Чланци поређани по датуму: subota, 31 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Voćari i povrtari u leskovačkom kraju, zbog vremenskih neprilika koje poslednjih godina sve češće nanose  štete usevima, osiguravaju svoje useve i na taj način svoja poljoprivredna gazdinstva obezbeđuju od velikih gubitaka, ali i stvaraju prostor za nove investicije i proširenje poljoprivredne proizvodnje. Miodrag Nedeljković, koji na preko 23 hektara u selu Ždeglovo, opštini Lebane,  proizvodi šljivu koju plasira na nemačko tržište kaže za Tanjug, da redovno osigurava zasade šljiva, a samo ove godine je od šteta koje je pričinio grad naplatio preko 100.000 evra od Dunav osiguranja, što mu je značajno olakšalo poslovanje. -Podizemo  malinu i kupinu, jagodu i višnju. Ova godina je bila kišovita, nije bila roda, višnja je imala veliko oštećenje zbog pucanja zbog kiše, šljiva je imala izuzetno dobar rod, ali je u par navrata ovde padao grad koji je pričinio veliku štetu ali smo naplatili, pokrili svoje troškove i nismo bili u minusu. Samo od osiguranja smo naplatili oko 100.000 eura štetu od grada. Imali smo dobru brzinu naplate. Kada smo usaglasili procenu visine štete u roku od desetak dana smo naplatili sve-kaže za Tanjug Nedeljković i dodaje da predlaže svima da osiguraju svoje useve kako bi bili sigurni u proizvodnji. -Dobra je stvar da Ministarstvo poljoprivrede subvenicioniše i podstiče poljoprivrednike da osiguraju svoje useve, kod nas je taj procenat 40 posto, to je dobra mera koja stimuliše sve nas da osiguramo svoje useve i da dodatno osiguramo svoju proizvodnju-kaže Nedeljković. Ivan Stanković iz Velikog Trnjana,  kaže da se proizvodnjom voća bavi od kako zna za sebe.  -Cela moja porodica je posvećena tom poslu i rezultati su tu. Sve to je bilo ugroženo u samo 15 minuta izuzetno jakog grada koji je pogodio ovaj atar u popodnevnim satima 27. jula ove godine. Tada je za svega 15 minuta gotovo sve uništeno. Svima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom preporčujem da osiguraju svoje useve. Šteta je kasnije procenjena na oko 60 procenata, procena štete je bila vrlo realna a naplata je bila vrlo brza. Zadnje tri-četiri godine redovno imaju štetu. Po jabukom imam oko jedan hektar, osigurao sam prinos od 15 tona, procena je bila da je šteta bila oko 60 posto i meni je uplaćeno negde oko 400.000 dinara-kaže Stanković za Tanjug. Glavnoj filijali Dunav osiguranja u Leskovcu na teritoriji Jablaničkog okruga gravitira šest opština - Leskovac, Vlasotince, Crna trava, Lebane, Bojniki Medveđa, kaže za Tanjug direktorka Glavne filijale Dunav osiguranja u Leskovcu Svetlana Krstić. -Leskovac je lep u topao grad, leži u kotlini između dve reke, geografski položaj grada decenijama je imao idealnu klimu za razvoj poljoprivrede. Naši poljoprivredni proizvođači, vredni i radni, ulagali su rad i trud, i na tržistu postali prepoznatljiv brend Jablaničkog okruga. Poljoprivreda kao strateška delatnost privrede predstavlja jedan od najznačajnijih resursa naše zemlje. Zato Kompanija „Dunav“ neguje poseban pristup poljoprivredi. Klimatski uslovi se menjaju, toga smo svi svesni, a najveće posledice trpe poljoprivredni proizvođači. Za sve vrste poljoprivrednih kultura Kompanija „Dunav“ nudi osiguravajuću zaštitu od osnovnog rizika: grada, požara, udara groma, kao i od dopunskih rizika: oluje, poplave, prolečnog mraza. U Srbiji se osigurava oko 12% obradive poljoprivredne površine, dok je u Jablaničkom okrugu taj procenat manji i kreće se oko 6%-kaže direktorka Krstić i dodaje da je veliki broj poljoprivrednih proizvođača pretrpeo ove godine štetu na voćarskim i povrtarskim kulturama. -Kompanija u tom cilju realizuje edukativne radionice u saradnji sa Udruženjem novinara Agropres, koje se tematski bave osiguranjem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Edukacija svakako nije brz proces, ali svaki novi osiguranik predstavlja uspeh za nas. Naši agenti na terenu u neposrednom kontaktu s osiguranicima nastoje da pomognu osiguraniku u izboru predmeta osiguranja, da jasno opišu rizike koji se pokrivaju i ukažu na odnos cene osiguranje i potencijalne štete. To je potvrda i državi i našoj kući kao najvećem nacionalnom brendu u oblasti osiguranja , sa 37% učešća u osiguranju useva, da zajedno, uz dobru sinergiju, prepoznajemo potrebe poljoprivrednih proizvođača i adekvatno odgovaramo njihovim zahtevima. Takođe je od značaja istaći to da se samo 5% cene plaća prilikom zaključenja polise, a preostali iznos nakon berbe. Zatim popust koji se daje na osnovu ostvarenog pozitivnog tehničkog rezultata, premija i šteta u poslednje tri godine za dugogodišnje osiguranike, odnosno 10% popusta ukoliko se premija plati u celosti-navodi Krstićeva. Po njenim rečima, cene osiguranja za hektar, na primer, jabuke s prosečnim prinosom od 40 tona iznosi samo 30.000 dinara, cena osiguranja po hektaru pšenice sa prosečnim prinosom od pet tona iznosi 1.540 dinara, dok je cena osiguranja kukuruza sa prosečnim prinosom od sedam tona - svega 1.601 dinar. -U 2019. godini imali smo 42 odštetna zahteva, na osnovu kojih ukupan iznos likvidacije iznosi 2.599.205 dinara.U tekučoj godini imamo 87 odštetnih zahteva po osnovu osiguranja useva i plodova, za koje ukupan iznos likvidacije iznosi 24.599.999 dinara-navodi direktorka Krstić. Vlada Srbije odlukom iz 2007. godine subvencioniše trošak osiguranja, u zavisnosti od područja subvencije se kreću od 40 do 70%, i na taj način omogućava registrovanim gazdinstvima sigurnost i povoljniji krajnji rezultat.

