Чланци поређани по датуму: sreda, 21 oktobar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Jesen je vreme kada se pčele pripremaju za predstojeću zimu, ali i vreme za jesenji pregled košnica kako bi pčelar utvrdio zdravstveno stanje društva. Stručnjaci kažu da svaki pčelar najbolje poznaje svoje pčele, pa svaka čak i na prvi pogled bezazlena sitnica može biti važna u otkrivanju bolesti. A, pravovremeno otkrivanje problema daje mogućnost pčelaru da pomogne društvu i tako spreči ozbiljnije posledice i veće uginuće pčela.

Kako izgleda pregled?
Svaki pregled košnica od strane pčelara znači da se posebno obrati pažnja ne samo na ponašanje pčela, već i na izgled saća a posebno poklopčića koji mogu ukazati na moguće zaraze. Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, nepravilnosti u rasporedu, razbacano ili raštrkano leglo najčešće su znaci koju ukazuju na
bolest. Na probleme ukazuje i izgled larve. Naime, zdrava pčelinja larva je bele boje sedefastog sjaja i izražene kolutićave građe. Svaka promena u boji, izgledu tela i mlohavom opuštanju ukazuje na postojanje neke bolesti. Kod zdravog društva poklopci su blago izbočeni, bez nabora, suvi, porozni, bez rupica, osim u zadnjem stadiju poklapanja kada su na vrhu izbočenja i relativno su ravnih rubova. Boja poklopaca može biti od svetlosmeđe do tamnosmeđe bez mrlja. Odstupanje u izgledu je moguće samo kod poklopaca nad radiličkim i trutovskim ćelijama saća, čiji su poklopci nešto izbočeniji. Samom promenom
izgleda, boje i oblika poklopca već ukazuju na neku bolest. Takođe, nepravilno raspoređeno poklopljeno ili ne poklopljeno leglo, tamne mrlje posebno u donjem delu poklopca, naboranost ili uvučenost ćelija, pojava jedne ili više rupica na poklopcima čiji je raspored nepravilan, a rubovi rupica su nepravilno izgriženih rubova ukazuju zdravstvene probleme u leglu. U slučaju bilo kakve sumnje na bolest treba uzeti uzorke i odneti ih u laboratoriju. Na analizu se
nose uzorci saća (dimenzija 10x10 cm) najmanje 30 uginuli i isto toliko živih pčela, sastrugani uzorci sa površine ramova i zidova košnice. Sve to, po savetu
stručnjaka treba upakovati u papir, novinsku hartiju, kartonsku ili eventualno drvenu ambalažu, dok se žive pčele pakuju u staklene ili plastične tegle. Treba
izbegavati plastične kese, aluminijumsku foliju i limene posude jer mogu da kontaminiraju biološki materijal za analizu.

Virusi – širenje i preventiva
Pčelinje društvo često napadaju različiti virusi, međutim problem je što zbog nedostatka klinički vidljivih znakova ne pridaje im se dovoljno pažnje. Jedan od najčešćih virusnih bolesti je mešinasto leglo koje je zastupljeno na svim kontinentima i pogađa legla bez obzira na klimatske uslove. Bolest izaziva virus
iflaviridae/ flavirus koji je šestougaonog oblika i prečnika 30 nmm. Najčešće napada larve stare dva dana, ali se može naći u saću, medi u među odraslim jedinkama. Patogenost gubi u vodi pri temperaturi od 59 stepeni, kao i u medu koji se zagreje na 70 stepeni. U medu koji se drži na sobnoj temperaturi može da opstane i bude virulentan do tri meseca. U tečnosti koja se stvara u uginulim larvama ostaje virulentan do nedelju dana. Virus se brzo razmnožava i širi unutar društava, lako se prenosi sa jedne na drugu jedinku, pa može da izazove i epidemiju ove bolesti među pčelama.
Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, širenje ove bolesti se najčešće vrši preko kontaminiranog meda, zaletanjem pčela iz drugih košnica, grabežom, rojenjem ili kada pčelar prebacuje ramove iz jedne košnice u drugu ili zaraženim priborom. U samoj košnici prenosi se preko pčela koje čiste košnicu, odnosno izvlače uginule i obolele larve i izbacuju ih napolje, pri čemu usisavaju tečnost uginulih jedinki. Simptomi bolesti javljaju se već posle 24 sata i u slučaju
zaraze pčele gube želju za uzimanjem polena i vrlo brzo umiru.

