Чланци поређани по датуму: subota, 21 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
subota, 21 septembar 2019 12:55

Zadruga u Azanji – izazovi tradicije

Jedna od prvih zadruga u Srbiji koja živi i danas, te stoga ima titulu kao najstarije u našoj zemlji, nastala je u mestu Azanja nedaleko od Smederevske Palanke. Nekada je brojala više od 1000 kooperanata i 250 zaposlenih i bila je jedna od najuspešnijih u tom kraju. Sada, 125 godina kasnije, možemo reći da Zadruga opstaje isključivo zahvaljujući borbi preostalih kooperanata i direktora. Sve vreme zadruga radi bez prekida, što je već veliki uspeh,
a odnedavno ima i nove mlađe članove.
Rodoljub Stanimirović, direktor zemljoradničke zadruge Azanja: „Posebno smo gledali i vodili računa da to budu mlađi poljoprivredni proizvođači, mlađi ljudi
koji ostaju da žive ovde na selu i kojima je prosto zadruga neophodna za sve ono što oni rade, a posebno oni koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, bilo toratarstvo, stočarstvo ili voćarstvo.“
Zadrugu je zadesio jedan težak period devedesetih godina kada je preko 600 hektara zadružne zemlje vraćeno na osnovu državne odluke podseća Rodoljub Stanimirović, direktor zemljoradničke zadruge Azanja: „Ono što je najgore tada bilo kad se vraćalo zemljište, zemlja kad se vraćala svojevremeno, ovaj država je čak uzela od zadruge i ono što je zadruga u međuvremenu otkupila svoj deo zemlje, znači ne samo ono što je konfiskovano što je dobila
zadruga posle ’45. da radi nego i ono što je zadruga svojevremeno kupila i nikad država to nije zadruzi namirila i isplatila, zbog toga je taj problem bio. Vi sami znate šta znači preko 600 hektara kad Vam neko uzme veliki broj radnika je ostao bez posla, velika mehanizacija, sve su to neke obaveze na mesečnom nivou. Zadruga je imala svoju živinarsku farmu, proizvodila je oko 600 vagona, šećerne repe i bila prepoznatljiva po proizvodnji jabuka na više od 150 hektara pod zalivnim sistemima. Od kooperanata je otkupljivala dva miliona tona mleka godišnje što je sve u tom trenutku činilo jednim velikim poljoprivrednim gigantom.“
Ni period posle 2000. nije doneo rešenje za zadrugu. Ono što je najvažnije svojina zadruge je tokom godina raskrčena, proneverena i sve što je mukom stvarano propalo je.
„Vidite posle 30 godina je donet zakon o zadrugama i sad to nama daje neku nadu i mogućnost da mi možemo da funkcionišemo. Mi smo do pre nekoliko godina bili samo korisnici onoga što smo mi stvarali i što su naši zadrugari svojevremeno gradili i pravili i sve ovo što smo naveli šta sve zadruga poseduje imali to je bila državna svojina. Sada zakonom, ovim zakonom o zadrugama imamo drugačije mogućnosti. Mi nismo mogli recimo da napravimo
nikakav dogovor za mlekare gde su bili zainteresovani ljudi za finalnu ovaj preradu za proizvodnju sireva, pavlake, jogurta i svega ostalog, jer je to prosto, morali smo da dobijemo svojevremeno saglasnost od Direkcije za imovinu, tada Direkcija za imovnu prosto nije htela ni da nas primi“
kaže Rodoljub.
Zemljoradnička zadruga Azanja nalazi se u jednoj veoma kompleksnoj situaciji s’obzirom na to da su morali da urade novi plan i program reorganizacije. Uz to
postoji potraživanja države kako poreske službe tako i Elektroprivrede Srbije. „To je unapred pripremljen plan reorganizacije gde država daje mogućnost još jednom da ne dođe do stečaja, da prema svim dobavljačima i dobavljači prema nama gde pravimo bilans stanja, da bude na kako mi to
kažemo na nuli i gde pokušavamo da sve one velike obaveze reprogramiramo na 5 godina i da možemo na mesečnom nivou. Mi nemamo problem sa dobavljačima, mi imamo najveći problem iz tog perioda od 2004. ’06. do 2011. sa Poreskom i sa EPSom i mi nikada nismo naišli tada na nikakvo razumevanje da objasnimo recimo da od 3 miliona duga EPS-u za struju došlo do 9 miliona duga. Poreskoj upravi, ne mogu sad tačno da se setim od 2 ipo miliona došlo je isto takođe do 9,10 miliona zbog kamate“ ističe Stanimirović.
Zadrugari i direktori trudili su se i dalje se trude da spasu zadrugu od stečaja na sve moguće načine, u zavisnosti od institucija do institucija, razumevanja ima ili ga uopšte nema. Teško je nekom ko sedi u glavnom gradu i pritom se nikad nije bavio poljoprivredom da razume značaj zadruge za selo. Čini se kao da se lakše oprašta dugovanje u slučajevima kada postoji očigledna namera da se izigra država, nego poštenim ljudima kojim zadruga bukvalno znači opstanak.
„Treba se naći neka forma i neki modul, kako na koji način pokušati da se spasu stare zadruge zato što, evo najprostiji primer najstarija zadruga u Srbiji, koja
ne opslužuje samo poljoprivredne proizvođače iz Azanje, ovde su poljoprivredni proizvođači vezani za zadrugu i Vlaški i Grčec i Dobrido i Golubok i deo Selevca i deo Bačinca i Kusatka, znači to je širok spektar kad je u pitanju zadruga Azanja“ dodaje na kraju Rodoljub.
Problemi verovatno neće biti brzo rešeni, uprkos obećanju koje je dao lično i predsednik države kada je u martu posetio ovu zadrugu. Međutim dobra stvar je što ima mladih stručnih ljudi, voljnih da ostanu u Azanji i da pokušaju da obnove slavu najstarije zadruge.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se sa ministarkom za ruralni razvoj Kraljevine Švedske Jeni Nilson.

