Чланци поређани по датуму: petak, 27 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 27 septembar 2019 15:00

Šta posaditi na dest ari zemlje i zaraditi?

Sa skromnih 10 ari poljoprivrednog zemljišta moguća je zarada, ali je potrebno dobro isplanirati šta posaditi, od lekovitog bilja, do kupina, jagoda ili borovnica.

Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na ovoj površini se od nevena može zaraditi oko 1.000 EUR, a od belog sleza 2.000 EUR.

Stručnjaci kažu da uvek vredi uložiti novac u kantarion, matičnjak, neven, bokvicu, kamilicu, beli slez, mirođiju i peršun, piše Blic. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.

- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, a ko ima više novca, pravi plastenik. Početnici bi trebalo obavezno da posade matičnjak, koji živi 10 godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač Boris Đačić iz Petrovaradina.

Kada je reč o borovnicama, sve češće se uzgajaju na manjim površinama. Prvi veći rod očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje. Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena nije manja od 700 dinara po kilogramu.

Na malim posedima spas mogu biti i plastenici i staklenici. Sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno.

Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je na ovoj površini moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa, koji će znatno popuniti kućni budžet:

- Ljute paprike, paradajz, krastavci i razno drugo povrće donose zaradu. Savet je udruživanje sa još nekoliko porodica. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2642108/sta-je-isplativo-gajiti-na-10-ari-zemlje

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 27 septembar 2019 14:49

Ovo su koze koje se najviše isplati gajiti!

Dejan Stajić (33) je ekonomista, koji se iz grada vratio u selo Toplac kod Vranja, kako bi napravio farmu koza. Na predivnim i prostranim pašnjacima u okolini sela nastanio je oko 50 rasnih koza - francuska alpina.

Za njihovu kupovinu odlučio se kada je rešio da se bavi proizvodnjom kozjeg sira. Ovu rasu je odabrao, jer su mlečnije u odnosu na druge vrste i jer je pri stvaranju ove rase korišćena upravo metoda selekcije visoke proizvodnje mleka. Mlečnost ove rase je od 500 do 800 litara tokom perioda jedne laktacije koja traje oko 280 dana.

Prilagodljive su na različite uslove gajenja, otporne na bolesti, a njihov muzni vek traje sedam do deset godina.

Koza u svojoj ishrani koristi sto vrsta biljaka, desetostruko više nego krava ili obična, bela ovca. Zahvaljujući raznovrsnoj ishrani, mleko i sir alpske koze nemaju onaj intenzivni miris zbog kojeg mnogi ne jedu kozje proizvode, uprkos njihovim lekovitim svojstvima.

Mleko, sir i meso alpske koze je na ceni, jer se ne nalaze često na tržištu. To je i Dejan imao na umu kada je pokrenuo proizvodnju.

- Do neophodnog kvaliteta došli smo proizvodeći sir na tradicionalan način. Sir prave isljučivo uži članovi naše porodice i to u prostorijama koje smo izgradili specijalno za ovu namenu - kaže Dejan.

Kvalitet njihovih proizvoda prvi su prepoznali vlasnici restorana u Vranju koji su bili i ostali njihovi stalni kupci. Roba je postala prepoznatljivija kada je Dejan došao na ideju da svoj sir kupcima plasira u drvenim kačicama koje se proizvode na tradicionalan način. Ovako upakovan sir transportuje i kupcima u Srbiji, Makedoniji i Hrvatskoj.

Na ceni kod kupaca su i jarad, koja se odgajaju u Dejanovom gazdnstvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2642234/mlecnost-alpske-koze-od-500-do-800-litara-tokom-perioda-jedne-laktacije

Објављено у Kozarstvo

Izložbeni prostor sajma World food Moskva bio je ove nedelje centar globalne trgovine prehrambenim proizvodima za predstavnike kompanija 65 zemalja sveta.Nastup firmi iz Srbije u okviru nacionalnog paviljona obeležili su postignuti dogovori, 12 potpisanih ugovora i predstojeći izvoz svežeg i prerađenog, smrznutog i sušenog voća i povrća, vitaminskih napitaka i konditorskih proizvoda vredan više od tri miliona evra.

Srpske firme uspešno su promovisale i nove, savremene proizvodne linije zdrave ishrane, saopštila je Privredna komora Srbije.Privredna komora Srbije (PKS) i Razvojna agencija Srbije (RAS), organizovali su nastup 15 domaćih kompanija na sajmu World food u Moskvi uz podršku programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, kroz projekat "Pomoć za trgovinu – podrška proizvodnim kapacitetima u poljoprivrednom sektoru" koji finansira Vlada Ruske Federacije.

Prirodni, bezglutenski, energetski i čokoladirani snek-barovi na bazi ovsa uz dodatke sušenog voća i bez veštačkih sastojaka budućnost su konditorske industrije. Takođe, detoks i vitaminski, eliksir kokteli, sveže ceđeni i presovani sokovi beleže stalni rast i ekspanziju popularnosti u skladu sa savremenim trendovima zdravih životnih navika potrošača, istakao je Dejan Delić, direktor predstavništva PKS u Moskvi.

