Чланци поређани по датуму: četvrtak, 02 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Zadrugarstvo

Na žalost, zahvaljujući nesavesnima, koji se ne mogu nazvati pčelarima jer koriste zabranjena sredstva u svojim košnicama, u šleperu bagremovog meda iz Srbije koji je izvezen u Norvešku, pronađen je zabranjeni antibiotik metronidazol.

Evropska komisija objavila je tu informaciju na svom portalu RASFF 5. decembra 2019. godine, a uzorak je uzet 18. novembra 2019. godine. Kako saznajemo, šleper će zbog toga biti vraćen srpskom izvozniku.
Pronađeno je 0,98 mikrograma metronidazola na kilogram meda. Tako mala količina nikome ne može naškoditi, osim pčelarima koji zbog toga neće izvesti med, a pčelarstvo Srbije može zbog minornog broja nesavesnih ostati uskraćeno dobrog glasa i perspektive uspešnog plasmana meda.

ALI, kao što se zna, jedan šleper od dvadesetak tona čini med više pčelara, te med tog nesavesnog pripadnika pčelarske zajednice (na žalost) čini samo mali deo ukupne količine, što znači da je u njegovom medu prisutna mnogo veća količina metronidazola, koja se razredila u homogenizovanoj masi sa medom pravih pčelara.

Pitamo se ŠTA još treba da se desi, da bi pčelari shvatili da ne trebaju da slušaju NEZNALICE I SAMOZVANE PČELARSKE STRUČNJAKE, te da se konačno spasimo od onih retkih među nama koji sebi dozvoljavaju da koriste NEDOZVOLJENA I NEREGISTROVANA sredstva u pčelarstvu. Pri tom, ovaj antibiotik nigde u EU nije registrovan za upotrebu u pčelarstvu, kao i nijedan drugi antibiotik, jer ne samo što je upotreba antibiotika u pčelarstvu zabranjena, već ne postoji nijedna bolest pčela kod koje antibiotici stvarno mogu da pomognu, već samo skrivaju bolest, koja se u međuvremenu širi, i na kraju bukne još većim intenzitetom u mnogo većem broju košnica.

Mi ne možemo znati kojoj bolesti pčela je naš nesavesni genije namenio metronidazol, ali verovatno su u pitanju američka kuga ili nozemoza, jer mašti genijalaca nema kraja.

U saradnji sa državom, SPOS se izborio da sada i sve preglede pčela vezano za suzbijanje američke kuge plaća Republika Srbija, a uništavanje društava sa kugom se plaća već decenijama u apsolutno realnom iznosu, te ne postoji NI NAJMANJE razlog da se američka kuga skriva, a još manji da se zataškava antibioticima, koji će dovesti do toga da se još više proširi razmenom ramova i nastavaka sa drugim košnicama.

Takođe, neki pokušavaju i nozemozu da suzbijaju ovim zabranjenim antibiotikom, time čine medveđu uslugu i pčelama i sebi, ali i svima nama. Ni jedna ni druga bolest NE MOGU se suzbiti antibioticima, naprotiv, zbog ubijanja korisnih mikroorganizama u digestivnom traktu pčele, nozemoza se prema istraživanjima nakon oko šest meseci razvije još jače, jer se korisni mikroorganizmi razvijaju sporije od nje, i ne mogu više da obave svoju zaštitnu ulogu.

Posle ovog slučaja, SPOS će još više pojačati borbu protiv nesavesnih nazovi pčelara koji koriste zabranjena sredstva u pčelarstvu, jer nikome neće dozvoliti da dalje prlja fenomenalni ugled srpskog meda koji smo svi već desetak godina unazad teškom mukom i odgovornim radom sticali!

Neka se ne nada NIKO da će ubuduće moći da radi ovo što se sada desilo, i nadamo se da će ime takvog „pčelara“ biti otkriveno od strane firme izvoznika i objavljeno! Pčelari koji koriste zabranjena sredstva moraju biti izopšteni iz naše pčelarske zajednice, neka kaljaju svoje ime, naše neće…

Izvoznik će sada morati da pretrpi štetu od oko 100.000 evra (na grubo računato). Zbog čega i koga? Zbog nedokazanih samozvanih „stručnjaka“! Čuvajte se, nedokazani, vi ili mi!

A šteta koju će zbog ovoga pretrpeti Srbija i srpsko pčelarstvo ne može se izmeriti… jer je nemerljiva!

Izvor:http://spos.info/metronidazol-nadjen-u-bagremovom-medu-iz-srbije/

Објављено у Pčelarstvo

Građani Srbije bi od ove godine mogli da konkurišu za bespovratna sredstva iz IPARD programa za ulaganja u ruralni turizam, jer je to upravo jedna od dve nove mere, koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstvo i vodoprivrede predložilo Evropskoj komisiji.

Kako je potvrđeno u tom Ministarstvu, akreditacioni paket za te dve nove mere dostavljen je Evropskoj komisiji na mišljenje 8. novembra 2019, a njihov odgovor očekuje se početkom ove godine.

Ukoliko bi ih Komisija prihvatila, to bi, u slučaju mere za razvoj ruralnog turizma, značilo da građani mogu da apliciraju za bespovratna sredstva EU za izgradnju i opremanje objekata u selima.Iz Ministarstva kažu da bi odmah po odobrenju akreditacionih paketa usledilo usvajanje pravnog okvira za tu meru i objavljivanje prvog Javnog poziva.

Druga predložena mera odnosi se na tehničku pomoć, odnosno, podršku IPARD Upravljačkom telu pri Ministarstvu za sprovođenje aktivnosti kao što su informisanje, edukacija, ekspertska pomoć, kako bi povećali iskorišćenost IPARD sredstava i poboljšali sprovođenje IPARD programa.

Kada je reč o merama koje je Evropska komisija odobrila i čije je sprovođenje u toku, prošle godine su objavljena tri javna poziva za dve mere, te su građani mogli da apliciraju za sredstva koja bi uložili u nabavku opreme, mašina, mehanizacije, traktore ili u preradu i marketnig poljoprivrednih proizvoda i ribljih proizvoda.

Na dva sprovedena javna poziva za nabavku opreme u 2019. pristiglo je oko 530 prijava, dok je javni poziv za ulaganja u preradu i marketing proizvoda još u toku i trajaće do 24. februara.

Naime, za ulaganja u preradu i marketing proizvoda do sada je izdvojena najveća suma u iznosu od 46 miliona evra.

Javni pozivi za te dve mere sprovode se od decembra 2017, a na osam javnih poziva, od kojih je završeno sedam, pristiglo je ukupno 1.306 prijava.

Ove dve mere pripadaju takozvanom programu IPARD II, a u toku su, kažu u Ministarstvu, pripreme za izradu IPARD III programa, koji će pružiti pomoć u izgradnji ruralne infrastrukture, kao i veća podrška mladima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/sada-bespovratna-sredstva-i-za-ruralni-turizam-2020-01-02

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31