Чланци поређани по датуму: sreda, 01 januar 2020 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Za domaću poljoprivredu može se reći da spada u delatnosti koje ostvaruju dobru profitabilnost u poređenju sa drugim delatnostima i granama. Koliki je značaj poljoprivredne proizvodnje za državu pokazuje najnoviji budžet, usvojen za 2020. godinu, gde je za agrar izdvojen najveći procenat – od oko 95,8 milijardi ukupnih subvencija, poljoprivredi če pripasti preko 41 milijarde. Kada se na ovaj iznos dodaju i sredstva za Program IPARD II koje
obezbeđuje Evropska unija iz svog budžeta, dobija se zaista značajna suma, koja će biti na raspolaganju za pomoć našim poljoprivrednicima sledeće godine.
Kada je reč o skorašnjim pokazateljima razvoja sprske poljoprivrede, dovoljno je navesti nekoliko glavnih podataka. Za period od 11 godina, od 2007. do 2018. godine, bruto dodata vrednost (BDV) poljoprivrede ukupno je porasla za preko 36 odsto, a samo u prošloj godini, povećanje je iznosilo gotovo 22 procenta. Istovremeno, poljoprivreda ima izuzetan izvozni potencijal – iz godine u godinu, poljoprivredna proizvodnja beleži pozitivan
saldo spoljne trgovine (razlika između izvoza i uvoza) koji je u 2018. godini dostigao 313 miliona evra (u odnosu na 240 miliona 2017. godini). Najzad, doprinos BDV-a poljoprivrede ukupnom bruto domaćem proizvodu stabilno se kreće na 5-7%, što, ukupno posmatrano, svrstava poljoprivredu među prioritete budućeg razvoja privrede u celini.
Mogućnosti finansiranja rasta poslovanja Naravno, svi navedeni pokazatelji na nivou države jesu zbir onoga što se zbiva na nivou pojedinačnih subjekata, bilo da se radi o individualnim proizvođačima, preduzetnicima, zadrugama ili privrednim društvima, od onih najmanjih (mikro) do najvećih privrednih sistema koji
rade u obliku holdinga ili koncerna. Upravo kada se sa pitanja makroekonomskih analiza pređemo na temu ključnih izazova sa kojima se naši poljoprivrednici suočavaju u svakodnevnom poslovanju nailazimo na niz problema. Kao jedna od najtežih prepreka za brži rast poslovanja postavlja se mali broj mogućnosti finansiranja ulaganja u osnovna i trajna obrtna sredstva. Primera radi, podaci iz ovogodišnje ankete 1.000 privrednika koju je sproveo Projekat saradnje za ekonomski razvoj Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) otkrili su da preko 81 odsto celokupnog finansiranja za privredne subjekte u Srbiji potiče iz sopstvenog kapitala. Na drugoj strani, svega devet odsto čine krediti poslovnih banaka, a kada se radi o tzv. alternativnim izvorima finansiranja (mikrofinansiranje, faktoring, operativni lizing i ostali), njihovo učešće na srpskom finansijskom tržištu može se smatrati zanemarljivim.
Na drugoj strani, za obim korišćenja bespovratnih sredstava finansiranja investicionih projekata na nivou privrede, odnosno poljoprivrede ne postoji pouzdana statistika. S tim u vezi, dugogodišnje iskustvo konsultanata iz BDO Business Advisory u savetovanju klijenata prilikom dobijanja bespovratnog finansiranja pokazuje da su se kod domaćih privrednika stvorile dve velike grupe: 1) prva grupa kod koje vlada visok stepen nepoverenja u mogućnost dobijanja bilo kakvih bespovratnih sredstava; 2) druga grupa koju čine oni koji nemaju dovoljno vremena i kapaciteta da prate javne pozive i da pripremaju prijave za bespovratna sredstva.
U praksi, međutim, ispostavlja se da oni koji zaista izdvoje resurse da se prijave ili to učine tako što angažuju savetnike u velikom broju slučajeva na kraju i dobiju novac. U tematici bespovratnih sredstava, važno je na početku razumeti da se uopšte ne radi o jednostavnom poslu. Zavisno od iznosa sredstava i izvora finansiranja, postupci dobijanja novca mogu trajati i po nekoliko meseci, a, ponekad, i više od godinu dana. Dalje, uslovi konkursa zahtevaju prikupljanje i podnošenje obimne dokumentacije i ispunjavanje velikog broja obrazaca. Najzad, ono što je nužan preduslov za uspešno obezbeđivanje bespovratnih sredstava – neophodno je odabrati prave programe koji tačno odgovaraju potrebama konkretnog proizvođača. S obzirom na postojanje
