Чланци поређани по датуму: sreda, 07 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Biljna proizvodnja

Da organska poljoprivredna proizvodnja dobija sve veću podršku Grada Novog Sada potvrđuje i podatak da je za subvencije u toj prosperitetnoj oblasti agrara u ovogodišnjem gradskom budžetu obezbeđeno ukupno pet miliona dinara, što je znatno više nego prethodnih godina.

Ta finansijska podrška biće raspoređena proizvođačima koji imaju zemljište i registrovano gazdinstvo na teritoriji grada, nakon konkursa na koji zainteresovani mogu da podnesu prijave, sa odgovarajućom dokumentacijom, do 15. avgusta.

Pravo da učestvuju u tom gradskom programu razvoja poljoprivredne proizvodnje imaju individualni proizvođači i organizacije u oblasti agrara, koji su zainteresovani da započnu organsku proizvodnju, kao i oni koji se time već bave od 2011. godine.

Kako je precizirano u nedavno objavljenom javnom pozivu na sajtu Grada, njima sleduju subvencije za nabavku odgovarajućeg semenskog i sadnog materijala, kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije u organskoj proizvodnji. Svi ti troškovi će proizvođačima biti plaćeni iz gradske kase u punom iznosu.

- Naše poljoprivredno gazdinstvo koristilo je ranije te subvencije. To je značajna pomoć, pogotovo za mlade proizvođače koji tek počinju da se bave ovom proizvodnjom - kaže za Novosti mladi poljoprivrednik Andrej Vozar iz Kisača, predstavnik treće generacije u familiji koja je pionir na ovim prostorima u organskoj proizvodnji povrća.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2595821/subvencije-za-organsku-proizvodnju-u-novom-sadu-prijave-do-15-avgusta-opredeljeno

Објављено у Organska proizvodnja
sreda, 07 avgust 2019 16:46

Srpska paprika se primila u Japanu!

Nostalgija za “pravom južnjačkom paprikom”, ali i želja da svoje učenike u Japanu upozna sa kulturom Srbije, inspirisali su Nišlijku Jelenu Mladenović da u školskoj bašti u Tonomiju zasadi “kurtovku”. Seme je dobila od iskusnog povrtara iz okoline Aleksinca sa kojim se konsultovala i oko sadnje, uzgoja i branja. Paprika je preživela i pakleno leto i poplave, a ajvar se dopao deci iako je bio blago ljut.

Jelena se iz Niša odselila u Japan pre dve godine, a 2018. je počela da predaje engleski jezik u školi koja je i za osnovce i niža srednja, a nalazi se u gradu Hofu, u mestu Tanomiju. U bašti oko zgrade uzgaja se voće i povrće o kojima se najviše brinu deca jer je to, objašnjava Jelena, dobra prilika da nauče kako sami da proizvode hranu.Iako kaže da voli japansku hranu, objašnjava da je bila frustrirana jer nije mogla uvek da spremi jela na koja je navikla, jer je vrlo teško, pa i nemoguće, pronaći namirnice. Kaže da se japansko voće i povrće dosta razlikuje od srpskog i da generalno koriste drugačije namirnice.Većina domaćinstava ima male "tost rerne" u kojima ne mogu da se spremaju jela. Ali meni lično je najviše nedostajala srpska paprika koja je barem na jugoistoku Srbije nešto kao "staple food" ili deo standardne ishrane i dosta se koristi. U Japanu uglavnom koriste "babure" ili japanske male paprike tanke kože koje beru dok su još zelene pa imaju pomalo gorak ukus - priča Jelena.

Pomislila je da bašta može da se iskoristi i za srpske proizvode i predložila da zasade nešto čega nema u Japanu i to uvrste u program školskog projekta "Global Communication". Tako je iz nostalgije došla na ideju da to bude baš srpska “kurtovku”. Njena ideja je divno prihvaćena, ističe, a kada je na početku prošle školske godine posetila Niš nabavila je i seme.Stupila sam u kontakt sa prijateljicom od čijih roditelja smo porodično kupovali paprike za spremanje ajvara svake godine kako bih nabavila seme. Po povratku u Japan, seme smo poslali na Institut agrikulture u grad Šimonoseki i nakon 2 dana ga dobili natrag sa sertifikatom da je sigurno za korišćenje - priseća se Mladenovićeva.

