Чланци поређани по датуму: sreda, 25 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ovo je članak koji je napisao Henrik Lomholt Rasmussen, danski novinar koji je osvojio nagradu IFAJ-a (Međunarodne federacije novinara koji prate poljoprivredu). Našim čitaocima prenosimo u celosti tekst koji na zanimljiv način opisuje poljoprivredu našeg suseda – Rumunije.
Nakon 10 godina danske poljoprivrede, Razvan Gheorghiu kupio je staru farmu svinja na severoistoku Rumunije 2009. godine, gde sada ima 390 krmača. Konjski vagoni i dalje su prisutni u Rumuniji i pokazuju kako je ta zemlja uprkos snažnoj ekonomskoj formi rast proteklih godina je još uvek zaostajao u odnosu na većinu drugih zemalja u EU.
Novinari lista otputovali su u Rumunije da bi pogledali bliže zašto se broj rumunskih radnika u danskim stajama svinja i farmama za stoku smanjuje. Upitali su
se zašto rumunski radnici više ne dolaze već ostaju kod kuće. Ranijih godina imali su veliko povećanje broja rumunskih radnika u Danskoj poljoprivredi, a sada taj broj opada zbog jakog ekonomskog rasta u Rumuniji.
Putujete u Dansku da radite u štali? Zašto bih to uradio? Pita se 25-godišnji Andrei Bizdiga i smeje naglas. Slušajte, pre nekoliko godina se zaista isplatio odlazak u Dansku, ali sada nam je zaista dobro, imamo različite mogućnosti u rumunskoj poljoprivredi ako ste voljni naporno raditi i ostati. Ja sam spreman za to , objašnjava Andrei Bizdiga. Zajedno sa ocem vodi tri farme sa 20 zaposlenih, 50 krava, svinja i divljim veprovima, kao i polja na pola sata vožnje od prestonice regiona Lasi na severoistoku Rumunije. Ovde je Andrej Bizdiga prošle godine stekao znanje završivši poljoprivrednu školu.
Škola je započela saradnju sa Poljoprivrednom školom Borris School u Danskoj u kasnim pedesetima i podučavala 1.000 danskih farmera koji su otišli da rade iz Rumunije u ovu skandinavsku državu. Međutim, poslednjih nekoliko godina broj onih koji odlaze se naglo smanjio, kaže direktorka škole Konstantina Timua.
Nekoliko godina sa većim ekonomskim rastom

- Prošle godine 8 procenata – imamo više novih radnaih mesta što je učinilo budućnost u Rumuniji poželjnijom. Mladi mogu videti daleko više mogućnosti
nego pre. Zbog toga oni ostaju ovde nasuprot tome da se oprostimo od porodice i prijatelja da biste putovali u, na primer, Dansku, kaže Constantin Timu i ističe svoje zadovoljstvo saradnju sa danskim sektorom poljoprivrede.
Osim što je mnogim mladim Rumunima obezbedila posao, rumunska poljoprivreda je dobila puno znanja i iskustva, posebno kroz studente koji su otišli u Dansku i nakon školovanja ili su se vratili u svoju zemlju. Oni su sjajni primeri i mogu primeniti znanje stečeno o veoma visokim tehnologijama koje koristi Danska poljoprivreda. Ovo je sada važno jer mi imamo svoje javne fondove i podršku iz EU jer se oni se koncentrišu na podršku lokalnim
preduzetnicima, koji doprinose rastu i radnim mestima između ostalog u okviru poljoprivrede, objašnjava Konstantin Timu.
Među tim preduzetnicima je i Razvan Gheorghiu. On je 2009. godine, posle 10 godina na farmi svinja u Danskoj iskoristio svoju ušteđevinu i uz kredit zajedno
sa partnerom kupio staru farmu svinja u pokraini Gorban u blizini granice prema Moldaviji. Njegov partner je zadužen za 800 hektara zemlje, dok Razvan Gheorghiu odgovoran je za farmu sa 390 krmača. Njegove krmače imaju godišnje u poseku 32 praseta. Plan je da se oko prišire na farmu sa 600 - 700 krmača.
- Mi ih odgajamokao svinje u Danskoj gde preko mojih kontakata kupujem i zalihe opreme za naše štale. Moja supruga i ja stigli smo do tačke u kojoj smo morali da odlučimo da li želimo da budemo daleko od naše porodice i prijatelja i da li bi deca trebalo da odrastu kao Danci ili Rumuni. Mi smo izabrali da budu Rumuni - priča Razvan Gheorghiu. I dalje je u kontaktu s nekim od svojih bivših rumunskih kolega koji su odlučili da ostanu u Danskoj.
- Mnogi od njih su napustili poljoprivredu u korist poslova u fabrikama i kompanijama poput Vestasa, gde je radno vreme „porodičnije“, a plata bolja - ističe Razvan.
- Nedostajala nam je porodica. Nekoliko meseci tokom godine putovali smo na sever i radili na jednoj danskoj farmi da bi stekao zaradu od od rada na farmi“ otvoreno govori Razvan Gheorghiu. Ali teško je voditi farmu posebno u Rumuniji zbog birokratije i korupcije. To se, međutim, polako poboljšava i sada radimo na jačanju naše farme i stvaranju dobrih radnih mesta u ovoj oblasti kako bi bila privlačnija objašnjava danskom novinaru Razvan Gheorghiu, koji sada ima 8 zaposlenih. Među njima je i Jona Plamadeala. Posle 14 godina u Danskoj sada je zaposlen kod Razvan Gheorghiu na farmi u Rumuniji. Moja žena je nedostajala roditeljima, koji su bili ovde sami i obrnuto. Takođe, ja sam želeo da moja deca odrastaju u Rumuniji i pomognu u obnovi zemlje sad
kao i mi uspostavili su nešto na čemu će raditi, objašnjava Jona Plamadeala.
Rumunija:
Površina: 238.391 km2 (uzgajano 40 odsto, stoka 20 odsto, šuma 29 odsto, 11 procenata ostalo)
Stanovništvo: 19,6 mil. (-0,33 procenata rasta u 2017. godini)
Migranti: 3,6 mil. (od toga 2,3 miliona u zemljama EU, 24,000 u Danskoj)
Glavni grad: Bukurešt
Valuta: Lei (1 lei = 1,60 DKK / 0,23 USD.)
BNP: 2985 b. DKK / 0,45 b. DOLAR. (2017)
Poljoprivreda čini 4,2 posto BNP-a.
BNP pr. rezident: 151.000 DKK / 22.550 USD (2017)- rast od 10 procenata u poređenju sa 2015
Ekonomski rast u 2017. godini: 8 procenata
Članica EU od 1.1.2007

