Чланци поређани по датуму: četvrtak, 17 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 17 decembar 2020 14:20

Ogroman potencijal Veterinarskog zavoda Subotica

Proizvodnja bioloških proizvoda za upotrebu u veterinarskoj medicini započela je davne 1921. godine, kada je osnovan Veterinarski zavod Subotica. Danas,
Veterinarski Zavod Subotica je jedini proizvođač veterinarskih bioloških proizvoda u Srbiji i vodeći proizvođač veterinarskih farmaceutskih proizvoda ukupno.
Kao jedini proizvođač vakcina za primenu na životinjama u Srbiji, svoj značaj, Veterinarski zavod Subotica je ispoljavao kroz kontinuirano snabdevanje naše zemlje vakcinama neophodnim za sprovođenje zdravstvene zaštite životinja. Ceo proces je uspešno sprovođen u saradnji sa svim nadležnim Ministarstvima i institucijama uz veliku podršku cele veterinarske profesije.
Oslanjajući se na bogato iskustvo od skoro 100 godina naši proizvodni kapaciteti i naš portfolio bioloških proizvoda godinama raste. Danas taj portfolio obuhvata inaktivisane i žive, bakterijske i virusne vakcine, kao i autogene vakcine protiv raznih zaraznih bolesti i za različite vrste i kategorije životinja. Veterinarski zavod Subotica ima ogroman značaj za državu zbog mogućnosti i znanja da pripremi vakcinu kao zaštitu životinja od pojave različitih zaraznih oboljenja, a to je pre svega značajno za očuvanje stočnog fonda u Srbiji. Zadatak nas u Veterinarskom zavodu Subotica je da taj ogroman potencijal i mogućnost svima predstavimo, a veterinarska struka tu ogromnu mogućnost iskoristi na pravi način - rekao je za Agrobiznis magazin, Marko Kirovski.
Iz potrebe za stalnim razvojem, ne samo u okviru pripreme novih proizvoda, Veterinarski zavod Subotica je razvijao i svoje proizvodne kapacitete tako da je u proteklom periodu investirano u izgradnju novih pogona za proizvodnju vakcina i sterilnih tečnih formi lekova, a u postupku je izgradnja nove centralne kontrolne laboratorije. Uporedo sa tim, Veterinarski zavod je stalno ulagao u svoje kadrove kao temelj sopstvenog razvoja.
“Vakcine su proizvodi koji se koriste u prevenciji bolesti od kojih obolevaju životinje. To su složeni biološki proizvodi sa dugotrajnim procesima proizvodnje i kontrole. U Veterinarskom zavodu Subotica kupci mogu naći ne samo odgovarajuća pogone, u skladu sa standardima definisanim u zahtevima Dobre Proizvođačke Prakse (cGMP), već i kvalifikovan i iskusan tim koji sa tačnošću vodi računa o svim procesima” pojašnjava Marko Kirovski.

Kvalitet proizvoda je na prvom mestu
“Uspešna proizvodnja visokokvalitetnih bioloških proizvoda zahteva preciznu standardizaciju polaznih materijala, adekvatne proizvodne uslove, kontrolu kvaliteta, regulatorni nadzor celokupnog procesa proizvodnje od početka do kraja, uz razumevanje činjenice da se zahtevi za proizvodnju i kontrolu kvaliteta stalno menjaju a lestvica očekivanja konstantno podiže” rakao je Marko Kirovski.
“Kao deo Labiana Grupe, naš cilj je da promovišemo i proširimo usluge kako kao sopstveni asortiman bioloških proizvoda širom sveta tako i u delu ugovorne biološke proizvodnje (CMO) i da našom posvećenošću ostvarimo nastojanje da postanemo referenca na polju biološke proizvodnje na međunarodnom nivou - naglašava Marko Kirovski.

