Чланци поређани по датуму: četvrtak, 26 novembar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Vinska kultura je uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala vinsku konferenciju „OKUSI RAZLIKU, OKUSI PROKUPAC!“, u okviru manifestacije obeležavanja Dana prokupca. Konferencija je okupila regionalne, domaće i svetske vinske eksperte, predstavnike vinske industrije i sve
ljubitelje vina kako bi promovisali vina od najvažnije autohtone sorte u Srbiji. Cilj događaja je razmena znanja i iskustava o vinogradarskim, tehnološkim, ali i tržišnim potencijalima prokupca i drugih lokalnih sorti vinove loze, kao i promocija razvoju vinske industrije u Srbiji i povećanje njene međunarodne
prepoznatljivosti.
„Srbija ima divna vina i vreme je da svet to sazna. Prokupac je način da ispričamo jedinstvenu priču o srpskim vinima i da Srbiji damo zasluženo mesto na svetskoj vinskoj mapi. Da bi se to dogodilo, zajedno sa promocijom, moramo raditi na poboljšanju i povećanju proizvodnje, obrazovanju i većem uključivanju mladih u industriju. U ovim teškim vremenima je važno podržati domaće proizvođače da istraju i da ne odustaju od svojih poslovnih planova. Zbog toga je USAID kroz Projekat za konkurentnu privredu, podržao organizaciju Dana prokupca“, izjavila je Šenli Pinčoti, direktorka USAID-ove Kancelarije za
demokratski i ekonomski razvoj.
„Srpsko vino kao brend je u razvoju i puno je posla pred nama kako bismo dobili zasluženu prepoznatljivost u svetu. Upravo zbog toga smo izradili i Strategiju za razvoj vinogradarstva i vinarstva koja će nam biti temelj i putokaz u budućem periodu. Potvrda naše odlučnosti je i činjenica da smo samo u ovoj godini izdvojili tri puta više novca nego prošle godine za razvoj tog sektora. Sve ovo je važno, ne samo za proizvođače vina, već i za celokupnu prehrambenu industriju, ruralni turizam i mnoge druge grane“, rekao je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
„Prokupac se kao vinska sorta zaista vratio na domaću vinsku scenu, što je važno za izgradnju identiteta vinske Srbije. Do pre 5 godina, postojalo je 10
vinarija koje su proizvodile Prokupac, danas ih je 50! Zato je ova manifestacija najveća i najambicioznija do sada – slavimo povratak svih koji proizvode autohtone sorte uključujući i male vinarije“, izjavio Igor Luković, organizator i osnivač manifestacije.
„Na celodnevnoj konferenciji održanoj u hotelu Radisson Collection u Beogradu, domaći i međunarodni vinski stručnjaci, novinari iz zemlje i inostranstva, kritičari i naučnici su na radionicama, vođenim degustacijama i masterklasovima, istakli različite aspekte priče o velikoj srpskoj sorti vinove loze“, dodao je Igor Luković.
Preko 50 vinarija iz Srbije ove godine učestvovalo je na manifestaciji Međunarodni dan prokupca.
„Karavan prokupca“, prošao je i Aleksandrovačkom Župom a vinogradari i vinari ocenjuju da li je trud oko te autohtone sorte koja je dugo zapostavljana, dao rezultate. Igor Luković, vinski kritičar kaže da u periodu posle drugog svetskog rata sve što je bilo lokalno i autohtono nije bilo popularno, jer nije bilo pogodno za industrijsku proizvodnju i da je tu i prokupac negde stradao. „Da smo mi imali San Đoveze kao italijani koji od njega danas prave brumelo i kjanti,
velika vina, on bi bio tretiran na identičan način. Da li od prokupca mogu da se prave velika vina mislim da su vinari u Srbiji u zadnjih desetak godina već dokazali. Jedan od dokaza je i sad najsvežije ovo zlato sa Dekantera za prokupac i 95 poena“, smatra Luković.
Da nije bilo Župljana koji su sačuvali prokupac u starim vinogradima , a potom uprkos teškoćama od njega spravljali i vino, ne bi imali mnogo toga danas da
ponudimo. „Kad se digne gore na metar, na devedeset, on ima neverovatno dugi put sokova, a prokupac kao sorta taj dugi put ne podnosi. To niste znali.
Znači zato je on najbolji na ovim gidžama što mi kažemo na čokotima koji su na zemlji dole. I zato sada upravo slavu nose stari vinogradi koji su na čokotima“, objašnjava Kosta Botunjac, vinogradar - vinar iz Donjeg Zleginja.
Milomir Milosavljević, vinogradarvinar iz Bučja kod Trstenika ističe da i tržište dobro reaguje i da se prokupac sve više traži. „Odrađen na stari način  savremenjen novom tehnologijom, može da da vrlo kvalitetna vina. Evo možemo da vidimo i po tome, mi smo sad na sajmu vina u Beču dobili srebrnu medalju“, ocenjuje Milosavljević., Ono što je važno je da su počeli ozbiljni zahvati na klonskoj selekciji, koji se uglavnom uvozi iz Italije . Taj posao je poveren
relevantnim institucijama baš zbog međunarodnog tržišta koje priznaje samo sertifikovan sadni materijal preneo je RTS.Na nedavno održanom takmičenju za
Svetskog prvaka u prokupcu, u okviru Belgrade Wine Week -a, drugu godinu zaredom za svetskog prvaka proglašeno je vino Breg, prokupac vinarije Doja
iz 2015. Drugo mesto osvojilo je novo vino vinarije Virtus 733 iz 2017. godine, dok su treće mesto podelile vinarije Doja sa svojim Prokupcem iz 2017. i vinarija Toplički vinogradi sa vinom Epigenia iz 2017. godine.
Svetski pravak u prokupcu proglašen je na osnovu glasova vinara i njihovih predstavnika, potpomognutih glasovima izabranih vinskih edukatora i someliera (Aleksandar Duković, Aleksandar Matejić ,Vuk Vuletić, Nemanja Papić…).U revijalnom delu ocenjivanja, u kojem su učestvovali dugogodišnji vinski profesionalci (uvoznici, distributeri, predstavnici medija..), za najbolje vino proglašen je Prokupac kameničarka iz vinarije Aleksandrović iz 2018, srebrnu medalju osvojilo je vino Breg vinarije Doja, a bronzanu prokupac Prince rskavac 2018 iz vinarije Podrum braća Rajković.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
četvrtak, 26 novembar 2020 13:53

