Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 30 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 30 novembar 2020 17:12

Vino se sve više pije iz kese

Prema upravo objavljenim istraživanjima zabeležen je porast potražnje potrošača za Bag-in-Box vinima, odnosno vinima u specijalnim vrećama i kutijama.
Do novih podataka, koji su nastali i delimično zbog promene ponašanja potrošača usled pandemije Covid -19, došlo se nakon istraživanja koje je naručila kompanija Smurfit Kappa u saradnji sa Vine Intelligence.
Vino iz kese je privuklo 3,7 miliona novih potrošača u Francuskoj i Velikoj Britaniji tokom proteklih šest meseci. Istraživači su analizirali ponašanje kupaca vina u Francuskoj i Velikoj Britaniji tokom pandemije i došli do zaključka da su oni sve više prelazili na piće i zabavu kod kuće zbog ograničenja kretanja, samim tim više su konzumirali vina pa i ona iz ovih novih pakovanja. Francuska je najveće tržište za ovako upakovano vino, a Velika Britanija je trenutno jedno od najbržih po njegovoj potrošnji. Potrošači su primetili da je ovako vino lakše za upotrebu i čuvanje, ali i lakoću transporta i nižu cenu, koja je glavni motiv prilikom kupovine vina upakovanog na ovaj način.
Prednost ovakvog pakovanja je to da čuva vino do 6-8 nedelja nakon otvaranja u poređenju sa 2-3 dana u staklenim bocama. Vino upakovanog u kese kupuje
skoro 12 miliona potrošača u Francuskoj i 4 miliona potrošača u Velikoj Britaniji. Istraživanje otkriva potencijal rasta potrošača za neverovatnih za 27%.
Komentarišući nalaze istraživanja, Thierri Minaud, izvršni direktor kompanije Smurfit Kappa rekao je: „Budućnost je svetla za naša rešenja sa istraživanjem koje je utvrdilo da su 4,4 miliona potrošača potencijalni kupci proizvoda u narednih šest meseci“.
„Vino u kesi nudi brendovima održiviju, ekonomičniju i potrošačima prihvatljiviju ambalažu, rešenje koje ispunjava trenutna očekivanja potrošača, objašnjavajući njegov uspeh bez premca i njegove snažan rast tržišta“.
Istraživanje je pokazalo da su četiri od deset potencijalnih kupaca vina upakovanog u kesu i kutiju mlađe od 35 godina, i oni bi voleli da imaju mogućnost kupovine u manjim formatima proizvoda. Od najčešćih kupaca istraživaču su saznali da su im pakovanja od tri litra najpogodnija. Vino iz kese se zapravo pakuje u plastičnu kesu sa slavinom, a onda se kesa smešta u kartonsku kutiju. Prilikom istakanja vina u kesi se stvara podpritisak, tako da se kesa skuplja i iznad vina se ne javlja otpražnjen prostor, tako da je smanjen kontakt sa kiseonikom. Na ovaj način vino je dobro zaštićeno i smanjena je mogućnost da vino propada zbog uticaja kiseonika. Ovakvo vino se može duže čuvati. Pakovanje vina u kesi i kutiji je pogodno za proslave sa većim brojem ljudi, ali i za korišćenje u restoranima za točenje vina na čašu.
Imajući u vidu da ovakvo pakovanje ima povoljnije aspekte, sa aspekta ekologije i ekonomije može se reći da imaju pogodnosti. Međutim treba imati u vidu da konzumiranje alkohola u većim količinama nije dobro, i da to ukazuje na negativan trend kod potrošača, jer sve više piju vina u vreme pandemije, što potvrđuje bojazan stručnjaka da može doći do porasta alkoholizma tokom perioda zatvaranja gradova i država.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 30 novembar 2020 17:02

Gde je zapelo sa izvozom junadi?