Živorad Rajković već godinama sadi ovo povrće u "paprikarskom kraju", Vukašinovcu kraj Aleksinca i kaže da je bio počastvovan što će njegovo seme stići do Japana. Posebno je bio ponosan što je ocenjeno kao izuzetno zdravo, a ima savet i kako da svako izabere ono najbolje iz svake paprike.

Mi kad ostavljamo seme peremo ga i svo koje je teško ono padne na dno, ono koje je lako je neupotrebljivo i bude na površini vode - kaže Rajković.Nakon što su zasadili papriku, počeli su da je navodnjavaju, a Jelena ističe da su sve te faze prošli u konsultaciji sa čika Žikom koji im je dosta pomogao savetima za odgoj.Posebno je bilo zanimljivo odgajati papriku za ajvar u specifičnim klimatskim uslovima. Ipak, “kurtovka” je uspela, a sve zahvaljujući kvalitetnom semenu.

Klima u Japanu se dosta razlikuje od one u Srbiji, posebno po pitanju visokog procenta vlage i letnje kišne sezone koja kod nas ne postoji. Ali seme koje smo dobili je zaista bilo visokog kvaliteta da su biljke uz veliki trud svih u školi uspele da prežive pakleno leto pa i poplave koje su zadesile Japan 2018. - ističe Jelena.

Jelena kaže da nije imala iskustva sa gajenjem paprike, ali su joj upomoć priskočili i lokalni farmeri koji su seme zasadili u svojim povrtnjacima.Paprike iz školske bašte i one koje su dobili na poklon od farmera iskoristili su za čas pravljenja ajvara. Nišlijka je ovaj srpski specijalitet iskoristila da Japance upozna sa srpskom kulturom.

Kad je došlo do degustacije, sačekalo nas je iznenadjenje jer je ajvar iako vrlo ukusan ispao malo ljut. Kasnije sam saznala da velika vrućina može da promeni sastav paprike i da plod dobije ljut ukus. S obzirom na vreli talas koji je dugo trajao tog leta ova omaška je imala smisla. Ipak, deca nisu odbijala drugo pa ni treće parče krekera sa namazom od ajvara kako smo odlučili da poslužimo ovo jelo. Ajvar je inače među njima dobio i nadimak “džem od paprike” iako se pre kuvanja nikome nije dopao izgled sadržaja teglice koju smo kupili u gradskoj suvenirnici - priča Jelena.Živodrad koji je pomagao u odgajanju paprike hiljadama kilometara daleko, dobio je i poklon od mališana koji su učestvovali u ovom procesu.

Svako dete je uzelo po jednu papriku tu crvenu "kurtovku" svežu i nacrtalo je svako kako vidi tu papriku. Na poleđini su napisali “Thank you Živorad” i potpisali se. Njih je 9 u odeljenju, svako od njih posebno je to nacrtao, uz potpis i na japanskom. Onda su se zajedno slikali sa paprikom i čestitkom, ćerka mi je to uramila i donela, ganut sam bio time - priča Rajković.

Nišlijka kaže da joj je tokom ovog procesa bila jako zabavna reakcija farmera, koji su hteli da im poklone sav rod "kurtovke", jer nisu znali šta sa njom da rade.Crvena paprika se u japanskoj kuhinji ne koristi i nema jela koja se od nje prave. U projekat su ušli iz radoznalosti i izazova da probaju da odgoje sortu povrća sa kojom ranije nisu imali iskustva - dodaje Jelena.