Po dve fabrike u Srbiji i Španiji
Danas je Veterinarski zavod Subotica kompanija koja se oslanja na tradiciju, ali i kompanija koja poseduje sve kapacitete kako stručne tako i proizvodne da uspešno odgovori svim novim izazovima. Veterinarski zavod Subotica kao deo Labiana kompanije poseduje po dve fabrike u Srbiji i Španiji sa oko 500
zaposlenih posvećenih zajedničkom uspehu cele kompanije. Predvođen kompanijom Labiana, Veterinarski Zavod Subotica danas kombinuje tradiciju i stručnost kako bi se pozicionirao na međunarodnom tržištu veterinarskih bioloških i farmaceutskih proizvoda, dodataka ishrani, dermokozmetičkih proizvoda i biocida.
Sa druge strane,spremnost naših poslovnih partnera iz Španije da intenziviraju ekonomsku međudržavnu saradnju je izvrsna prilika da znanje, stečeno kroz sto
godina posvećenosti razvoju i proizvodnji vakcina, dobije mogućnost uspostavljanja najsavremenijih tehnoloških Marko Kirovski operacija u proizvodnji vakcina.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Stočarstvo
četvrtak, 17 decembar 2020 14:11

Isplaćeno više od 48.000 evra za bagremov med

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo nastavio isplatu bagremovog meda pre preuzimanja od pčelara, po ceni i do 6,51 evra po kilogramu. Na dan 12. novembra je prvi šleper šumskog meda šumskog krenuo put kupca u inostranstvu,  a uskoro će i prvi šleper bagrema.

Pogon "Naš med" nastavlja i sa redovnom isplatom pčelara koji su predali svoj med, a 14. decembra je ukupno isplaćeno 48.625,15478 evra. Inače, zbog korone ima zastoja u radu laboratorije, ali to ne utiče na ukupan posao pogona. 

A, ovo su imena pčelara kojima je 14. decembra isplaćen bagremov med:

1. Stevanović Milosav

2. Bratislav Topličanin

3. Čedomir Đorđević

4. Svetomir Janjić

5. Radenko Žunić

6. Radomir MIlošević

7. Radomir Radovanović

8. Dragan Paunović

9. Radomir Milovanović

10. Milen Blagojević

11. Dragica Đurić

12. Radoslav Stanković

13. Anica Ilić

14. Goran Pavlović

Izvor:https://spos.info/isplaceno-jos-48-600-evra-za-bagremov-med/

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 17 decembar 2020 14:06

Uvodi se red na tržište vina

Unija poslodavaca Srbije saopštila je danas da je zadovoljna odlukom Vlade Srbije kojom su raspoređene kvote za uvoz vina iz Evropske unije po preferencijalnim stopama za 2021. godine, jer se njome uvodi red na tržšite i omogućava ravnopravna konkurencija.
Ovom odlukom Vlade je ograničena količina vina koju može da uveze jedan uvoznik, a što je bilo predmet osporavanja u prethodnom periodu.Kvote za uvoz vina određene su prema kvartalima, i u prva tri kvartala 2021. pojedinačni uvoznik može da uveze maksimalno 15 posto ukupne kvartalne kvote.

Od ove odluke izuzet je poslednji kvartal. Izuzetno ako jedan uvoznik u prethodnom tromesečju nije dostigao 15 procenata kvartalne kvote, ta količina se dodaje na maksimalnih 15 posto u narednom kvartalu.

„Zadovoljni smo što je Vlada Srbije prihvatila inicijativu Unije poslodavca i donela ovakvu odluku. Njome se uvodi red na našem tržištu vina i omogućava ravnopravna konkurencija svim učesnicima u poslovima uvoza, bez obzira na njihovu veličinu“, kaže Srđan Drobnjaković, direktor UPS-a.

Ukupna kvota za uvoz vina iz EU u 2021. godini iznosi 2,5 miliona litara i podeljena je na četiri jednake kvartalne kvote od po 625.000 litara, precizira se u saopštenju UPS-a.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ogranicen-maksimalan-uvoz-vina-po-jednom-uvozniku_1189723.html

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 17 decembar 2020 13:52

Organska proizvodnja je uvek dobra šansa

Mogu slobodno reći da se od ovog posla može pristojno živeti, posebno ako je uključena cela porodica – reči su Gordane Šokčić, proizvođača u organskoj poljoprivredi koja se iz grada preselila u selo Taroš kod Zrenjanina i sada ima proizvodnju zasnovanu na 10 hektara. Njeno iskustvo je slikovito: navodi da kada se preselila u Taroš iznenadila se koliko domaćinstava nema svoje bašte, već povrće kupuju u prodavnici, isto kao da žive u gradu.

„Zato bi trebalo raditi na obuci, posebno mladih žena da formiraju bio-bašte za potrebe svojih porodica”, smatra Šokčićeva.