Od početka godine Srbija je u Tursku izvezla oko 3.500 tona bebi bifa. U Evropsku uniju otišlo je svega 100 tona, iako je naša kvota gotovo 7.000 tona, ovog najkvalitetnijeg mesa.
Ali, na tržištu Srbije i dalje postoji između 3.000 i 4.000 junadi "viška". Država je nekoliko puta, tokom ove godine, kroz robnu razmenu, otkupljivala junad, u zamenu za merkantilni kukuruz. Deo stočara je uspeo da zameni svoja grla, ali je obećani veliki izvoz još mrtvo slovo na papiru.

Kako nam je ispričao Nenad Budimović, sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije, sa Turskom je izvoz uvek neizvestan, oni to čas obustave, pa onda aktiviraju. To zavisi od kursa lire, ali i političke situacije.

- Prošle godine merama Vlade Srbije došlo je do toga da su podsticaji povećani za utovljenu junad i umatičena grla, pa se stočarima isplatilo da gaje - govori Budimović.

- Država ih je podstakla, jer imamo dobar aranžman na papiru, međutim, realizacija nije. Za EU imamo veliku kvotu, ali je otišlo samo 100 tona. Izgubili smo trgovce u Italiji i Grčkoj i nismo konkurentni. Nekada smo mnogo izvozili meso u Grčku, sada više ne.

Srbija izvozi više žive životinje. Tako smo izvezli gotovo 10.000 komada junadi, što je za nekih 30 odsto više nego prošle godine, objašnjava Budimović. I to najviše u zemlje CEFTA. Bilo je oko 600 komada za Liban, ali junad iz Srbije najviše uzima Bosna i Hercegovina.

- June se tovi godinu dana, a naša hrana je skuplja u odnosu na onu koja se daje u zemljama EU - objašnjava Budimović. - U Srbiji se ne koristi genetski modifikovana hrana. Kina, EU, Turska, pa i Rusija, jesu zemlje gde bismo mogli da izvozimo. U Kinu idu neke zanemarljive količine, preko Hongkonga. Ni to nam ne bi bilo daleko, kada bi se radilo u kontinuitetu.POSTOJI predlog da država da podsticaje za izvoz. Bez obzira na to što EU ne dozvoljava ovakvu podršku, trebalo bi da im se potez detaljno argumentuje, smatra Budimović.

- Svi imaju cilj da se odvija biznis, a samo je EU nedavno odvojila tri milijarde evra za pomoć svojim farmerima - kaže naš sagovornik. - I to je dozvoljeno, a mi da gradimo našu poziciju - ne. Jesmo mi kandidati za EU, ali niko ne želi osiromašenu zemlju.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/940466/izvoz-junadi-umesto-bebi-bifa-nasa-zemlja-pocetka-godine-plasirala-3-500-tona-bifteka-tursku

Објављено у Stočarstvo

Iako smo proletos, zbog situacije u kojoj se čitav svet našao, ostali uskraćeni za održavanje čuvenog Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, Novosađani su rešili da nas ipak obraduju pred kraj godine i pruže nam priliku da nas poljoprivreda sve okupi i to ONLINE. Tako će se od 14. do 18. decembra ove godine prvi put, ova nadaleko poznata i važna manifestacija, održati na adresi www.expoonline.rs.
Na istom mestu i sa istim ciljem okuplja se veliki broj izlagača iz zemlje i inostranstva koji su pripremili prezentacije noviteta u svom poslovanju i asortimanu robe, ali i brojne akcijske ponude koje će važiti samo za vreme trajanja Sajma. Novosadski sajam je za ove potrebe razvio posebnu platformu koja će i izlagačima i posetiocima pružiti sve mogućnosti kao i da se događaj organizuje u realnom prostoru. Svi će moći da zakažu online sastanke sa izlagačima. Edukacije i promocije na kojima svake godine svi zajedno delimo iskustva i nova saznanja, realizovaće se kao online konferencije, vebinari ili prezentacije.
Događaj koji s posebnom pažnjom iščekuju ne samo poljoprivrednici, već i brojni drugi radoznalci, pa čak i deca je prva online izložba rasnih grla domaćih uzgajivača stoke - najbolje što Srbija danas može da ponudi!
Uprkos tome što se Sajam ove godine nije održao na uobičajen način, vrednovanje kvaliteta proizvoda je održano, pa će na virtualnom Poljoprivrednom sajmu zasijati proizvodi nosilaca šampionskih pehara sa ocenjivanja “Najbolji u 2020”. Vest koja nas je najviše obradovala je to da su registracija na portal i pristup Sajmu potpuno BESPLATNI! Dakle, baš ništa nas ne sprečava da bar jedan dan između 14. i 18. decembra posetimo virtuelni Poljoprivredni sajam i uživamo u bogatoj ponudi, a oni vešti će dobiti priliku da sklope odličan posao i u novu godinu uđu sa novim poslovnim elanom.
Registracija je već moguća na adresi www.expoonline.rs., a nagradne igre i promotivne aktivnosti možete pratiti i na društvenim mrežama Novosadskog sajma, na Facebook stranici Novosadski sajam i na Instagram profilu @novosadski_sajam.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 30 novembar 2020 16:31