velikog broja projekata, jasno je da nisu svi konkursi namenjeni za svakoga. Dok IPARD II kroz svoju Meru 1 uglavnom podržava nabavku mehanizacije za poljoprivrednu proizvodnju, a u okviru Mere 3 sufinansira veća ulaganja u objekte i opremu za preradu poljoprivrednih proizvoda, Razvojna agencija Srbije sprovodi poseban program podsticaja za prehrambenu industriju, gde su ciljna grupa veći projekti – ulaganja u osnovna sredstva od najmanje 2 miliona evra i zapošljavanje 30 i više novih zaposlenih. Za druge, manje projekte, pre svega za nabavku opreme, najbolji izbor bili bi tzv. nacionalni programi
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Konačno, proizvođači sa teritorije Vojvodine imaju na raspolaganju i sredstva iz budžeta Pokrajine i posebnih fondova, poput programa Prosperitati. Bilo koji program da je u pitanju, finansijska strana čini suštinu projekta. Na prvom mestu, pozitivno finansijsko poslovanje u periodu pre prijavljivanja za sredstva često je jedan od ključnih uslova da program bude prihvaćen. Pritom se posmatraju
pokazatelji, kao što su, između ostalog: a. profitabilnost (neto dobitak je, po pravilu, uslov za dobijanje sredstava); b. likvidnost (recimo, odnos između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza) ili c. zaduženost (primera radi, IPARD II sadrži uslov da odnos između ukupnih obaveza i kapitala ne sme biti veći od 4). Osim pokazatelja poslovanja privrednih subjekata koji se prijavljuju za sredstva, za pozitivnu ocenu projekta neophodno je sastaviti realan poslovni plan koji će odbaciti pozitivne pokazatelje projekta.
Dobar poslovni plan od koristi je čak i u slučaju da postoji dovoljno sopstvenog kapitala, jer nisu sve poslovne prilike jednako dobre. Naime, dobar poslovni plan će jasno ukazati u kom smeru subjekat treba da se kreće, gde da usmeri svoje ograničene resurse (kapital, vreme, radnu snagu). Uloga iskusnog profesionalca - finansijskog savetnika dobija još više na značaju ukoliko se ukaže potreba ili mogućnost za sufinansiranje, odnosno kada treba prikupiti deo kapitala na tržištu, po što boljim uslovima i u što kraćim rokovima.
Veoma je važno, da, pored „brojeva“, poslovni plan sadrži i dovoljno pravih informacija o drugim elementima poslovanja, kao što su kadrovska struktura,
obrazovanje ili radno iskustvo. Veoma važna pitanja, koja često mogu da budu problematična, uključuju tržišta, bilo da se radi o tržištu nabavke ili prodaje. Sve u svemu, dobar, a to znači realan i konkeretan poslovni plan, treba na najbolji način da obradi i predstavi sva tri segmenta poslovanja: i. tržište nabavke, ii. proizvodno-tehnološki proces i iii. tržište prodaje, jer je prirodno da u svakom segmentu postoje i slabe, ali i jake strane.Nekoliko ključnih poruka za naše poljoprivrednike iz ugla finansijskog savetnika:
• sredstva za podsticaje zaista su značajna i povećavaju se iz godine u godinu;
• kod prijavljivanja za bespovratna sredstva treba odabrati one programe koji najviše odgovaraju konkretnim potrebama jednog proizvođača;
• ako poljoprivrednici nemaju dovoljno vremena, znanja i drugih kapaciteta da se samostalno prijave za sredstva, preporuka je da angažuju savetnike koji su specijalizovani za programe pomoći u oblasti poljoprivrede;
• u finansijskom poslovanju i prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja neophodno je voditi računa o tome da glavni pokazatelji poslovanja budu pozitivni
– ovo je često preduslov za dobijanje sredstava;
• da li će podsticaji biti zaista odobreni i u kom iznosu veoma zavisi od kvaliteta poslovnog plana koji se predstavlja izvorima finansiranja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Објављено у Agroekonomija