"Iako će visokokvalitetna srpska jabuka, jagoda, kajsija, nektarina, po kojima smo prepoznati u regionu, uvek imati izdvojenu poziciju na policama ruskih maloprodajnih lanaca, višu dodatu vrednost i veću deviznu zaradu projektujemo na bazi tehnologija prerade kvalitetne domaće, voćne sirovinske baze, zaključak je većine srpskih izlagača na sajmu, koji se i bave proizvodnjom i preradom voća i povrća", objasnio je Delić.

Stabilnost ruske nacionalne valute i trenutni blag rast vrednosti rublje, nakon turbulentnog perioda oscilacije kursa sredinom i krajem prethodne godine, vraćaju poverenje uvoznika i pružaju sigurnost planiranja budućih poslovnih aranžmana, pre svega što se tiče izvoza iz Srbije smrznutog voća i povrća.

Specifičnost ruskog tržišta jasno determiniše razlike ali i prednosti u odnosu na druga, već osvojena izvozna tržišta, ali pravilnim analizama i kvalitetnim nastupom predstavljeni projekti savremenih tehnologija pakovanja, industrijska ili proizvodnje sireva u kućnim uslovima uz pomoć enzima za mlečnu industriju, tzv. sirila kao i proizvodi na bazi tople čokolade i instant kafa zainteresovali su ruske distributere, koji vide perspektivu i obostranu korist daljom promocijom pomenutih srpskih proizvoda, koji su ovaj put predstavljeni na Sajmu, rekao je Delić.

Nakon stupanja na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Evroazijske zajednice, koji će biti potpisan krajem oktobra, na osnovu kojeg dobijamo i nove trgovinske preferencijale i mogućnost bescarinskog izvoza trenutno, iz sporazuma izuzetih proizvoda, relaksiranje carinskih procedura, veterinarskih i fitosanitarnih zahteva, daće dodatni impuls daljem jačanju bilateralne trgovinske razmene i izvoza srpske hrane.

Naredno predstavljanje srpskih prehrambenih i izvoznih potencijala na tržištu Ruske Federacije planirano je od 10. do 14. februara na najvećoj regionalnoj sajamskoj manifestaciji prehrambenih proizvoda "Prodekspo".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=27&nav_id=1596595

Објављено у Agroekonomija

Vranje je izuzetno značajno za poljoprivredu Srbije iz razloga što je pitanje poljoprivrede ujedno i pitanje demografije imajući u vidu da nam seosko stanovništvo stari, a neko treba da opstane na ovim prostorima - izjavio je u petak u Vranju Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, govoreći o motivima da se sednica tog tela u petak održi baš u Vranju.

- Nije Vranje izuzetak, držali smo već ranije sednicu odbora u Bujanovcu.

Vranje i okolina su uz administrativnu liniju sa Kosmetom.

To je u bezbednosnom smislu osetljivo područje za Srbiju.Seosko stanovništvo na ovom području treba što bolje negovati, a država, podržavajući razvoj poljoprivrede, čuva demografsku sliku stanovništva na jugu jer postojeće stanovništvo treba da ostane na ovim prostorima, da nam se ne desi da ispraznimo Srbiju u osetljivim područjima – kazao je Rističević u Vranju.

U Vranju je u petak održana 48. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije kojim predsedava Rističević sa jednom tačkom dnevnog reda - "Stanje u poljoprivredi sa posebnim osvrtom na voćarstvo i stočarstvo".Sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije održana je u petak Vranju, između ostalog, i iz razloga što članovi skupštinskog odbora "žele da čuju poljoprivrednike, njihove potrebe i zahteve", naglasio je Rističević.

- Taj deo stanovništva smatram najboljim društvenim slojem u Srbiji - rekao je on.Rističević je u petak u Vranju kazao da u podsticaji u agrarnom budžetu 43,7 milijardi dinara, odnosno 125 odsto veći u odnosu na 2012. godinu.

- Uglavnom se to odnosi na mehanizaciju, priplodni materijal i grla. Rebalansom budžeta dobili smo još dve milijarde dinara. U sledećoj godini očekujem da se taj, rebalansom postignut nivo podstuicaja, još više uveća. Preduslov je da svi mi moramo i da proizvodimo više – kazao je Rističević.

On je poručio poljoprivrednicima da se registruju i da gazdinstva koriste za podsticaje kroz konkurse, a da lokalne samouprave pomognu oko priprema za konkurse.U ime grada Vranja prisutne članove Skupštinskog odbora pozdravio je zamenik gradonačelnika Nenad Antić.

Sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prisustvovalo je devetoro narodnih poslanika.

Izvor:https://www.vranjenews.rs/news/risti%C4%8Devi%C4%87-podr%C5%A1ka-poljoprivrednicima-na-jugu-iz-demografskih-razloga-video

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30