Чланци поређани по датуму: sreda, 02 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
sreda, 02 decembar 2020 14:07

Divlji mak - korov ali i simbol plodnosti

Divlji mak (lat. Papaveraceae) je širokolisni korov iz porodice makova. Nekada je bio često zastupljen na žitnim poljima što je stvaralo ozbiljne probleme poljoprivrednicima. Pojavom herbicida ovaj korov je gotovo iskorenjen, ali se s vremena na vreme se javlja na njivama, kao i u baštama, voćnjacima i
vinogradima. Poreklo divljeg maka, koji je u narodu poznat i kao bulka, nije poznato. Botaničari smatraju da vodi poreklo iz zapadne Azije odakle se raširio širom sveta. Ova biljka opisana je u agrokulturama Starog sveta gde se smatrala za simbol plodnosti.
U pitanju je jednogodišnja biljka koja najčešće raste na vlažnom i krečnom zemljištu koje je bogato azotom. Niče i cveta u proleće, a dozreva u jesen. Stabljika je visoka između 20 i 90 santimetara sa mrežastom strukturom koja je ispunjena mlečnim sokom. Malo razgranata stabljika je relativno tanka i dlakava. Grubo, čekinjasto lišće je kopljasto i izduženo, dužine oko 15 centimetara, dvostruko izdeljeno s grubo urezanim i oštro nazubljenim sekcijama. Listovi su sivkastozeleni i pokriveni štrčećim sivim dlačicama. Zavisno od prirode tla, koren može da dostigne dubinu i do jednog metra.
Vreme cvetanja je od maja do jula, kada se javljaju pupoljci na dugim drškama i obično su usmereni prema tlu. U krunici imaju četiri, tanke i nežne latice. Cvetovi su krupni, prečnika od pet do deset santimetara, upadljivi, svetlocrveni do tamnocrveni, retko beli. Bulke cvetaju samo dva do tri dana, a pri otvaranju cveta dva dlakava poklopca pupoljka otpadnu. Latice su zajedno nepravilno uvezane, a na dnu cveta imaju crnu mrlju, koja je često uokvirena belom linijom. Cvetovi su samooplodovi, a jedan cvet je u stanju da proizvede kapsulu od nekoliko stotina do više hiljada sitnih semenki koje klijavost zadržavaju i po
nekoliko godina.
Kako suzbiti mak?
Divlji mak najviše štete nanosi u ratarskim kulturama posebno u okopavinama (kukuruz, soja, suncokret) na poljima deteline, u povrtarskoj proizvodnji posebno niče među paradajzom, paprikom, šargarepom, među vrežama pasulja ali i u voćnjacima i vinogradima. Svojim prisustvom zauzima prostor gajenoj
biljci i postaje konkurent za hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvalitet roda. Stoka ga izbegava zbog neprijatnog mirisa i ukusa. Ima otrovna svojstva, a utiče na mlečnost i kvalitet mleka.
Divlji mak se nekada suzbijao isključivo čupanjem iz korena, a sa pojavom herbicida uništavanje ovog korova postalo je mnogo jednostavnije. Stručnjaci preporučuju da se korov tretira u početnim fazama razvoja. Kada krene u vegetativni porast njegovo uništenje je mnogo teže. Ukoliko želite da izbegnete
upotrebu herbicida ili se bavite organskom proizvodnjom stručnjaci preporučuju često freziranje tokom vegetacije.
Kada su u pitanju hemijske mere divlji mak je osetljiv na nekoliko preparata u zavisnosti od ratarske kulture u kojoj se zapatio. Ukoliko je primećen u kukuruzu koriste se herbicidi na bazi Nikosulfurona i Pendimetalina koji su se dobro pokazali i kod suncokreta i soje. U pšenici gde se bulka najčešće i javlja, mogu se koristiti preparati na bazi Pendimetalina, Metsulfurona, Jodosulfuron-metil-natrijuma i Amidosulfurona. O načinu primene najbolje je posavetovati se sa stručnjacima ili zatražiti savet u biljnoj apoteci.
Lekovitost maka
U narodnoj medicini divlji mak je poznat po svojim lekovitim svojstvima, ali s njim treba biti pažljiv jer je otrovan u svežem stanju. U lekovite svrhe koriste se osušene latice cveta i semenke iz ploda. Upotrebljava se za lečenje disajnih organa, želuca ili za smirenje duševnih bolesnika, jer u sebi sadrži dozu opijumskih alkaloida. Od divljeg maka se najčešće pripremaju čajevi i sirupi koji se koriste za lečenje upale grla, pluća, astme i bronhitisa. Semenke divljeg maka se koriste u kulinarstvu kao aromatični dodatak raznim kolačima i pecivima, dok jarko crvene latice mogu da se koriste za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Mak ima lošu reputaciju jer se njegovom destilacijom dobijaju teški opijati, ali ne treba zaboraviti da se koristi kao sastojak mnogih medikamenta.
Zanimljivo je da su maku u drevna vremena osim lekovitih, pripisivana i magijska svojstva. Navodno tera loše misli, a usamljenima pomaže da privuku voljenu osobu. Kritska boginja lekova predstavljena je sa kapom oivičenom čaurama maka. Drevni okultisti često su koristili mak kao deo magijskih rituala, ali i za izradu moćnih amajlija za zaštitu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zaštita bilja
sreda, 02 decembar 2020 14:03

Malina - veliki srpski izvozni potencijal

Srbija ima potencijal za još veću saradnju sa kineskim i partnerima iz Centralne i Istočne Evrope, u oblasti proizvodnje vina, žestokih pića, jagodastog voća i žitarica.
Ukupna godišnja vrednost poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije, prelazi 5,1 milijardu evra.