Nišlije napravile robota pastira

U vreme kada se srpska sela prazne, kada nema radne snage za čuvanje krava, ovaca i koza, ipak postoji rešenje kako na najbezbedniji način brinuti o stadima na ispaši. Stručnjaci iz Niša napravili su i predstavili prototip robota pastira koji omogućava da se pomoću aplikacije za pametne telefone i GPS sistema svima koji gaje stoku značajno olakša posao i bezbedno čuva stado od nekoliko stotina grla.

– Naša ideja bila je da pronađemo jedno praktično mobilno rešenje koje olakšava farmerima da lakše čuvaju svoja stada i omogućava stadu da ide na ispašu na prirodan i efikasan način. Robot „Šepard” kontroliše, odnosno pokriva parcelu maksimalne veličine 80x80 kvadratnih metara, koja uz ovaj sistem može da se širi i skuplja. Sistem čine minimum četiri robotske jedinice povezane žičanom ogradom kroz koju protiče struja. Na taj način stado praktično svakog dana na ispašu odlazi na drugi pašnjak – objasnili su Dušan Krstić, inovator ovog projekta i doc. dr Milan Banić, rukovodilac projekta.

Ovakav robotski sistem prema postojećim standardima može da čuva stado do čak 620 ovaca. Cilj projekta jeste, ističu Krstić i Banić, da robot „Šepard” zaživi na srpskim livadama i pašnjacima širom sveta.

Dušan Krstić se posle završetka studija na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu vratio u rodni Niš, gde radi u Kompaniji „Koming kompjuter inženjering”, a Milan Banić je doktor mašinskih nauka i radi kao docent na Mašinskom fakultetu Niškog univerziteta. Projekt je rezultat partnerskog rada ovog niškog fakulteta i kompanije. Kako ističu inovator Krstić i rukovodilac projekta dr Banić, ovaj robotski sistem funkcioniše i u praksi je dokazano da moža da radi kako je i zamišljen. Prema njihovim rečima, životinje se unutar prostora koji kontroliše robotski sistem „Šepard” ponašaju normalno. Isto tako naglašavaju da predstoji postupak da se prototip prilagodi serijskoj proizvodnji, što svakako nije ni jeftin, niti kratak proces. Ipak, Dušan Krstić i dr Milan Banić veruju da će robot pastir uskoro zameniti čoveka-pastira.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/467520/Robot-za-cuvanje-ovaca-zamenio-pastira

