Чланци поређани по датуму: nedelja, 01 septembar 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Povrtarska zadruga Poljoflora iz Knića dobila je preko 12 miliona dinara iz programa za podsticaje razvoja zadrugarstva u Srbiji. Tim novcem kupila je savremenu opremu i mašine za proizvodnju svežeg i kiselog kupusa.

Dragan Spakić, direktor zadruge, smatra da se jedino udruživanjem može biti konkurentan na tržištu:

- Proizvodi su namenjeni 99% izvozu. Sve ide u zemlje zapadne Evrope, u Nemačku, Francusku, Švedsku, ali i Rumuniju. Cela zapadna Evropa je pokrivena. Izvozili smo po 2.000 tona, a ove godine se nadamo da ćemo sigurno za 10% do 20% da povećamo izvoz. Mi smo ispred Turaka, koji imaju benefite i kojima je proizvodnja nekih 40% jeftinija nego naša, ali naš proizvod je mnogo bolji i mnogo se više traži.

Tri porodice jedne familije već 15 godina bave se proizvodnjom kupusa, a izvoz je proširen na taj način što je još 50 domaćinstava iz gružanskog kraja uključeno u proizvodnju kupusa.

- Ovaj proizvod državi Srbiji iz ove zadruge donosi godišnje 1 mil EUR u izvozu. Oko 20 ljudi radi, 50 kooperanata ima i to je ono što ohrabruje u ovom poslu. Hoćemo da ulažemo i dalje, jer zadrugarstvo je jedina šansa za razvoj i opstanak sela i domaćinstva - smatra Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj.

Miroslav Nikolić, predsednik Opštine Knić, navodi da postoji niz programa gde povezuju lokalne programe podrške poljoprivrednim gazdinstvima uz demografsku politiku i proširenje zadrugarstva.

- Ono što će biti kruna cele ove priče jeste formiranje složenih zadruga, što nam jako puno znači, jer imamo uslove i kapacitete, s obzirom na to da je opština Knić druga po veličini u šumadijskom upravnom okrugu. Imamo prostora, ne samo u povrtarstvu, već i u voćarstvu i cvećarstvu - kaže on.

Knić ima oko 4.000 registrovanih gazdinstava.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616276/povrtarska-zadruga-iz-knica-dobila-preko-12-miliona-dinara-za-opremu-koja

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ova godina išla je na ruku vinogradarima. U Aleksandrovačkoj župi očekuju jednu od najboljih berbi. Razloge da budu zadovoljni imaju i njihove kolege iz Smederevskog vinogorja, dok u Vršcu očekuju prosečan rod. Rane sorte su već obrane, ali zvanično berba grožđa počinje za desetak dana.Berba grožđa rane autohtone župske sorte "jagoda" privedena je kraju u Aleksandrovačkom vinogorju. Zrno krupno i preukusno, a godina izdašna, kažu vinogradari, sa sunčanim danima i svežim noćima."Svaki vinogradar na ovom svetu za dobro vino može da poželi. To je preplitanje minerala, stvaranje dobrih kiselina, ukusa, a sa druge strane nismo imali bolesti u vinovoj lozi", kaže Kosta Botunjac, vinogradar iz Zleginja kod Aleksandrovca.

U Smederevskom vinogorju prinosi su, kažu proizvođači, podbacili za petinu nego lane, ali je grožđe kvalitetnije.

"Bilo je u početku dosta kiše i dobrim tretmanima u vinogradu i ozbiljnim radom mi smo sve to sačuvali. Ima sunca dosta, vlage više ne treba", ističe Dragan Vasić, vinogradar iz Smedereva.

U okolini Vršca završena je berba "muskat otonela". Kvalitetom roda ove rane sorte su zadovoljni, ali im muke poslednjih petnaestak dana zadaje vruć vetar specifičan za ovo vinogorje.

"Visoke temperature dnevne, noćne temperature koje se ne spuštaju ispod 20 stepeni i evo kao što vidite ovaj vruć vetar zaista utiče, isušuje grožđe", navodi Petra Milanović Krajovan iz firme "Vršački vinogradi".

Polovinom septembra će se uveliko brati grožđe u vinogradima širom Srbije. A uz berbu ide i slavlje.

