Чланци поређани по датуму: nedelja, 25 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 25 oktobar 2020 15:03

Bez ove šljive nema dobre rakije

Vrhunski majstori u pravljenju šljivovice kažu, da je za dobru šljivovicu potrebno "samo" dobra šljiva, čisti sudovi i hrastova burad u kojma će rakija da odleži neko vreme i to je sva mudrost. Ipak početnici i manje iskusni ljudi moraju znati osnovne principe pečenja rakije, a finese sticati godinama.

Neretko se za rakiju ostavljaju najlošiji plodovi šljive, pod izgovorom da to neće uticati na njen kvalitet, ali naprotiv! Samo kvalitetan plod može dati kvalitetnu rakiju. Drugi bitan faktor je odrediti pravi momenat destilacije.Kod prerane destilacije dobiće se manje rakije zbog nepotpunog prevrelog šećera u plodovima, a sa druge strane prekasnom destilacijom može se dogoditi da se ceo sadržaj pokvari, zbog pojave plesni i kiselina. Svrha destilacije nije samo dobijanje neutralnog alkohola, već je neophodno da u rakiju pređu i sortne aromatične materije, bez kojih nema kvalitetnog ukusa i mirisa šljivovice", objasnio je savetodavac za voćarstvo iz lozničke poljoprivredne stručne službe Veljko Stepanović.Da bi se to postiglo, najveće umeće je pečenje rakije i da se na vreme odvoje frakcije koje bi mogle da je pokvare. Destilacija se prema njegovim rečima mora odvijati polako, dva do tri sata jer se samo tako može dobiti kvalitetna šljivovica intenzivno izražene arome. Prvenac se mora odvojiti jer sadrži veliki postotak lako isparljivih komponenata koji kvare miris rakije, a nakon prvenca hvata se najveći deo srednjeg destilata, kojim dobijamo meku šljivovicu do jačine koju želimo.

"Dobijanje vrlo kvalitetne rakije jačine 37-45 odsto jednokratnom destilacijom veoma je teško, i to podrazumeva obavezno odvajanje sve tri frakcije. Inače, jake ili kako kažemo ljute šljivovice, sa 45-50 odsto alkohola odnosno 18-20 gradi, odličnog kvaliteta mogu se dobiti samo prepečenjem meke rakije. Svrha druge destilacije, prepeka meke rakije jeste da joj se povisi sadržaj alkohola i prečisti od eventualnih nepoželjnih sastojaka", kaže naš sagovornik i naglašava da je upravo tu ključ visokog kvaliteta naših starih prepečenica, jer se preprečenjem koncentrišu aromatične materije koje im daju izvanredan miris i ukus plodova šljive.I prepek rakije se obavlja sa odvajanjem prvenca, srednje frakcije i patoke kao i kod pečenja meke s bitnom razlikom da se kod prepeka odvaja 1-2 litre prvenca. Tu se i dešavaju najčešće greške, prerano prelaženje sa prvenca na hvatanje srednje frakcije. Ako se to desi dobijamo rakiju koja "pali" u grlu i ima oštar miris i u njoj se najviše ističe alkohol. Prepek meke rakije mora da se odvija najmanje četiri sata jer samo tako u prepečenicu prelaze sve fine aromatične i isparljive materije koje su odlučujuće za kvalitet šljivovice. "I na kraju ali podjednako važno je i pravovremeno odvojiti patoku i to onda kada jačina destilata koji iz hladnjaka padne na 20 do 25 odsto, a jačina srednje frakcije oko 60-65", zaključio je stručnjak i dodao da je prinos šljive ove godine kada su u pitanju tereni Loznice, Krupnja, Ljubovije i Malog Zvornika dosta podbacio, a na to su prvenstveno uticali pozni prolećni mrazevi u vreme cvetanja.

To je najviše ostavilo traga na prinosima, izuzev nekih lokaliteta gde je šjiva uspela da opstane zahvaljujući mikroklimi tog predela. Inače, u šljivarstvo se nažalost ne ulaže kao u neke druge zasade, a iako je šljivi najbitnije pružiti dobre agroekološke uslove, odnosno zasade podizati u klimatima koji njoj odgovaraju bez adekvatne agrotehnike nema ni dobrih i kvalitetnih prinosa.Dobri poznavaoci rakije kažu da se najbolja šljivovica pravi od sorte požegače, koja je najzahvalnija za preradu, a zasada pod njom sve je manje, jer ju je virus šarka postepeno "ubijao" proteklih decenija. Ipak, na sreću u nekim krajevima Osečine i Rađevine ima još uvek zasada ove voćke, a iskusni kažu da se od požegače ili madžarke uvek mogu očekivati veće količine rakije nego od nekih drugih. Stojan Tasić iz Aranđelovaca, ima svoje zasade šljive ali po požegaču dolazi svake godine u selo Lopatanj kod Osečine i kaže uvek ima odličnu šljivu i od toga pravi odličnu rakiju. Ključ leži, kaže Tasić, i u vremenu i mestu gde rakija "leži".

