Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 28 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 28 decembar 2020 15:07

Najstariji traktor u Srbiji ima 100 godina i radi!

U pitomom vojvođanskom selu Novo Miloševo, koje se nalazi na pola puta između Kikinde i Novog Bečeja, nalazi se jedinstven muzej u svetu u kome se čuva najstariji traktor u Srbiji star tačno 100 godina. U muzeju „Žeravica“, koji se prostire na oko 3.000 kvadrata što pod krovom, što na otvorenom, nalazi se oko 10.000 eksponata: kolekcija parnih mašina među kojima je i najstarija u regionu, stari automobili, motociklovi, stacionarni motori, kolekcije radio i TV i foto aparata, predmeti koji su nekada koristile stare zanatlije. Istorija i nastanak ovog muzeja neodvojivo je povezana sa porodicom Žeravica, koja je jedna od prvih imala traktor u Srbiji. Ako vam se ovo prezime učinilo poznatim, niste se prevarili u pitanju je porodica legendarnog košarkaša i osnivača moderne svetske košarke Ranka Žeravice.

Traktor stigao u Srbiju 1924.

Kako za Agrobiznis magazin ispričala Ivana Zec, kustos muzeja „Žeravica“ na jednoj staroj fotografiji nastaloj u leto 1939. ostala je zabeležena vršidba žita, traktorom Fordson 10-20HP, proizvedenog 1924. koji je puno lakše, brže i jednostavnije od parne mašine, pokretao vršalicu.

- Ovaj traktor pripadao je porodici Milorada Žeravice. On je bio otac dva dečaka, Ranka i Milivoja. Posvećeni zemlji, poljoprivredi i tehnici porodica Žeravica je 1936. otvorila prvu mašinbravarsku radionicu u selu – počinje priču Ivana Zec.

Nakon Drugog svetskog rata oduzeta im imovina i decenije rada koje su uložili u svoje imanje. Međutim, znanje, volja i želja učinili su da sve to ponovo izgrade. U teškim posleratnim vremenima uspeli su ne samo da održe radionicu, već i da je unaprede. I dok se stariji Miloradov sin Ranko otisnuo u svet košarke, mlađi Milivoj je čitav radni vek posvetio razvoju radionice. 

- Milivoj je konstruisao je i pravio mašine koje su im olakšavale i ubrzavale rad. Prelistavajući stare porodične albume krajem sedamdesetih godina, Milivoj je našao na sliku Fordson traktora sa početka naše priče. Porodica je ovaj traktor davno pre toga zamenila savremenijim, ali vođen nostalgijom i željom da ga ponovo nabavi,  sasvim slučajno, Milivoj je saznao da u okolini Kragujevca postoji  baš takav. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je ugledao još nekoliko sličnih traktora iz tog vremena.  Bili su spremljeni za prodaju u inostranstvo. Tada je došao na ideju da počne da ih otkupljuje i spase od nestajanja sa naših  prostora. Ne znajući, tada je postavio temelje današnjeg muzeja „Žeravica“ – rekla je Ivana Zec.

Dva Čarlsa napravila prvi traktor

U muzeju „Žeravica“ čuva se, dokumentovano najstariji traktor u Srbiji američki Hart-Parr iz 1920. godine.

- Kupljen je kao i svi ostali eksponati na teritoriji Srbije i predstavlja posebnu kulturnu vrednost, na koju smo jako ponosni u muzeju. Iza svake mašine, predmeta ili alata stoji prezime naše porodice kojoj je pripadao i služio za boljitak – kazala je naša sagovornica.

Kao vrstan poznavalac istorije otkriva da istorijat američke kompanije za proizvodnju traktora počinje sa dva Čarlsa.

- Čarls Hart, rođen u Čarls Situju u Ajovi i Čarls Par iz Vajominga sreli su se kao studenti mehanike 1892.  na univerzitetu Medison, u Viskonsinu. Njihovo zajedničko interesovanje za motore sa unutrašnjim sagorevanjem, je dovelo do projekta izrade pet takvih motora. Oba Čarlsa su diplomirala sa počastima i 1897. godine oformili Hart-Par fabriku za izradu motora u Medisonu. Proizvodnja je bila toliko uspešna, da su tri godine kasnije fabriku preselili u Čarls Siti, u Ajovi. Tokom zime 1901-1902. godine, proizveli su njihov prvi gasni vučni motor, nazvan Broj 1. Hart i Par nisu bili prvi inženjeri koji su napravili ovakav motor, međutim, njihov model i kvalitet izrade su im omogućili to mesto u istoriji. Model traktora 15-30A, koji čuvamo u muzeju je 14-ti sačuvani primerak tog tipa u svetu. U radnom stanju je, kao i većina ostalih eksponata – ispričala je Ivana.