Neophodan uslov za prihvatljive principe rezidbe kod višnje jeste poznavanje vegetativnog rasta i tipa grančica na kojima pretežno rađaju pojedine sorte.
Sorte višanja, koje pretežno rađaju na jednogodišnjim dugim letorastima, zavisno od dužine letorasta obrazuju sa strane generativne ili vegetativne pupoljke, a na samom vrhu vegetativni pupoljak. Duže grančice od 50 cm nose lateralno i vegetativne i generativne pupoljke, koji su retko raspoređeni. Letorasti manji od 30 cm nose sa strane samo cvetne, a umereno razvijeni letorasti, dužine 30-50 cm nose sa strane generativne pupoljke, koji su nešto gušće raspoređeni, dok im je na vrhu vegetativni pupoljak.

Najkvalitetniji rod imaju umereno bujni letorasti ( sorte sa ovakvim rodnim grančicama su na pr. reksele; severna i lotova višnja; hajmanova konzervna; hajmanov rubin; maraska visećih grana i slično).
Detaljno orezivanje višanja u praksi ( kao što je kod jabuke, kruške, breskve, šljive itd) je vrlo retko. Uglavnom se izbacuju polomljene, suve, oštećene grane, ali u savremenijim, komercijalnim zasadima, za postizanje visokih prinosa neophodna je redovna intenzivna rezidba. Realan problem kod sorata, koje rađaju na vitim rodnim grančicama, ukoliko se stabla duže ne orezuju, dolazi do brzog ogoljavanja grana i premeštanja rodnosti na periferiju krune. Zato bi trebalo obezbediti svake godine dovoljno umereno bujnih letorasta i sprečavanje izmeštanja roda na periferiju krune.

U donjem delu krune vrši se skraćivanje primarnih grana na nižu, umereno bujnu granu, ili rodni letorast, dok izrođene, bujnije grane i slabije bujni letorasti se izbacuju iz osnove. Na ostavljenim grančicama obrazuje se po nekoliko mladara, odnosno rodnih grana za sledeću godinu. One grančice, koje su dale rod se skraćuju na jedan ili dva umereno bujna letorasta, koji će biti nosioci rodnosti za tu godinu.

Kod sorti višanja uspravnih grana ( primer ričmorensi; montmorensi, maraska, majska i dr.) rod je pretežno na majskim kiticama. Kod ovih zasada svake godine ostavlja se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za formiranje kratkih rodnih grančica tokom godine, a sledeće vegetacije one će biti nosioci roda, dok ostavljen i jedan letorast poslužiće za formiranje novog rodnog drveta. Rezidbom kod ovih sorata obezbeđuje se dovoljan broj jednogodišnjih letorasta za rast kratkih rodnih grančica.

 

Sorte, veoma rodne, kao na primer oblačinska; keleris-16, neki tipovi maraske i dr., rađaju kako na jednogodišnjem rodnom drvetu, i na kratkom rodnom drvetu. Bez rezidbe plodovi su jako sitni, a krune preguste i slabo osvetljene i neprovetrene. Zato se rezidbom smanjuje preterana rodnost, ostavlja što veći broj umereno bujnih letorasta, koji daju najkrupnije plodove, ali ne bi trebalo zanemariti ni kratko rodno drvo za veći prinos. U slučaju da se ovakva stabla duže ne orezuju, plodovi postaju jako sitni, kruna veoma zasenjena i pregusta, a cele voćke vrlo brzo se iscrpljuju preteranom rodnošću.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2019/12/28/vocarstvo/orezite-ovako-visnju-i-nema-greske/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 01 januar 2020 16:20

Nikad više para za vojvođanske paore

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo imaće ove godine na raspolaganju 7,8 milijardi dinara, što jem gledajući lanjsku godinu, 18,3 odsto više.Novac je obezbeđen iz budžeta AP Vojvodine radi razvoja poljoprivrede kao grane važne u ekonomskom razvoju zemlje.

– Agroekonomski razvoj ostvarivaće se putem Programa za zaštitu, uređenje, korišćenje i upravljanje poljoprivrednim zemljištem, za koji je u ovoj – 2020. godini – obezbeđeno 2.247.576.714,73 dinara, zatim kroz Program za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, gde će biti izdvojeno 688.000.000 dinara, budžetski fondovi – za vode imaće 4.434.751.145,25 dinara, za šume 200.492.269,49 i Budžetski fond za razvoj lovstva u Vojvodini dobiće 48.725.793,20 dinara bespovratno – kaže na početku razgovora za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević.

Za šta će opredeljeni novac biti iskorišćen?

