Чланци поређани по датуму: četvrtak, 23 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Glavna tema razgovora predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića i šefa Odseka za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede Nenada Terzića bile su subvencije za organsku proizvodnju u pčelarstvu.

Trenutno su na nivou 40% većem od standardnih subvencija. Zaključeno je da je takva subvencija možda primenljiva u nekim drugim granama poljoprivrede, ali je u pčelarstvu sasvim neprimenljiva i nestimulativna, jer su troškovi organskog pčelarenja ogromni, posebno u vreme klimatskih promena u kome živimo, navodi se na sajtu SPOS-a.

- Predlog SPOS-a je da se subvencija za organsko pčelarenje podigne tri puta u odnosu na standardnu subvenciju, koja će u 2020. iznositi 800 dinara po košnici, što znači da je naš predlog da subvencija po košnici u organskom pčelarstvu od 2020. iznosi 2400 dinara. Jer, minimalni troškovi po organskoj košnici u prosečnoj godini su upravo najmanje 20 EUR, a u lošim godinama dostižu i 35-40 EUR - navodi se na sajtu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2760769/spos-predlaze-da-subvencije-za-organsko-pcelarenje-budu-2400-dinara

Објављено у Pčelarstvo

Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu i selo Goran Popović izjavio je za TV Pirot da do kraja aprila očekuje da se elaborat o zaštiti geografskog pokrela peglane kobasice završi kako bi u ovoj godini ovaj pirotski proizvod dobio oznaku geografskog porekla.

“Elaborat radi Institut za tehnologiju i higijenu mesa u Beogradu. Gradska uprava prošle godine započela je proces zaštite ovog brenda. Do sada su sa registrovanim i negeristrovanim proizvodjačima peglane stručnjaci ovog Instituta održali dva sastanka kako bi im pojasnili značaj brendiranja proizvoda i značaj bezbednosti proizvoda”, rekao je Popović za TV Pirot.

Prema njegovim rečima, Iz Fonda za poljoprivredu Grada biće izdvojeno 3 miliona dinara za kupovinu opreme za one proizvodjače koji se opredele za proizvodnju peglane u svom gazdinstvu.

Podsećamo da se peglana kobasica pravi jedino u Pirotu.Pravi se tokom zime i to od kozjeg, junećeg i ovčijeg mesa sa dosta belog luka i paprike, ali bez ikakvih aditiva, konzervansa i dodatnih masnoća. Suše se na promaji na tavanu i svaki dan peglaju flašom, zbog čega su i dobile naziv peglane kobasice.

Peglaju se flašom kako bi se isterao sav kiseonik i sprečilo kvarenje mesa.

Osmi Sajam pirostke peglane kobasice je narednig vikenda u hali Kej u Pirotu.

Posle zaštite geografskog porekla pirotskog ćilima 2002. i kačkavalja 2013. godine, ovo će biti treći pirotski brend sa oznakom geografskog porekla.

Ćilim i kačkavalj po kojima je Pirot poznat i van granice zemlje, su upisana i na listu nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije kojima su dodeljeni serifikati, što je još jedno priznanje za njihovo očuvanje od izumiranja.

Mlekarska škola „Dr Obren Pejić“ u Pirotu 2017. godine postala je prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/uskoro-elaborat-o-zastiti-geografskog-porekla-peglane-kobasice/

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 23 januar 2020 21:01

Kupujemo žito od Mađara

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je danas da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice.On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.

„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.

Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.

Saković je rekao da je prošlogodišnja kiša nanela štete svim zemljama u regionu, ali ne podjednako, pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.

Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.

Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.

Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.

U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.

Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sakovic-uvoz-kvalitetne-psenice-iz-madjarske-nece-ostetiti-domace-proizvodjace/

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31