Чланци поређани по датуму: nedelja, 13 decembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 13 decembar 2020 16:00

Miris dunja u Tavniku

Stručnjaci kažu da je „tavnička dunja“ najkvalitetnija u Evropi, pre svega zbog veće količine suvih materija i šećera, koji omogućavaju ekspozicija terena i sastav zemljišta. Zbog toga je i potražnja velika. Ovo selo izeđu Kraljeva i Čačka zovu selom dunje, jer ne postoji kuća u kojoj se ovo voće ne uzgaja, makar i za svoje potrebe. Dve trećine prinosa dunje u našoj zemlji potiče upravo iz Tavnika. Ovaj podatak je impozantniji ako se zna da je Srbija sa 13.000 tona
godišnje, najveći proizvođač dunja u Evropi, posle Španije. Krajem oktobra planirali su Prve dane dunje ,,Miris dunja u Tavniku“, međutim problem zvani kovid ih je sprečio. Šta žele i planiraju čuo je i pomoćnik ministra poljoprivrede, ali čini se u čemu će uspeti ipak zavisi samo od njih.
Selo Tavnik kod Kraljeva, na padinama Kotlenika, zovu selo dunja. Ne bez razloga jer na oko 300 hektara gaje preko 60 hiljada stabala, što nas je dovelo na drugu poziciju po proizvodnji u Evropi. Poznavaoci prilika tvrde da se dve trećine dunje u Srbiji, upravo proizvede u ovom selu, jer nema kuće u kojoj nije zasađeno bar po nekoliko stabala. Tradicija ili potreba, tek posle tri godine rada u inostranstvu, svu ušteđevinu Đorđe Jovandarić , je uložio u dedovinu gde na
tri hektara sada uzgaja dunju.
,,Istina je proveo sam tri godine na privremenom radu u inostranstvu. Bio sam na klackalici šta dalje u Srbiji. Međutim, nije ni Zapad obećana idila. Odlučio sam da se vratim u Tavnik, obnovim zasade dunje i uložim u dedinu kafanu, koja je stara duže od jednog veka. Sada imam oko tri hektara pod dunjom. Nije ovo zahtevna voćka, međutim poslednjih godina sve je više ubija ervinija. Drugi problem u ovom uzgoju jeste cena. Zapravo ako nema kome da se proda dunja unapred, onda vas ucenjuju. Primer je i ova godina, oni koji su imali sigurnog kupca prodali su je po ugovorenoj ceni, oni koji nisu sada na kraju berbe, prinuđeni su da je prodaju po duplo nižoj ceni. Ja sam deo dunja ostavio i za sopstvenu proizvodnju rakije. Mislim da bi trebali da napravimo neku zadrugu,
da sami proizvodimo ono na čemu drugi zarađuju. Smatram da treba da zaštitimo ovu našu tavničku dunju, kategoričan je Đorđe Jovandarić.
Ove godine rod je više nego odličan, plodovi sočni i što je najvažnije odličnog kvaliteta suve materije, zbog čega je rado kupuju svi proizvođači rakije u Srbiji. Vilotijevići, i stočari i dunjari. Sa oko 400 starih stabala ubraće oko 160 tona mirisnih plodova, ali se oko stabala i ulagalo.

,,Ova stabla su stara preko 30 godina, sve su to stare sorte. Ovo je konkretno leskovačka. To što vam neko kaže nema ulaganja, nema problema, ma samo vas laže. Svake godine ih spremimo pred zimu, okopamo, pođubrimo. S proleća, mora bar dva prskanja. U ovom zasadu gde se nalazimo, malo je teže vidite da su savijene od roda, ali ako hoćete da vam nešto bude dobit, morate i vi da date. Ima posla, ali ima i zarade. Mi uglavnom prodajemo dunje dalje, mahom
rakijašima. Imamo i dosta stoke, mi smo uglavnom stočari, dunje nam dođu kao dodatni prihod, proizvodnja rakije bi bila veliki posao, možda naslednici
budu zainteresovani, mi o nekoj velikoj priči za sada ne razmišljamo. Najveći nam je posao ova berba, “priča nam Rade Vilotijević.
Da se valja potruditi oko njih potvrđuje i najmlađi Luka u porodici Vilotijević. Kaže da je navikao na seoske poslove, selo obožava, prirodu, životinje. Pomaže šta god treba, a dunje obožava da "podbira", jer obavezno padne i lep džeparac. To je sigurno potvrđeno jer berača u selu, skoro da nema, svako bere na svom imanju.
Na pijacama i marketima kilogram dunje bio je oko 100 dinara, ali kako ona nije izrazito konzumno voće, na ovaj način se prodaju zanemarljivo male količine. Najveći deo dunje iz Tavnika prerađuje se u rakiju. Svakako najveći proizvođač je Vlado Obradović sa pet hektara dunje. Kaže da su klima i sastav zemljišta razlog što se u ovom selu tako mnogo gaji dunja. Pogodnost kod gajenja dunje je to što je zasad dugovečan, pa može da potraje i sto godina. Ulaganja su velika. Prema proračunima proizvođača iz ovog sela, za formiranje jednog hektara potrebno je 10.000 evra.
"Kompletno selo okrenuto je prema zapadu i sunce ga obasjava ceo dan. Vetar duva od Ovčara. Sastav zemljišta je takođe pogodan. Ispod voćnjaka je ruda uglja lignita i on daje neke elemente koji utiču na kvalitet dunje, kakav ne može biti na drugom mestu. Suva materija u dunji iz Tavnika je do 30 odsto veća nego u ostalim delovima zemlje.Najskuplja je priprema zemljišta. Sadnice su od dva do tri evra, a posle pete godine prinos po hektaru je od 30 do 50 tona. Maksimalan rod se čeka i do desete godine od formiranja zasada. Isplativa je ako se radi na veliko. Ako vi imate 20-30 ari, to je više hobi. Ili ćete imati velike
količine koje mogu da podnesu goredole kretanja na tržištu. Ako imate malo, baš vas briga koliko to košta", kaže Obradović, inače Kragujevčanin.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 13 decembar 2020 15:42

