Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 09 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 09 septembar 2019 18:00

Dobra zarada od paprike?! Da, i to je moguće!

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

Објављено у Pčelarstvo

Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

Објављено у Ovčarstvo

Bespovratno će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete. Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa.
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs preko koga će biti bespovratno dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete.Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa čiji je cilj unapređenje proizvodnih procesa i podizanje nivoa efikasnosti zadruga.Podrška pokrajinske vlasti se daje za nabavku sistema opreme za preciznu sadnju, setvu i žetvu, digitalne sisteme za navodnjavanje, robotizovane sistema za ishranu i mužu kao i opremu za pripremu proizvoda za tržište.

Bespovratni novac biće dodeljivan u iznosu od milion do pet miliona i ne može biti veći od 50 odsto vrednosti nabavke a prijave za ova sredstva mogu se podneti do 27. septembra.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-objavljeno-koji-uslov-treba-da-ispunite-da-biste-dobili-pet-miliona-dinara/251480/vest

Објављено у Agroekonomija

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30