Чланци поређани по датуму: petak, 03 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović saopštio je da je danas raspisan javni poziv za kupovinu traktora snage do 60 KW.Nedimović je novinarima u Banatskom Karlovcu, gde je obišao gazdinstvo porodice Pavlović, rekao da je reč o traktorima koji su sklopljeni u Srbiji, kao i da država daje pola novca za njihovu kupovinu.

On je naveo da će konkurs biti otvoren do kraja maja.

"Mislim da je to dobra mera koja će pomoći srpskim poljoprivrednicima, s obzirom da 85 odsto njih ima traktore koji su do 60 kilovata", naveo je ministar.

Prema njegovim rečima, to je važno i za srpsku industriju jer se traktori ne uvoze, već se koriste resursi koji su sklopljeni u Srbiji.

Osim konkursa za kupovinu traktora, Nedimović je najavio da će ove godine biti objavljeni i svi konkursi koji su bili aktuelni i prethodne godine, a koje finansira država, kao i konkursi u okviru IPARD programa među kojima će novi biti za finansiranje ruralnog turizma.

Ministar je kazao da je samo iz državnog budžeta za subvencionisanje poljoprivrednika ove godine izdvojeno oko 40 milijardi dinara.

Izrazio je nadu da će se u 2020. godini nastaviti istim koracima kao i 2018. i 2019. u kojima je BDP zemlje išao napred sa aspekta poljoprivrede.

Podsetio je da je nedavno završen konkurs za grantove za mlade poljoprivredne proizvođače do 40 godina.

Objasnio je da su mladi dobijali 15.000 evra za uspostavljanje svoje poljoprivredne proizvodnje, što je, kaže, bilo sasvim dovoljno da zasade trešnje, uvedu navodnjavanje ili kupe junice da započnu biznis...

Ministar je danas u Banatskom Karlovcu obišao gazdinstvo porodice Pavlović u kojem su se okupili i drugi poljoprivredni proizvođači tog kraja, koje je ministar informisao o novim merama i subvencijama na koje ove godine mogu da računaju, ali i čuo sa kojim problemima se oni suočavaju.

"Mi u poljoprivredi nemamo vremena da praznujemo, već da obavestimo ljude kakve su im subvencije na raspolaganju i šta mogu da očekuju. Oni se polako pripremaju za prolećnu setvu i sagledavaju kakvo će biti tržište u 2020. godine", rekao je ministar.

Obavestio je poljoprivrednike južnog Banata da će se u narednih nekoliko godina u taj kraj najviše novca sliti za navodnjavanje zemlje jer je trenutno tu, kaže, najgora situacija.

On je podsetio da je planom "Srbija 2025" predviđeno 86 miliona evra za sisteme za navodnjavanje.

Vlasnik gazdinstva koje je ministar obišao, Slobodan Pavlović kaže da je njegov sin konkurisao za subvencije za kupovinu kultivatora koji će država finansirati 85 odsto.

Ističe da im subvencije znače i nada se da će subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju biti veće, kao što je i najavljeno.

Slobodanov sin završio je Poljoprivrednu školu u Vršcu, ima 19 godina i odlučio je da ostane u selu i obrađuje zemlju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/raspisan-konkurs-za-kupovinu-traktora-do-60-kw-pola-placa-drzava-03-01-2020

Објављено у Poljoprivredna mehanizacija
petak, 03 januar 2020 17:55

Šesti Testival u Beogradu

Izbor za najbolji tradicionalni recept, 6. put za redom, u organizaciji portala Recepti i Kuvar online (recepti-kuvar.rs), biće održano u okviru programa Festivala Testival 2020, koji partnerski organizuju Udruženje Testival i Dorćol Platz, 29.02.2020. u 13:00 h u Dorćol Platzu.

U konkursu za izbor najboljeg tradicionalnog recepta domaće srpske kuhinje učestvuju svi recepti koji su bili objavljeni na portalu Recepti i Kuvar online od 1. januara do 31. decembra 2019.

U finalu će se naći 6 najboljih kuvara amatera čiji recepti su imali najviše pregleda tokom 2019. godine. Finaliste konkursa za izbor najboljeg tradicionalnog recepta ocenjivaće stručni žiri.

Svi finalisti će od organizatora dobiti vredne poklone, kao i specijalne diplome. Poklone finalistima su obezbedili portal Recepti i Kuvar online i Oklagiart.

Žiri za ocenjivanje najboljih tradicionalnih recepata, radiće u sastavu:
*Dragan Đorđević, predsednik Asocijacije autentičnih Hedonista, AAH!
*Srba Jovanović, osnivač, Balkan Cheese Festival
*Jelena Rupnik, Tomato Tomato Communications
*Radomir Mijić, mašinski inženjer
*dr Slađana Šobajić, profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu
*Dragan Mijailović, Vinarija Trilogija
*Dragana Ilić, zamenik odgovornog urednika portala Recepti i Kuvar online i sekretar Udruženja Testival
*Dejan Ilić, profesionalni kuvar, karving majstor i potpredsednik Udruženja Testival
*Miodrag Ilić, odgovorni urednik portala Recepti i Kuvar online i predsednik Udruženja TestivalFestival testa, testenine i hleba

Testival ima za cilj da bude jedan višeslojni događaj koji svim učesnicima i posetiocima želi da da priliku da pokažu šta i kako rade na očuvanju tradicije i nematerijalne kulturne baštine.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31