Srpsko seme u Nojevoj barci

Norveški naučnici već 12 godina prikupljaju i čuvaju uzorke semena biljaka iz celog sveta.U takozvanom „Trezoru sudnjeg dana",koji se nalazi u specijalnoj kapsuli na udaljenom norveškom ostrvu Spitsbergen, u arhipelagu Svalbard, skladište se uzorci koji bi tu opstali u slučaju globalne kataklizme.

„Norveška vlada je imala toliko sluha ali i materijalnih mogućnosti da ponudi napušten rudnik, da obezbedi minus 18. Svalbard je mesto gde letovi najsevernije odlaze, pa je moguće dospeti do tamo. Namenili su to kao pomoć za 1.700 banaka gena koje se čuvaju širom sveta", rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Maja Ječmenica, rukovodilac Banke biljnih gena. Mesto ove jedinstvene banke semena je geološki pogodno, nije trusno i ispod je nivoa mogućeg topljenja leda.

Iz Norveške su ponudili svim državama sveta da pošalju rezerve semena, i u slučaju katastrofe bi bilo moguće da se sa poljoprivredom započne nanovo. Besplatno je, i uz pomoć još nekih međunarodnih organizacija, Norveška održava tu svojevrsnu „Nojevu barku".

„Duboko unutra su tri komore i trenutno je tamo 1.050 semena iz skoro svih zemalja sveta", dodala je Ječmenica.

„Na našoj državi je da odluči koje bi to biljne vrste bile, sa kojima bi mi počeli biljnu proizvodnju u bilo kom trenutku, ako se bilo kakva katastrofa desi. Katastrofa ne treba da bude globalna, klimatskih promena smo svesni, one su neminovne ali naša obaveza je da sačuvamo sve ono dragoceno što potiče iz naše zemlje, što bi povratilo našu poljoprivredu za slučaj bilo kakve katastrofe", rekla je Maja Ječmenica.

Smatra da bi najvažnije bilo sačuvati seme pšenice i kukuruza, a potom suncokret, pasulj, grašak. Kako kaže - ono što se obično nađe na našoj slavskoj trpezi.

„Te katastrofe ne treba da budu ne znam kakvih razmera. Pokazalo se u svetu da su katastrofe - lokalni ratovi , nedostatak struje, ljudski faktor koji može da zakaže, kada vi svoju kolekciju koju čuvate - izgubite", objasnila je Ječmenica.

Navela je kao prvi primer povraćaja semena Siriju, gde je 2015. godine nestala banka gena, i gde se uspelo da se obezbedi povratak semena, jer je Sirija imala „kutiju" u Svalbardu. Trebalo je godinu dana da se povrati seme iz banke gena.

Bosna i Hercegovina je već poslala svoje uzorke. Iz Banjaluke su otišla semena pšenice, kukuruza i drugih biljnih vrsta.

„Naredna vegetaciona sezona bi za nas predstavljala mogućnost da pripremimo našu kolekciju i da imamo svoje sigurno mesto u Norveškoj", rekla je Maja Ječmenica, rukovodilac Banke biljnih gena.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4168600/norveska-svalbard-seme-rezerve-katastrofa-banka-gena.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30