U čast roda, već krajem sledeće nedelje počeće manifestacija "Smederevska jesen". U jeku berbe slaviće se na "Grožđebalu" u Vršcu i u Aleksandrovcu na "Župskoj berbi". A kraj radova u vinogradima obeležiće se u Topoli. Tada će već mlado vino biti u sudovima.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3644591/vinogradari-zadovoljni-rodom-rane-sorte-vec-obrane.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Објављено у Svinjarstvo

Ivan Stojković iz sela Vitanovac kod Kruševca bavi se gajenjem mečje leske. Koristi je za kalemljenje lešnika za sopstvene potrebe, a veliki deo proda i kalemarima u okolini Kruševca.

U proizvodnji je zaokružio ceo proces: od semena mečje leske do krajnjeg proizvoda, a to je sadnica. Osim toga, on ima i zasad lešnika i jedan je od uspešnijih proizvođača kalemljenih sadnica lešnika.

- Proizvodnjom se bavim od 2009. godine. A ideja je nekako došla sama po sebi. Bio je neki prilog o sadnicama kalemljenog lešnika. Malo sam se informisao, probao i eto, mislim da sam jedan od uspešnijih, kada je reč o kalemljenom lešniku - kaže Stojković.

Napominje da je proizvodnja mečje leske, odnosno kalemljenih sadnica, veoma zahtevna. Proces proizvodnje od semena do sadnice traje oko dve godine i kvalitetna podloga je jako bitna.- Kada mečja leska dostigne visinu oko 70-80 cm, ostavim je tu gde jeste i vrši se kalemljenje u drugoj godini, odnosno nakon navršene prve godine. Ko nema podlogu na licu mesta, kupljenu podlogu zasadi, čeka godinu dana, pa tek onda kalemi. Optimalno vreme za kalemljenje je mart, april. Prijem sadnica je od 55 do 95%, na šta utiče mnogo faktora - navodi voćar.Godišnje prozvede oko 30.000 biljaka mečje leske i oko 5.000 sadnica kalemljenog lešnika. Proizvodnja se odvija na oko 50 ari. Prodajna cena kalemljene sadnice iznosi od 4,5 EUR do 6 EUR po sadnici, u zavisnosti od količine.Stojković kaže da leska bolje uspeva u senci, što važi i za sadnice. Za proizvodnju mečje leske nema neke posebne uslove u odnosu na proizvodnju drugih vrsta sadnica, osim što s vremena na vreme prihranjuje zemljište ovčijim stajnjakom. Optimalni uslovi za gajenje su do 600 metara nadmorske visine. Ove sadnice daju mali rod već u prvoj godini, ali se može reći da se u četvrtoj isplaćuje uloženo.

Tvrdi da je lešnik definitivno isplativa voćna vrsta, bilo da je reč o proizvodnji sadnica ili plodova.

- Domaća proizvodnja je deficitarna, a najveći deo domaćih potreba pokriva se iz uvoza, tako da je gajenje lešnika u ovom trenutku veoma perspektivno - smatra Stojković.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/za-kalem-lesnika-do-6-evra-proizvodnja-traje-dve-godine-a-trzista-gotovo-da-uvek-ima/w5rtmx0

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

“Šumadija sajam” i ove godine, organizuje XVI po redu, sada već tradicionalni „Međunarodni sajam poljoprivrede” u periodu od 5. do 8. septembra.Najveća jesenja smotra agrara, po čemu se prepoznaje „ Šumadijski sajam poljoprivrede”, ove godine obeležiće rekordan broj izlagača kako u sajamskoj hali, tako i na spoljašnjem prostoru “Šumadija sajma”.

Pored brojnih izlagača koji dolaze iz zemlje i inostranstva, svoje mesto u izlagačkom delu sajma pronašli su i gradovi Čačak i Kraljevo, kao i opštine Knić, Lapovo i Batočina koje će na sajmu predstaviti svoje poljoprivredne potencijale.

“I ove godine sva četiri sajamska dana očekuje nas bogat prateći program , brojne izložbe životinja, predavanja, tribine i panel diskusije u prostorijama Medija centra, kao i kulturno – umetnički program na centralnoj bini sajma”, najavljuju iz “Šumadija sajma”.

Takođe, svoj dolazak na Sajam poljoprivrede potvrdili su i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, kao i ambasada Irana i Izraela.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/sve-je-spremno-za-xvi-sajam-poljoprivrede/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30