Чланци поређани по датуму: ponedeljak, 26 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
ponedeljak, 26 avgust 2019 16:35

Dolina Gruže - dolina kornišona!

Kada pitate poljoprivrednika šta mu je najvažnije, skoro svaki će vam odgovoriti da ima siguran plasman svojih proizvoda. Svakako, njihove želje su jedno a slobodno tržište i realnost drugo. Ipak, mi smo u Kniću pronašli poljoprivredne proizvođače koji sve češće ulaze u proizvodnju kornišona. Jedan od tih je Marko Marković iz Ljubića, koji je prošle godine započeo proizvodnju kornišona na šest ari i misli da mu je od tog posla ostalo čisto oko dve hiljade evra:

„Od firme sa kojom smo sklopili ugovor (Global Sistem Kooperativa) dobili smo uputstvo kako da proizvodimo krastavac kornišon i da bismo ušli u
posao bilo je potrebno da investiramo oko šezdeset dve hiljade dinara. Od njih smo  dobili kompletnu podršku, stalno smo u kontaktu sa agronomima i moje iskustvo za ove dve sezone je pozitivno“.
Marko je sa šest ari ubrao šest tona krastavčića, od čega čak 70% je bila prva klasa. On za Agrobiznis magazin objašnjava da kornišon prve klase treba da bude dužine 3 do 6 cm, a debljine do 2 cm. Ako je dužina 6 do 9 cm, a debljina između 2 i 3 cm onda ide u drugu klasu, a dužina 9 do 12 cm sa debljinom do 4 cm u treću klasu. On smatra da za uspešnu proizvodnju kornišona treba krenuti na vreme đubrenjem u jesen i to stajskim i ovčijim đubrivom, zatim na proleće ide priprema zemljišta i sadnja koja se radi oko sredine maja. Nakon četiri do pet nedelja stiže rod i vreme je za berbu. Tada u domaćinstvu Markovića ima najviše posla jer treba brati svaki dan, do mrazeva. Otkup traje oko dva i po do tri meseca i oni svakodnevno kornišone isporučuju otkupljivaču, a
jednom nedeljno stiže isplata kada imaju i pregled stanja kvaliteta robe koju su isporučili. Dobra organizacija ovog posla i savremena tehnologija omogućavaju im da na dnevnom nivou prate kvalitet svojih isporuka, a izveštaj dobijaju sme poruka ma.

„Za uspešnu proizvodnju potrebene su značajne količine vode i da se prate uputstva agronoma. Uprkos činjenici da smo ove i prošle godine imali probleme
sa poplavama i gradom uspeli smo da ostvarimo proizvodnju jedne tone po aru što retko koja proizvodnja može da da“ kaže Marković za Agrobiznis.
Zanimljivo je iskustvo koje nam Marko prenosi iz ratarske proizvodnje. Naime, on na svoja tri hektara seje soju i kukuruz, a na osamdeset ari te površine odlučio se da isproba zajedničku setvu ovsa, ječma i tritikala. Rezultat je šezdest pet džakova od po pedeset kilograma mešavine semena ovih kultura, odnosno tri hiljade i dvesta pedest kilograma. On će ovaj miks žitarica iskoristiti za ishranu domaćih životinja koje mahom gaji za sopstvene potrebe.
Međutim, ovo je i model koji pokazuje da se i na malim površinama moše lepo organizovati posao i zaraditi. Ratarske useve će uglavnom pojesti njegove životinje od kojih će imati mleko i meso i prerađevine, stajnjak će iskoristiti za proizvodnju kornišona a od ove godine i jagode. Za početak sa
istom kompanijom ugovoriće proizvodnju sorte Zenga Zengana na deset ari. Na naše pitanje da li bi se ova proizvodnja kornišona isplatila na većoj površini za šta je potrebno angažovati radnu snagu van porodice što utiče na troškove on nam na to kaže da se i takva opcija isplati i da proračun kaže da
ostane trideset dinara po kilogramu proizvedenog krastavca.
Bili smo i u Balosavi kod Milorada Rankovića koji je proizvodnju kornišona započeo ove godine na pet ari, odnosno na 350 metara dužnih. Imajući u vidu da mu je ovo prva godina kaže da je zadovoljan jer je ovo dodatni posao koji će mu obezbediti zaradu i uposliti porodicu.

