Чланци поређани по датуму: sreda, 04 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 04 septembar 2019 17:34

Naša vina oduševila Kineze!

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
sreda, 04 septembar 2019 17:29

Ovo je najskuplja njiva u Srbiji!

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Devet srpskih proizvođača visokokvalitetne hrane predstavilo se na jednom od najznačajnijih sajmova u svetu - Speciality Fine & Food Fair u Londonu, od 1. do 3. septembra. Domaće kompanije su po prvi put organizovano izlagale na ovom sajmu hrane u Velikoj Britaniji, pod zajedničkim brendom Serbia Does Speciality Food, a uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Britansko-srpske privredne komore, Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i Asocijacije za promociju srpske hrane.

- Velika Britanija je treće po veličini tržište prvoklasnih prehrambenih proizvoda u Evropskoj uniji, i peto po veličini u svetu, tako da je veoma važno što su srpska preduzeća uzela učešća na ovom sajmu hrane. Srpski visokokvalitetni proizvodi su sve poznatiji u svetu po svom kvalitetu i sve popularniji na izvoznim tržištima koja posebno cene prirodne i autentične ukuse - rekla je Jadranka Dervišević Kitarić, izvršna direktorka Britansko-srpske privredne komore.

- Imali smo priliku da se iz prve ruke upoznamo s najboljim praksama i predstavimo naše proizvode u sklopu srpskog paviljona. Još je značajnije što smo uspostavili kontakte sa nekim od najvećih maloprodajnih lanaca što će, nadamo se, dovesti do plasmana naših proizvoda u Velikoj Britaniji - izjavila je Sandra Avramovski, osnivač i generalni direktor preduzeća Cold Pressok.

- Međunarodni sajmovi su i dalje od velikog značaja za promociju i plasman srpskih visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Upravo zato smo u toku protekle dve i po godine ulagali napore da stvorimo sve neophodne preduslove za dugoročan rast domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane, uz povećanje njihovog kapaciteta za izvoz - rekao je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.

Kompanije koje su izlagale na sajmu su Flora - Ivanjica, Happy Honey - Beograd, Stanišić Bio - Novi Sad, Food Concept - Svilajnac, Cold Pressok - Beograd, Natura Gusto - Paraćin, Bee&Well - Beograd, House of Food - Beograd i JS&O - Novo Miloševo.

Mnoge od ovih kompanijaće biti među 100 izlagača, proizvođača visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona, na predstojećem sajmu hrane Belgrade Food Show, koji se po drugi put održava od 10. do 11. oktobra 2019. godine u Belexpocentru.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619872/srpski-proizvodjaci-visokokvalitetne-hrane-predstavili-se-na-prestiznom-sajmu-u-lonodonu

Објављено у Agroekonomija
sreda, 04 septembar 2019 17:18

Propala prodaje Budimke!

Požeška „Budimka“ još će čekati na novog vlasnika jer ponovljeno javno nadmetanje, koje je bilo zakazano za 10. septembar, neće ni biti održano.

Kao i slučaju prve neuspele prodaje, koja je trebalo da se održi 11. juna, niko od potencijalnih kupaca do juče, kada je bio poslednji dan za to, nije se prijavio i uplatio garantni depozit. Kompanije koje su se raspitivale za ovo preduzeće, a govorilo se da su 24 takve iz Evrope, Azije i Srbije, na drugi pokušaj prodaje nije privukla ni cena 30 odsto niža nego u prvom kruguProdaja preduzeća i ovoga puta bila je oglašena u dva dela, s tim što je počenta cena fabričkog kompleksa sa pratećim parcelama u Požegi bila 372.309.856 dinara, a farma za tov junadi u Zdravčićima 29.242.113 dinara. Ni snižena cena, ni proizvodni potencijali i brend „Budimke“, kao i činjenica da je preduzeće u kome je proizvodnja ugašena pre četiri godine posle bankrotstva oslobođeno svih dugova, nije privukla kompanije koje se su se „dugo vremena unazad ozbiljno figurirale kao budući vlasnici“.Agencija za licenciranje stečajnih upravnika saopštila je da će o narednim koracima – načinima i rokovima prodaje biti odlučeno u narednom periodu u dugovoru sa Odborom poverilaca i razlučnim poveriocima. Ukoliko neko od zainteresovanih kupaca bude ponudio kupovinu metodom neposredne pogodbe, kažu u Agenciji, postoji mogućnost da „Budimka“ bude prodata na taj način.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propao-i-drugi-pokusaj-prodaje-budimke-drzava-racuna-na-neposrednu-pogodbu-s-kupcem/4w7wbmz

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30