Чланци поређани по датуму: nedelja, 04 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Ambalaža od pesticida gomila se u Srbiji, dok je sve manje kapaciteta za tretman tog opasnog otpada u Austriji i Švajcarskoj, zemljama u koje ga Srbija izvozi, rečeno je u Privrednoj komori Srbije Pored toga, tretman opasnog otpada koji se iz Srbije izvozi do najbližeg postojenja u Beču poskupeo je 100 odsto za godinu dana i očekuje se dodatno poskupljenje do kraja godine, a veliki problem je što će, navode u PKS, izvoz biti zabranjen, ali se još ne zna konkretno kada će se to desiti.

U PKS kažu da su u stalnom kontaktu s resornim ministarstvom i Agencijom za zaštitu životne sredine u cilju pronalaženja adekvatnog, kako kratkoročnog, tako i dugoročnog rešenja za opasan otpad.

Vodimo veliki dijalog i sa industrijom da nađemo kratkoročno rešenje, prvo da rešimo ovaj otpad koji se nagomilao u industriji, rekao je za Tanjug sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku indsutriju i indrustriju nemetala Dragan Stevanović.

Naglasio je da je dugoročno rešenje tog problema izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada u Srbiji.

Stevanović kaže da postoje privatni investiori koji žele da prave postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, što je, dodaje, važno rešenje, jer će u budućnosti biti zabranjen izvoz opasnog otpada.

Svaka država će morati da obavlja tretman svog opasnog otpada, rekao je Stevanović i dodao da se o zabrani izvoza opasnog otpada uveliko priča, ali da se još ne zna kada će se to dogoditi, da su bile najave da će stupiti na snagu 2019. godine, a da je sada taj rok pomeren na 2020. godinu.

Za pesticide je rekao da u samoj plastičnoj ambalaži ostavljaju tragove, mikroelemente, i da se taj plastični otpad zato smatra opasnim.

Trenutno je situacija takva da ovlašćeni operateri, i pored potpisanih ugovora s proizvođačima, nisu u mogućnosti da preuzmu opasnu ambalažu. Tako dolazimo u situaciju da proizvođači sredstava za zaštitu bilja, prozivođači boja i lakova sa svojom opasnom ambalažom imaju veliki problema jer nemaju gde da je skladište. Oni su popunili svoje skladišne kapacitete i nastao je problem, pat pozicija, kaže Stevanović.

Naveo je i da je sama Evropa zatrpana opasnim otpadom, a da operateri u Srbiji koji su ovlašćeni za skladištenje, transport i preuzimanje opasnog otpada, odnosno opasne ambalže, nemaju više gde da ga isporučuju.

Mi dobijamo samo mrvicu za izvoz tog otpada. Jedino rešenje je pravljenje postrojenja za tertman opasnog otpada u Srbiji, to je dugoročno rešenje, a kratkotrajno je da probamo da rešimo problem izvozom, rekao je Stevanović.

Naveo je da u Austriji i Švajcarskoj, međutim, nema dovoljno kapaciteta, tako da se slobodni kapaciteti za opasni otpad iz Srbije dobijaju tek kada te države obave tretman svog opasnog otpada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/pat-pozicija-kako-se-resiti-opasnog-otpada-03-08-2019

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

Објављено у Pčelarstvo

Centar za veštačko osemenjavanje Toplek iz Topole i Semex iz Čantavira, zvanični predstavnik kanadske kompanije Semex Alliance, potpisali su ugovor o saradnji i distribuciji semena svetskih bikova holštajn-frizijske rase. Očekuje se da će ovo značajno doprineti unapređenju genetskog potencijala u srpskom govedarstvu.

- Naši stočari imaće priliku da krave osemenjavaju semenima najboljih svetskih holštajn bikova, kao njihove kolege u Kanadi, Sjedinjenim Državama i drugim zemljama, i to kako konvencionalnim semenima tako i seksiranim, ako žele da budu sigurni da će dobiti žensko tele. Semena vrhunskih bikova kao što su Apprentice, Casanova, Galahad, Society i mnogi drugi sa nadmoćnim odgajivačkim osobinama već su raspoloživi našim stočarima preko Toplekove distributivne mreže - rekao je direktor Centra za veštačko osemenjavanje u Topoli dr Igor Prka.

Dodao je da je to i izvozna šansa da Srbija prodre i na neka druga tržišta gde ima određene povlastice.

Holštajn-frizijska rasa danas je najmlečnija rasa, koja je zahvaljujući veoma dobroj aklimatizacionoj sposobnosti, zastupljena u svim zemljama sveta koje se bave intenzivnom proizvodnjom mleka. U Srbiji se gaji oko 100.000 krava i junica holštajn-frizijske rase. Najveći broj gaji se u Vojvodini, a manji deo u centralnoj Srbiji.