Glavne teme sastanka bile su jačanje izvoza srpskih organskih proizvoda na visokoplatežno tržište Švedske, kao i sveukupno proširenje saradnje dve zemlje u trgovini poljoprivrednim proizvodima.

Dvoje ministara su se saglasili da na švedskom tržištu postoji veliki prostor za srpske prerađene proizvode, poput organskih suvih šljiva, suvih grožđica i jagoda, što daje značajno veću vrednost poslovanja kako samim proizvođačima, tako i prerađivačima voća u Srbiji.

Ministar Nedimović se tokom posete sastao i sa švedskim uvoznicima organskih proizvoda prilikom čega je dogovorena poseta Srbiji i sastanak sa srpskim proizvođacima i prerađivačima hrane već početkom oktobra meseca.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636258/svedska-novo-trziste-za-domace-suseno-voce

Објављено у Agroekonomija
subota, 21 septembar 2019 12:47

Ovo su najveći problemi srpske poljoprivrede!

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Sportskoj hali u Vranju otvorio je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković u prisustvu pomoćnika ministra poljoprivrede Aleksandra Bogićevića i predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljuba Živadinovića.Gradonačelnik Milenković istakao je zadovoljstvo zbog velikog broja mladih pčelara na sajmu, što je dobra tendencija za razvoj i proširenje ove grane poljoprivrede.

- Savez pčelarskih organizacija Srbije pokazao je na koji način treba da se radi, što podrazumeva organizovanje kroz udruženja i zadruge, jer samo na taj način zahtevi pčelara mogu biti realizovani i ciljevi ostvareni.

Upravo realizacija ovog sajma to i pokazuje. Želim vam dobordošlicu u Vranje i nadam se da ćemo se sledeće godine videti u još većem broju - rekao je Milenković.

Nakon toga, prisutnima se obratio Aleksandar Bogićević pomoćnik ministra poljoprivrede, koji je najavio da će sledeće godine biti većih subvencija u pčelarstvu.

- Zajedničkim radom i dogovorom svih relevantnih učesnika mogu se postići veoma dobri rezultati.

Najbolji primer su pčelari, koji udruženi i jaki ostvaruju odlične rezultate.

U narednom periodu, zajedničkim radom SPOS-a, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine akcenat mora da se stavi na zaštitu životne sredine, jer pogrešna upotreba pesticida dovodi do velikih problema u pčelarstvu - dodao je Bogićević.

Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, zahvalio se na velikoj podršci Grada u organizaciji sajma.

- Grad Vranje je dostojan domaćin ovog skupa. Ova manifestacije je iz godinu u godinu sve veća i danas imamo 12 odsto više izlagača i opreme nego prethodne godine.

Ovo je pravi pokazatelj potreba pčelara ovog kraja, ali i regiona - istakao je Živadinović.

U nastavku je održana Tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, na svetskom tržištu meda od 2020. godine, na kojoj je govorio dr Rodoljub Živadinović predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Takođe, posetioci su bili u prilici i da poslušaju predavanja Anete Šrede, doktora prirodnih nauka zaposlene na Državnom institutu za pčelarstvo, na Univerzitetu Hohenhajm, u Nemačkoj na temu „Zahtevi za kvalitet meda na nemačkom tržištu, parametri koji utiču na njegov kvalitet i saveti o tehnikama pčelarenja koje obezbeđuju vrhunski kvalitet meda i propolisa” i prof. dr Zorana Stanimirovića sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu na temu „Uzroci masovne pojave krečnog i mešinastog legla poslednjih godina i mere za njihovo prevazilaženje“.

Manifestaciju je organizovao Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara "Matica“ iz Vranja.

Posetioce sajma su obradovali iz redakcije Agrobiznis magazina besplatnim primercima časopisa. Za samo dva sata podeljeno je više od tri hiljade časopisa. Tokom sajma posetioci su imali prilike i da razgovarajui sa stručnjacima koji su bili gosti AGROPRESS-a i AGROBIZNIS MAGAZINA.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/otvoren-treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana_75643.html

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30