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Stočarstvo

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

Објављено у Govedarstvo

Organska poljoprivreda je budućnost srpske poljoprivrede i zato će država sledeće godine nekoliko puta povećati subvencije za proizvodnju organske hrane, rekao je ministar poljoprivrede na proslavi desetogodišnjice Asocijacije "Serbia organika". Najavio je otvaranje tržišta za zdravu hranu iz Srbije u skandinavskim zemljama, na Bliskom i Dalekom istoku.Muke i radosti organske poljoprivrede te 2009. godine delilo je 108 proizvođača. Danas su površine pod organskom hranom deset puta veće. Šest hiljada farmi se bavi tom proizvodnjom, a najviše njih u posao ušlo je zahvaljujući grupnoj sertifikaciji.Nosioci sertifikata su izvoznici koji ubiraju veći deo profita, ali i snose troškove proizvodnje i kontrole. Poljoprivrednici mogu da računaju na besplatno znanje, siguran plasman i subvencije.

"Postojimo već 12 godina i kako smo rasli tako se i posao širio. Mislim da je mnogo teže poslovati kada ste veliki, jer imate mnogo više problema", kaže Gordana Šokšić, poljoprivrednica iz Taraša.

Za organske proizvođače kažu da su ljudi više svesti i savesti. Čuvaju životnu sredinu i zdravlje potrošača. Važe za branšu u kojoj nema sujete i saplitanja.

"Čini mi se najvažniji rezultat u ovoj deceniji jeste ta baza podataka proizvođača gde smo mi na neki način počeli da povezujemo ljude elektronskim putem, gde smo imali pregleda naše baze iz više od sto zemalja", navodi prof. dr Snežana Oljača, iz "Serbia organike".

Mnogi su tako došli i do kupaca iz inostranstva iako su cene organske hrane i na domaćem tržištu stimulativne i mogu da budu i tri puta veće od cena konvencionalne hrane. Osim što značajno utiče na povećanje vrednosti izvoza srpske poljoprivrede, organska proizvodnja je malim proizvođačima najbolja šansa da bolje zarade.

"Meni je ideja da nekoliko puta, dobro ste čuli nekoliko puta povećamo subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju iz prostog razloga moramo što više ljudi da uključimo u ovo, jer ne postoji bolja priča da se napravi veća dodata vrednost", ističe Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Za deset godina "Serbia organike" u poljoprivredne škole i na fakultete je uveden predmet organska proizvodnja, privredna komora i Ministarstvo su formirali savete za organsku proizvodnju, otvorena je i organska pijaca.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3672728/organska-hrana-sansa-za-male-proizvodjace.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Branislav Nedimović izjavio je da su objavljena dva konkursa za programe IPARD i pojasnio da se radi o pozivima koji se odnose na traktore i mehanizaciju.

Nedimović je na proslavi 10 godina od postojanja Serbia Organika, odgovarajući na pitanje da li će uslovi za seljaka biti povoljniji, jer se žale da je teško, rekao da ništa u životu nije lako, kao i da su govorili da je teško i kada su postojale samo nacionalne mere.

- Ima jedna baka iz Stare Pazove, ona je aplicirala i dobila je traktor, bavi se ratarastvom. Ima 65 godina i sve je uspela da reši. Ja svim poljoprivrednicima kažem: ''Ako je ona mogla, možete i vi, sve je stvar volje''. Ako želiš da dobiješ povrat od 65 odsto, moraš malo i da se potrudiš - kazao je Nedimović.

Najavio je i da će do kraja godine biti još dva poziva za IPARD programe vezane za mere ruralnog turizma i prerađivačku industriju.

Upitan šta će Ministarstvo učiniti u cilju povećanja kvaliteta pšenice, s obzirom da "gubimo tržište brašna, a prodajemo pšenicu kao stočnu hranu", Nedimović je kazao da pre svega moramo da počnemo da "sejemo seme koje nije sa tavana, već sertifikovano i ima sve deklaracije".

- Moramo da povedemo računa i o organskoj proizvodnji i konceptu zdrave hrane. Koliko vidim, belo brašno nije uključeno u taj sistem, nije toliko zastupljeno - rekao je ministar.

Dodao je da se promenom navika smanjila potrošnja belog brašna za 12,7 odsto.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3105650-baka-iz-stare-pazove-dobila-traktor-a-evo-kako-to-mozete-i-vi-da-uradite

Објављено у IPARD
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30