Чланци поређани по датуму: petak, 24 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 24 januar 2020 18:36

Obeležavanje jaja na nov način

Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Podsetila je da je Pravilnik donet u februaru prošle godine, a da je nov način obeležavanja jaja, koji je prethodno bio najavljen od juna 2019, odložen za 1. januar ove godine, kako bi proizvođači imali dovoljno vremena za nabavku mašina za obeležavanje.
„Ono što se trenutno nalazi u prometu su i dalje jaja koja nisu obeležena, što znači da su pakovana i stavljena u promet u decembru i biće u prometu do isteka roka trajanja, znači 28 dana. Svako jaje koje je pakovano od 1. januara mora biti obeleženo kako je propisao Pravilnik“, rekla je Milakara. Ističe da će inspekcija u toku planiranih kontrola sva jaja koja nisu u skladu sa Pravilnikom povući iz prometa. Prema njenim rečima, svako ko se bavi proizvodnjom ili prodajom jaja mora da zna odredbe Pravilnika, ukazujući da se o tome mogu informisati i na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
Milakara kaže da su proizvođači jaja apsolutno pripremljeni za primenu Pravilnika, jer su, navodi, sa njima prošli sve nedoumice koje su imali, dok za prodavce
smatra da su verovatno upoznati sa Pravilnikom jer je o tome više puta javno govoreno. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviđa da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, kao i način uzgoja koka nosilja. Zatim, dodaje, informacije za potrošače da se jaja moraju držati na odgovarajućoj temperaturi, veterinarski kontrolni broj objekta za pakovanje jaja, naziv i adresu proizvođača i/ili objekta za pakovanje jaja ili prodavca, broj komada jaja i način hranjenja koka nosilja.
Primenom novog pravilnika prestala je da važi dosadašnja klasifikacija jaja u sedam klasa (S S, S, A, B, C, D i E), a uvodi se razvrstavanje u dve klase kvaliteta - A i B. To znači da A klasi pripadaju sveža jaja za promet, dok su jaja B klase namenjena industrijskoj proizvodnji. Jaja će se razvrstavati i po težini u četiri grupe kao kod odeće - S, M, L i XL. Kod na jajetu moraće da sadrži broj koji označava način uzgoja koka nosilja - 0 znači da su jaja iz organskog uzgoja,
1 da su koke uzgajane na otvorenom prostoru, 2 da su uzgajane u živinarniku, a 3 da su koke uzgajane u kavezu. Kod na jajetu mora da sadrži i državu porekla i broj farme na kojoj su uzgajane koke nosilje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Živinarstvo
petak, 24 januar 2020 18:33

Suva šljiva čeka bolju cenu

Za razliku od 2018. kada je već u decembru sva količina suve šljive u valjevskom kraju rasprodata, ove godine, veći deo je još uvek na lageru i čeka povoljniju cenu. Prema procenama, osušeno je oko 7.000 tona, a od toga je polovina proizvedena u podgorskom kraju.

Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, trećina od ukupne količine osušene šljive izvozi se kupcima u Rusiju, Nemačku, Češku, Tursku i Holandiju. Voćari se najviše žale na nisku otkupni cenu, koja je ove sezone bila 90 evrocenti za kilogram.

- Imali smo solidan rod, a plod je bio dobrog kvaliteta. Zasad mi je na četiri hektara i jednu količinu šljiva smo predali u presnom stanju, a osušili smo oko šest tona u našoj sušari. Za sada on stoji na lageru. Prodali je nismo, jer je po nama niska otkupna cena. Da je bar 1 EUR po kilogramu, bili bismo zadovoljni. Sve ispod toga je malo. Ima nešto zarade i sa 90 evrocenti, ali je to daleko od onoga što je isplativo za proizvođača, da ne kažem da nije ni podsticajno jer se veliki trud ulaže - kaže Lazar Jovanović iz podgorskog sela Tuđin kod Osečine, koji i više puta nagrađivan za kvalitet šljive na Sajmu, koji se svake godine održava u Osečini.

Cenu suve šljive diktira osnovni proizvod, sveža šljiva. Ako se zna da je za jedan kilogram osušene šljive potrebno oko četiri kilograma svežeg ploda, tu se mora uračunati i utrošak energije, rad i kad se sve sabere odnos cene sirove šljive i osušene je 1:7.

- Matematika je jednostavna. Ako uzmemo da je, na primer, 20 dinara kilogram sveže šljive, onda bi suva u prodaji trebalo da bude najmanje 140 dinara po kilogramu. Međutim, to je proizvođačka cena, pa je i takva neisplativa za proizvođače - objašnjava Jovan Milinković, stručni saradnik Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Valjevo.

