Чланци поређани по датуму: nedelja, 05 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
nedelja, 05 januar 2020 17:27

Mlekari u Republici Srpskoj traže ovo!

Novi pravilnik o podsticajima za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu u Republici Srpskoj trebalo bi da bude donet krajem ovog meseca, a poljoprivredni proizvođači saglasni su da je budžet, mada povećan za 2 mili EUR i sada iznosi oko 37 mil EUR (75 mil KM) premalen te da bi podsticaji za direktnu proizvodnju trebalo da budu daleko veći.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS kažu da će podsticaji pre svega biti usmereni u kapitalne investicije, ali da će u obzir uzeti i mišljenja predstavnika udruženja poljoprivrednih proizvođača. Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da se ipak ne mogu uvažiti svi predlozi, jer bi to značilo da budžet mora biti dva do tri puta veći nego što jeste.

- Ono što je novina jeste to što će novi pravilnik biti donet već u januaru, a do sada je bila praksa da ga dobijamo tek krajem marta ili početkom aprila. Želimo da poljoprivrednici na vreme mogu planirati godinu i eventualno po potrebi preorijentisati svoju proizvodnju - kazao je on.

Istakao je da podsticaji ne treba da budu osnova poljoprivredne proizvodnje, već ono što i jesu - podsticaji za dalji i dodatni razvoj.

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mlekara RS, istakao je da su tražili da se pravilnikom odredi da se oko milion EUR (dva miliona maraka) proslede u robotizaciju farmi.

- Za robotizaciju se prijavilo 13 farmi i jedna koja bi bila ogledna farma na koju bi mogla dolaziti i deca - rekao je Usorac.

Dodao je da nije u redu da se više novca daje za neorgansku poljoprivredu, nego za organsku.

- Na primer, za pšenicu se izdvaja 100.000 KM, a za organsku pšenicu 35.000 KM. Smatramo da organska i neorganska proizvodnja moraju biti makar ravnopravne - zaključio je Usorac.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kazao je da su voćari uvek nezadovoljni visinom budžeta, ali i time što izgradnja hladnjača i boks-paleta nije svrstana u kapitalne investicije.

- Iako je budžet ove godine povećan, to je i dalje premalo za potrebe agrara. Donekle smo zadovoljni što je prošle godine bila makar redovna isplata podsticaja - rekao je Dojčinović.

Istakao je da su takođe nezadovoljni podrškom za podizanje novih zasada, jer je za jedan hektar sa kompletnom opremom potrebno oko 100.000 KM, a podsticaji su oko 3.000 KM po hektaru.

Prema njegovim rečima, upravo zbog loših podsticaja za podizanje zasada svake godine sve više voćara napušta proizvodnju.

- Proizvodnja koja je bila najprofitabilnija sada je postala nerentabilna. Veliki problem je i nezaštićeno tržište - objasnio je Dojčinović.

Dodao je da su resorsnom ministarstvu uputili i primedbu u vezi s visinom premije za proizvedeno i prodato voće.

- Želimo da premija bude fiksna. Navodno će sada premija biti do 20 feninga po kilogramu, ali mi nikada ne možemo dobiti toliko. Uglavnom dobijemo oko tri ili četiri feninga - kaže Dojčinović.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, smatra da više novca treba preusmeriti u direktnu proizvodnju.

- Kada nema podrške za direktnu proizvodnju, onda nema ni konkretnih rezultata. Očekujemo da će novi saziv Saveta ministara BiH učiniti konkretne korake u pogledu zaštite domaće proizvodnje, jer u agrarnom budžetu nemamo dovoljno sredstava koja mogu da pokriju štete koje nam nanosi nekontrolisani uvoz - zaključio je Marinković.

Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS, kazao je da od četiri miliona KM, koliko je povećan budžet, povrtari nisu dobili ništa.

