sa višom cenom imaju i razlog zbog čega su skuplje - bolja obrada ili su kvalitetnija ulja koja se dodaju uz ribu", objašnjava Marković.

Na Institutu za higijenu i tehnologiju mesa proverava se kvalitet i ispravnost ribe koja se nalazi na našem tržištu.

Doktor Branko Velebit kaže da uzorke na kontrolu obično šalju organi veterinarske inspekcije iz objekata koji su registrovani za promet ribe.

„Potrošači treba da kupuju ribu u objektima koji su registrovani za promet ribe i koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije. To su poznate ribarnice na pijacama ili maloprodajni lanci", objašnjava Velebit, dodajući da je od najvećeg rizika riba koju prodaju neregistrovani alasi.

Potrošači i sami mogu da provere da li sa ribom nešto nije u redu i kakav je njen kvalitet.

„Riba mora da bude pokrivena sa sluzi neutralnog mirisa. Oči moraju da budu staklaste i ispupčene. Ako su oči udubljene, riba nije sveža. Krljušti treba da budu crvene i krvave. Najjednostavnije je prstom pritisnuti trbušni deo ribe. Ukoliko se mišićno tkivo vrati nazad, riba je sveža", navodi Velebit.

Kaže da potrošač i prilikom pripreme ribe može da proveri da li postoje tragovi parazitološke kontaminacije.

„Kada filetira ribu, potrošač može da usmeri mišićno tkivo ka izvoru svetlosti i tako utvrdi prisustvo valjkastih crva koji se čestio nalaze u slatkovodnim ribama kao što su smuđ, šaran i som", kaže doktor Velebit.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/491/zdravlje/4176604/riba-kvalitet-ishrana-profesor-zoran-markovic.html

Објављено у Sitne životinje
ponedeljak, 07 decembar 2020 16:10

Kako je korona spasila srpsku malinu

Odavno malina, bilo sveža ili smrzuta, nije bila traženija i skuplja na svetskom tržištu kao sada, zalihe ovog voća više da nema, a glavni razlog za porast potražnje na globalnom nivou su kultura ishrane i dokazana lekovita svojstva "crvenog zlata".

Ovo tvrdi dr Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva koji kaže da ovakav trend, i po pitanju potrošnje i cene, nije imala od 2005. godine, a izazvala ga je situacija sa korona virusom.Kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

-Sa svim nepoznanicama i razvojem situacije sa koronom, brojne zemlje – proizvođači maline, imali su velikih problema oko proizvodnje, organizacije berbe i plasmana, jer kupci nisu imali dovoljno relevantnih informacija o tome da li se virus prenosi konzumiranjem jagodastog voća. Nekoliko laboratorija u svetu je potvrdilo da ne postoji apsolutno nikakva opasnost od prenošenja virusa, što je uz brojna ranija i inenzivirana nova istraživanja o hranidbenim i lekovitim istraživanjima dovelo do skokovitog rasta, - kaže za "Blic" dr Leposavić.

U rezultatima istraživanja, napominje on, posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

-Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka, - napominje ovaj stručnjak.

Povećana tražnja došla je u godini kada je rod maline podbacio u svim zemljama koje važe za najveće proizvođače svetu, na šta su prvenstveno uticale nepovoljne vremenske prilike. Posle berbe u aprilu, pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona pre svega razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.- To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama. Sveukupna situacija opominje da se mora raditi na negovanju tržišta i nekim stvarima koje su kod nas zapostavljene i izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši, - iznosi dr Leposavić.

Povoljna stvar za srpske malinare, nastavlja sagovornik "Blica" je što već sada, zbog stalnog rasta tražnje za ovim voćem, potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima nego što je bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit za malinom, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

-Ne bih savetovao da odmah podižu nove zasade bez dobro obezbeđenih uslova za ovu vrstu proizvodnje, jer malina traži odgovarajuće zemljište i kvalitetan sadni materijal koga nema dovoljno u svetu. Najpovoljnija mogućnost je da posvete veću pažnju postojećim zasadima i iz njih izvuku maksimum, - preporučuje stručnjak iz oblasti malinarstva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-je-korona-spasila-srpsku-malinu-sada-je-kilogram-3-evra-cena-i-dalje-raste-a-sve/592rcbm

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31