Kanadska kompanija je svetski lider i u inovacijama u oblasti genetike. Tako su novina i svojevrsna revolucija u ovoj oblasti Immunity+ bikovi. Oni na potomstvo provereno i dokazano sa visokom nasledljivošću prenose stvaranje jakog imunog sistema, koji je u stanju da se izbori na širokim spektrom potencijalnih imunih izazova, i virusnih i bakterijskih, i na taj način eliminišu pojavu svih značajnijih bolesti koji mogu negativno ekonomski uticati na farmu.

Immunity + bikovi prenose svom potomstvu osobine boljeg odgovora kod komercijalne vakcinacije, a kćerke ovih bikova proizvode visoko kvalitetan kolostrum u poređenju sa ženskim potomcima drugih bikova.

Centar za veštačko osemenjavanje Toplek ekskluzivni je zastupnik i češke kompanije Jihočeský chovatel a.s. České Budějovice, koja je specijalizovana pre svega za simentalsku rasu.

Na raspolaganju su, osim pomenutih, i semena bikova crnog i crvenog holštajna, monbelijara, aberdin angusa, belgijskog plavog, blond akvitena, limuzina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592636/stocarima-iz-srbije-uskoro-ce-biti-na-raspolaganju-seme-svetskih-bikova-holstajn

Објављено у Govedarstvo
nedelja, 04 avgust 2019 17:24

Slabiji rod pšenice, a ovo su razlozi!

Rod pšenice nije podbacio za petinu kako su tvrdili pojedini analitičari već šest odsto, kaže država posle analize Instituta za primenu nauke u poljoprivredi.Ipak, proizvođači najavljuju da će sejati manje površine, a stručnjaci savetuju da im se pomogne subvencijama.

Marko Gladović je poljoprivrednik iz Šapca. Požnjeo je 15 hektara pod pšenicom na kojoj je, kaže, primenio sve mere za zaštitu bilja. Prinos je 5, 7 tona po hektaru i to je jedino čime je zadovoljan.

"Cena je tu da pokrije troškove, ali mi ne radimo samo da bi pokrili troškove, valjda treba nešto i da zaradimo. Za narednu godinu ću smanjiti te površine zbog cene i zbog velikih ulaganja koje zahteva pšenica", rekao je Marko Gladović, poljorivrednik iz Šapca.

Slično razmišlja sve više poljoprivrednika.

U šabačkom kraju pre nekoliko godina suncokret se sejao na 500 hektara, sada na deset puta više i to na uštrb pšenice.

"Sigurno da će biti turbolencija što se tiče setvene strukture za narednu godinu, dakle imamo povratnu informaciju od poljoprivrednih proizvođača da će zasigurno smanjiti, malo je i tržište učinilo svoje, malo klimatski uslovi", istakao je Darko Simić iz PSS Šabac.

Suša, kiša i otkupna cena od oko 18 dinara po kilogramu, nije sve što šteti pšenici.

"Razlog pre svega što je optimalna setva obavljena na svega 40 odsto prošle jeseni, što je svega 60 odsto pšenice zasejano deklarisanim sortnim semenom i naravno što je ukupna agrotehnika bila na veoma skromnom nivou, od oranja preko đubrenja, pa kasnije i prehranjivanja", objašnjava Milan Prostran, agroekonomski analitičar.

Država tvrdi, rod nije podbacio koliko se priča, a manji je pre svega zato što je, zbog plodoreda koji održava plodnost zemljišta, prošle godine zasejano 50 do 60 hiljada hektara pšenice manje.

"Mi u ovom trenutku imamo negde pet do šest odsto manje prinosa po hektaru nego što smo imali prethodne godine koja je bila rekordna. Kada posmatrate to na nivou deset zadnjih godina, ovo je na nivou top tri-četiri rezultata. Ja znam da ovo sad malo zvuči na osnovu nekih podataka naučno-fantastično, ali prođite malo terenom, poslušajte malo bolje i bićete uvereni u to", naglašava Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Stručnjaci, ipak, upozoravaju da država ne sme da dozvoli da se odustaje od pšenice i predlažu subvencionisanje proizvođača po prinosu.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=04&nav_id=1573710

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Slavka Jovanović, načelnica Uprave za poljoprivredu opštine Paraćin upozorila je poljoprivrednike da nakon žetve nikako ne pale žetvene ostatke ili bilo šta drugo na svojim imanjima.

Naime, oni mogu biti kažnjeni s deset hiljada dinara novčano, kao i od strane Ministarstva poljoprivrede. Kazna za pravna lica od 300 hiljada do milion dinara.

"Biće isključeni na tri godine iz aktivnog statusa, što znači da će tri godine gubiti subvencije koje im pripadaju po osnovu poljoprivrednog zemljišta, biljne proizvodnje, đubriva, goriva i neće moći da nabavljaju opremu i mašine subvencionisane od strane Ministarstva poljoprivrede. Zato apelujemo i molimo naše poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke na imanjima. Osim toga uništavaju mikrofloru svojih parcela gde i umanjuju vrednost zemljišta“, kaže Jovanovićeva.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3297351/kazne-za-paljenje-strnjike-i-do-milion-dinara-apel-poljoprivrednicima-da-ne-pale-nista-na-svojim-njivama

Објављено у Biljna proizvodnja
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31