Чланци поређани по датуму: subota, 04 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Na području Aleksandrovca, Aleksinca, Beočina i Smedereva nalazi se 501 napuštena parcela, utvrdila je Uprava za poljoprivredno zemljište terenskom proverom stvarnog korišćenja poljoprivrednih površina na podrucju ove četiri jedinice lokalne samouprave (JLS).Terenskom proverom faktičkog stanja, koja je podrazumevala fotografisanje i video zapise, obuhvaćene su 1.484 parcele u ove četiri (JLS), a 501 parcela je napuštena dok se 983 koristi na terenu.

U Aleksandrovcu je od 124 kontrolisane parcele, 48 napušteno, a površina ovog zemljišta koje se ne koristi iznosi nešto više od 37 hektara.

Kada je reč o Aleksincu, proverene su 323 parcele (231,79 hektara) i utvrđeno je da se na tom području nalaze 64 parcele koje niko ne koristi.

U Beočinu, od 184 proverene parcele, 153 ih je napušteno.

Najviše kontrola na terenu, u sklopu projekta "Identifikacija napuštenog zemljišta u državnoj svojini", urađeno je u Smederevu (853 parcele koje pokrivaju više od 658 hektara zemljišta), a 234 parcele su napuštene (njihova površina je 186,04 hektara).

Detaljan spisak parcela za koje je utvđeno da su napuštene biće objavljen do 10. januara, navodi se na stranici Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.

Cilj programa je, između ostalog, da se utvrdi ko stvarno koristi poljoprivredno zemljište, a kako bi se subvencije države pravednije koristile.

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja biće, inače, do 2023. godine evidentirane, što će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, a koja je upisana u katastru i na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-cetiri-opstine-u-srbiji-501-napustena-drzavna-parcela-04-01-2020

Објављено у Biljna proizvodnja
subota, 04 januar 2020 16:24

Pomor svinja u Bugarskoj

Bugarske veterinarske službe saopštile su danas da će zaklati 24.000 svinja nakon što je na jednoj farmi na severoistoku zemlje otkrivena epidemija virusa afričke svinjske kuge.

Agencija za bezbednost hrane saopštila je da je epidemija otkrivena na farmi u selu u Šumenskoj oblasti.

Reč je o prvoj epidemiji na jednoj industrijskoj farmi od avgusta prošle godine, kada je virus zahvatio šest farmi u Bugarskoj, što je primoralo vlasti da zakolju više od 130.000 svinja, podseća Rojters.

Bugarske veterinarske službe saopštile su danas da će zaklati 24.000 svinja nakon što je na jednoj farmi na severoistoku zemlje otkrivena epidemija virusa afričke svinjske kuge.

Agencija za bezbednost hrane saopštila je da je epidemija otkrivena na farmi u selu u Šumenskoj oblasti.

Reč je o prvoj epidemiji na jednoj industrijskoj farmi od avgusta prošle godine, kada je virus zahvatio šest farmi u Bugarskoj, što je primoralo vlasti da zakolju više od 130.000 svinja, podseća Rojters.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742523/otkrivena-africka-svinjska-kuga-u-bugarskoj

Објављено у Svinjarstvo

Administrativnu proceduru registracije poljoprivrednih gazdinstava moguće je ubrzati četiri puta. Moguće je i prateće troškove smanjiti 80 procenata ukoliko bi ona s papira prešla u digitalni svet, objavljeno je u analizi NALED-a.Poljoprivrednici su obavezni da dostave 89 podataka na više od deset različitih dokumenata, od kojih je barem 60 odsto nepotrebno ili se više puta ponavljaju ili pak postoje u bazama drugih institucija, navodi se u analizi u okviru projekta „Podrška reformi administrativnih procedura” koju je NALED sproveo uz podršku Nemačke razvojne saradnje i u saradnji s Republičkim sekretarijatom za javne politike.

NALED tvrdi da službenici podatke zatim ručno proveravaju, čak i prekucavaju, zbog čega se nepotrebno gubi vreme i može doći do greške i kašnjenja u isplati subvencija.

– Preporuka NALED-ove „Sive knjige e-agrar” predviđa softversko rešenje po kojem bi, umesto dostavljanja dokumentacije i dolaska na četiri šaltera, svaki nosilac gazdinstva imao nalog na portalu Uprave za agrarna plaćanja i sam unosio podatke o sebi, članovima gazdinstva, parcelama, životinjama i kulturama koje gaji – rekao je član Izvršnog odbora NALED-a i gradonačelnik Požarevca Bane Spasović.Kako je istakao, ukupan trošak za poljoprivrednike tako bi bio smanjen sa 133 miliona dinara na 19 miliona, a prosečno vreme prolaska kroz proceduru s 280 minuta na 75.

Preko portala ili uz podršku servisnih centara podnosili bi se i zahtevi za subvencije pa bi se i rešenje dobijala na isti način, a softver bi kontrolisao ispravnost unetih informacija uvidom u baze podataka Katastra, MUP-a, APR-a, Uprave za veterinu i drugih organa.

Poljoprivredna udruženja nemaju ništa protiv toga da se registracija poljoprivrednih gazdinstava pojednostavi, ali smatraju da, pre nego što se administracija uprosti, NALED treba da poljoprivrednicima obezbedi edukaciju kako da otvore nalog na sajtu Uprave za agrarna plađanja i unesu podatke radi registracije poljoprivrednih gazdinstava.Po rečima Nenada Manića iz Udruženja „Banatski paori”, članovi poljoprivrednih udruženja razgovarali su na sastancima o softverskom rešenju koje NALED preporučuje u „Sivoj knjizi e-agrar”, i tom prilikom zaključili da bi pojednostavljivanje administracije moglo stvoriti dodatne troškove paorima.

– Oko 80 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava ima oko 60 godina, a od toga bar 40 odsto ne zna da popuni obrazac koristeći nalog na sajtu Uprave za agrarna plaćanja pa će, kada se počne primenjivati predlog NALED-a, umesto da kompjuterski obave prijavu gazdinstva, poljoprivrednici listom ići u knjigovodstvene agencije tražeći uslugu popunjavanja obrazaca i za to knjigovođama morati platiti – objašnjava Nenad Manić. – Zato je potrebno poljoprivrednike podučiti i pojednostaviti pristup i ulaz na sajt Uprave za agrarna plaćanja da bi se registracija novim načinom obavila i ove godine.Na inicijativu NALED-a, Ministarstvo poljoprivrede je ukinulo obavezne godišnje obnove registracije, osim u slučaju promene podataka, koja je nosila trošak od gotovo 750 miliona dinara.

U registru poljoprivrednih proizvođača je više od 430.000 gazdinstava, od kojih je 376.000 aktivno.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/papirologija-paorima-pojede-100-miliona-dinara-04-01-2020

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31