Šest stvari koje niste znali o tamjanu

Tamjan je jedan od najstarijih poznatih mirisa na svetu. Njegov miris nas naješće podseća na verske obrede, ali ova mirisna smola pored religijskih ima mnogo širu primenu – koristi se u proizvodnji parfema, u aromaterapiji, kozmetici, tradicionalnoj medicini.
Poreklo i stanište
Tamjan je aromatična smola tamjanovog drveta iz roda Bosvelija koje raste širom Azije i Afrike. Postoji pet glavnih vrsta Bosvelije koje proizvode pravi tamjan. Smola iz svake od pet vrsta posebno se kategoriše u zavisnosti od vremena berbe. Smola se ručno sortira po kvalitetu.Drveće počinje da proizvodi smolu posle osam do 10 godina. Drvo se zaseca dva do tri puta godišnje, a poslednje sakupljanje obično daje najbolju smolu. Uopšteno govoreći, što je smola manje providna, to je kvalitet bolji. Poznavaoci tamjan razlikuju po čvrstoći zrna jer je kvalitetan tamjan mek poput plastelina. Najkvalitetniji je takozvani beli tamjan.

Drveće bosvelije se najviše uzgaja u Sudanu, Etiopiji, Arabiji i Indiji, a posebno je cenjen onaj iz Somalije, Jemena i Omana.

Vredan poput zlata
Paljenje tamjana u svrhu pročišćenja i lečenja veoma je staro, gotovo u svim religijama, kao i paljenje u čast neke osobe ili božanstva i u kultu mrtvih. Zbog njegove retkosti i prijatnog mirisa često mu se pridaju životvorna svojstva, a njegovo žrtveno paljenje predstavlja posebnu počast onome kome se prinosi.

Tamjanom se trgovalo još pre 5.000 godina na Arabijskom poluostrvu i u severnoj Africi gde je bio vredan poput zlata, a stari Egipćani su ga posebno visoko cenili zbog njegove upotrebe u hramovima i prilikom mumifikacije (balsamovanja).

Mojsije je tamjan dobio od Boga
Kađenje tamjanom simbol je molitve Bogu jer se duša uznosi ka nebu kao što se diže dim od tamjana, ali on označava i samo prisustvo božjeg duha koji naslađuje naše duše. Tamjan je jedan od mirisa koji se spominju u Starom zavetu, gde se navodi da se koristio u Skiniji, prema uputstvu koje je Mojsije, kako se navodi, dobio od Gospoda, a koristio se za kađenje i dovodio u vezu sa Svetinjom nad Svetinjam.

Mudraci sa Istoka su novorođenom Isusu darivali tamjan
Jedan od darova koje su mudraci sa Istoka doneli novorođenom Hristu, uz smirnu i zlato bio je i tamjan.Tamjan se u hrišćanstvu u obredne svrhe upotrebljava od IV veka. Praksa kađenja prodrla je u život hrišćanske crkve najpre na Istoku i to u počast caru, a kasnije i u liturgiju. Na zapadu se kađenje tamjanom u liturgiji uvodi tek u VII veku.