Zanimljivo je da je naziv „traktor” prvi put upotrebljen u novinskoj reklami za Hart-Parr  u junu 1907. ali reč nije bila njihova. Reč „traktor“ prvi je upotrebio 1870. G. H. Edvards u svojoj prijavi za patente, mnogo ranije pre nego što je menadžer prodaje Hart-Para, W. H. Vilijams prisvojio kao svoju.

 Šta sve posetioci mogu da vide?

Zbog pandemije korone posete muzeju „Žeravica“ dozvoljene su u manjim grupama, naravno uz poštovanje svih propisanih mera. Na samom ulazu posetiocima su dostupne jednokratne maske i sredstva za dezinfekciju.

- Prilikom posete našem muzeju posetioci pored tehničkih podataka o samom eksponatu i njegove lične priče, mogu da saznaju dosta toga o kompaniji koja ga je proizvela, uključujući vremenske periode i celokupan proizvodni program. U pitanju su eksponati iz perioda Austro-ugarske, pa istorijski gledano možemo da pričamo o istoriji regiona, ne samo Srbije. Posetioci imaju priliku i da vide mašine u radu, što u mnogome doprinosi njihovom stvarnom doživljaju tog vremena i načina rada. Milivojevu ljubav prema traktorima i tehnologiji nasledio je njegov stariji sin Čedomir, koji je zaslužan za muzej, kakav je danas. Od nasleđenih nekoliko traktora, stvorio je jedinstvene kolekcije, u zemlji, Evropi, ali i svetu – zaključuje kustos muzeja Ivana Zec.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
ponedeljak, 28 decembar 2020 15:02

Stigle subvencije u Gornju i Donju Stopanju

Danas će 456 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava koja su registrovana u gradu i okolnim mestima primiti uplatu subvencije u visini od 17,2 miliona dinara. Od ukupno 994 odobrenih prijava, četiri se odnose ne meru investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture i usluga (bušenje bunara).Jedna od njih je i Danijela Stefanović iz Gornjeg Stopanja koja za početak poljoprivredne sezone planira sadnju jagoda i pečuraka. Prema njenim rečima, novac koji je grad izdvojio za ovu investiciju za nju predstavlja veliku olakšicu, ali i podsticaj da nastavi da ulaže u proizvodnju s obzirom na to da trenutno gradi halu za proizvodnju pečuraka u dvorištu.

„Zahvaljujem na povraćaju sredstava u iznosu od 120.000 dinara. S obzirom na to da smo na početku jer sam se nedavno vratila u rodno mesto iz Bugarske znači nam finansijska pomoć ali i saveti ljudi iz Fonda“, kazala je ona.

U Donjem Stopanju živi Slobodan Dimitrijević koji se već nekoliko godina bavi pčelarstvom, dok je ljubav i znanje o poljoprivredi nasledio od oca Jovice koji se desetak godina unazad bavi voćarstvom. Oni su preko svog gazdinstva aplicirali za dve mere preko kojih su nabavili vrtilicu za med i atomizer za prskanje koji će im olakšati proizvodnju ali i omogućiti da vraćena sredstva dalje ulože.

„Sin ima preko dvadeset košnica i ja mu pomažem koliko mogu, mnogo nam znači ova pomoć grada jer smo uložili skoro 200.000 dinara, tako da ćemo od subvencije kuputi još neku mašinu“, istakao je Dimitrijević.

Pčelarstvo je specifična poljoprivredna proizvodna delatnost kojom se mogu baviti osobe različitih profesija, uzrasta i pola. Iz godine u godinu interesovanje mladih ljudi za bavljenje ovom delatnošću je sve veće, od pčelinjih proizvoda meda, voska, matične mleči, polenovog praha, može se dobro prihodovati. Proizvođači su ove godine ostvarili pravo na podsticaje u iznosu od 800 dinara po košnici pčela, a ista suma je uplaćivana i pčelarima starijim od 70 godina kao pomoć za prevazilaženje posledica pandemije virusa korona.

