Чланци поређани по датуму: subota, 25 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 25 januar 2020 16:48

SPOS izabrao novo rukovodstvo

Danas je održana redovna godišnja Skupština SPOS-a.

Bilo je prisutno tačno 120 delegata (što je odaziv od čak 78,4%). Ovako visok procenat odaziva (6,2% bolji nego prethodne godine) najbolje govori o sve većoj zainteresovanosti pčelara za aktivnosti SPOS-a.
Program rada za period od 2020. do 2024. godine usvojen je jednoglasno. Osnovni zadatak SPOS u 2020. godini svakako je početak rada Pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a “Naš med” doo… Naglašena je važnost nastavka uplate donacija za Pogon, kako bi savladali sve izazove i zahtevnost stavljanja Pogona u rad. Radnici će u Pogon ući već 15. februara, a otvaranje očekujemo krajem marta, kako je i planirano. Ostale aktivnosti detaljno su obrazložene u Programu rada koji možete pogledati u ovoj vesti.

Za predsednika SPOS-a izabran je dr med. Rodoljub Živadinović sa 115 glasova.

Za članove Nadzornog odbora izabrani su Svetomir Stamenković (101 glas), Slavko Luković (97 glasova), Radomir Radovanović (85 glasova), Dejan Stefanović (84 glasa) i Milisav Miletić (79 glasova).

Za članove Suda časti izabrani su Dragiša Jović (100 glasova), Nenad Trifunović (100 glasova) i Vučko Radojević (76 glasova).

Skupština je jednoglasno verifikovala predložene kandidate za članove Izvršnog odbora SPOS-a: Rade Stevanović, Branko Mijić, Ognjen Delić, Zlatomir Tomić, Ivica Kostić, Milorad Novković, Radivoje Stojanović, Slobodan Čumić, Damljan Dramlić, Dragan Milovanović, Milan Matejić, Savo Mrdak, Zlatomir Kolaković i Ranko Vučković.

Izvor:http://spos.info/novo-rukovodstvo-i-novi-planovi-spos-a/

Објављено у Pčelarstvo

Odeljenje za prostorno planiranje Sombora oglasilo je javni uvid u materijal za izradu Plana regulacije gradnje poljoprivrednog kompleksa u KO Stanišić.Kako se navodi u tom dokumentu, rani javni uvid trajaće do 7. februara u zgradi gradske uprave Sombor, a plan podrazumeva da se, severno od Sombora, gradi poljoprivredni kompleks na površini od gotovo 1.100 hektara.

Ukupna površina područja obuhvaćenog okvirnom granicom Plana iznosi oko 1.091,8 ha. Kompleks će podrazumevati salaše, farme, ribnjake, hladnjače, silose, biogasna postrojenja, solarne elektrane, vetroparkove...U elaboratu je navedeno da je osnovni povod za izradu Plana potreba investitora za novom organizacijom prostora, kako bi se omogućila izgradnja objekata u funkciji poljoprivredne proizvodnje i pratećih objekata.

Kako se navodi u dokumentaciji, do područja se stiže preko lokalnog puta koji povezuje naseljena mesta Stanišić i Aleksa Šantić. Trenutno, na tom području preovlađuje poljoprivredno zemljište ispresecano atarskim putevima i melioracionim kanalom.

Konceptualnim rešenjem poljoprivredno zemljište je podeljeno na dve celine, a u celini 1 biće dozvoljena izgradnja objekata u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje. To se odnosi na ribnjake, farme, staklenike i plastenike... zatim, objekte u funkciji poljoprivrede (hladnjače, magacini, silosi sa sušarama garaže, koševi, ambari, ostave, nadstrešnice i sl.) i komunalne i infrastrukturne objekte, akumulacija i objekata za korišćenje obnovljivih izvora energije (biogasnih postrojenja, solarnih elektrana, vetroparkova i sl.).

U celini dva, biće dozvoljena i izgradnja salaša, voćarsko-vinogradarskih objekata i objekata za eksploataciju mineralnih sirovina. Predviđena je gradnja tri tipa salaša - tip sa pratećom ekonomijom za sopstvene potrebe, tip sa pojačanom poljoprivrednom proizvodnjom (mlekare, farme, klanice...) i turističko-ugostiteljski tip vezan za postojeću poljoprivrednu proizvodnju.

Što se tiče saobraćajne infrastrukture, planom je predviđeno da lokalni put Stanišić-Aleksa Šantić pređe u rang opštinskog puta, dok se atarski putevi koji će voditi do poljoprivrednih kompleksa na kojima se planira izgradnja objekata, predviđaju za asfaltiranje i proširenje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=25&nav_id=1646672

Објављено у Agroekonomija
subota, 25 januar 2020 16:39

Zabrinuti voćari, a evo i zašto

Ova zima gotovo je bez snega, a i prethodnih meseci bilo je malo padavina. Kako ovakvo vreme utiče na voće, proveravali smo u čačanskom kraju.

Voćar Vojkan Tomić iz Miokovaca uzgaja kajsije na oko šest hektara.Obilazi voćnjak svakodnevno i proverava kakvi su pupoljci na granama za ovogodišnji rod.

Kaže da će biti umanjen, pre svega zbog manjka padavina.