Iako je projekat u školi završen, nastavlja se u Tanomiju, gde je jedan od lokalnih farmera ove godine zasadio veću baštu pod staklenikom. Plan je da uz pomoć Opštine grada Hofu organizuju i godišnji festival ajvara u ovom mestu.Ovo mesto je inače vrlo malo i poznato je po plaži kraj Seto mora i radionicama u kojima se uči "aizome", tradicionalna veština bojenja materijala plavom indigo bojom prirodno dobijenom od indigo biljke. Stanovnici ovog mesta se uvek trude da nađu nove načine da privuku posetioce a ideja koju imamo je jedan od njih - ističe Mladenovićeva.

Reči hvale ima i za japanske farmere koji su vrlo kreativni i trude se da dobiju najbolji mogući kvalitet i ne plaše se da eksperimentišu. Tako ona na pijaci često nalazi njihove proizvode koji ne postoje nigde do u Japanu, jer im je originalnost jako važno, kao i prezentacija proizvoda, kojom ukazuju dosta poštovanja i proizvodu i kupcu.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nislijka-otkrila-Japancima-ajvar-paprika-kurtovka-uspela-i-na-Dalekom-istoku.sr.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

U Ivanjici je održan sastanak predstavnika Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i Komisijom za zaštitu konkurencije. Povod je sumnja da postoji dogovor pojedinih otkupljivača o visini otkupne cene ovog voća što u znatnoj meri ugrožava konkurenciju.Zbog toga je po rečima predsednika Asocijacije, Dobrivoja Radovića, neophodno da Komisija za zaštitu konkurencije u narednim danima obiđe otkupna mesta i utvrdi da li se radi po zakonu.

Trenutna otkupna cena kupina je od 30 do 50 dinara dok se za kilogram malina plaća između 140 i 160 dinara. Zoran Stojanović predstavnik poljoprivrednih proizvođača i voćara iz Ražnja, kaže da već tri godine posluju sa gubitkom i da su izvozne cene duplo više od onoga što se nudi voćarima Srbije. Članovi Komisije za zaštitu konkurencije, po rečima Dobrivoja Radovića, narednih dana obilaziće otkupna mesta i utvrditi realno stanje. To će, nada se Radović, uticati da se izjadnači otkupna cena malina na teritoriji Srbije i ponudi realna otkupna cena kupina.

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/07/komisija-za-zastitu-konkurencije-obilazi-otkupljivace-u-ivanjici-i-okolini-video/

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Dosad su ubijene životinje u Velikoj Krsni i selu Rabrovac, a rezultati analiza očekuju se do kraja nedelje. Tačnije, kad budu stigli rezultati analiza tkiva prošlog četvrtka ubijenih životinja, a koja su poslata u inostranu laboratoriju, saznaje Kurir u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Da je vrag odneo šalu, govori podatak da su veterinari već eutanazirali svinje u tom području za koje se posumnjalo da su obolele od te smrtonosne, vrlo zarazne bolesti domaćih i divljih svinja, za koju nema leka niti vakcine, a ostavlja nesagledivu ekonomsku štetu u svakoj državi gde se pojavi. Srećom, nije opasna po ljude.Mada domaćinima čije su svinje preventivno pobijene, kako kažu za Kurir, ništa nije jasno i očajni su jer su ostali bez životinja, ipak priznaju da su im veterinarski inspektori rekli da će im država nadoknaditi štetu, što piše u dokumentaciji koju su dobili.


Jedan od meštana Velike Krsne, koji je želeo da ostane anoniman, prepričava za Kurir da mu je veterinarski tehničar prošlog četvrtka "ubio tri svinje, jednog vepra i 15 prasića".

- Rekli su mi da postoji sumnja da su životinje zaražene afričkom kugom svinja i da moraju da se ubiju jer je to jedini način da se bolest spreči. A sve je počelo kad je jedan seljak iz Rabrovca, sela 25 kilometara udaljenog od nas, prijavio da su mu svinje bolesne, te su veterinari otišli tamo i ubili ih. Potom su došli i kod nas u Veliku Krsnu jer je komšija prijavio da su mu svinje bolesne, pa su pobili i njih. Morali su, kako kažu, to da učine i kod mene, iako nijedna moja životinja nije bila bolesna - prepričava sagovornik Kurira i dodaje da u dokumentaciji piše da mu je pričinjena šteta 250.000 dinara.

