Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 20 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 20 januar 2020 18:14

Iskustva pčelara: Od hobija do unosnog biznisa

Igor Stanković, iz Mladenovca, inače apsolvent Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, pčelarstvom je krenuo da se bavi 2005. godine.

„Pčelarstvom smo počeli da se bavimo iz čistog hobija i ljubavi prema pčelama. Kako je vreme odmicalo shvatili smo da smo se našli u ovom poslu i da je naš mali hobi poprilično napredovao“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Zajedno sa našim pčelama delili smo sve i dobro i loše. Bilo je dobrih trenutaka, ali i neuspeha i loših godina u kojima nismo mogli da podmirimo ni rashode na pčelinjaku. Međutim nismo odustajali svesni da nas sreća čeka možda već sutra“.
Krenuo je od jednog roja, koji je uhvatio na drvetu u blizini kuće, a danas ima 400 košnica. Ima tri pčelinjaka, od toga dva koja se nalaze u Kovačevcu, i jedan
u naselju Banja Selters. Ima nameru da proširi i da napravi i četvrti pčelinjak.
„Bez ljubavi prema pčelama nema ni uspešnog pčelar“ – ističe Igor i dodaje: Zalud vam i sva literatura i praksa, ako se tome ne posvetite stopostotno srcem jer, kako napominje, pčelarstvo nije industrijska grana.
Put do pčelarskog uspeha nije ni malo kratak, ali je zato sladak. Svako ko se odluči da postane pčelar treba imati na umu, da je pčelarstvo poljoprivredna grana. Pa, kao što je uspeh bilo koje poljoprivredne grane na prvom mestu uslovljen prirodnim prilikama i neprilikama, tako je tim istim prilikama i neprilikama podvrgnuto i pčelarstvo, rekao nam je Igor.
„U radu veliku podršku pružaju mi članovi porodice, koji obavljaju najrazličitije poslove vezane za rad na pčelinjaku i oko njega. U pčelarstvu sam video spas od nekog potencijalnog kancelarijskog posla. Boravak u prirodi, dinamičan posao u kome nikada nije dosadno, jer svaka košnica ima neku svoju priču. I još jedna veoma važna stvar je da volim to što radim i to što radim, radim sa lakoćom, ističe naš sagovornik, i dodaje:
„Pčele su me opredelile za povratak na staro dedino imanje. Staru dedinu kuću koja je već bila za rušenje sam uz mnogo truda i sa velikim entuzijazmom obnovio, vratio je u prvobitno stanje i udahnuo joj nov život.
U svom radu koristim ekološke proizvode u zaštiti pčela kako bi moji proizvodi bili zdravi, ukusni kako za mene tako i za potrošače mojih proizvoda. Bez obzira
na loše pčelarske godine, kao što su bile 2014. i 2016. Uspeo je da održi pčelinjak i da ga proširi. Igor osim meda, proizvodi i pergu, polen, propolis, vosak, pčelinji otrov, kvalitetne matice, rojeve…
„Naša misija je da sa pčelama učestvujemo u proizvodnji ukusnih, kvalitetnih proizvoda, stalno se usavršavajući u poslu uz poštovanje tradicije i prakse“.
U veku veštačke hrane mali slatki zdravi ukusi iz prirode treba da nas vrate u zagrljaj sa prirodom iz koje smo se otrgli, žureći za poslom i uspehom, ističe naš sagovornik na kraju.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 20 januar 2020 18:01

Evo zašto je pojačan nadzor uvoza sadnica

Fitosanitarni inspektori će na graničnim prelazima od 25. januara posebno morati da obrate pažnju i pregledaju uvoz sadnica i semena paradajza i paprike kako bi se sprečilo da u Srbiju uđe virus "Smeđe naboranosti ploda paradajza" (Tomato brown rugose fruit virus - ToBRFV), navodi se u Naredbi koju je potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Naredbom se nalaže sprovođenje posebnih fitosanitarnih pregleda kao i mere koje moraju da se preduzmu kako bi se sprečilo unošenja, širenja i suzbijanja tog štetnog organizma.

Ova naredba stupa na snagu za pet dana i važiće do 31. marta 2022. godine, navodi se u Službenom glasniku.

U naredbi koju je potpisao Nedimović, zabranjuje se unos zaraženih sadnica i semena, a prilikom uvoza u Srbiju sve pošiljke ovog bilja za sadnju podležu posebnom fitosanitarnom pregledu i mora ih pratiti fitosanitarni sertifikat.

Ovaj "smeđi" virus koji napada paradajz i papriku, a neka istraživanja pokazuju da se pojavio i na plavom patlidžanu, kako piše Američka asocijacija za trgovinu semenom, prvi put je otkriven u Izraelu 2014 godine, a zatim i na paradajzu u Jordanu, godinu kasnije.

Epidemija se zatim proširila na Meksiko, Italiju, Tursku, Kinu, Veliku Britaniju i druge zemlje, a od novembra 2019. godine, Komisija Evropske unije je uspostavila hitne mere za sprečavanje ulaska i širenje ovog virusa unutar teritorije EU.