Објављено у Osiguranje

Na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu nedavno je poljoprivredni inženjer Novica Đorđević, odbranio master rad u kojem se bavio istraživanjima koji preparati, odnosno aktivne materije deluju na Jabukov smotavac (Cydia pomonella Linnaeus), koji je ekonomski značajna štetočina u zasadima jabuke, ali i dunje, kruške, oraha, a ređe napada kajsiju.
Za Agrobiznis magazin Đorđević je objasnio da ovaj insekt nanosi štete koje prouzrokuju gusenice hraneći se plodovima jabuke. Mladi, tek formirani plodovi, opadaju dok kasnije ovi plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće, ako su plodovi oštećeni pred zrenje. Napadnuti plodovi gube tržišnu vrednost, otežana je njihova berba i podložni su truljenju, objašnjava mladi stručnjak.
Inače ranije je utvrđeno da se Jabukin smotavac javlja svake godine, a štetnost može preći 80%. Ima ga gotovo u svim zasadima kod nas, a ekspanzija je zabeležena u poslednjih nekoliko godina. Simptomi se uočavaju na plodovima jabuke u vidu oštećenja na mestu ubušivanja gusenice. Kada se gusenica ubuši do semene kućice i pojede semenke, plod prevremeno opada. Mladi plodovi prevremeno opadaju, dok kasnije infestirani plodovi postaju neupotrebljivi, tako da su štete veće ako su oštećeni pred zrenje utvdio je prof. dr Novica Miletić, koji je bio mentor na ovom radu.
Kako živi i gde preživljava jabukin smotavac?
Cydia pomonella, prezimljava kao odrasla gusenica u belim, svilenim kokonima, uglavnom na skrivenim mestima ispod kore drveta (pukotine, račve između
grana itd.) Broj generacija je u direktnoj zavisnosti od klimatskih uslova. U našim agroekološkim uslovima jabukin smotavac razvija do tri generacije godišnje. Gusenice se preobrazuju u lutke u kokonima rano u proleće, obično u martu mesecu kada temperature pređu 10˚ C . U zavisnosti od temperature razvoj lutke traje 7-30 dana. Razvoj leptira se uglavnom poklapa sa fenofazom cvetanja i precvetavanja jabuke. Let leptira prve generacije je najintenzivniji tokom maja i traje do kraja juna meseca. Let leptira druge generacije je od sredine jula, do sredine avgusta, a treće generacije je obično krajem avgusta.
U jedan plod može se ubušiti više gusenica. Suzbijanje jabukinog smotavca Suzbijanje jabukinog smotavca zahteva integralni pristup. To uključuje primenu
svih raspoloživih mera: proređivanje plodova, formiranje odgovarajućeg uzgojnog oblika, letnju rezidbu (uklanjanje mladara), sakupljanje i uništavanje opalih plodova jabuke iz voćnjaka kako bi smanjili brojnost populacije jabukovog smotavca za sledeću vegetacionu sezonu. Takođe praćenje leta leptira pomoću feromonskih klopki, međutim sve ove mere mogu uticati na smanjenu brojnost, ali ne mogu da obezbede kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca. Za kvalitetno suzbijanje jabukovog smotavca neophodna je primena insekticida.
Primena bioinsekticida kao i korišćenje parazitoida (prirodnih neprijatelja jabukovog smotavca), može u značajnoj meri smanjiti brojnost populacije, tako da i ovu meru treba primeniti u sklopu mera suzbijanja jabukovog smotavca. Preduzimanjem pravovremenih mera suzbijanja, gustina populacije jabukovog
smotavca se može održati na niskom nivou. Kada su prisutne guste populacije, sa velikim brojem jedinki, ova štetočina se vrlo teško suzbija, a uspeh suzbijanja je neizvestan. Iako je napad u prvoj generaciji najslabiji, ona se mora kvalitetno suzbiti.
