Чланци поређани по датуму: četvrtak, 08 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ima svega 16 godina a već je iskusan poljoprivredni proizvođač. On sa porodicom obrađuje 15 hekatara zemlje. Od toga zasejao je ove godine 3, 3ha uljane repice, 3,5 ha pšenice, 6 ha kukuruza, 2 ha trave. Od prošle godine Mihajlo Đokić, mladi poljoprivrednik iz Male Vranjske ima i jagode na površini 30 ari. Kako nam je rekao, za ovu godinu planira da proširi proizvodnju na 80ari. Zadovoljan je kako je jagoda rodila ove гodine uprkos problemima sa vremenom jer je bilo kišno proleće. Bilo je oko 250 grama po živiću, sortе Kleri. Značajne količine „obrao“ je rani mraz.
„Što se tiče agrotehničkih mera u uljana repici sam primenio đubrenje sa NPK-ENTEC i PATENTKALL, KAN-Lincer, a za zaštitu sam uzeo Flupisor protiv ukolisnih i Lontrel za širokolisne korove, uz njih primenio sam Nurel D protiv sjajnika. Kada je reč o pšenici koristio sam za đubrenje NPK- MAP i KAN dva puta, a
protiv korova smo primenili Palas. Uz sve ovo išla je primena insekticida i fungicida. Za kukuruz išao sam pre setve sa Ureom, posle setve KAN i prskanje je rađeno Adengom od Bayer-a“ reče nam mladi poljoprivrednik Đokić u tri rečenice kompletnu primenu đubrenja i zaštite i dodaо:
„Za jagode sam koristio različite preparate za zaštitu i KSC đubriva. Planiram da za koju godinu povećam proizvodnju na 3 hektara“.
Završena je žetva pšenice sa prinosom 5,7 tona po hektaru, što se može reći da je dobro za ovu godinu, ali je prinos uljane repice bio loš svega 2,7 t/ha.
Mihajlo je inače iz šabačkog seлa Mala Vranjska, kaže nam da je selo lepo i mirno, ali u lošem stanju su putevi. Selo ima 600 domaćinstava, kao i u mnogim i ovde mladi napuštaju svoja rodna mesta. Sele se u gradove, ili napuštaju Srbiju.
„Nemam oca, poginuo je kad sam imao 6 godina. Živim sa stricem, babom, majkom i bratom. Brat je stariji, ima 19 godina. Želja nam je da radimo poljoprivredu,
da nastavimo tradiciju, a prvenstveno da ostanemo u našem rodnom mestu. Počeo sam da radim sa 12 godina.“

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Biljna proizvodnja

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Najveći porodični proizvođač lubenica u jugoistočnoj Evropi posluje u Srbiji, a u selu Ašanja u Opštini Pećinci, u sezoni na 100 hektara proizvede u proseku 3.500 tona lubenice.

Mladi poljoprivredni proizvođač Goran Blanuša (42) sa porodicom se više od 20 godina bavi proizvodnjom lubenica, pa je trenutno asortiman proširio na sedam vrsta, a bavi se i uzgojem dve vrste dinja.

Kako je rekao novinarima koji su posetili njegovo poljoprivredno imanje, berba lubenica na njegovom imanju traje svakoga dana od početka juna do početka novembra, prinosi u zavisnosti od vremenskih prilika variraju od 40 do 80 tona po hektaru, dok ukupan godišnji rod može da dostigne i 5.500 tona.

Blanuša je istakao da 90% proizvedenih lubenica njegova porodica plasira na domaće tržište, dok ostatak izvozi u Dansku.

- Kvalitet je najbolja preporuka. Nabavljamo najbolje sertifikovano seme, kao i supstrat iz Nemačke, rasad sam proizvodim, a ulažemo i u najkvalitetnije đubrivo - kazao je Blanuša.

Domaću sortu gaji na oko 50 hektara, dok se na ostatku površina gaje besemene i specijalne vrste.

- Mislim da sam dostigao maksimalnu proizvodnju u ataru svog sela - kazao je Blanuša i naveo da bi za povećanje površina pod zasadom lubenice bilo potrebno dodatno ulaganje, što za sada ipak nije u planu.

On ipak razmišlja da, pored subvencija koje je dobijao od države na ranijim konkursima i uz čiju pomoć je pored ostalog nabavio traktor i sistem za navodnjavanje, konkuriše i za novac iz pretpristupnih fondova EU i tako obnovi mehanizaciju.

Za sada proizvodnju zasniva na svojevrsnoj saradnji sa prijateljem koji se bavi ratarstvom, pa tako 50% zemljišta na kome su mu zasadi lubenice svake godine razmenjuje sa njim.

Kako je objasnio, razmena poseda se radi kako bi zemlja na kojoj će zasnovati novi rod bila što kvalitetnija i sa malom mogućnošću da su prenete neke bolesti lubenica, zbog čega se biljka manje tretira zaštitnim sredstvima, a ima i veće prinose.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2596840/goran-blanusa-iz-asanja-kod-pecinaca-najveci-porodicni-proizvodjac-lubenica-u-jugoistocnoj

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

U Guči je danas počeo 59. Dragačevski sabor trubača, podizanjem saborske zastave ispred Spomenika trubaču i izvođenjm saborske himne "Sa Ovčara i Kablara", koju je izveo trubački orkestar iz sela Rti.
Sabor je otvorio ministar poljoprivrede u Vladi Srbije Branislav Nedimović koji je rekao da takav sabor "nema niko u svetu".