„Razmišljam da krenem sa ugovorenom proizvodnjom jagode na deset ari. Pored kornišona imam i proizvodnju paprike i bavim se ratarstvom i stočarstvom. Ukupno obrađujemo oko 8 hektara zemlje. Smatram da bi deset ari za početak bilo dovoljno da moja porodica i ja možemo da ih održavamo. Ovo bi svakako bio značajan prihod jer kako za kornišone tako i za jagode imamo ugovoreni otkup“ - kaže Milorad. On je do sada prodao tri tone kornišona i kaže da
je kvalitet za sada prva i druga klasa, pola pola. U selu Balosava gde on živi radi još tri domaćina su takođe sklopila ugovor za proizvodnju kornišona.
Da se nemcima kornišoni iz Gruže dopadaju potvrda je i stalno povećavanje površina u Kniću i okolini. Međutim, šumadinci očigledno uspešno osvajaju tehnologiju proizvodnje i sve više u proizvodnju planiraju kornišone.
Predsednik Skupštine Opštine, Miloš Sretenović posetio je ova dva mlada domaćina i sa njima razgovarao o iskustvima u proizvodnji i obećao podršku lokalne
samouprave kako bi se u Kniću još više razvila i zajedno sa voćarstvom postala okosnica razvoja poljoprivrede Knića.
„Nismo zaboravili ni na stočare tako da ćemo zajedno i sa merama resornog ministarstva usklađivati našu podršku. Važno nam je da sve potencijale naše opštine stavimo u funkciju daljeg razvoja i da imamo što više ovakvih uspešnih projekata kao što je proizvodnja kornišona“ kaže Sretenović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
ponedeljak, 26 avgust 2019 16:19

Može li srpska jabuka do rumunskih kupaca?

Kompanije članice asocijacije Serbia Does Apples od 28. do 30. avgusta imaće priliku da se u Bukureštu sastanu sa najvećim rumunskim maloprodajnim lancima i uvoznicima voća.

U okviru trejd misije, pored predstavljanja asocijacije i njenih članova, održaće se i B2B sastanci sa potencijalnim rumunskim kupcima.

Deo posete Rumuniji podrazumeva i obilazak logističko – distributivnih centara maloprodajnih lanaca Mega Image, Profi i Romfruit, kao i distributivnog centra jednog od najvećih uvoznika Deco Frucht, gde će srpska delegacija imati priliku da na licu mesta vidi način prijema jabuka i ostalog voća, kao i traženi kvalitet i pakovanja.

Asocijacija Serbia Does Apples organizuje ovu trejd misiju, u skladu sa rezultatima makreting analize rumunskog tržišta voća koja je urađena zahvaljujući podršci USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu sa ciljem uspostavljanja saradnje sa novim, potencijalnim tržištima.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2611434/maloprodaja-i-uvoz-voca-sastanak-kompanija-iz-srbije-sa-potencijalnim-rumunskim-kupcima

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Gradsko veće na sednici održanoj 22. avgusta dalo je saglasnost na Program unapređenja proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu na teritoriji grada Kragujevca Privrednog društva „Centar za poljoprivredu i ruralni razvoj“. Govedarstvo i ovčarstvo smatraju se jednom od najvažnijih grana stočarske, pa i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Duga tradicija i povoljni klimatski uslovi predstavljaju veliki potencijal za proizvodnju junećeg mesa na ovom području. Međutim, stanje govedarstva nije zadovoljavajuće. Uzrok je mali broj grla po poljoprivrednom gazdinstvu, prvenstveno za sopstvene potrebe, uz zastarele sisteme proizvodnje sa nezadovoljavajućim rasnim sastavom. Slična je situacija i u oblasti ovčarstva. Prema podacima Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj preko 60 posto gazdinstava se bavi govedarstvom, dok je ovčarstvo zastupljeno do 30 procenata.

Cilj programa, koji je danas dobio saglasnost Gradskog veća, je povećanje konkurentnosti na tržištu mleka, mesa i kvalitetnog priplodnog materijala, ali i osnaživanje porodica na selu.

Programom razvoja predviđeno je da grad Kragujevac ustupi Centru najkvalitetnija grla iz fonda robnih rezervi koja su poverena na čuvanje poljoprivrednim proizvođačima. Deo prihoda dobijen prodajom nezadovoljavajućih grla biće upotrebljen za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za formiranje reprodukcionog centra i obnovu stočnog fonda.

Realizacijom programa poboljšanja rasnog sastava, uz adekvatnu edukaciju poljoprivrednih proizvođača očekuje se zadržavanje mladih na selu i oživljavanje sela, povećanje kvaliteta stočnog fonda i broja poljoprivrednih gazdinstava, povećanje konkurencije, ali i cene proizvoda.

Izvor:https://www.ikragujevac.com/vesti/60951-program-unapredenja-proizvodnje-u-govedarstvu-i-stocarstvu.html

Објављено у Stočarstvo

Bijeljina, avgust 2019 – Na edukativnoj radionici u srednjoj „Poljoprivrednoj školi“ koja je održana danas u Bijeljini Kompanija „Dunav osiguranje“ predstavila je poljoprivrednim proizvođačima, profesorima i učenicima značaj osiguranja u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji i brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike, pre svega za osiguravajuće pokriće useva, plodova i duvana, osiguranje životinja, ali i za osiguranje imovine.