U Nemačkoj i SAD-u (Kalifornija) otkriveni su na nekoliko izolovanih mesta tokom 2018. godine u staklenicima u kojima se gajio paradajz, dok je godinu dana kasnije i u Grčkoj i Holandiji, Španiji, Turskoj...

Krajem novembra prošle godine, Služba za zdravstvenu zaštitu životinja i biljaka Američkog ministartva poljoprivrede saopštila je da preduzima mere za sprečavanje unošenja virusa paradajza u SAD.

Virus nije opasan za ljude ali može, kažu, izazvati 30-70 odsto gubitka prinosa paradajza što može ozbiljno uticati na ovu industriju Americi.

Na paradajzu, na primer, pojavljuju se žute ili braon mrlje, a plodovi mogu biti deformisani i nepravilno sazrevaju.

U slučaju pojave ovog štetnog organizma na mestu proizvodnje bilja za sadnju, sve biljke moraju da se spale, a kako se virus prenosi i kontaktom, nužno je korišćenje jednokratne opreme, poput rukavica, kao i dezinfekcija opreme, pribora i alata...

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pojacana-kontrola-sadnica-pri-uvozu-zbog-virusa-20-01-2020

Објављено у Biljna proizvodnja

Prema Programu rada Fonda za razvoj poljoprivrede u Pirotu poslednjih nekoliko godina redovno se organizuju stručne ekskurzije za poljoprivrednike, korisnike subvencija Fonda. Ove godine pirotski poljoprivrednici obišli su Bugarsku, Tursku i Grčku. Na devetodnevnoj Stručnoj ekskurziji učetvovalo je četrdesetak pirotskih poljoprivrednika koji su posetili svoje kolege u Plovdivu, Istambulu, Bursi i Lagandasu.

Slavica Mijatov, koja na svojoj farmi ima oko pedesetak visoko mlečnih krava, kaže da je izuzetno zadovoljna stručnom ekskurzijom. Iskustva su drgaocena jer su pirotski poljoprivrednici mogli da se upoznaju sa svremenim načinima rada u stočartsvu, voćarstvu i pčelarsrtvu.Ono što je posebno oduševilo pirotske stočare jesu savremene farme i vrhunska oprema. Sve odiše visokom higijenom i poljoprivrednici imaju svoj krajnji proizvod. Takođe i subvencije države su veoma praktične i povoljne.Zadrugarstvo u Srbiji je praktično zamrlo. Prema rečima Slavice Mijatov turski poljoprivrednici izuzetno veliku pažnju posvećuju zadrugarstvu i na takav način uspešnije ostvaruju svoje ciljeve.

Izvor:https://www.plusonline.rs/iskustva-sa-stru-nih-ekskurzija-poljoprivrednika-su-dragocena-ali-kako-ih-primeniti-u-doma-im-uslovima-rada

Објављено у Stočarstvo
ponedeljak, 20 januar 2020 17:52

Ko će imati pravo na besplatne oranice?

Ministarstvo poljoprivrede najavilo je da će državno poljoprivredno zemljište koje je zapušteno i koje se ne obrađuje, biti dato besplatno na korišćenje ratarima. Država je popisom pronašla još 2400 hektara zemljišta koje nije u funkciji.Država u svom vlasništvu ima oko 540.000 hektara zemljišta. Ono zemljište koje je zapušteno, biće dato na besplatno korišćenje.„Da prvih pet godina nemaju naknadu za zakup parcele, a onda u 25 godina da imaju povlašćenu cenu i da imaju višegodišnje zasade. Mislim da samo tako možemo pobediti", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Napuštene državne oranice pronađene su na teritoriji Aleksinca, Aleksandrovca, Smedereva i Beočina.

„Nije lako, svaka dodatna investicija je teret na račun proizvođača, a ovom merom bi se olakšala finansijska strana, s tim što to zemljište koje nije obrađeno u njega treba dodatno ulagati", kaže Srđan Stanimirović iz Odseka za poljoprivredu u Aleksincu.

Troškovi koje ratari imaju za zakup državnog zemljišta nisu mali.U okolini Smedereva, za zakup hektara, plaća se oko 15.000 dinara godišnje, a za parcele bliže gradu i do 35.000 dinara.

„U početku je to išlo na tri godine i to je bilo ok, moglo je nešto da se planira na duže. Posle je prebačeno na godinu dana, sve do ove godine i to je bilo baš problematično. Svaka godina za godinom, ne možeš ništa da planiraš, pa neko uzme i ne radi lepo i tako", objašnjava Toplica Nikolić, iz Mihajlovca kod Smedereva.

Besplatno izdavanje državnog zemljišta omogućava i popis koji je nedavno urađen.„Postoji katastar svog državnog poljoprivrednog zemljišta. On je potpuno vidljiv može svako da vidi koja parcela postoji koja radi i pod kojim uslovima da li je zakupljena", objašnjava ministar Nedimović.

Procenjuje se da se u Srbiji između 200.000 i 350.000 hektara obradivog zemljišta i livada ne koristi svake godine, dok je površina pod pašnjacima mnogo veća.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3819336/napustene-drzavne-oranice---ko-ce-moci-da-ih-koristi.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31