Ako Srbija, po njegovim rečima, hoće da se vrati na nivo proizvodnje šljive koji je bio 80-tih godina, to znači da treba da bude tri puta više i zasada i kapaciteta za sušenje nego sad.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2762986/suva-sljiva-ceka-bolju-cenu-odnos-sa-svezom-sljivom-17-i-dalje

Објављено у Agroekonomija
petak, 24 januar 2020 18:19

Pomoć za podizanje zasada oraha

U okviru aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu, u Gornjem Milanovcu održana je prezentacija poljoprivrednih stručnjaka srpsko-turske firme Misbell koja se bavi uvozom i distribucijom laterarnih sorti sadnica oraha. Zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogli su da čuju koje su to prednosti gajenja ovih sorti oraha, kao i pogodnosti i uslove pod kojima sadni materijal mogu nabaviti.

Milanovačkim poljoprivrednicima agronomi firme Misbell pojasnili su prednosti gajenja laterarnih sorti oraha, odnosno sorti koje imaju veću rodnost od tradicionalnih. Voćarima ova firma nudi kompletnu pomoć pri podizanju zasada, kao i njegovo praćenje do berbe.

„Laterarne sorte su one gde je sklop gust, pa tako na jedan hektar zasada dolazi oko 300 sadnica oraha“ To je orah koji mnogo brže ulazi u rodnost, već od 4. ili 5. godine može očekivati rod. Reč je o intenzivnim zasadima gde je neophodan sistem za zalivanje. Mi poslednjih meseci obilazimo opštine, vršimo predavanja i savetujemo svakom ko ima neko parče zemlje da ga zasadi orahom jer je to voćna vrsta koja ne zahteva previše posla i ne čeka se previše na povraćaj uloženog novca. I najvažnije, mi kao firma, kupcima naših sadnica, kasnije nudimo mogućnost otkupa plodova oraha“, izjavila je dipl. ing. poljoprivrede Jelena Gogić, predstavnik i predavač firme Misbell D.O.O. iz Beograda.

Iz Misbella kažu da svaki voćar koji sadni materijal nabavi u ovoj firmi, može računati na stručnu pomoć njihovih agronoma. Takođe, prisutni su i turski stručnjaci koji zajedno sa beogradskim kolegama učestvuju u edukaciji voćara. Što se turskog sadnog materijala tiče iz Misbell-a tvrde da je on u potpunosti odgovarajući za naše klimatsko podneblje, pod uslovom da se primene predložene agrotehničke mere.

„Sadni materijal nastaje na drugačijem klimatskom području iz tog razloga je Turska zemlja koja proizvodi najviše ovih sadnica. Da bi sadni materijal nastao potrebna je blaža mediteranska klima. Što se tiče kasnijih zasada voćnjaka, ovaj orah može da se gaji bilo gde u svetu. Veliki zasadi pod „Čendlerom“ već postoje u Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj. Prema tome priča da ovaj orah klimatski ne može da opstane u Srbiji, apsolutno je daleko od istine“, objasnila je Jelena Gogić

Današnje predavanje deo je redovnih aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu koja u zimskom periodu organizuje brojne tribine, savetovanja i prezentacije koje poljoprivrednicima mogu biti od koristi. Ukoliko se odluče za kupovinu sadnica oraha, milanovački voćari mogu računati na bespovratna sredstva lokalne samouprave.

„Danas imamo prezentaciju u okviru voćarske proizvodnje i gajenja oraha. Opština Gornji Milanovac je u budžetu za poljoprivredu koji u 2020. iznosi 55 miliona dinara izdvojiti sredstva za subvenvcionisanje svih grana poljoprivredne proizvodnje. Voćari mogu da računaju na subvencije u iznosu do 60 odsto vrednosti nabavljenog sadnog materijala. Pored toga, subvencionisaćemo voćare koji podižu protivgradne mreže u iznosu od 50 odsto investicije. U istom procentu ćemo subvencionisati i sisteme za navodnjavanje“, izjavila je Milka Nedeljković, iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac.

Orah se u svetu gaji na oko 80.000 hektara, dok je u našoj zemlji ova grana voćarske proizvodnje manje zastupljena, ali postoje primeri da su u poslednjih nekolidina u Moravičkom okrugu podignuti značajni zasadi pod orahom. Firma Misbell poljoprivrednicima sadnice oraha nudi po ceni od 13 evra po komadu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest691265.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31