Чланци поређани по датуму: četvrtak, 16 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
četvrtak, 16 januar 2020 18:53

Šta raditi da ne dođe do mastitisa?

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Muzu se najpre zdrave četvrti ,a zatim bolesne. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesn Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku
gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvod: Agrobiznis magazin

Објављено у Govedarstvo

Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači nalazi se u završnoj fazi priprema za otvaranje i puštanje samog pogona u rad. Centar za prikupljanje meda pozitivan je primer udružene saradnje pčelarskih organizacija i jedne lokalne samouprave a samim pčelarima na ovaj način omogućen je siguran otkup i plasman proizvoda koji su 90 % namenjeni inostranom tržištu.
Centar za prikupljanje, preradu i plasman meda u Rači pruža se na 1 500 kvadrata, godišnji kapacitet samog pogona iznosi 3 600 tona meda. Opremanje centra najsavremenijom aparaturom je u toku a do sada je utrošeno oko milion i 400 hiljada evra."Nalazimo se u proizvodnom delu gde je iza nas homogenizator kapaciteta od 22 tone koji služi za izjednačavanje kvaliteta meda a tu je i komora za dekristalizaciju. Ostatak opreme nam stiže do kraja meseca i biće instaliran tako da očekujemo već u martu mesecu svečano otvaranje. Ideal će nam biti taj da ako danas pčelar preda med pogonu već sutradan treba da dobije novac za njega. Suština je da ovde nemamo posrednika u igri jer danas firme koje izvoze med su faktički posrednici i taj deo profita koji uzimaju za sebe mi ćemo biti u stanju da prenesemo na pčelara i to je poenta cele priče", izjavio je za RTV Dragan Milovanović- predsednik društva pčelara ,, Karađorđevo Trmčište’’

Savez pčelarskih organizacija Srbije očekuje da će rad centra punim kapacitetom otpočeti na leto ove godine. U magacinu med će se za inostrano tržište pakovati u buradima od po 300 kilograma a sam kapacitet magacina iznosi 750 tona. Procene su da će se na godišnjem nivou ta količina obrnuti čak četiri puta.

"Inostrani kupci su trenutno najviše zainteresovani za kupovinu meda u buradima jer imaju svoj brend i svoju ambalažu i mi ćemo u početku tako i da radimo i ti znači da ćemo med prodavati na veliko ali se aktivno pripremamo da radimo i pakovanja za prodaju na malo za naše trgovinske lance. Ta naša pakovanja ona će biti svojevrstan vid borbe protiv falsifikata meda a kažu ljudi koji su u toku da je više od 50% meda na domaćem tržištu sumnjivog porekla. Ako bi danas počeli da radimo ja mislim da bi mogli da našim pčelarima ponudimo cenu između četiri i po i pet evra za recimo bagremov med", kaže Milovanović.

Šumadijska opština Rača od jedne malene lokalne samouprave postaje opština pčelarstva i meda. Korišćenje poljoprivrednih fondova koji nude subvencije za pčelarstvo dokaz su velikog interesovanja i samog lokalnog stanovništva za ovaj vid proizvodnje.

"Krajnji cilj ovog pogona nije samo otkup meda gde će oni dobiti adekvatan novac za proizvod nego će ovde i kompletno dobijati podršku, od početka do kraja gde će kroz taj vid zadrugarstva moći da uzimaju opremu, da vrše saradnju, da dobijaju sertifikovane stvari, kvalitetne matice gde će pčelar imati podršku da sve uzme odatle, da tu preda proizvod, da ga proda po najboljoj ceni i da na kraju zna koja je njegova zarada", potvrdio je za RTV Nenad Savković, predsednik opštine Rača.

Med koji se prikupi u Centru, čak 90 % odlazi na izvoz dok je u planu i razvoj lekovitog turizma od takozvane api terapije koja podrazumeva i lečenje pčelinjim proizvodima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/uskoro-ce-biti-gotov-centar-za-med-u-raci_1084635.html

Објављено у Pčelarstvo
četvrtak, 16 januar 2020 18:13

Holanđani grade staklenike u Rumi

U Rumi je položen kamen temeljac za izgradnju logističkog centra i staklenika holadsko-makedonske kompanije "Gresto". Do kraja leta, na parceli od tri hekatara, biće izgrađeni objekti u kojima će poljoprivrednici i studenti moći da se edukuju i unparede proizvodnju pravilnom primenom mineralnih đubriva i savremenih tehnologija.Vrednost investicije je dva miliona evra, a posao će dobiti deset radnika.Reč je o regionalnom projektu, a ovakvi logistički centri već postoje u Severnoj Makedoniji i Hrvatskoj.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je to mnogo više od logističkog centra.

"Ovo je jedan klasičan šou-rum gde će biti predstavljeno kako se na najmoderniji način uzgaja povrće, možda cveće, moguće lale, to ćemo još da vidimo, ali nema bolje tačke. Ovde kad zabodete šestar u ovu tačku i okružite 20, 30 kilometara ovo je idealan prostor za poljoprivredu i za povrtarstvo", kaže Nedimović.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3814441/pocela-gradnja-logistickog-centra-i-staklenika-u-rumi.html

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31