Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 26 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 26 oktobar 2020 14:31

Prva brazda po 8. put: Seljak ore i kad je korona

Novo Selo kod Vrnjačke Banje bilo je i ove godine, nakon jednomesečnog odlaganja, domaćin takmičenja orača, u organizaciji Udruženja građana "Novoselac", a u okviru dvodnevne smotre pod nazivom "Lepote života na selu". Krajem septembra uz malo znanja, malo druženja i prilično veštine, dvadesetak takmičara izvozalo je zadatu dužnicu. "Prva brazda" ima i niz zanimljivih pratećih programa, učesnike iz bivših jugoslovenskih republika, vola
na ražnju i degustacije lokalnih proizvoda. Završnica uz prvu brazdu i najveštije orače, moćne mašine uglavnom starije od naših takmičara, ali kako kažu dobro služe.
"Prva brazda" je jedna od najboljih pripovetki u srpskoj književnosti. Dirljiva priča o teškom životu udovice Mione čiji je nejaki sin uzorao svoju prvu brazdu, nastavljajući na taj način majčinu borbu za bolji život. Ta prva brazda je simbol pobede i uspeha, kao i dokaza da ljubav i poštovanje u porodici pobedili su sve nevolje i probleme. ,, Prva brazda“, takmičenje orača u Novom Selu, nadomak Vrnjačke Banje, već osmu godinu godinu zaredom, okupi staro i
mlado, da se malo zabavi navija za najbolje, uživa u onome što selo danas pruža u sred sezone svih radova u polju. Ovo takmičenje orača samo je deo manifestacije koja promoviše turistički potencijal ovog kraja, organsku proizvodnju, čuva običaje i tradiciju.
Predsednik komisije za poljoprivredu opštine Vrnjačka Banja i predsednik Organizacionog odbora manifestacije, Žarko Marković, kaže da su organizatori kroz
ovu manifestaciju još jednom pokazali značaj kako sela, tako i samog seljaka.
,,Izuzetno mi je drago, što smo i pored odlaganja i ovog problema sa ,,covid-om,, ipak uspeli da organizujemo ovu našu osmu smotru u čast seljaka. Sa ponosom kažem seljaka, jer sam i ja rođen na selu, živim na selu i znam koliko naš seljak vredi kroz istoriju ali i danas. Ovogodišnja manifestacija je okupila poljoprivrednike, domaćine iz Novog Sela, Otroka, Podunavaca, Čukojevca, Ugljareva i okolnih mesta, goste iz Kuzmina i Crepaje, ali i slikare koji su učestvovali na likovnoj koloniji, kojom je počelo održavanje Smotre." - pojašnjava Marković.
Takmičenje jeste motiv ali ne i prioritet. To je prethodnih godina potrvrđivala i Marija Seočanac, trostruka prvakinja u oranju. Veštinu nad moćnom mašinom
pokazao joj je deda sa njenih 9 godina. Nažalost zbog obaveza na fakultetu ove godine smo bili uskraćeni za njeno vešto upravljanje. Ipak shodno trenutnoj planetarnoj problematici u konkurenciji se takmičilo dvadesetak učesnika, ali je revijalno bilo prisutno još toliko momaka.
,,Nismo želeli ove godine da izostavimo manifestaciju. Učinili smo sve mere predostrožnosti. Nažalost ove godine su izostali takmičari iz bivših jugoslovenskih republika. Izostale su i naše devojke, ponos sela.Obe imaju ispite, tako da biće, nadam se prilike naredne godine. Zato je van konkurencije bilo puno mladih ljudi koji sa svojih 17-18 godina, već rade uveliko na svojim imanjma“- ponosno ističe Marković.Ove godine po prvi put je organizovano takmičenje u oranju na slog, po pravilama u skladu sa onim koja se primenjuju u takmičenju orača "Srbobranska brazda".
Tako je stručna komisija ocenjivala lepotu oranja, što je podrazumevalo bodove na zadatu dubinu oranja, otvaranje i zatvaranje brazde, kao i pravac.
,,Ovo takmičenje je održano po određenim standardima. Naš krajnji cilj je da učestvujemo na svetskom takmičenjuorača. S tim u vezi, imamo dogovor sa prijateljima iz Srbobrana, da organizujemo takmičenje u Novom Selu i u Srbobranu na osnovu kojih bi izabrali reprezentaciju za takmičenje, kaže predsednik organizacionog odbora manifestacije i predsednik Odbora za poljoprivredu i selo Opštine Vrnjačka Banja Žarko Marković.
Primetno je da i dalje dominiraju starije mašine i to domaće linije, fabrika kojih više ni nema. Možda su za muzej ali i dalje služe dobro na njivama. Zagrme, štucaju ali kažu važno je da rade. Malo je problem za delove, ali snalazimo se, pričaju takmičari.Neke od mašina su starije od njenih vlasnika, što nije bilo važno u krajnjem zbiru, kada su svi stali jedni drugima "na brazdu".
Najbolji orači ove godine su po kategorijama Kategorija traktora snage do 60.KS 1.Vujić Milan – Stari Trstenik, na traktoru UNIVERZAL 453 DT 2.Dejan Broćović -Novo Selo, na traktoru IMT 539 3.Aleksandar Veselinović . Novo Selo na traktoru . IMT – 549 Kategorija traktora snage preko 60.KS
1. Marko Belošević, – Čukojevac, traktor .LANDINI 7550