Simptomi bolesti
Simptomi bolesti mešinasto leglo najpre se primećuju na poklopljenom leglu u vidu nepravilno raspoređenim ili oštećenim poklopcima koji po sebi imaju tamne mrlje ili su blago ulegli. Unutar samih ćelija nalaze mrtve larve mešinastog oblika, po čemu je ova bolest i dobila ime. Telo lutke menja boju od glave i postaje prvo žućkasto, zatim smeđe ili sivo-smeđe. Ukoliko bolest zahvati veći deo košnica preporučuje se potpuno uništavanje društva.
U slučaju da je zaraza primećena na vreme ramovi sa inficiranim leglom se potapaju u vrelu vodu a ostatak društva se premešta u čistu i dezinfikovanu košnicu. Košnice i pribor se dezinfikuju sa 4% rastvorom formalina 30 minuta. Kada su u pitanju preventivne mere savet je da se vodi računa o higijeni, da se redovno dezinfikuje alat i da se saće ne premešta iz jedne košnice u drugu. Preporučuje se, takođe, prihranjivanje pčela sa šećernim sirupom, posebno u maju mesecu kako bi se sprečila pojava ove zaraze.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo

Nakon što su sredinom avgusta ove godine dva proizvođača iz Srbije dobila sertifikate za izvoz u Kinu odnosno kontejnerskim saobraćajem će isporučivati mlečne proizvode i mleko za bebe, odobrena su još tri objekta za izvoz na ovo tržište, ističe Uprava za veterinu.

Nakon višemesečne intenzivne saradnje, razmene dokumentacije i stalne komunikacije sa Upravom Carine NR Kine, koji su usledili nakon audita od strane kineske inspekcije, u ovom trenutku se na Listi registrovanih izvoznika proizvoda od mleka u Kini, nalazi ukupno pet subjekata u poslovanju hranom: Mlekara Ub, Mlekoprodukt, Megle Srbija, Imlek AD i Somboled.Ovo je prvi put da je odobren sektor mleka za izvoz u Kinu, koja predstavlja najveće svetsko tržište i samim tim predstavlja za srpske prerađivače mleka značajan izvozni potencijal i mogućnost za dalje unapređenje sektora mleka", navodi se na zvaničnom sajtu Uprave.Kako se dalje navodi, održavajući dobru saradnju i prijateljski odnos sa kolegama iz Uprave Carine, ulažu se napore za odobrenje ostalih zainteresovanih subjekta za izvoz proizvoda od mleka i stavljanje na listu izvoznika u Kinu.Podsetimo, još krajem prošle godine najavljivan je izvoz mleka i mlečnih proizvoda za januar ove, kada je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović za Danas rekao da su 'svih šest kompanija iz Srbije koje su se prijavile za izvoz mleka i mlečnih prerađevina u Kinu prošle inspekciju i moći će kada stignu dozvole da izvoze u ovu zemlju'. U pitanju su bile Fabrika dečje hrane, Mlekara Šabac, Imlek, Mlekara Ub, Megle Srbija i Somboled.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/i-megle-imlek-i-somboled-dobile-odobrenje-za-izvoz-mlecnih-proizvoda-u-kinu/63851/

Објављено у Agroekonomija
sreda, 21 oktobar 2020 08:28

Kupci traže garanciju za maline

Posle afere u Čileu, poreklo malina se dokazuje uz sertifikat i garantni list da su sto odsto odgajane u SrbijiPrvi efekti afere sa prepakivanjem malina u Čileu već se osećaju na svim tržištima glavnih svetskih proizvođača ovog voća, pa i u Srbiji. Samo desetak dana otkako je „Rojters” objavio da je firma iz Čilea nekoliko godina prodavala u Kanadi jeftine kineske maline obeležene kao „čileanske organske”, većina izvoznika od proizvođača sada traži veće garancije porekla robe.

Na ovaj način i izvoznici i kupci štite se od prepakivanja robe koje je uzelo maha na svim svetskim tržištima kada je reč o malinama.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, taj zahtev najpre je krenuo od vlasnika stranih, uglavnom francuskih hladnjača koje posluju u Srbiji. Ovaj uslov sve češće postavljaju i kupci iz EU, koji posle skandala u Čileu obazrivije pristupaju kupovini malina na drugim tržištima. Na tome insistiraju i sanitarne vlasti koje detaljnije kontrolišu isporuke.

– Od svih u lancu trgovine traži se dokaz da je roba poreklom iz Srbije. To se potvrđuje „fud frod” protokolom. Oprezniji su i izvoznici i kupci – kaže za naš list dr Aleksandar Leposavić, jedan od najvećih stručnjaka za malinarstvo.
Prema njegovim rečima ovo je pomak nabolje i dobra vest za domaće proizvođače i naš sektor malinarstva uopšte. Kupci, dodaje, žele garanciju da je ovo voće proizvedeno u Srbiji i nije mešano sa ukrajinskim, poljskim, kineskim... i pod tim uslovom nisu nikada pravili pitanje oko cene. To se dokazuje sertifikatom o usaglašenosti kao i garantnim listom da je malina sto odsto proizvedena u našoj zemlji. Taj dokument pruža dodatnu potvrdu ali i povlači krivičnu odgovornost u slučaju da se ustanovi da roba nije poreklom iz zemlje proizvođača.

