Чланци поређани по датуму: utorak, 28 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za ovaj broj Agrobiznisa, obišli smo gazdinstvo Nenada Šelmića, iz okoline Aleksandrovca. On je jedan u nizu koji u praksi primenjuje stečeno znanje na fakultetu. Nije ni prvi ni poslednji, koji ima puno ideja, i koji želi da stečenim znanjem unapredi proizvodnju na gazdinstvu.
Možete li da nam se predstavite i reći nešto više o sebi?
- Kao dečak koji je odrastao u kraju poznatom i prepoznatljivom po voćarstvu i vinogradarstvu, u okolini Aleksandrovačke župe, najvećem i po mom
mišljenju najlepšem selu u toj opštini Donjem Stupnju. Selo je bogomdano za poljoprivredu, voćnjake i vinograde koji se prostiru hiljadama hektara, na nadmorskoj visini od 333 metara. Od malih nogu dobro vaspitavan i naviknut na rad, sve ove godine, iskreno sam zavoleo ovaj posao, o čemu govori moje opredeljenje u toku studija, a o kome ću vam nešto kasnije govoriti.
Koje su osnovne delatnosti na vašem poljoprivrednom gazdinstvu?
- Poljoprivredno gazdinstvo, na koje moja porodica nekoliko generacija unazad kroz godine marljivo radile i stvarale, prostire se na 11 hektara obradljivog zemljišta. Raznovrsnost u proizvodnji je prisutna, od pomenutog voćarstva i vinogradarstva, ratarstva i povrtarstva, pa čak i stočarstva. Kao što sam napomenuo, voćarstvo i vinogradarstvo sam zavoleo od malih nogu, što me privuklo da upišem Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo i
istinski se posvetim tome.
Da li pored toga što to volite, vidite perspektivu u tome?
- Nekad imam običaj da se našalim, ali ipak ozbiljno mislim, da ako ne uspem da plasiram voće na tržište po odgovarajućoj ceni, pečenje rakije je neminovno. Baš po ugledu na mog dedu, kome je to bila višedecenijska tradicija. Ozbiljni planovi i projekti su predamnom, a tiču se izgradnje pogona za pečenje rakije, i jedne mini sušare, za sam početak. Svaki početak je težak, razume se, ali ne morate biti dobri da bi počeli, već morate početi da bi bili dobri u nečemu, a na kraju krajeva, dobro zaradili i naplatili svoj trud i rad. Cena voća je svake godine promenljiva i nimalo ne odgovara proizvođačima, zato ja ne želim da svoje kvalitetno voće prodajem po nižoj ceni, već da ga sušim i prodam po zasluženoj ceni.
Pomenuli ste da studirate Poljoprivredni fakultet, recite nam nesto više o tome?
- Pa završetku srednje Poljoprivredne škole u Aleksandrovcu, nisam imao dilemu šta ću upisati, odlučio sam da to bude Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo. Upisao sam pomenuti smer na Poljoprivrednom fakutetu Univezitetu u Prištini sa sedištem u Lešku, (KiM). Mnogi su se pitali otkud baš taj fakultet, zašto na Kosovu, šta me je to privuklo dole i mnoga druga pitanja. U početku nisam imao adekvatan odgovor na sva ta pitanja, jednostavno sam želeo da studiram na Kosovu i Metohiji. Ali sada sa ponosom mogu reći da je to bio pravi izbor. Mnogi možda nisu ni čuli za Poljoprivredni fakultet u Lešku, ali evo ako mi dozvolite reći ću vam nešto o njemu. Lešak je malo i prijatno mesto u opštini Leposavić, ispod Kopaonika u dolini reke Ibar, uvek obasjan suncem. Naš fakultet ima dva studijska programa, Biljnu proizvodnju i Stočarstvo. Nećete mi verovati ako vam kažem da na Kosovu studiraju studenti iz cele Srbije. Kosovska Kamenica, Gračanica, Tutin, Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Mladenovac, pa čak imamo i studente iz Crne Gore, Berana, Rožaja . Što bi se reklo ima nas sa svih strana.
Kakva su vaša iskustva sa vođenjem studentskog parlamenta, sa pozicije Studenta prodekana? Da li ta funkcija za vas predstavlja odgovornost?
- Konkretno što se tiče nastave, osećam veliku odgovornost, jer moram da odgovorno postupim i odgovorim na svaki zahtev, predlog ili inicijativu studenata u vezi sa poboljšanjem nastave i vannastavnih aktivnosti na našem fakultetu. U vezi sa tim, mogu sa ponosom reći da naši studenti ostvaruju izuzetne uspehe, u svojim privatnim karijerama, što se podrazumeva, kao stručnjaci, ali pored toga ostvarujemo rezultate vredne pomena i van toga. Na sportsko naučnim manifestacijama kao što je Agronomijada, gde naši studenti redovno osvajaju prva tri mesta u disciplinama naučno-istraživačkog rada i kviza
znanja. U studentskom parlamentu svi funkcionišemo kao jedna porodica, podržavajući jedni druge, kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Trudimo se da školskim primerom pokažemo kako je moguće na pravi način vršiti promociju pravih vrednosti, a to smo mi, studenti, koji se nesebično trude da svojim radom i trudom što više doprinesu svojoj državi i narodu. Napomenuću da sam kao student prodekan u avgustu gostovao u emisiji "Naše dobro" na Agro televiziji, gde sam se potrudio da na najbolji mogući način predstavim sebe, svoju profesiju i fakultet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Vojvodina će uskoro dobiti akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period od 2020. do 2025. godine, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević u intervjuu za list Poljoprivrednik.

