Чланци поређани по датуму: petak, 09 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovalo je u Sekuriču, kod Rekovca radionicu pod nazivom PREDUZETNIŠTVO U AGROBIZNISU u
saradnji sa Udruženjem mladih poljoprivrednika Srbije, kompanijom DUNAV OSIGURANJE a uz podršku resornog Ministarstva. Udruženje ovaj projekat
sprovodi više od 10 godina. Do sada je na njemu uzelo učešća preko 10000 učesnika širom Srbije. Akcenat u 2019. godini biće na mladim poljoprivrednicima kažu nam u AGROPRESS-u. Značajan broj okupljenih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava na gazdinstvu „Minić“ pokazuju da kod meštana ovog kraja postoji potreba za informisanjem iz oblasti osiguranja, a predstavnici Glavne filijale Jagodina „Dunav osiguranja“ predstavili su
ponudu te kompanije na polju osiguranja useva, plodova i životinja, kao i imovine

„U želji da budemo pravi poslovni partneri poljoprivrednicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, nastojali smo da prilikom formiranja ponude u obzir uzmemo specifičnosti te delatnosti", rekao je Igor Gajić, direktor Glavne filijale osiguranja Jagodina. Iz ponude usluga Kompanije „Dunav osiguranje“ za osiguranike u Pomoravskom okrugu izdvajaju se osiguranje useva i plodova - ratarskih, voćarskih, vinogradarskih i naročito povrtarskih kultura čija je proizvodnja dominantna na tom poslovnom području. Gajić je rekao da se godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće od 1.434 dinara za hektar kukuruza do 1.837 dinara za hektar pšenice. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, on je izdvojio ponudu za osiguranje šljiva s premijom od 19.646 dinara po hektaru, te osiguranje jabuka i lubenica s premijom od 39.293 dinara po hektaru. Broj osiguranih poljoprivrednih površina se iz godine u godinu povećava, a tome doprinosi i činjenica da Ministarstvo poljoprivrede svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja su u tekućoj godini zaključila osiguranje i isplatila ga u celosti vrši povraćaj premije osiguranja životinja, useva i plodova u
iznosu od 40 procenata, rekao je Gajić.
Govoreći o osiguranju imovine na radionici u Sekuriču, direktor Glavne filijale ukazao je na značaj te vrste osiguravajućeg pokrića.

„Posle vremenskih nepogoda koje se dešavaju u poslednje vreme, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, tačnije stambenih objekata i stvari domaćinstava u njima, kao i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda“, naveo je Gajić. Tokom vremenskih nepogoda koje su se dogodile nedavno, hiljade hektara zasada i više stotina građevinskih objekata u Pomoravskom okrugu i u Levačkom kraju našlo se pod vodom, zbog čega se povećalo i interesovanje za osiguranjem od tih rizika. Da bi zadovoljila potrebu potencijalnih osiguranika, Kompanija „Dunav osiguranje“ kreirala je novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“.

"Kupovinom te polise za osiguranje građevinskih objekata i stvari u njima seoska domaćinstva mogu zaštititi svoju imovinu na najpovoljniji način do sada,
uz izuzetno pristupačne cene. Za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave mesečna premija iznosi oko 500 dinara“, rekao je Gajić. On je naveo
da su radionice poput današnje koju je organizovalo Udruženje mladih poljoprivrednih proizvođača, dobar primer svima onima koji žele da ostanu na selu i bave se poljoprivredom budući da je primetan veliki odliv stanovništva iz sela. Istakao je da je važno to što se svake godine povećava broj osiguranika i površina koje se osiguravaju i da je zabeležen rast od dvadesetak procenata godišnje, ali dodaje da je to i daje nedovoljno.