"Danas sunce prži i to je normalno. Uvek posle poplave i grada dođe sunce i red je truba da zagrmi, da zaboravimo sve ono što je bilo, da rešimo sve probleme koji su nas mučili poslednjih meseci. Ima jedna sitnica, ja sam ove godine smeo da dođem u Guču, jer malina ove godine ima dobru cenu", rekao je Nedimović.

On je dodao da Srbija treba da zastane za tren, da čuje trubu Guče.

Ono što ima Srbija, ono što ima Guča nema niko. Džaba Riu karneval i Minhenu Oktobar fest, jer Srbija ima Guču. Srbija je mesto, Guča je mesto gde su svi dobrodošli", rekao je Nedimović i nakon ceremonije otvaranja zaigrao kolo zajedno sa publikom koja je pratila otvaranje Sabora.

U Muzeju trube u Guči otvorene su izložbe slika samoukih slikara i vajara Dragačeva, Galerije naivne umetnosti iz Kovačice i Oparićke slikarske škole.

U Muzeju su izložene trube s početka 19. veka, a osim instrumenata koji su proslavili mnoge majstore trube u Guči, izložene su i trube koje su Dragačevci donosili iz raznih ratova i bojeva.

Posetioci se mogu upoznati sa istorijom Sabora koji je prvi put održan 14. oktobra 1961. godine.

U toku dana biće otovoren Sajam knjiga, privredna izložba i Sajam turizma a biće održano i takmičenje pionirskih i omladinskih orkestara.

U večernjim satima najavljeni su koncerti majstora trube Saše Krstića i Dejana Jevđevića sa njihovim orkestrima i koncert grupe "Crvena jabuka".

Na programu Sabora, koji traje do nedelje, su i takmičenja u narodnom višeboju, zdravičara, izbor za najlepšu narodnu nošnju, tradicionalna manifstacija "Stara dragačevska svadba", više koncerata trubačkih orkestara, među kojima su i koncerti Bobana Markovića, Dejana Petrovića, Dejana Lazarevića.

Najavljeni su i koncerti stranih trubačkih orkestara iz Francuske, Češke, Australije, Portugala i Slovenije.

U finanlnom takmičenju 59. Dragačevskog sabora trubača, koje je na programu u nedelju, 11. avgusta u 20 časova, takmičiće se 16 trubačkih orkestara.

Glavni saborski programi će se nakon više decenija ponovo održavati u porti Crkve gde je postavljena velika bina, dok će se ostali programi održavati na tri dodatne bine, ispred Doma kulture, kod Spomenika trubaču i ispred zgrade Poreske uprave.

Na svim binama postavljeni su LED ekrani na kojima će se putem video-linka emitovati dešavanja sa centralne scene u porti.

Svi programski sadržaji za posetioce su besplatni, a neće se naplaćivati ni parking.

Prema rečima organizatora, svi smeštajni kapaciteti u Guči i okolini su popunjeni.

Pored koncerata trubačkih orkestara, pevačkih grupa, kulturno umetničkih društava i estradnih muzičara, Dragačevski sabor trubača je poznat i kao višednevni vašar na kome posetioci mogu kupovati od tradicionalnih suvenira do garderobe i ostale robe i posećivati brojne šatre u kojima se služi svadbarski kupus i pečenje.

Porcija svadbarskog kupusa danas u Guči košta 300 dinara, kilogram prasećeg pečenja oko 1.200, a jagnjećeg oko 2.000 dianra, rakija 50, pivo 150, sokovi oko 200 dinara, ali ugostitelji kažu da će se cene menjati kako Sabor bude odmicao i kada poseta bude veća.

Čačanska policija najavila je stroge kontrole vozača u danima Sabora.

Čačansko saobraćajno preduzeće "Autoprevoz" uvelo je dodatne autobuse iz Beograda, Čačka i Lučana za Guču, koji saobraćaju na svakih sat.

Izvor:http://www.novimagazin.rs/opusteno/minisatar-nedimovic-otvorio-59-sabor-trubaca-u-gui

Објављено у Agroekonomija
četvrtak, 08 avgust 2019 16:24

Svinjsko meso u Srbiji bezbedno za upotrebu!

Svinjsko meso koje se nalazi u prometu u prodavnicma u Srbiji je bezbedno za upotrebu, rečeno je Televiziji Kragujevac iz resornog ministarstva poljoprivrede.

Zbog sumnje na moguću pojavu svinjske kuge koja se širi zemljama regiona na osnovu prijavljenog uginuća jedne svinje u opštini Mladenovac, nadležne službe Uprave za veterinu poslale su uzorke na laboratorijsku analizu.

Po dobijanju rezultata biće preduzete sve potrebne mere u skladu sa utvrđenim procedurama.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je ranije Tanjugu da je isplaćena novčana nadoknada vlasnicima.

Svinjska kuga je visokozarazna bolest od koje mogu da obole domaće i divlje svinje, ali ne i ljudi.

Izvor:http://rtk.co.rs/svinjsko-meso-u-srbiji-bezbedno-za-upotrebu/

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31