2.Dejan Joksimović – Otroci, traktor IMT 517

3.Mirko Tomić Stari Trstenik, traktor SAME PEHAR
Iako je takmičenje orača zbog korona virusa održano sa mesec dana zakašnjenja, organizatori kažu da su zadovoljni kako je protekla, a o samom kvalitetu manifestacije govori veliki broj učesnika koji se svake godine vraćaju u želji da pehar najboljeg orača pripadne upravo njima. Marko Belošević iz Čukojevca kaže teškaš.
,, Nisam se nadao, polako sam išao, malo sam imao neke tehničke probleme , ali na kraju eto ispalo dobro. Takmičio sam se i ranije uglavnom sam bio drugi, treći evo danas prvi, usavršio sam se !.- našali se sagovornik - "Traktor Landini sam uvezo iz inostranstva , 75 konja, dupla vuča, jači je za ove naše krajeve. Ma vidi, nije teško. Nema tu neke "cake". Ovo radimo svi i na našim imanjima, svako doduše radi drugačije, ali oremo svi. Zemlja mora da se obrađuje. Ovde, eto da se malo družimo i proverimo sposobnosti. Naredne godine biće mi teže, kad pobediš, treba da braniš pehar."- šeretski nam odgovara Marko
Od 2018. godine, „Prva brazda“ kao prateći program ima manifestaciju pod nazivom „Ukusi našeg kraja", gde gosti spremaju prepoznatljiva, nacionalna,
odnosno lokalna jela iz mesta iz kojih dolaze. "Pobratimi" gosti iz Kuzmina, svake godine obraduju sa svojim đakonijama u oštroj konkurenciji. Vredne gošće
članice Udruženja "Dika" su pobedile jer su jela a naročito sremske krofne, dobro prošle kod žirija ali učesnika na druženju posle ,,Oračkog posela,, koje takođe nije izostalo.
Na takmičenju je nagrađen i najstariji učesnik Dragoljub Radičević iz Ruđinaca, koji ima 74 godine, kao i najmlađi Miroslav Joksimović iz Otroka, Posebno
priznanje je dobio i Ilija Kotarlić iz Kuzmina, kao takmičar iz najudaljenijeg mesta. . Danijel Ristivojević (14) učestvovao je u revijalnom delu zašta mu je pripala torta sa slikom traktora. U nadvlačenju konopca višegodišnji primat zadržala je ekipa Kasapin Broća iz Novog Selakoja je pobedila ekipu "Pilići" iz Gračaca. U sklopu manifestacije održano je nekoliko predavanja, kulturni i sportski program narodni višeboj i tradicionalne narodne igre. Prva brazda, već sada tradicionalna poljoprivredna manifestacija, prvi put je održana u opštini Vrnjačka Banja 2013. godine u Gračacu, od 2014. godine, seli se u Novo Selo, najvećem selu Raškog upravnog okruga, sa oko dve ipo hiljade duša. Pre samog defilea i finalnog programa i ovoga puta, osim umeća u oranju, takmičarima je bodovano i znanje o bezbednom učešću traktora u saobraćaju, a svi su prisustvovali predavanjima Agencije za bezbednost saobraćaja kao stručnim predavanjima. Do naredne "Prve brazde" - dobro zdravlje, dobru brazdu, dobro žito!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
ponedeljak, 26 oktobar 2020 14:28