– U okviru agrarnog budžata, kroz konkursne linije Programa za zemljište i Programa za podršku poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju za 2020. godinu opredeljen je iznos od 1.171.000.000 dinara. Najviše para poljoprivrednici će da dobiju za agrarne mere, koje omogućavaju ostvarivanje većih prihoda gazdinstava u intenzivnim granama poljoprivrede, kao što su voćarstvo, povrtarstvo, stočarstvo, vinogradarstvo, kao i na konkursima za investiciona ulaganja da bi se povećala produktivnost i obezbedila profitabilnost u poljoprivrednoj delatnosti. Tako je za kupovinu opreme i sistema za navodnjavanje opredenjen iznos od 340 miliona dinara, za nabavku opreme za plastenike 80 miliona, opreme za stočarstvo do 80 miliona, za protivgradne mreže 120 miliona, za investicije u opremu za proizvodnju vina i rakije 70 miliona, za pčelarstvo 25 miliona, za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava 130 miliona, značajna bespovratna suma biće izdvojena za podršku mladim poljoprivrednicima za tzv. atart-ap program, za koji smo agrarnim budžetom za 2020. godinu opredelili do 270 miliona dinara.Navedite upečatljive investicione projekte poljoprivrednih gazdinstva koje je finansirala Pokrajina, a na koje ste posebno ponosni?

– Raduje nas podatak da raste interesovanje za pčelarsku proizvodnju i da je ukupna vrednost investicija u tu granu agrara više od 53 miliona dinara. Tendencija razvoja vinogradarstva i vinarstva u Vojvodini je sve prisutnija, i u sektoru podsticajne podrške vinskom sektoru beležimo takođe značajnija ulaganja i investicije. U 2017. godini prvi put je raspisan konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, za koji je bilo opredeljeno 100 miliona dinara, s maksimalnim iznosom po prijavi od 1.200.000 dinara, pri čemu se 75 odsto novca davalo avansno, a 25 odsto po realizaciji investicije.

Da li su naši poljoprivrednici zainteresovani za podsticaje, iz kojih delova Pokrajine dolazi najviše zahteva a iz kojih sredina se ne javljaju?

– Primetna je neujednačenost i heterogenost u korišćenju bespovratnog novca po regionima Bačke, Banata i Srema. Imamo primera gde smo izuzetno zadovoljni odzivom i ukupnom vrednošću investicija u Bačkoj: u opštini Odžaci u 2019. godini bila su potpisana 102 ugovora, zatim u gradu Subotici, gde imamo potpisano 90, s opštinom Ruma potpisana su 182 ugovora. S druge strane, u regionu Banata imamo manji broj aplikacija, na primer u opštini Plandište potpisano je svega sedam ugovora, a na području opštine Kovin 17.

Kako viditedalji razvoj poljopirvrede?

– Poljoprivreda mora biti zasnovana na znanju, inovacijama i digitalizaciji, kao ključnim faktorima konkuretnosti domaćeg agrara i ostvarivanja značajnijih deviznih priliva izvozom poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Još uvek, po strukturnim analizama stanja poljoprivrednih gazdinstava, imamo nepovoljnu starosnu i posedovnu strukturu, u delu poljomehanizacije traktore koji su 86 odsto stariji od 20 godina, izostanak primene novih tehnologija u proizvodnji i prinose koji su kod pojedinih biljnih vrsta daleko ispod evropskog proseka. Agropotencijali su veliki i moraju se nastaviti investiciona ulaganja u agrar, uz podršku kroz Nacionalne mere i uz korišćenje novca iz IPARD 2 programa ugovora, ukupne vrednosti investicija 109.017.456,33 dinara.Na konkursima će biti posebno podržani mladi od 18 do 40 godina, čije se investicije odnose na fizičku imovinu gazdinstava, podizanje preradnih kapaciteta radi dobijanja proizvoda s većom dodatom vrednošću i za opremanje mini-pivara. Povraćaj na te investicije iznosiće do 90 odsto, a maksimalan iznos po prijavi je 1.500.000 dinara. Po ostalim konkursnim linijama mladi poljoprivrednici, žene – nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, kao i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi, moći će da računaju na povraćaj novca i do 80 odsto, dok će za ostale kategorije korisnika taj iznos biti do 60 odsto. Takođe, kada je reč o maksimalnim iznosima bespovratnog novca po prijavi, oni će biti veći za posebne kategorije: mlade, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednike koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dr-vuk-radojevic-pokrajinski-sekretar-za-poloprivredu-paorska-kasa-puna-kao

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31