Izvor:https://jugmedia.rs/uplata-podsticajnih-sredstava-za-jos-456-poljoprivrednika/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Deset porodica sa teritorije opštine Lučani dočekaće prolećnu sezonu i početak poljoprivrednih radova sa novom poljoprivrednom mehanizacijom koja će olakšati i ubrzati njihov rad na obradi zemlje!
Poljoprivredna oprema donirana je u okviru projekta "Zasad za zajednicu Lučani", koji su po treći put zajednički finansirali - Opština Zollikon iz Ciriha, uz podršku gospodina Nebojše Račića iz Turice i Opština Lučani, a sproveo IDC.Kroz ova tri zajednička projekta ukupno 25 porodica iz Guče, Dljina, Viče, Živice, Kotraže, Krstaca, Gornje Kravarice, Goračića, Gornjeg i Donjeg Dubca, i drugih sela, dobilo je sadnice za podizanje zasada maline, jagode i borovnice.
Najuspešnije od ovih porodica kroz prethodne projekte dobile su zaštitne mreže, sisteme i pumpe za navodnjavanje, a sada i motokultivator, kosačice, plastenik, tarupe i drugu poljoprivrednu opremu.Svim porodicama obezbeđena je obuka i savetodavna podrška u gajenju voća.

Cilj realizovanih projekata bio je da porodice iz ruralnih predela opštine Lučani osnaži da stvore svoj nezavisan izvor prihoda i time ih ekonomski podrži i olakša život na selu.
Opština Zolikon je prilikom poplava koje su pogodile Opštinu Lučani uputila humanitarnu pomoć, ali i donirala kuhinju osnovnoj školi u Guči. Projekat "Zasad za zajednicu Lučani" finansirale su opština Zollikon iz Ciriha i Opština Lučani, a implementatori su IDC i Opština Lučani.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/212790/Deset-porodioca-u-Lucanima-dobilo-poloprivrednu-opremu/

Објављено у Biljna proizvodnja
ponedeljak, 28 decembar 2020 14:50

Budućnost je u crnoj ribizli

Čim, za nekoliko meseci, završi studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Valjevac Miloš Simeunović (24) će, praktično, odmah moći da se bavi svojom strukom.
Jer, još kad je započinjao akademsko obrazovanje - po savetu profesora - zasadio je plantažu crne ribizle koja je, za vreme njegovog školovanja, dostigla bezmalo pun rod i već donosi zaradu.

Već se, dakle, isplatilo to što je - uz pomoć roditelja - u selu Babina Luka formirao zasad na 25 ari, sa kojeg su ove godine ubrali oko 600 kilograma ovog izuzetno lekovitog bobičastog voća. Štaviše, Simeunovići su proizveli oko 400 litara kvalitetnog sirupa koji, uglavnom, prodaju posredstvom društvenih mreža.

- Zadovoljni smo aktuelnim rodom jer po jednom žbunu bude od tri do pet kilograma ribizle - objašnjava Miloš Simeunović.

- U pitanju je planinska biljka, koja bolji rod daje na većim nadmorskim visinama, pa tada raste i do dva metra uvis. S obzirom na to da je Babina Luka u nižim predelima, ribizla je manje izdašna i mora da se bere ručno, bez kombajna, zbog čega još nismo uspeli da "skinemo" sav ovogodišnji prinos.Ovaj apsolvent na smeru voćarstva i vinogradarstva, nadalje, objašnjava i to da se za crnu ribizlu opredelio zato što nije previše zahtevna za gajenje i ne traži mnogo hemijskih tretmana, ni okopavanja, već joj je dovoljno jedno đubrenje godišnje. Ukupno održavanje za 12 meseci, veli, ne traje duže od - dvadesetak dana.

- Po diplomiranju planiram da stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu, jer je u Beogradu teško naći posao u struci, pogotovo u mojoj oblasti - kaže Miloš. - Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a mi imamo četiri hektara obradive zemlje i dosad smo se uglavnom bavili ratarstvom, kako bi održavali njive. Dosadašnja iskustva u drugoj grani su veoma pozitivna, prodaja sirupa zadovoljava naše trenutne ambicije, ali za dogodine, kada će biti i više roda, planiramo da proizvedemo još veće količine i ponudimo ih širem tržištu.

Aronija i borovnica su već poznate, a ribizla je donekle zanemarena, pa se nadam da će ova proizvodnja da zaživi i bude još isplativija. Jer, kilogram svežeg voća sa moje plantaže nikada ne košta manje od jednog evra, a cena sirupa se, kreće u rasponu od 400 do 600 dinara za litar - izvodi računicu mladi Simenunović.

Izvor:https://www.novosti.rs/srbija/vesti/949064/buducnost-vidi-crnu-ribizlu-uspeo-poslovni-potez-studenta-poljoprivrede-valjeva-milosa-simeunovica-24

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31