- Podsticaji za prodato povrće su do sada bili 1,8 miliona KM, a mi smo na sastanku Upravnog odbora Udruženja tražili povećanje i smatramo da podsticaji treba da iznose tri miliona KM, jer će time doći i do povećanje proizvodnje - rekao je Mastalo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742571/uskoro-novi-pravilnik-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede-u-rs-mlekari-zele

Објављено у Govedarstvo

Turska je tokom 2019. godine zaradila oko 2,3 milijarde dolara od izvoza lešnika širom sveta.Iljas Edip Sevinc, predsednik Udruženja izvoznika oraha i orašastih plodova Turske (KFMIB), izjavio je da je iz te zemlje prošle godine izvezeno oko 319.772 tona lešnika.

"Ovo je najviše u istoriji Turske kada je reč o izvozu lešnika", kazao je Sevinc.Istakao je kako je to 14,5 procenata više, količinski, i 24 odsto u smislu novčane dobiti, u odnosu na 2018. godin, prenela je Agencija Anadolija (AA).

Navodeći da ovaj uspeh nikako nije slučajnost, istakao je da turski privrednici naporno rade kako bi zadovoljili enormnu potražnju za lešnicima na svim svetskim tržištima.

Naglasio je da je poslednjih godina posebno porastao izvoz lešnika na kinesko tržište.

"Samo Kina je 2019. godine iz Turske uvezla 11.180 tona lešnika u vrednosti od oko 87,2 miliona dolara. Ovim se Kina svrstala na šesto mesto najvećih uvoznika lešnika. Verujemo da će Kina narednih godina biti na trećem mestu ove liste, odmah iza Nemačke i Italije", kazao je Sevinc.

Na kraju je istakao kako svi dosadašnji pokazatelji govore da će Turska u 2020. godini dodatno povećati izvoz lešnika.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=01&dd=05&nav_id=1638268

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Prvih dana nove godine u pojedinim trgovinama rafovi za jaja bili su prazni. Proizvođači ove osnovne životne namirnice od 1. januara 2020. godine morali su da počnu da koriste nov način deklarisanja. Za primenu novog pravilnika pojedini, očigledno, nisu bili spremni.

Na nestašicu jaja u petak su se najviše žalili potrošači u centru Beograda. Brza nezvanična kontrola prestoničkih prodavnica pokazala je da, ipak, nisu svi proizvođači bili nespremni. Zavisno od trgovinskog lanca, u ponudi su bila od jednog do tri proizvođača.

– U marketu u samom centru Beograda našao sam samo pakovanje od šest komada jednog proizvođača i to na sniženju – kaže za Novosti jedan od kupaca i dodaje:

– Vidim da imaju pečat na samoj ljusci, ali mi oznake na kutiji ne deluju drugačije. Iskreno, ne znam ni šta bi trebalo da stoji, ali na pakovanju koje sam ja kupio piše "s klasa".

Novi Pravilnik o kvalitetu jaja donet je pre skoro godinu dana. Nov način obeležavanja izvoznici su morali da primenjuju još od polovine februara prošle godine, dok su oni koji plasiraju isključivo na domaćem tržištu imali šansu da se prilagode. Primena se očekivala od 1. jula, ali je odložena za početak ove godine.

Pravilnik bi trebalo da obezbedi da svako jaje na tržištu bude obeleženo, a niz slova i brojeva trebalo bi da odgonetne kako je uzgajana kokoška, na kojoj farmi, kog je kvaliteta i veličine. Novo obeležavanje ukida klasifikaciju jaja u sedam klasa, već predviđa samo dve klase kvaliteta – A i B. U prodaju može samo prva, a druga u – industriju. Pošto se pretpostavlja da su na rafovima samo jaja A klase, ona se dalje klasifikuju po veličini – S, M, L i XL. Jaja na samoj ljusci moraju da imaju odštampane brojeve koji otkrivaju kako je jaje proizvedeno, oznaku države i broj farme.

Kod na samoj ljusci jajeta treba da sadrži državu porekla. U slučaju domaćeg proizvođača stoji RS. Ukoliko stoji O – znači da su jaja iz organskog uzgoja. Broj 1 znači da je reč o slobodnom uzgoju. Kod krije i broj farme na kojoj su nosilje uzgajane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742572/sta-je-razlog-nestasice-jaja-na-rafovima-u-prvim-danima-januara

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31