Postoji više metoda suzbijanja kaže Novica Đorđević, prva podrazumeva korišćenje feromonskih klopki. Sledeća metoda podrazumeva izračunavanje tkzv. stepen dana (DD degree days). Stepen dani se počinju računati od biofiksa tako što se od prosečne dnevne temperature vazduha oduzima 10˚ C (prag razvića). Računato ovom metodom, polaganje jaja prve generacije počinje kada je suma temperatura oko 50˚ C. Gusenice prve generacije počinju da se ubušuju kada je ostvarena suma temperatura oko 140˚C. Početak ubušivanja gusenica druge generacije je pri sumi temperatura oko 560˚C, a treće
pri sumi temperatura oko 980˚C. Sledeća metoda je vizuelno praćenje polaganje jaja. Za uspeh u suzbijanju jabukovog smotavca vrlo je važno da se detektuje prvo položeno jaje, prvi ,,crveni oreol” i ,,crna glava”. Ovo praćenje polaganja jaja je veoma bitno za određivanje rokova za suzbijanje prve generacije otkrio je prof. dr Miletić, a podseća naš sagovornik Novica Đorđević.Za suzbijanje jabukinog smotavca na teritoriji Republike Srbije, registrovane su
sledeće aktivne supstance: acetamiprid, alfa-cipermetrin, azinfos-metil, bifentrin, cipermetrin, deltametrin, diflubenzuron, dimetoat, fenitrotion, fenoksikarb, fosalon, fosmet, hlorantraniliprol, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin, indoksakarb, lambda-cihalotrin, lifenuron, metoksifenozid, metomil, piriproksifen, tebufenozid, teflubenzuron, zeta-cipermetrin. Aktivne supstance koje su izbačene iz primene su: azinfos-metil, bifentrin, dimetoat, fenitrotion, fosalon, hlorpirifos, hlorpirifos + cipermetrin, hlorpirifos + bifentrin i lifenuron. U međuvremenu došlo je do registracije novih insekticida sa drugačijim mehanizmima delovanja od prethodno navedenih insekticida. Registrovani su spinetoram, emamektin-benzoat i cijantranilprol (isti mehanizam kao i hlorantranilprol).
Na oglednom imanju Poljoprivrednog fakulteta Radmilovac, izvedena su dva tretmana za suzbijanje prve generacije jabukinog smotavca. Ocena ogleda je vršena na osnovu broja oštećenih plodova jabuke gusenicama jabukinog smotavca, što je bilo posle drugog tretmana 16. juna 2020. godine. Pregledani su plodovi na 3 središnja stabla od osnove krošnje do 2 m visine po oglednoj parceli kao i opali plodovi ispod stabala.
Takođe je utvrđivan broj oštećenih plodova i prisustvo gusenica jabukovog smotavca u plodovima objašnjava Đorđević i kaže da je na osnovu izvedenih ispitivanja zaključeno da je bio u pitanju jak napad i generacije jabukovog smotavca. Svi ispitivani insekticidi su ispoljili dobru efikasnost, s tim da je u okviru ispitivanih insekticida deltametrin bio najmanje efikasan, dok su fosmet i acetamiprid pokazli bolju efikasnost rekao nam je sada master inženjer Novica Đorđević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske je u sredu obavestilo potrošače da se "Krašova" čokolada s lešnicima i suvim grožđem od 80 grama povlači zbog mogućeg sadržaja komadića stakla.Postoji mogućnost da se na rafovima srpskih trgovina nalaze "Krašova" čokolada i "Cekinova" piletina određenih lot brojeva, koje Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske povlači sa svog tržišta, jer nisu bezbedni. Ovo ministarstvo je u sredu saopštilo da čokolada možda sadrži komadiće stakla, a da je u piletini pronađena salmonela.Kako "Novosti" nezvanično saznaju od predstavnika nekoliko trgovinskih lanaca u Srbiji, u njihovim prodajnim objektima nema spornih proizvoda. Pojedini hipermarketi ih nikada nisu ni imali u svojoj ponudi, dok su ih drugi povukli iz prodaje.