Prema rečima Veljka Jovanovića, savetnika predsednika Privredne komore Srbije, ovaj sektor je pokazao snagu tokom krize izazvane pandemijom, kada su se mnoge zemlje suočavale sa nedostatkom osnovne robe. Srbija je, s druge strane, izvozila šećer, brašno i žitarice.

- Naša zemlja je treći proizvođač maline i soje u Evropi, drugi proizvođač šljive i deseti proizvođač kukuruza na svetu dok je jedan od vodećih regionalnih izvoznika jabuka u Rusku Federaciju - kazao je Jovanović, na onlajn poljoprivrednom sajmu Narodne Republike Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. - Sa više od 5,1 milijardi evra i stalnim izvoznim suficitom, Srbija je snažan igrač poljoprivredne i prehrambene industrije u našem delu Evrope. Suficit u trgovini u sektoru poljoprivrede prošle godine iznosio je više od 1,3 milijarde evra.Kina poljoprivredna konferencija i onlajn sajam održani su 1. i 2. decembra u organizaciji lokalne vlade Šandong provincije. Događaju su prisustvovali predstavnici više od 200 velikih kompanija poljoprivrednog i prehrambenog sektora Šandonga i drugih kineskih provincija, kao i predstavnici poljoprivrednog sektora EU zemalja.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/941238/potencijal-lezi-malinama-srbija-predstavila-onlajn-kineskom-sajmu-poljoprivrede

Објављено у Agroekonomija
sreda, 02 decembar 2020 14:00

Raste izvoz srpskog vina

Vinarstvo u Srbiji ima veliki potencijal, postaje sve prepoznatljivija grana poljoprivrede, a izvoz vina raste godišnje u proseku za 20 %. Država kroz konkretne mere pruža podrsku ovom sektoru, pre svega subvencijama usmerenim ka novim zasadima vinograda, podizanju kvalitetnih vinskih podruma, kupovinom opreme, sticanjem geografskog porekla.
Nedavno je završen značajan dokument "Strategija razvoja vinogradarstva i vinarstva za period 2020. do 2030. godine" koja predviđja da se u narednoj deceniji u ovaj sektor uloži oko 300 miliona evra.

Za Božidara Aleksandrovića, preduzetnika, renomiranog vinogradara i vinara, vlasnika vrhunskog vinskog podruma u kom se kroz finalni proizvod, vino,čuva tradicija oplenačkih vinara, ovaj dokument je od izuzetne važnosti."Vinograde ovog kraja još nazivamo srpskom Toskanom, jer su oni bogomdane oaze iz kojih potiču odabrana vrhunska vina koja se prepoznaju i u našoj zemlji ali i van njenih granica. Bilo bi dobro da iskoristimo sve prirodne blagodeti kojima raspolazemo, klimu, zemljište, povoljne vetrove, osunčane padine", kaže Božidar Aleksandrović koji uzgaja grožđe na 75 hektara. On još naglašava da vinska scena Srbije, čiji je put i licno utirao, značajno napreduje a doprinos tome daje i ministarstvo poljoprivrede.

"U poslednjih 15 godina vinogradarstvo je doživelo renesansu. U ovim krajevima, tradicija je duga, a vinogradarstvo prati i bogata istorija. Podsticaji usmereni u ovaj sektor modernizuju tehnologiju proizvodnje što rezultira vrhunskim kvalitetom. Smatram da je neophodno da proširimo zasade pod vinogradima u narednoj deceniji za najmanje 10 do 15 hiljada hektara", kaže Aleksandrović, koji se osim proizvodnjom vina izuzetno uspešno bavi i vinskim turizmom.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/izvoz-vina-u-srbiji-godisnje-raste-za-oko-20-odsto_1184313.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Jesenja setva pšenice u Srbiji okončana je pre nekoliko dana na nešto više od 600.000 hektara, a usevi su u dobrom stanju, rečeno je Tanjugu u Udruženja "Žita Srbije".
"U jednom delu centralne Srbije bilo je više kašnjenja sa setvom zbog kiše i zakasnelog skidanja kukuruza, ali ne može se reći da smo posebno odocnili ako se ima u vidu da se kod nas seje tokom celog novembra", kaže Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije".
Napominje da su generalno usevi u dobrom stanju i da bi poljoprivrednici trebalo da budu zadovoljni, "jer smo imali stevu koja je bila jeftinija nego prethodnih godina, a opet pšenica na njivama izgleda lepo".
Saković je dodao kako izvoz pšenice i brašna i dalje ide usporeno, jer je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom.
Precizirao je da se kilogram pšenice u Srbiji plaća 21 dinar do 21,50 dinara, dok je izvozna cena od 20,50 do 21 dinar.
"Procenili smo da od ovogodišnje žetve možemo da izvezemo oko 1,3 miliona tona, ali je i ovako milimalna razlika dovoljna da izvoz ide usporeno. Mesečno se izveze svega do 35.000 tona pšenice i do 10.000 tona brašna", naveo je Saković.
Takođe, razlozi su to što je žetva bila dobra, država je zbog epidemije odložila neke finasijske obaveze poljoprivrednika, a samim proizvođačima trenutno nije neophodan novac, pa čekaju bolju cenu.
To uvek nosi rizik, jer niko ne može da garantuje cenu koja može i da padne, upozorio je Saković.

Izvor: Tanjug

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31