Predavači izazvali pažnju i medija i učesnika radionice

– Procenat osiguranja useva i plodova i dalje je vrlo nizak, a mi želimo da organizovanjem ovakvih radionica povećamo taj procenat kako bi naši poljoprivredni proizvođači bili sigurni u svoje prihode, rekla je v. d. direktora Filijale „Dunav osiguranje“ u Bijeljini Marija Nikolić i dodala:

 

– „Dunav osiguranju“ kao lideru u osiguranju poljoprivrednih kultura na području Semberije, Posavine i dela Federacije BiH i u 2019. godini poverenje je ukazao veliki broj poljoprivrednih proizvođača, tako da je na ovom području osigurano oko 1.800 ha različitih kultura, među kojima prednjače duvan, pšenica i uljana repica. Na području Gradačca, koji je poznat kao voćarski kraj, osigurano je oko 20.000 sadnica šljive, kruške i jabuke – naglasila je Nikolić.

 

FOTO: Marija Nikolić, v.d. direktorka Filijale Dunav osiguranja u Bjeljini

 

– Klimatske promene koje uslovljavaju vremenske nepogode sve češća su pojava i nanose velike štete na poljoprivrednim kulturama. U prilog tome ide i činjenica da je „Dunav osiguranje“ u 2018. isplatilo više od 200.000 KM štete, a u poslednje tri godine isplaćeno je oko 390.000 KM – pojašnjava v. d. direktora Filijale „Dunava“ u Bijeljini i dodaje da je naveći deo osiguranih kultura oštećen gradom, što pored požara i groma spada u osnovne rizike, pored kojih naša kompanija pruža osiguravajuća pokrića i za dopunske rizike kao što su oluja, poplava i prolećni mraz.

 

FOTO: Osiguranje -  interesantna tema  za učesnike radionice

 

Navodeći da je godišnja premija za osiguranje jednog hektara duvana s prosečnim prinosom od 1.500 kg/ha i cenom od 3,3 KM/kg premija iznosi 369 KM, dok je za osiguranje 1 ha pšenice s prosečnim prinosom od 5.000 kg/ha i cenom od 0,35 KM/kg premija iznosi 40,95 KM, Nikolić je učesnike radionice podsetila da poljoprivredni proizvođač na početku plaća samo 10 % premije, dok FOTO: Razgovaralo se i o novim vrstama osiguranja

ostatak plaća najkasnije do 30. septembra, kada ističe rok za podnošenje zahteva za podsticaj koji Vlada RS isplaćuje u iznosu do 50 %, a najviše do 25.000 KM.

                         

FOTO: Branimir Andrić, poljoprivredni proizvođač

 

Iskustva s „Dunavom“ su odlična

                                        

Veliki poljoprivredni proizvođač žitarica Branimir Andrić, koji obrađuje oko 300 hektara, naglasio je da je za sve koji se ozbiljno bave ovim poslom i ulažu u agrotehniku osiguranje, iako nije obavezno – obaveza. Moja iskustva s Kompanijom „Dunav“ su odlična, kao i 99,9 odsto svih poljoprivrednika s ovog područja koji su zaključili osiguranje u „Dunavu“, kaže Andrić

On je podsetio da su u ovom kraju posedi dosta usitnjeni i da su njihovi vlasnici uglavnom stariji ljudi što utiče da osiguranih bude manje. 

 

Osigurana celokupna proizvodnja bundeve i prerada

Niko Sjerić, koji je s porodicom pre deset godina razvio proizvodnju bundeva na desetak hektara, ali i njihovu dalju preradu do proizvoda za široku potrošnju, ocenio je da je za ovakav tip proizvodnje osiguranje neophodno i dodao da od početka sarađuje s „Dunav osiguranjem“. Kako je naglasio, osiguranje ukupnog biznisa od proizvodnje, preko prerade, do mašina osnov je mirnog sna i sigurnog posla u oblasti koju on sa porodicom razvija.

 

Proizvodnja od bundeve do gotovih proizvoda

FOTO: Niko Sjerić, proizvođač i prerađivač bundeve iz okoline Bjeljine 

 

Domaćin radionice, direktor i profesor poljoprivredne škole Zoran Despotović istakao je da učenicima tokom školovanja, a naročito kroz predmet preduzetništvo nastavnici prenose značaj osiguranja kao jednog od važnijih faktora savremene poljoprivrede.

 

FOTO: Zoran Despotović, direktor Poljoprivredne škole u Bjeljini

 

– Mi kao škola imamo i 100 hektara koje obrađujemo. To smo, kao i ostala osiguranja učenika i profesora, dogovorili s „Dunav osiguranjem“, kompanijom s kojom dugo i uspešno sarađujemo – rekao je on.

 

Na radionici su se meštani podsetili i grada koji je udario prošle godine 3. septembra i naneo velike štetu duvanu, a kako se čulo, „Dunav osiguranje“ je one koji su bili osigurani obeštetilo već sredinom septembra.

FOTO: Kadar s radionice u Poljoprivrednoj školi u Bjeljini

Radionica u Bijeljini bila je osmi u nizu edukativnih skupova u organizaciji „Dunav osiguranja“ i Agropress-a, koji se tradicionalno održavaju na teritoriji Srbije, a odskora i u Republici Srpskoj,  gde „Dunav“ ima svoje filijale.

Објављено у Osiguranje
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31