Чланци поређани по датуму: petak, 31 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 31 januar 2020 18:40

Ovo su principi pravilne rezidbe

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.
Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.
Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim
granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast.
Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke. Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je
nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u „dugoj“ rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.
Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere. I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena (5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice, o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka.
Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih
grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju.
Narednih godina postupak je sličan. Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo
redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem o saradnji u oblasti zadrugarstva, aktuelnim projektima i strategiji za naredni period za poboljšanje uslova života u selima.Kako je saopšteno iz Krkobabićevog kabineta, ocenjeno je da postojeći model zadrugarstva u Srbiji, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), može biti primenjen i u Republici Srpskoj.

Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga, rekao je Krkobabić.

On je istakao da spasavanje sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere, naveo da je dogovoreno zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu, izjavio je ministar poljoprivrede RS Pašalić.

Sastanku su prisustvovali i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Rajko Kulaga, predsed nik zadružnog saveza RS, i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/krkobabic-model-zadrugarstva-srbije-i-u-republici-srpskoj-31-01-2020

Објављено у Zadrugarstvo
petak, 31 januar 2020 18:25

Srećne krave daju više mleka

Porodica Todorović, iz Dublja kod Svilajnca, uzgaja goveda simentalske rase i do sada su osvojili tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu.Izuzetno kvalitetna goveda simentalske rase, koje uzgaja porodica Todorović iz Dublja kod Svilajnca, do sada su osvojila tridesetak pehara na poljoprivrednim sajmovima u Novom Sadu. Todorovići kažu da se od poljoprivrede teško živi, ali da je stočarstvo sa mlečnim govedarstvom isplativo.

Od kada je porodica Todorović počela 2007. godine da ide na Novosadski sajam, retko su se vratili bez priznanja.Da bi grla bila kvalitetna i davala dosta mleka potrebna je adekvatna briga i nega, a posebno ishrana. Interesantno je da Todorovići svakoj kravi daju onu hranu koju ona želi da jede.

- Za kvalitetna grla najvažnija je najpre velika ljubav, ali bitni su i nega i hrana. Koncentrat pravimo sami, jer znamo šta i koliko krava treba da pojede. Znamo šta stavljamo u hranu. Ječam i kukuruz su naši, a kupujemo sojinu i suncokretovu pogaču, jer suncokret ne ostavljamo pošto može da se ubuđa. Kad krava nešto neće da jede, mi joj to ne dajemo. Ugađamo joj kao detetu. Ako neće koncentrat, dajemo joj čisto brašno ili brašno i ječam - rekao je Milan Todorović.Trenutno imaju tridesetak grla, a od toga 12 krava na muži. Godišnje predaju oko 80 tona mleka, a kažu da će ove godine i više, jer Dragan ostavlja steone junice.

- Znači, podmlađujemo stado, a imamo izuzetno kvalitetna grla. Imali smo nameru da tovimo goveda, ali po trenutnoj ceni se ne isplati da čuvamo telad da porastu do 600-700 kilograma. U gubitku smo u startu. Zato smo odlučili da prodajemo telad od 15 dana koja idu za oko 400 evra -naglašava Milan i otkriva koja je cena njihovog mleka:

- To je cena koju smo i ugovorili pre dve godine, ali su je oni smanjili na 32 dinara, po litru, pa je sada vratili. Dobro je što plaćaju na svakih 15 dana. Od mleka finansiramo celu poljoprivredu, a ostane i da platimo račune i za život - navodi Milan Todorović.

Milanov sin, Dragan, vodi evidenciju o svakom grlu, tako da se zna poreklo grla, koliko daje mleka i sve što je potrebno. Todorovići imaju i 35 ovaca rase virtemberg, koje čuvaju već četiri godine.

- Prodajemo jagnjad za priplod, a čuvamo i za potrebe našeg domaćinstva. Bavimo se i ratarstvom. Obrađujemo 35 hektara zemlje od čega je naših pet hektara, a ostalo uzimamo u zakup. Višak kukuruza, pšenice i suncokreta prodajemo - kaže Milan Todorović.

Milan naglašava da poljoprivrednici, kao i lekari, policija i medicinske sestre, rade 365 dana u godini. Radni dan Todorovićima počinje u 7 sati, rade do 11, a onda popodne, od 16 do 18 sati završe sav posao.

- Krava mora da se hrani i kada je svetac i petak. I da se muze u tačno određeno vreme. Dragan sam radi na njivi, a ja mu pomognem kada mogu, jer ova promena vremena smeta mom zdravlju. Supruga, sin i ja brinemo o kravama i ovcama, a supruga radi i baštu, i sa snajom brine o kući- ističe Milan.

Todorovići su među prvima u opštini, 2012. godine napravili štale na otvorenom po uzoru na farme u zapadnoj Evropi, a sada planiraju i povećanje kapaciteta.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/svakoj-kravi-hrana-koju-zeli-da-jede-mlecno-govedarstvo-je-glavni-izvor-finansija-porodice-todorovic-2020-01-31

Објављено у Govedarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31