"Čisto voće, na prvom mestu, nikako truli i prljavi plodovi, čisti sudovi. Moje rakije moraju da odleže bar pet godina u isključivo novom buretu, posle pete godine rakiju prebacujem u stariju burad gde odstoji dve godine. Posle toga moja rakija je prva u Srbiji, a posle devet godina prva je u Evropi", rekao je dugogodišnji proizvođač šljivovice i redovni dobitnik prestižnih nagrada za najbolju rakiju kao što je to bio slučaj i ove godine u Osečini na nedavno održanom Sajmu šljiva.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/pozegaca-nezamenljiva-sorta-za-dobru-sljivovicu/63855/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
nedelja, 25 oktobar 2020 14:58

Nastavljena setva pšenice, ali i rast cene

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije."Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.

"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.

Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.

"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.

Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.

"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.

"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.

Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.

"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/skok-cena-psenice-i-kukuruza-korona-i-drugi-faktori_1172825.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
nedelja, 25 oktobar 2020 14:55

Kivi u Srbiji: Ovo su uslovi za njegov uzgoj

U dvorištu Milisavljevića u Knjaževcu rodio je kivi. Posađen je pre pet godina od jedne sadnice, sada prekriva čitavo dvorište, a za desetak dana kad počne berba biće oko 150 kilograma tog voća.Mnogobrojni plodovi kivija u dvorištu Najdana Milisavljevića privlače pažnju svih koji ovih dana prolaze pored njegove kuće. Iako je voćna vrsta toplijih krajeva Najdan kaže da kivi dobro podnosi naše uslove i da ga nije teško gajiti.

„Ne prska se, traži dosta vode da se poleva preko leta, jer čim malo mu ne dostaje voda on uvene. Traži puno vode, zato ne bi mogao da ga posadiš na nekom brdu gde nema voda. Može, recimo, tu pored reke gde ima voda da bi crpeo vodu iz zemlje“, objašnjava Najdan Milisavljević iz Knjaževca.

Pet ženskih i jedna muška biljka koja služi kao oprašivač čine malu zajednicu kivija u dvorištu. Plodovi u oktobru polako sazrevaju, još su tvrdi i biće spremni za berbu tek za desetak dana.

„Treba mu jedno mesec dana posle berbe da sazri, da odstoji i krajem novembra, u decembru već može da se koristi za jelo“, kaže Ružica Milisavljević.

Najdan uspešno proizvodi i sadnice kivija kalemljenjem, tako da mu je deo dvorišta rezervisan i za mali rasadnik.

Od plodova kivija sa svoje male plantaže u dvorištu Milisavljevići prave slatko i sokove, dok viškove podele rodbini i prijateljima.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4124992/plantaza-kivija-dvoriste-knjazevac.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Nakon sednice Glavnog odbora SNS predsednik Srbije Aleksandar Vučić i mandatarka Ana Brnabić saopštili su sastav nove vlade. Ono što je najviše zanimalo srpske poljoprivrednike je ko će biti na čelu ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Tu se, na sreću, ništa nije menjalo.

Branislav Nedmović nastaviće da vodi ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodo privrede i narednih godinu ipo dana. Za prethodne četiri godine odlično se pokazao na mestu prvog čoveka srpskog agrara i uveo je brojne novine koje su pomogle osnaživanju sela i poljoprivrednika.
Jedan je od retkih ministara koji je redovno obilazi sela i uvek je bio prvi na licu mesta kad god je dolazilo do problema od grada do poplava. Uvek je sprema da sasluša kakve muke more srpske seljake, ali i da ih pohvali kada rade dobro.
Zahvaljujući njegovom angažmanu otvorena su brojna, nova tržišta za srpske proizvode od voća i povrća do prerađevina. Tako Srbija prvi put u istorji izvozi jabuke u Indiju i mlečne proizvode u Kinu. Nedimović se zalaže i za brojne subvencije za poljoprivrednike što kroz domaće, što kroz inostrane fondove i njegov ostanak na mestu prvog čoveka srpskog agrara najviše je obradovala poljoprivrednike.
Pored njega sada će o selu brinuti i Milan Krkobabić, koji će biti na na čelu novog i formiranog ministrastva za brigu o selu.

A, ovo su i ostali ministri:

 Ministar finansija: Siniša Mali

Ministar privrede: Anđelka Atanasković

Ministar zaštite životne sredine: Irena Vujović

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture: Tomislav Momirović

Ministar rudarstva i energetike: Zorana Mihajlović

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija: Tatjana Matić

Ministar pravde: Maja Popović

Ministar državne uprave i lokalne samouprave: Marija Obradović

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog: Gordana Čomić

Ministar unutrašnjih poslova: Aleksandar Vulin

Ministar odbrane: Nebojša Stefanović

Ministar spoljnih poslova: Nikola Selaković

Ministar za evropske integracije: Jadranka Joksimović

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: Resor Socijalističke partije Srbije, čeka se njihova odluka

Ministar zdravlja: Zlatibor Lončar

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja: Darija Kisić Tepavčević

Ministar za brigu o porodici i demografiju: Ratko Dmitrović

Ministar omladine i sporta: Vanja Udovičič

Ministar kulture i informisanja: Maja Gojković

Ana Brnabić je rekla da će, od ukupnog broja članova vlade, kojih će biti 23, čak 11 biti žene, kao i da je oko 50 odsto novih ministara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31