Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 13 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Објављено у Agroekonomija
ponedeljak, 13 januar 2020 18:54

Počela prerada pčelinjeg voska u Somboru

Grad Sombor subvencionisao je sa 1,6 miliona dinara nabavku linije za preradu pčelinjeg voska Udruženju pčelara Avram Maksimović koja je danas puštena u rad.

Kako se navodi na sajtu tog grada, mašina će služiti za izradu voštanih satnih osnova na kojima pčele izgrađuju saće.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović rekla je da je reč o subvenciji koja će podstaći razvoj pčelarstva:

- To je mera koju smo utvrdili prošle godine, a tada je i organizovan konkurs za dodelu ove subvencije. Konkurs je podrazumevao prijavu udruženja pčelara za nabavku ove opreme koja je za članove udruženja korisna u smislu da se obezbeđuje prerada voska za proizvodnju satnih osnova, koje su za njih od značaja za dalje obavljanje delatnosti.

Lliniju za izradu satnih osnova je isporučila i instalirala firma Pčelar doo Vršac.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2749325/pustena-u-rad-linija-za-preradu-pcelinjeg-voska-u-somboru

Објављено у Pčelarstvo
ponedeljak, 13 januar 2020 18:44

Sve sezonce muči isto pitanje

Na privremenim i povremenim poslovima, nezvanično, radi najmanje oko 100.000 građana Srbije.

Reč je o poslovima koji, po prirodi stvari, ne bi trebalo da traju duže od 120 dana u kalendarskoj godini. To su, na primer, poslovi u poljoprivredi, sezonski rad u ugostiteljstvu, privremeni dopunski poslovi, pomoć u slučaju manjka radnika...Među radnicima koji su na ovakav način angažovani ima i onih koji se učestalo pitaju mogu li takvi ugovori da prerastu u rad na neodređeno vreme u slučaju nepostojanja ugovora.

Pravni tim Saveza samostalnih sindikata Beograda objašnjava da privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa i za te poslove zaključuje se ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova u pisanom obliku i to sa nezaposlenim, zatim zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena ili sa korisnikom starosne penzije.

- Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, njime se zasniva radni odnos na određeno ili neodređeno vreme. Zakon je u tom slučaju predvideo da se, ako poslodavac ne zaključi ugovor o radu sa zaposlenim pre stupanja na rad, smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Zato navedena fikcija, odnosno pretpostavka zasnovanog radnog odnosa na neodređeno vreme ne važi za privremene i povremene poslove - otkrivaju u Savezu samostalnih sindikata Beograda.Ovih dana bilo je i dosta onih koji su se pitali kakve su obaveze poslodavca kad je reč o prvoj pomoći budući da su nedavno bili svedoci neprijatne situacije kada se na poslu kolega povredio. Pravnici u ovom savezu ističu da je u tom slučaju poslodavac dužan da obezbedi pružanje prve pomoći, osposobi odgovarajući broj zaposlenih za pružanje prve pomoći i obezbedi sredstva i opremu za njeno pružanje.

Sve to uzimajući u obzir procenjene rizike, tehnološki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji učestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, učestalost povreda na radu i udaljenost do najbliže medicinske pomoći.

- Pritom se od poslodavca očekuje i da pružanje prve pomoći organizuje tako da je ona dostupna svakom zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama. Za njeno pružanje moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje dva procenta ukupnog broja izvršilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici - preciziraju u pravnom timu Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/posao/100000-gradana-radi-sezonske-poslove-i-sve-ih-muci-isto-pitanje-mogu-li-oni-postati-rad-na-2020-01-13

Објављено у Agroekonomija
Uvažen predlog Serbia Organike, upućen krajem prethodne godine Ministarstvu poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede i resornom ministru, a u vezi sa uvećanjem iznosa podsticaja za organsku biljnu proizvodnju u 2020. godini  i da će podsticaji  koji se odnose na direktna plaćanja po hektaru biti uvećani za 400% u odnosu na iznos osnovnih podsticaja za bijnu proizvodnju čiji je iznos 5.200 dinara po hektaru, pa će za organsku proizvodnju izneti 26.000 dinara po hektaru.

Оvо је određenо Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini, koju je Vlada RS usvojila 9.01.2020. godini kojom se propisuje obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u ovoj budžetskoj godini.

Ukupan izos finansijskih sredstava izdvojen za organsku proizvodnju u 2020. godini je povećan za više od 3 puta u odnosu na 2019. godinu i iznosi 350.000.000. dinara  od čega za:

organsku biljnu proizvodnju u iznosu od  150.000.000 dinara, koji su uvećani za 120% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju

organsku stočarsku proizvodnju u iznosu od 200.000.000 dinara, koji su uvećani za 40% u odnosu na podsticaje za konvencionalnu stočarsku proizvodnju

Pravilnicima, koje će Ministarstvo poljoprivrede. šumarstva i vodoprivrede doneti u narednim mesecima će biti bliže propisani uslovi i rokovi za ostvarenje podsticaja u biljnoj, stočasrkoj i pčelarskoj proizvodnji.

Sredstva iz ove Uredbe raspoređuju se za sledeće programske aktivnosti/projekte:

1) direktna plaćanja;   2) mere ruralnog razvoja; 3) kreditnu podršku u poljoprivredi; 4) posebne podsticaje; 5) IPARD podsticaje.

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31