Njena ocena jedna je od desetina zabeleženih u anketi u okviru projekta izrade Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini u periodu od 2020. do 2025. godine koji izrađuje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu uz podršku pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu ovog projekta uključeni su i stručnjaci udruženja „Teras”, inače našeg prvog udruženja organske poljoprivrede i Otvorenog univerziteta u Subotici.

Civilni sektor, odnosno udruženja građana bila su inicijatori širenja organske poljoprivrede i, kako i Snježana Mitrović, stručni saradnik Otvorenog univerziteta, navodi u materijalu, sve je započelo u Subotici 1990. godine formiranjem „Terasa”. Deceniju kasnije ovo udruženje bilo je jedno od inicijatora i učesnika u pisanju prvog Zakona o organskoj poljoprivredi.

„Od dvehiljadite, kada je usvoje prvi zakon, rezultati su sledeći: postoji nešto više od 500 sertifikovanih operatera – odnosno oko 6.300 ukoliko se računaju i kooperanti koji su u grupnoj sertifikaciji – od kojih je stotinu u Vojvodini. Pod organskom poljoprivredom je svega 0,60 odsto ukupnog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji”, navodi za „Politiku” Snježana Mitrović.

Reklo bi se da iskorak nije bio velik u poslednjih 20 godina jer na početku ovog period pod organskom proizvodnjom bilo 0,25 odsto poljoprivrednog zemljišta. Tako se u Vojvodini čak beleži pad površina pod organskom poljoprivredom i dok je 2015. godine pod ovim zasadima bilo 11.000 hektara, nakon izlaska nekoliko velikih firmi, ali i malih proizvođača iz ovog sistema proizvodnje, u 2018. godini organski proizvođači obrađivali su tek šest hiljada hektara.

„Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača o značaju organske proizvodnje i uticala na njen vidljiv razvoj ne samo u Vojvodini već i u Srbiji” kaže Snježana Mitrović.

Prema rečima ovog stručnog saradnika Otvorenog univerziteta, jedan od problema u pripremi materijala bilo je i evidentiranje proizvođača u organskoj poljoprivredi jer se promene dešavaju iz godinu u godinu. Na teritoriji Vojvodine anketirana su 52 poljoprivredna proizvođača, dakle polovina sertifikovanih, koji su preko 15 godina u organskoj proizvodnji.

Nije zanemarljivo da je pre toga preko 20 njih odbilo da odgovara na pitanja jer su nezadovoljni odnosom države prema ovoj proizvodnji ili nisu imali vremena. Među anketiranima većina od blizu 90 odsto ima proizvodnju na do 10 hektara na kojoj, pokazalo se tokom ispitivanja, gaje veoma raznovrsno voće i povrće, posebno proizvođači na manjim parcelama. Kod nešto preko 90 odsto proizvođača kao motiv za bavljenjem navedena je briga za zdravlje i zdravu životnu sredinu. Tek jedan ispitanik je odgovorio da ga rukovode isključivo ekonomski razlozi.

Ovi proizvođači u svom radu najviše problema imaju sa obezbeđivanjem dozvoljenih sredstava za uništavanje korova, lečenje stoke ili nabavljanjem organskog stajnjaka, ali je gotovo trećina ispitanika rekla da je problem i još uvek nedovoljno razvijena svest o organskoj hrani, ili slaba kupovna moć građana. Zanimljivo je i da je preko trećine proizvođača fakultetski obrazovano, da vide perspektivu u bavljenju organskom poljoprivredom, ali i da se o organskoj poljoprivredi informišu samostalno, kroz literaturu i internet, a najmanji broj je koristio seminare stručnih službi.

Kroz ispitivanje je analizirana i podrška koja se na nivou pokrajine daje udruženjima organskih proizvođača, ali i po lokalnim samoupravama. Tako, recimo, iako je Subotica bila pionir organske poljoprivrede, grad je samo u jednom navratu dodelio novac i njima. S druge strane je Novi Sad koji, navodi Mitrovićeva, predstavlja jedinstven primer u Vojvodini.

„U anketnim istraživanjima ispitanici su isticali da je ta podrška u velikoj meri uticala na njihovu održivost i povećanje broja organskih poljoprivrednika na teritoriji ovog grada”, stoji u materijalu.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/468983/Organska-poljoprivreda-uvek-dobra-sansa

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31