Tamjan kao lek
Prema ajurvedi, svakodnevno kađenje tamjanom u kući donosi dobro zdravlje svim ukućanima. Od davnina se koristio na Bliskom istoku za održavanje zdravlja usne šupljine. Tamošnji ljudi imaju običaj da žvaću smolu tamjana, zbog boljeg zdravlje zuba i desni, jer ima antimikrobna svojstva i sprečava infekcije. U ajurvedskoj medicini, indijski tamjan koristi se već hiljadama godina za lečenje artritisa, zaceljivanje rana, jačanje ženskog hormonalnog sistema i zaštitu od patogenih mikroorganizma, dok se u kineskoj tradicionalnoj medicini koristio kao lek koji poboljšava cirkulaciju i smanjuje bol kod lepre, gonoreje i pacijenata koji boluju od raka.U našoj narodnoj medicini tamjan su uglavnom žvakali kako bi održali zdravlje usne duplje. Tamjan se stavljao na zub koji boli, a ponajviše je korišćen za rastvaranje kamena u bubregu.

Na Zapadu, tamjan je najviše poznat po svojim antiupalnim svojstvima. Bosvelijske kiseline su najvažniji sastojak tamjana i imaju snažno antiupalno dejstvo i efektno ublažavaju bol uzrokovan artritisom, a ne uzrokuju nuspojave. Osim toga, tamjan poboljšava cirkulaciju i dotok krvi kroz vene i arterije oštećene upalom, što dodatno pomaže zglobovima ugroženim artritisom. Njegovo moćno antiupalno delovanje pomaže i kod Hronove bolesti i cisti. Potvrđeno je da ekstrakt tamjana, tamjanov acetat, smanjuje neurološka oštećenja, olakšava depresiju i napetost, sprečava bolesti krvnih sudova i smanjuje nivo lošeg holesterola.

Ugrožen opstanak
Međunarodna unija za zaštitu prirode je 1998. godine upozorila da je jedna od primarnih vrsta tamjana, Bosvelija sakra, „skoro ugrožena“. Drveće tamjana nije obuhvaćeno Konvencijom o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, ali stručnjaci tvrde da sve vrste Bosvelije ispunjavaju kriterijume za zaštitu jer im preti gubitak staništa i prekomerna eksplatacija.

Većina Bosvelija raste u surovim, sušnim regionima zahvaćenim siromaštvom i sukobima. Berba i prodaja smole sa drveta je, nažalost, jedini izvora prihoda za stanovnike ovih predela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4184117/tamjan-smola-drvece-simbolika.html

Објављено у Agroekonomija
nedelja, 13 decembar 2020 15:05

Kako izgleda uzgoj salate na 14 spratova

Nova vertikalna farma, nedavno ovorena u okolini Kopenhagena, uskoro će proizvoditi 1.000 metričkih tona povrća godišnje.

Najveća vertikalna farma u Evropi zajedničko je delo danskog startapa Nordic Harvest i tajvanske kompanje YesHealth Group, specijalizovane za projektovanje i izradu tehnoloških vertikalni uzgoj povrća.Povrće se gaji na policama poređanim na 14 nivoa, koje pokrivaju prostor od 7.000 kvadratnih metara.Uzgoj je upotpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojcima, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe.Ceo proces ne zahteva upotrebu nikakvih pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori što ceo proces čini potpuno ugljenično neutralnim. Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti.

Kada, tokom sledeće godine, počne da radi u punom kapacitetu, farma će biti u stanju da obezbedi 15 proizvodnih ciklusa povrća godišnje, i to bez upotrebe plodne zemlje i prirodnog svetla, piše Futurism.

Danska kompanija ističe da bi brojne masivne stare hale mogle biti upotrebljene za postavljanje vertikalnih farmi i proizvodnju zdrave i sveže hrane. Tvrde da bi vertikalne farme koje bi zauzimale površinu od 20 fudbalskih igrališta mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju veličine Danske.

izvor:https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3275314-zelena-salata-vertikalna-farma-hrana-za-buducnost?utm_source=timeline&utm_medium=najnovije&utm_campaign=timeline&utm_content=jetset

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Gostujuću u emisiji Brazde Radio-televizije Vojvodine, generalni direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković najavio je prvi Međunarodni on-line sajam poljoprivrede, koji će se održati od 14. do 18. decembra, a na kom će se zvanično obratiti i predsednica Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić.
Cvetković je istakao i da je zbog pandemije nemoguće organizovati redovan sajam, te su stoga došli na ideju da prvi na Balkanu organizuju poljoprivredni sajam u on-line formatu.

Preko 180 izlagača u narednih pet dana predstaviće se poljoprivrednicima, a svi se već danas mogu registrovati putem sajta expoonline.rs , istakao je direktor sajma.

"Ovo je velika stvar za nas i mislimo da ćemo ovim uspeti da napravimo najznačajniji agrarni događaj na Balkanu, a sve poljoprivrednike pozivam da nas prate iz udobnosti svoga doma", izjavio je Cvetković za RTV.

Izvor:http://www.rtv.rs/cir/sr_lat/vojvodina/novi-sad/prvi-medjunarodni-on-line-sajam-poljoprivrede-na-balkanu-od-14.-do-18.-decembra_1188218.html

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31