"Koliko ja pamtim bili su snegovi i do pola metra, a ovo sad je katastrofa, ovo se ne pamti. Klima se poremetila. Ukoliko ne bude nekih velikih padavina mislim da će se dosta osetiti na voću, jer je pretprošle i prošle godiine bilo dosta grada, to nas je dosta oštetilo", kaže Vojkan.

Ako i naredne tri godine bude ovako, to će značiti propast, priča Vojkan.

"Trebalo je u decembru da se baci đubrivo za voće, sad baciti ovde đubre, a da nema padavina, to nema nikakvog efekta, to će đubre da propadne. Treba da bude dosta snegova, dosta kiša, da bi to đubrivo moglo da dođe do korenovog sistema", objašnjava Vojkan.

Da su meseci iza nas gotovo bez kiše i snega uticali na voće, slažu se i u čačanskom Institutu za voćarstvo.

"Neke ozbiljnije padavine nisu bile prisutne ni u decembru mesecu, takođe ni u novembru, što može imati i neke negativne posledice po sve vrste voćaka iz prostog razloga što je poznato da se najveća količina vlage u zemljištu akumulira upravo preko snega, koga je praktično bilo u minimalnim količinama", navodi viši naučni saradnik Instituta dr Nebojša Milošević.

Međutim, vreme samo po sebi nije toliko kritično za voćke i nije isteklo vreme kada se ta količina vlage u zemljištu može nadoknaditi.

"Praktično, preostali su i februar i mart mesec pa se nadamo da će neki sneg biti prisutan i da će biti više vlage u zemljištu", rekao je dr Milošević.

Ipak, ovakvo vreme može imati i nekih prednosti, kažu u Institutu za voćarstvo. Sada se zimska rezidba voća može ranije i lakše uraditi jer se dugoročne prognoze za februar i mart mogu promeniti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3826150/jos-ima-sanse-za-voce-ali-mora-da-padne-sneg.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
subota, 25 januar 2020 16:28

Plan za preporod sela

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović nedavno je najavio usvajanje mera kojim će država posebno subvencionisati mlade bračne parove koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.Ideja je potekla od ministara bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milana Krkobabića.On je ponudio konkretne predloge kako mladim bračnim parovima omogućiti da rade i dobro žive od poljoprivrede.- Naša ideja je da državnu zemlju ustupimo mladim poljoprivrednicima i bračnim parovima. U centru programa Nacionalnog tima za preporod sela Srbije je upravo agrarna i socijalna reforma. Ona je usmerena prvenstveno na mlade ljude, bračne parove koji svoj život vide na selu - kaže Krkobabić i dodaje da je ovo ideja za koju se zdušno zalaže i predsednik Vučić.

- Nema građana prvog i drugog reda. Svi su jednaki, bilo da su iz sela, bilo da su iz grada - naglašava Krkobabić.U Srbiji postoji oko 200.000 hektara neiskorišćenog državnog zemljišta, a u zavisnosti od raspoloživosti oranica, mladi parovi bi mogli da dobiju na korišćenje do 50 hektara bez naknade. Međutim, oni bi morali da ispoštuju uslove koje bi propisale stručne poljoprivredne službe, instituti, Akademijski odbor za selo i da zemlju obrađuju na najsavremeniji način.Osim ove mere, ministar Krkobabić predlaže i da se mladim parovima ustupe neke od čak 150.000 praznih seoskih kuća u kojima više niko ne živi. Čak 50.000 ovih kuća više nema ni vlasnike.- Ideja je da se državnim sredstvima omogući kupovina tih kuća mladim bračnim parovima koji bi svoj život nastavili u seoskim sredinama Srbije - kaže ministar.

Uz rad na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu, udruženi u zadruge, uz adekvatnu infrastrukturu, porodice na selu imale bi kvalitet života koji postoji u velikim gradskim centrima. Ovakva agrarno-socijalna reforma neophodna je kako bi se zaustavio odlazak mladih ljudi i propadanje srpskih sela.Većina poljoprivrednika se žali na problem sa otkupom, ali i za to postoji rešenje. Ministar Krkobabić predlaže i formiranje garantnog fonda iz kog bi se poljoprivrednicima nadoknadila razlika između trenutne tržišne cene i one koja će im biti garantovana kako bi im račun bio čist, a oni bili zainteresovani da i dalje rade.U savremenoj poljoprivredi Zadruge su preduslov održivosti gazdinstava sa malim posedima, kojih je u Srbiji najviše. Udruživanje omogužava malim proizvođačima jeftiniju nabavku reporo materijala, ali i lakši i brži plasman robe na tržište. Akcijom "500 zadruga u 500 sela" premašena su sva očekivanja i do danas je formirano 641 novih zadruga. Subvencijama je pomognut rad 152 zadruge u ukupnom iznosu od 1,7 milijardi dinara. Ove godine još oko 60 zadruga dobiće takve podsticaje.Najteža situacija je u brdsko - planinskim predelima gde u selima jedva da neko živi. Mahom su to stari ljudi dok su im deca otišla bez namere da se vrate u selo. Ministar Krkobabić predlaže da se smanji ili potpuno ukidne PDV i sve ostale takse i nameta za one koji se bave poljoprivredom u rubnim i brdskoplaninskim područjima.

Izvor:https://www.republika.rs/vesti/drustvo/183150/plan-preporod-sela-drzavnu-zemlju-ustupiti-mladima

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31