Povratak Budimke na velika vrata

Četiri meseca od pokretanja proizvodnje u privatizovanoj požeškoj "Budimci", nekadašnjem gigantu u preradi voća i povrća, proizvodne linije rade punim kapacitetom. Od 110 kooperanata, mahom iz Zapadne Srbije, otkupljeno je oko 10.000 tona jabuke. Prave se sokovi i drugi proizvodi, obnavlja i investira, s trenutno 110 zaposlenih.Kamioni s tonama i tonama jabuke, ponovo čekaju na istovar u krugu "Budimke". Sve veće interesovanje voćara potvrda su iznova probuđenog poverenja ovdašnjih, ali i kooperanata širom Srbije."Sada je to sve pred kućom. Mnogo mi je lakše pokupiti padalicu i lagerovati u prikolicu i oterati u krug `Budimke`. Sad trenutno je sve po dogovoru što se tiče isplate. Što u ovoj sedmici nakupimo jabuke, u ponedeljak naredni je isplata", priča zadovoljno Gvozden Čovoć, voćar iz Pilatovića kod Požege.

Goran Pavlović iz Tabanovića je ove godine predao šljivu a očekuje i još nešto jabuke padalice. "Obećali su mi za sledeću godinu da ćemo sarađivati po pitanju jagoda i malina, računam da će da bude korektno kao što je bilo i ove godine", očekuje Pavlović.

Od početka berbe, u "Budimci" je otkupljeno i u koncentrat i kašu, prerađeno oko 10.000 tona, što je tek polovina od, za ovu sezonu planiranog otkupa jabuke.

"Planirano je pored standardnih i tradicionalnih proizvoda koji su prepoznatljivi `Budimkini` proizvodi, da izađemo na tržište i s novim, inovativnim proizvodima koje možda tržište do sad nije videlo, da se pojavimo na teritoriji cele Srbije a u vrlo bliskoj budućnosti da izađemo i na inostrano tržište", istakao je Milan Kotarac, direktor proizvodnje "Budimke".

Uporedo s otkupom i preradom voća, u toku su radovi na rekonstrukciji postojećih i uvođenju novih proizvodnih linija.

"Najviše smo fokusirani da uradimo automatizaciju procesne opreme koja je i dalje u toku, da se sve automatizuje, da se ubrza proces rada i samim tim povećamo količinu proizvodnje", naglasio je Aleksandar Stanišić, projekt menadžer "Budimke".

S automatizacijom i povećanjem proizvodnje, povećava se i broj zaposlenih i najavljuje, na domaćem i stranom tržištu skori plasman, 50 linija finalnih proizvoda.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4125541/budimka.html

Објављено у Agroekonomija

Naredna godina u Srbiji mogla bi da bude "najbolja za poljoprivrednike", ocenjuju stručnjaci, a zahvaljujući novim bespovratnim sredstvima za investicije. Samo od Svetske banke, na ime ovih ulaganja, u našu zemlju stiže 50 miliona dolara, a poljoprivrednici će bespovratno dobijati i 50 odsto investicije. Srbija je odavno poznata kao dobro mesto za poljoprivredu, a neke od kultura je posebno isplativo saditi na našem prostoru.Tako prema procenama stručnjaka, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, 3,5 do četiri hektara malina. Takođe, ako recimo zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.Dok neke od sadnica ne zahtevaju veliko ulaganje, ali traže strpljenje, druge se uz malo više truda mogu brže isplatiti. Ovo su neke poljoprivredne kulture u koje je isplativo ulagati u Srbiji:

Beli luk
Ratari računaju da se već na malim količinama od deset ari, na svaki uloženi dinar, od belog luka, zaradi minimalno četiri.Sa dva ili tri hektara pod belim lukom jedna porodica može pristojno da živi, mada na većim površinama ne može sama ručno da povadi sav luk. Po nekim računicama od hektara belog luka može da se zaradi čak i milion dinara, jer na tom jednom hektaru ratari mogu da imaju i do 10 tona prinosa.

Prva godina zahteva najveća ulaganja, procenjuje se oko 3.000 evra po hektaru. Kilogram semena je 300 dinara kod paora, a na poljoprivrednim institutima nije ispod 500 dinara. Već sledeće godine ulaganja su manja jer bi najbolje glavice trebalo da se ostave za semena. Ulaganja su još i bacanje stajnjaka, prskanje par puta, te angažovanje radne snage za kopanje i vađenje.