„Cilj „Dunav osiguranja“ je da u direktnim kontaktima s meštanima objasnimo značaj osiguranja jer kako se bude povećavao broj onih koji osiguravaju. odnosno osiguranih površina, doći će do smanjenje premije, što je od velike koristi za proizvođače“, rekao je Gajić. Zbog učestalih vremenskih nepogoda u poslednje vreme, u Pomoravskom kraju prijavljeno je 230 šteta, od čega u Levačkom kraju kod 70 osiguranika. Stručni timovi su na terenu I trenutno procenjuju štetu. Prvi čovek GFO Jagodina naglasio je i da stručni timovi Kompanije u direktnom kontaktu nastoje da pomognu osiguraniku u
izboru predmeta osiguranja, kao i rizika koji ih ugrožavaju i za koje treba ugovoriti osiguravajuće pokriće, te o načinima osiguranja i visini premije osiguranja koje treba platiti. Prema njegovim rečima, posebna prednost Kompanije "Dunav osiguranje“ jeste u tome je što svaka filijala ima stručne timove za procenu
i likvidaciju šteta koji u najkraćem roku izlaze na mesto štete i utvrđuju njen obim i visinu, a finansijski kapaciteti i likvidnost Kompanije „Dunav osiguranje“ omogućavaju isplatu odštete u najkraćim rokovima, što je od izuzetne važnosti za osiguranike.
Mladen Minić, vlasnik Gazdinstva Minić i predsednik Udruzenja „Mladih poljoprivrednika Srbije“ korisnik je subvencija za mlade, ima farmu ovaca i bavi se proizvodnjom kupine. Proizvodnju, ali i životinje već četvrtu godinu zaredom osigurava kod „Dunav osiguranja“. U planu ima proširenje proizvodnje i preporučuje svima da osiguraju svoj trud od šteta i nepogoda. Ideja da pokrene Udruženje mladih javila se, kaže, zbog želje da pomogne onima koji žele da ostanu u zemlji i bave se poljoprivredom da dobiju odgovarajuće savete, sve potrebne informacije, apliciraju za sredstva... Kako je objasnio, ideja
je da se struka, odnosno mladi i obrazovani povežu s poljoprivrednicima, kao i s donosiocima odluka.

„Nastojimo takođe da našim članovima stavimo do znanja da je osiguranje mera koja je neophodna i nužna i predstavlja osnovu dobre proizvodnje“, rekao je Minić. Kako kaže, svoj trud i rad osigurava već četiri godine i iskustva su mu kada je imao štetu u kupinjaku od grada i uginuće ovaca, u pogledu
saradnje s „Dunav osiguranjem“ pozitivna. „Stručna ekipa je brzo izašla na teren, brzo procenila štetu, a takođe je brzo i isplaćena”, kazao je Minić. Žarko Bulatović, koji ima farmu ovaca i bikova u Despotovcu, takođe je svoj objekat, životinje i mehanizaciju osigurao kod „Dunav osiguranja”. Takođe kaže da je zadovoljan i da je naplatio štetu kada se desila povreda ekstremiteta kod bika. Došli su, procenili štetu, isplaćena mi je cela suma osiguranja, a država vratila 40 odsto ukupne sume,ispričao je ovaj mladi poljoprivrednik.
Naredne godine želi da osigura i useve, tačnije površine pod kukuruzom, ali i da kupi još grla koje će takođe osigurati od bolesti I uginuća. Ana Dinić iz Jagodine, koja je članica Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije, kaže da je cilj da se mladi poljoprivrednici podstaknu u radu, kao i da ostanu na selu. Ana je praktično spona između stručnih saradnika koji su završili fakultete I poljoprivrednika koji se bave proizvodnjom u pružanju pomoći u vidu saveta, odgovora na brojna pitanja, ali I u proširenju proizvodnje.
Projekat Preduzetništvo u agrobiznisu pored kompanije DUNAV OSIGURANJE podržalo je i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Osiguranje

"Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija biće domaćin celodnevnih seminara za potencijalne korisnike sredstava u Novom Sadu i Subotici.
Ukupan iznos IPA sredstava od 10,38 miliona evra u okviru Trećeg poziva namenjen je širokom dijapazonu podnosilaca predloga projekata (neprofitnim organizacijama) kao i aktivnostima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije.Prioritetni ciljevi programa su unapredivanje prekograničnih sistema za upravljanje vodama i prevenciju rizika, smanjenje saobraćajnih uskih grla u prekograničnoj saobraćajnoj mreži, stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa kao i unapređivanje ekonomske konkurentnosti MSP (mala i srednja preduzeća) kroz razvoj vođen inovacijama.

Obavezno je da se projekti odabrani za finansiranje sprovedu u oblastima koja uključuju županije Čongrad i Bač-Kiškun u Mađarskoj i okruge Zapadna Bačka, Severna Bačka, Severni Banat, Južna Bačka, Srednji Banat, Južni Banat i Srem u Srbiji. Info dani će biti održani u Novom Sadu 14. avgusta i Subotici 28. avgusta, saopštili su organizatori.

Seminari se, inače, održavaju na obe strane mađarsko-srpske granice sa ciljem da se podnosiocima predloga projekata predstavi proces podnošenja prijave i drugo.

U Mađarskoj je organizovan dan za informisanje u Kečkemetu 30. jula, a planira se još jedan događaj 27. avgusta ove godine u Segedinu.

Treći poziv za podnošenje predloga projekata otvoren je do 30. septembra 2019. godine. "Interreg-IPA program" prekogranične saradnje Mađarska-Srbija implementira se u okviru finansijskog perioda 2014-2020 Evropske unije, putem Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/seminari-za-sredstva-ipa-u-novom-sadu-i-subotici_1039029.html

Објављено у IPA

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 09 avgust 2019 17:13

Košnice prirodne apoteke!