Krajem prošle godine raspisan je i konkurs za realizaciju aktivnosti izrade akcionog plana, čiji je cilj da pruži podršku daljem razvoju ove prozvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

- Organska poljoprivreda se sve više nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U razvoju i unapređenju tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje vidimo veliku šansu za opstanak malih poljoprivrednih gazdinstava s manjom posedovnom strukturom poljoprivrednog zemljišta - rekao je Radojević.

Naveo je i da se procenjuje da je organska poljoprivreda u Srbiji zasnovana na površini od 19.245 hektara, a od toga u Vojvodini na 5.964 hektara.

– U proizvodnji hrane po metodama i principima organske biljne i organske stočarske proizvodnje imamo velike agropotencijale. Izvozom organskih proizvoda naša država ostvaruje značajan devizni priliv, koji je prema raspoloživim podacima u 2018. godini iznosio 27,4 mil EUR - kaže Radojević.

Dodaje da bi poljoprivredna politika imala više efekta ukoliko bismo imali i projekat akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini:

- Na osnovu ovog dokumenta bili bismo u mogućnosti da mere podrške unapređujemo i prilagođavamo potrebama proizvođača. Izrada tog važnog Očekujem njegovo donošenje u toku naredne godine, s jasno definisanim pravcima razvoja organske poljoprivrede u pokrajini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2765747/uskoro-akcioni-plan-razvoja-organske-poljoprivredne-proizvodnje-u-vojvodini-za-period-od

Објављено у Biljna proizvodnja
utorak, 28 januar 2020 18:28

Hoće li ove godine biti meda?

Da li će Srbija ove godine imati meda, zavisi od toga koliko će pčelinjih društava preživeti februarsku zimu. Ne samo ovogodišnja cena meda već i zdravlje nacije zavise od toga, upozoravaju stručnjaci.

Zbog izuzetno loših vremenskih prilika, ali i nekoliko masovnih pomora pčela naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, prošla godina završena je sa 40 odsto manje prinosa i gotovo bez bagremovog meda, a dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, upozorava da osakaćena pčelinja društva sa malo hrane ulaze u najkritičniji zimski period.

- Što prezimi februar, pod uslovom da ne bude kasnih prolećnih mrazeva, može se ponovo revitalizovati, ali se plašim da neće biti dovoljno pčela za bagremovu pašu. Bez obzira i na cvetanje bagrema, koji je izostao prošle godine i ranijih godina u onom procentu kako se očekivalo, mislim da nećemo imati dovoljno jaka društva da iskoristimo to što će bagrem imati da ponudi kroz određenu količinu nektara – smatra prof. Mladenović.Bez obzira što je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, a naša zemlja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, prof. Mladenović upozorava da ni Srbija nije imuna na globalno nestajanje ovog insekta, bez kojeg je i opstanak ljudske rase nemoguć.

- To nestajanje pčela se odražava i na našim prostorima, a Evropska komisija, čiji sam član, detektovala je 17 uzroka nestajanja. Jedan od glavnih problema, pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monoculture i uticaja pesticida, kod nas je varoa koja nanosi velike štete. Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine, kaže dr Mladenović."Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele. Najveći problem je ipak čovek. Imam utisak da pčelari što više znaju, sve se više opuštaju, propuštaju neke apitehničke mere, a nekada su i sati važni, a kamoli dani ili nedelje za obaveze u pčelinjaku – kaže dr Mladenović.Ohrabruje to, dodaje, što se sve više mladih interesuje za pčelarstvo, dok bi nešto malo veća pomoć države preko različitih regresa ili kredita sa dužim grejs periodom dovela da još većeg širenja pčelinjaka i sa njihovom selidbom povećala profitabilnost.

- Proizvodnja meda može se višestruko povećati, a sa povećanjem proizvodnje možda se može smanjiti i cena koštanja, ali i poboljšati zdravstveno stanje nacije – zaključuje prof. Mladenović.

Inače, kilogram livadskog meda 2019. kretao se oko 800 dinara, isto tako bila je i lipa, a sada je 900, dok su bagrem pojedini prodavali za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara. Kada je reč o proizvodnji, iz Srbije je 2018. izvezeno 2.750 tona meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hocemo-li-ove-godine-imati-meda-prosle-godine-rod-je-bio-desetkovan-a-hoce-li-pcele/xdwq3kq

Објављено у Pčelarstvo

Kada su pre dvadesetak godina počeli da se javljaju vremenski ekstremi, bilo je različitih tumačenja, međutim, sada dileme nema da je došlo klimatskih promena.Kako im se prilagoditi kada je u pitanju poljoprivreda, a naročito voćarstvo, koje je važan izvozni potencijal Srbije?Za nama je najtopliija jesen u poslednjih nekoliko decinija.

Kraj januara je, a umesto snega pala je kiša što nije dovoljno da se nakvasi žedno zemljište.Padavina je sve manje, a zime su sve kraće.

Cvetanje voćaka u jesen po narodnom verovanju nagoveštava dugu i oštru zimu.Međutim, to je samo verovanje .

Ta pojava više govori o lošoj agrotehnici u zasadima.

Profesionalne voćare pojava lista i cveta kada im vreme nije ne brine mnogo, jer se dešava na pojedinačnim stablima i lošim voćnjacima.Međutim visoka temperatura protekle jeseni, pokrenula je pupoljke koštičavog voća.

Snežne pahulje kada je u pitanju poljoprivreda, dobro bi došle. No, kada ih nema, voćari koriste vreme za orizivanje stabala,kako bi tu važnu pomotehničku meru obavili na vreme, jer je radne snage sve manje, a voćnjaka sve više.

 

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/mogu-li-vocari-da-se-prilagode-klimatskim-promenama_1088481.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31