"Mi smo "Krašovu" čokoladu povukli još pre 12 dana čim smo saznali da su mogući problemi sa tim proizvodom određenih lot brojeva", ističu u jednom poznatom trgovinskom lancu i dodaju: "Nismo čekali zvaničnu odluku hrvatskog Ministarstva poljoprivrede".

Kako navode, "Cekinovi" pileći proizvodi koji se prodaju na našem tržištu koriste isključivo meso iz Srbije, iako se radi o hrvatskom proizvođaču."Povlačenje i opoziv odnosi se na navedenu čokoladu koja na pakovanju ima lot brojeve L2015611 i L2015631 i na kojoj je navedeno "najbolje upotrebiti do 4. 6. 2021.", saopštili su iz hrvatskog ministarstva. - Proizvođač je "Kraš prehrambene industrije".

Osim ove čokolade, sa tržišta se povlači i "Cekinovo" pileće, mašinski otkoštano meso, brzo smrznuto, težine 500 grama, zbog utvrđenog prisustva bakterije iz roda Salmonella spp. Hrvatsko ministarstvo je istaklo da se to odnosi isključivo na proizvod koji je zamrznut 14. 9. 2020, s rokom upotrebe do 14. 12. 2020, lot broj 14. 9. 2020, bar-kod 385015911853, oznake HR61EU. Oni dodaju da je poreklo proizvoda hrvatsko, a proizvođač je varaždinska "Koka".

Iz nadležnih inspekcija Ministarstva poljoprivrede Srbije kažu da nemaju informaciju da su na našem tržištu distribuirani proizvodi koje hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede povlači iz prodaje, "Krašova" čokolada i "Cekinova" piletina određenih lot brojeva.

Izvor:https://mondo.rs/Info/Drustvo/a1391904/kras-cokolada-pile-cekin-staklo-hrvatska-prodavnica-supermarket-radnja.html

Објављено у Agroekonomija
subota, 31 oktobar 2020 09:43

Sve više mladih se okreće poljoprivredi

Potencijal i interes mladih u Srbiji za rad u industriji proizvodnje hrane postoji, a na obrazovnom sistemu je da im pomogne i usmeri da nađu svoje mesto na tržištu, ocenili su učesnici onlajn panela za projekat “Budućnost srpske industrije hrane.

Kako je navedeno u saopštenju, trenutni utisak mladih proizvođača je da podrška postoji, ali da je potrebno više podrške i usmeravanja mladih proizvođača kako bi se odlučili za karijeru u ovoj industriji.

“Interes postoji i raste, a primer je industrija proizvodnje zanatskog piva, gde je primetan entuzijazam kod proizvođača kraft piva u smislu inovativnosti, prepoznatljivosti proizvoda i novih receptura”, rekao je Viktor Nedović, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednik Udruženja prehrambenih tehnologa Srbije.

Osim Nedovića, na panelu su govorili Dragan Jonić iz Centra za negu čoveka i prirode AMA, Boško Jovanović ispred porodične kompanije Polo Čačak, kao i Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane.

Kao zaključak istraživanja projekta “Gajimo odgajivače”, sprovedenog u Srbiji i Hrvatskoj, navodi se da su mladi poljoprivrednici ranjiva društvena grupa, sa najvećom podrškom u okviru porodice, dok je država tu kao garant, investitor i izvor obrazovanja.

Ova panel diskusija namenjena opštini Čačak bila je osma i poslednja u nizu radionica koje su zbog trenutne pandemije održane onlajn.

Projekat je održan u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane, a pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/raste-broj-mladih-u-srbiji-koji-%C5%BEele-da-se-bave-poljoprivredom

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31