Za košnicu kažu da je prirodna apoteka i u mnogim evropskim zemljama je sve popularnija terapija vazduhom iz košnice. Ova terapija u Srbiji je u povoju, a jednu od prvih apikomora je izgradio Sreten Obućina na Zlatiboru.

Prateći pčelarska dostignuća u Evropi Sreten je rešio da od svojih 150 košnica 12 izdvoji i za njih napravi kućicu na Zlatiboru koja će se koristiti za apiterapiju – lečenje vazduhom iz košnice u kome se nalaze zdrave pčelinje materije.

- Iz košnice izlaze aromatični mirisi meda, propolisa, polena, perge… Pomaže karidovarskularnom sistemu, respiratornom i utiče na nervni - priča Sreten.

U svakom momentru u pčelinjoj kući na Zlatiboru šest osoba se može inhalirati, a terapija traje od 15 do 20 minuta, poželjno je inhalirati se dva puta dnevno 7 do 10 dana, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Ovu vrsta terapije preporuka je brojnim sportistima koji borave na visinskim pripremama na Zlatiboru.

- Da u svom trenažnom procesu počnu sa tehnikom dubokog disanja, a ne plitkog, jer svi mi fiziološki plitko dišemo, osobito mi koji živimo u gradovima. Našem organizmu je neophodno da duboko dišemo - kaže profesor sociologije sporta Ratomir Milić.

Ovo je i doprinos urbanom pčelarstvu koje je sve popularnije u savremenom svetu gde se u izgrađena staništa postavljaju pčele kako bi se oplemenio vazduh, jer je poznato da pčela vrši dezinfekciju vazduha u prečniku od 200 metara.

Kućica za apiterapiju na Zlatiboru prva je u ovom kraju, a plan je da se u narednom periodu dodatno opremi i adaptira, kako bi ljudi mogli da udišu vazduh iz otvorenih košnica, koji kako tvrde pčelari, odmara, utiče na dobro raspoloženje, smirenost i miran san, prenosi lokalni portal ZoomUe.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2597428/prva-kucica-na-zlatiboru-za-inhalaciju-vazduhom-iz-kosnice

Објављено у Pčelarstvo

Moderni trešnjari sve se brže šire u Srbiji. Od prošle do ove godine podignuto je na desetine novih hektara. Voćari su prepoznali dobru isplativost i veliki potencijal novih sorti trešanja.

- Volimo da jedemo trešnju, pre svega, a smatarmo da je na tržištu dobro plaćena i rentabilna. Takođe, naše podneblje i uslovi su idelani za gajenje ovog voća - rekao je Zoran Šafarik iz Šida za sajt kompanije Agro Ferticrop.

Ova proizvodna godina poljoprivrednicima nije išla na ruku. Obilne padavine i niske temperature umanjile su projektovanje prinose.

- Očekivali smo da imamo ozbiljniji rod, jer je ovo druga godina. Mraz nam je sve "pokupio". Te noći je trajao satima, a i kasnije konstantne niske temperature i vlažno vreme nisu pogodovali - kaže Milorad Jakšić iz Bačke Topole.

Pomenuta kompanija krenula je sa primenom Bibaum sistema, koji podrazumeva dve biljke na jednom korenu

- Krenuli smo sa ovim sistemom da bi u narednom periodu imali sve njegove benefite, a to je bolji procenat prve klase plodova, ujednačenost i bolja obojenost, uštedu u radnoj snazi, odnosno ceni koštanja prouzvoda - dipl.inž. Milutin Karas.

Savremene tehnologije, između ostalog, karakteriše i veći broj biljaka po jedinici površine.

- Imam zasad od četiri hektara, a po hektaru smo zasadili 1.880 sadnica - kaže Nikola Suša iz Gakova, a Nenad Vrećo iz Šajkaša dodaje da se njegov voćnjak prostire na hektar i po, sa 2.650 biljaka, u pet sorti.

Adekvatan odabir sadnog materijala jedan je od glavnih preduslova visokog roda, a posebno je važno da sadnice budu sertifikovane. Svojevrsnost trešanja iz novih tehnologija ogleda se u brzom stupanju na rod, što je nezamislivo kod starih tehnologija.

- Ove biljke dostižu pun rod u četvrtoj godini i očekuje se od 15 do 20 tona po hektaru, a mi bi bili zadovoljni i sa 12 tona vrhunskog kvaliteta. Plan nam je proširenje, možda već sledeće godine - kaže Šafarik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2597814/savremene-tehnologije-u-proizvodnji-tresanja-daju-od-15-do-20-tona-ploda

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31