Leposavić podseća da je pojava norovirusa u nekim gradovima Kanade 2017. i 2018. bila inicijalna kapisla za otkrivanje afera s prepakivanjem maline u Čileu.

– Uzrok je bila konzumacija kineske maline čiji je uvoz zaustavljen. Ali, naknadno je otkriveno da je ona nastavila da se prodaje posredstvom čileanske firme koja ju je prepakivala i prodavala u Kanadi kao svoju – naglašava Leposavić i dodaje da je ta pojava riskantna jer smo i mi svojevremeno na evropskom tržištu imali problema sa norovirusom koji je potvrđen u isporukama iz Srbije.

– To je bila reeksportovana malina iz nekih drugih zemalja. Da li uvezena iz Poljske, Ukrajine, Bugarske, Bosne i Hercegovine ili Kine. Retko je to bila srpska malina. Naš standard u proizvodnji i u preradi daleko je iznad konkurencije i na tome treba istrajati – kaže on. Kao neke od mera za ispravku grešaka iz prošlosti u malinarstvu Srbije, Leposavić navodi popis stvarnog stanja površina i funkcionalnosti postojećih zasada, analizu zastupljenosti sorata i opravdanosti njihovog gajenja, i više od svega, potrebu većeg prisustva struke na terenu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/369291/kupci-traze-garancije-porekla-srpske-maline/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno je sa članom Gradskog veća za privredu Miloradom Radojevićem posetio poljoprivrednicu Maju Đurovku iz Kisača koja je dobila sredstva u okviru Programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja Grada Novog Sada za 2020. godinu. Tim Programom je, između ostalih, predviđena mera podrške mladima u ruralnim područjima.- Mi smo kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Grada Novog Sada za period 2018-2022. godine definisali sve naše okvire delovanja i ključne pravce u oblasti poljoprivrede. Ove godine smo opredelili 23 miliona dinara za mlade poljoprivrednike, a tim povodom smo danas u poseti gazdinstvu gospođe Maje Đurovke u Kisaču. Ona je uspešna u više oblasti, jer je pored poljoprivrede, posvećena nauci i diplomirani je psiholog. Hrabro je krenula sa svojom porodicom i partnerom u intenzivnije ulaganje u sektor voćarstva, koje je porodična tradicija i prati sve konkurse. Nakon uspešnog apliciranja, dobila je sredstva od preko milion dinara i predstavila nam je danas šta je kupila za taj novac, a to su prikolica za 10 tona jabuka, vučna kompozicija za palete i pumpa za navodnjavanje koja pokriva četiri hektara. Mi joj želimo puno uspeha i da nastavi da se javlja i na druge konkurse – rekao je gradonačelnik Miloš Vučević i dodao da se uveliko priprema budžet Grada za 2021. godinu u kojem je predviđena izgradnja prve faze kanalizacije u Kisaču.U 2020. godini, u skladu sa uslovima Javnog poziva, 25 mladih poljoprivrednika je dobilo sredstva u ukupnom iznosu od 23 000 000 dinara, odnosno 90% od vrednosti opreme i mehanizacije za koju su podneli prijavu. Maja Đurovka zahvalila se Gradu Novom Sadu na velikoj podršci.

- Ovo je podstrek nama, mladim ljudima, da ostanemo u našoj zemlji i da još marljivije radimo. Sredstva su nam bila od pomoći već u ovoj sezoni, jer smo iskoristili prikolicu i ubrzali proces proizvodnje. Kako naš obim proizvodnje raste, tako se i potreba za novom mehanizacijom povećava, a ovaj vid pomoći olakšava sam proces i tok rada – rekla je Đurovka.

Član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević je podsetio da je ta mera realizovana u i 2019. godini kada je 20 mladih poljoprivrednika dobilo ukupno 19 miliona dinara za nabavku mehanizacije, sistema za navodnjavanje i podizanje plastenika. On je naglasio da Gradska uprava za privredu razmatra nove načine za pomoć poljoprivrednicima, posebno nakon što je usvojen novi Pravilnik o preradi sirovina na gazdinstvima.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/politika/vucevic-ukupno-23-miliona-dinara-ove-godine-smo-opredelili-za-mlade-poljoprivrednike/350061/vest

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31