Објављено у Ovčarstvo
četvrtak, 26 novembar 2020 13:42

Uz holandsku podršku bolji prinosi

Srbija ima veliki potencijal za razvoj jagodastog voća, iako se proteklih godina beleže pozitivni rezultati u tom sektoru, ima dosta mogućnosti za povećanje prinosa, uvođenje novih sorti i unapređenje kvaliteta. Na tom putu dragocena su iskustva Holandije, jer se kroz razmenu stručnog i praktičnog znanja, savremenih tehnologija i inovacija može unaprediti proizvodnja i povećati izvoz, istaknuto je na vebinaru PIB projekta – „Holandske preporuke proizvodnji u sektoru jagodastog voća (i trešnje) u Srbiji“.

Borovnica iz Srbije veoma je tražena na holandskom tržištu, istakao je Žil Bešor Plug (Gilles Beschoor Plug), ambasador Holandije u Srbiji i dodao da su velike šanse za saradnju dve zemlje u sektoru jagodastog voća. „Imamo nove sorte, najnovije tehnologije, vešte poljoprivredne proizvođače i to nam daje mogućnost da se nadopunjujemo i sarađujemo“, rekao je ambasador. Ističe da je 2020. godina teška za sve, ali je sektor jagodastog voća, uprkos teškoćama na početku, dobro prošao.

Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, rekao je da je u Srbiji dominantno gajenje maline, da je borovnica u ekspanziji, kao i da jagoda ima veliki potencijal.

U Srbiji je 40.000 hektara pod jagodastim voćem, prošle godine izvezeno je 209 miliona evra smrznute maline. Imamo i odlične rezultate u izvozu tokom pandemije. Prosečna izvozna cena nam je oko 1,5 EUR po kilogramu, što znači da bi bilo dobro da izvozimo više prve klase nego sada. Međutim, veliki problem su i dalje niski prinosi svega 5,5 tona po hektaru, što je na nivou nerazvijene proizvodnje. Imperativ je da se ova situacija promeni u narednom periodu, da se radi na kvalitetu maline koji traži i prepoznaje tržište što će se najpre desiti kroz uvođenje novih sorti, naveo je Jovanović.

Rešenja za unapređenje sektora, po njegovim rečima, su kvalitetan sadni materijal, stroga kontrola i primena standarda, razvoj ugovornih odnosa, koordinacija proizvođača, otkupljivača i prerađivača, razvoj pravih zadruga, edukacija. Podseća da je PKS organizovala veliki broj seminara posebno u regionima gde se gaji jagodasto voće kako bi se pomoglo farmerima da usvoje nova znanja i unaprede proizvodnju.

Konsultant Đorđe Petrović predstavio je projekat PIB u koji je uključeno 12 holandskih kompanija koji će sarađivati sa srpskim proizvođačima.

Projekat PIB je rezultat višegodišnje saradnje Srbije i Holandije u ovoj oblasti, a finansira ga Vlada Kraljevine Holandije. Sprovodiće se u Srbiji naredne tri godine.

Projekat će se realizovati kroz tri osnovna stuba saradnje: državnih organa (inspekcijskih i stručnih službi), naučnih institucija i poslovnih subjekata.

Jedna od aktivnosti je i organizacija demonstracionog polja u Zemljoradničkoj zadruzi “Agro Eko Voće“ iz Arilja kao pokaznog ogleda kako se sa novim tehnologijama, primenjenim znanjem i uvezivanjem celog lanca proizvodnje mogu unaprediti kvalitet i kvantitet proizvodnje.

O svojim iskustvima u proizvodnji jagodastog voća u Srbiji na vebinaru su govorili predstavnici srpskih proizvođača koji očekuju da će im saradnja sa holandskim partnerima u okviru projekta pomoći da povećaju prinose i izvoz, unaprede kvalitet i uvedu nove sorte.

Vebinar su organizovali Ambasada Kraljevine Holandije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredna komora Srbije.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/11/26/vocarstvo/bolji-prinosi-uz-holandsku-podrsku/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30