U resornom ministarstvu dodaju da u ovom času zvanično afričke kuge svinja nema. Ali, bez obzira na to, kako kažu, već dve godine otkako se pojavila prva pretnja po naš svinjski fond iz Rumunije, neprekidno je u pripravnosti Nacionalni krizni centar i tim za praćenje kretanja i sprečavanje pojave afričke svinjske kuge u Srbiji.Istovremeno, u Službenom glasniku još je u februaru objavljena naredba, koju je potpisao resorni ministar Branislav Nedimović, o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave i širenja te bolesti, za njeno otkrivanje, suzbijanje i iskorenjivanje, koje moraju da se pridržavaju svi u zemlji. Jer, kako veterinari kažu, kad je afrička svinjska kuga u pitanju, preventiva je najbitnija, da se ne bi desila ista situacija kao trenutno u Bugarskoj i Rumuniji, gde je proglašena epidemija svinjske kuge, a eutanazirano je stotine hiljada svinja.

Prema informacijama nadležnih, Srbija već dve godine ne uvozi svinjetinu iz Mađarske, Rumunije i Bugarske kako bi izbegla zarazu svinjskom kugom, a graničari strogo kontrolišu unos hrane iz Bugarske, gde je proteklih dana ubijeno 130.000 svinja, kao i iz Rumunije, u kojoj je eutanazirano 50.000 grla. Situaciju dodatno otežava to što bolest prenose ptice i divlje svinje. Prema poslednjim statistikama, u Srbiji svinjski stočni fond broji četiri miliona svinja.U poslednjih nekoliko godina afrička kuga svinja proširila se gotovo u celoj istočnoj Evropi - od Rusije, Mađarske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Češke, do Slovačke, u kojoj je juče ubijeno 68 svinja. Situaciju je komentarisao bugarski premijer Bojko Borisov.
- Uveren sam da su rumunski turisti odgovorni za kugu. Oni jedu na putu, bacaju smeće, ptice i divlje svinje to raznose, a mi to raščišćavamo. Auto-putem Trakija dnevno prođe 57.000 kola, a 700 vozila je izašlo iz Bugarske u petak uveče. Mi tu ništa ne možemo da uradimo, jer ljudi sve više putuju - kaže bugarski premijer.

UPOZORENJE ZA ODGAJIVAČE

Kako se navodi u uputstvu za sve odgajivače svinja, farmere, lovce i ostale građane, a koje je napravljeno pre dve godine, kad se prvi put nad Srbijom nadvila opasnost od te bolesti, sumnju na afričku kugu svinja trebalo bi da izazove svako iznenadno uginuće, gubitak apetita, potištenost, temperatura, krvarenje po koži, krvav proliv, otežano disanje, nesiguran hod, kašljanje i povraćanje. To bi odmah moralo da se prijavi veterinaru. Bolest se širi kontaktom zaražene svinje sa zdravima. Smrtnost je apsolutna. Leka nema, a ni vakcine. Takođe, svinje mogu da se zaraze kontaminiranom hranom i vodom, inficiranim krpeljima, glodarima i drugim insektima. Najveću pažnju trebalo bi obratiti na higijenu ljudi koji se bave životinjama, kako se virus ne bi uneo preko obuće ili drugih predmeta.

PREVENCIJA BOLESTI
KAKO OBJAŠNJAVAJU VETERINARI, NAJBOLJE JE:
- ne hraniti svinje pomijama
- izbegavati izvođenje svinja van obora
- sprečiti direktan kontakt s divljim svinjama
- lovci koji imaju svoje svinje da po dolasku iz lovišta dezinfikuju obuću i odeću
- postavljanje takozvanih dezobarijera

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3298661/opasna-kuga-svinja-u-srbiji-u-komsiluku-besni-epidemija-zarazne-bolesti

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31