Orah
Ulaganje u podizanje plantaže oraha su oko 1.400 evra po hektaru, orah donosi dobru zaradu, lak je za uzgoj i održavanje, ali na prihod mora da se sačeka nekoliko godina.

"Obično se uzimaju dvogodišnje kalemljene sadnice čija cena je negde oko 1.500 dinara. Prosek je, zapravo, od 12 do 15 evra. Dakle, u startu je potrebno između 1.100 i 1.400 evra. Sistem za zalivanje nije potreban jer orah ima jak korenov sistem. Proizvodnja je veoma jeftina jer iziskuje mali broj zaštitnih prskanja i orah nije probirač po pitanju zemljišta. Tome treba dodati troškove sadnje. Još jedna od prednosti jeste to što država subvencioniše ovu proizvodnju, a povraćaj je 50 odsto na sadni materijal", objašnjava stručnjak za voće Miloš Pavlović.Orah, kako kaže, daje oko četiri tone po hektaru, a od prinosa ostaje 45 do 55 odsto jezgra, odnosno oko dve tone. Cene su različite i kreću se od 5 do 10 evra, tako da se može zaraditi optimalno godišnje oko 11.000 evra, ali treba imati u vidu da su godišnji rashodi koji podrazumevaju održavanje i ubiranje plodova samo 16 odsto što je povoljno u odnosu na drugo voće, objasnio je Pavlović.

Borovnica
Podaci pokazuju da je povećavanje površina pod zasadima borovnice konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prinosi varijaju i kreću se od jedne, dve, tri, pet, 12 tona po hektaru, pa sve i do više od 25 tona po hektaru."Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni", kazao je Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.

Dunja
Dunja je voćka koja se isplati čak i kao hobi, jer ne zahteva veliki trud. Ono što je potrebno je dobra priprema zemljišta, ali i vreme, jer se prvi rod dobija posle pet godina, kažu voćari.

Agronom Marko Jović kaže da su ulaganja po hektaru za započinjanje proizvodnje oko 5.000 evra, koliko je potrebno za nabavku sadnica i pripremu zemljišta, koja je zapravo najskuplja.

Voćari navode da se cena sadnice dunje prosečno kreću od 130 do 200 dinara, a na jednom hektaru može se zasaditi oko 820 stabala. Do prvog roda potrebno je pet godina, a do punog čeka se i 10 godina od sadnje. Velika prednost dunja je dugovečnost, pošto plantaža može da živi i daje rod punih 100 godina, pa ovaj biznis može da se prenosi s generacije na generaciju.

Dunja traži dobro zemljište, najbolje uspeva na rastresitim i dubokim zemljištima, ne podnosi vlagu, ali zato dobro podnosi sušu.

Dobra zarada na plasteničkoj proizvodnji
Prema studiji "Gde je profit u poljoprivredi", uzgoj rukole, paškanata, zelene salate, peršuna, endivije i špargle donosi veliki profit u poljoprivredi. Jedna od autorki Jelena Drobnjak, sekretarka Prviredne komore Vojvodine, ističe recimo da je najrentabilnija proizvodnja povrća i voća, a pogotovo plastenička proizvodnja.Ona, kako kaže Drobnjak, u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri dobrim agrotehničkim merama može da se isplati i za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara.

Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 333.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.

Šta je najbolje za koji kraj Srbije
U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci.

Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/na-belom-luku-od-dinara-cetiri-kazu-da-ce-u-2021-biti-najvise-para-za/96lqf2z

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Institut za higijenu i tehnologiju mesa – Laboratorija za biotehnološka istraživanja i kontrolu bezbednosti i kvaliteta hrane ispunjava uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz, objavila je ta laboratorija na svoj sajtu.

To je, kako se ističe, utvrdila Komisija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Konkursa za izbor pravnih lica – Laboratorija za laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje, prilikom proizvodnje, prerade i prometa, uključujući i uvoz.

Rezultati konkursa objavljeni su u Službenom glasniku RS broj 120 od 2.10.2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3049688/institut-za-higijenu-i-tehnologiju-mesa-dobio-potvrdu-ministarstva-da-ispunjava-uslove

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31