Чланци поређани по датуму: nedelja, 25 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Marija Stojadinović je nedavno diplomirala na Visokoj poljoprivredno - prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju kod prof. dr. Dragana Orovića, na temu uticaj investicija na razvoj poljoprivredne proizvodnje na području opštine Blace. Pregledali smo njen rad i našli korisne informacije koje mogu biti primenjene i u drugim opštinama u Srbiji.
Blace je manja kopaonička opština koja se prostire na 306 kvadratnih kilometara i obuhvata 40 naselja. Smeštena je u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima
Kopaonika i jugozapadnim delovima Jastrebca, a Jankovom klisurom spojena je sa dolinom Rasine, odnosno Kruševačkim basenom. Blace spada u red nedovoljno razvijenih opština, 65 odsto teritorije odnosno 18.000 hektara je poljoprivredno zemljište, pa se većinski deo stanovništva bavi agrarom. Zbog umerene kontinentalne klime ovo područje je kao stvoreno za voćarstvo. Manji deo poljoprivrednika bavi se stočarstvom i ratarstvom kako propratnom granom neophodnom za uzgoj stoke.
Kako unaprediti voćarstvo?
Blace je poznato po uzgoju Oblačinske višnje, jabuka autohtonih sorti ( Budimka, Kožara, Šumatovka) ali većina zasada su stari po deset i više godina, pa se broj stabala intenzivno smanjuje. Poslednjih godina među voćarima u Blacu primetan je trend podizanja zasada jagodičastog voća, pre svega jagoda konzumnih sorti kao što su Alba, Roksana, Džoli, Arosa…
Stočarstvo u blačkom kraju ima dugu tradiciju, a najviše je zastupljeno mlečno govedarstvo, pa se u mnogim selima pokreću mini-farme sa deset do 50
muznih krava. Prosečna proizvodnja mleka po grlu je oko 4.500 litara po laktaciji, a najzastupljenija je rasa Austrijskog simentalca, koja je pre desetak godina obnovljena, uvozom kvalitetnih steonih junica iz Austrije. Osnovni nedostatak su nedovoljni prerađivački kapaciteti, u okviru mesno-prerađivačke industrije. Osnivanjem ovakvih pogona, stimulisao bi se razvoj i drugih grana stočarstva. Da bi se postigla konkurentna pozicija na tržištu neophodno je kontinuirano
raspolagati dovoljnom količinom proizvoda visokog kvaliteta. Kako su na teritoriji opštine Blace mahom zastupljena manja poljoprivredna gazdinstva od pet
do šest hektara, proizvođači se udružuju u zadruge kako bi lakše i bolje plasirali svoje proizvode na tržištu. Trenutno na području Blaca postoji 13 poljoprivrednih udruženja i zadruga, koja očekuju podršku opštine kroz fiskalne olakšice, stimulisanje rada zadruga, ali i omogućavanje edukacije.
Organska proizvodnja
Geografski položaj opštine Blace ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za razvoj organske proizvodnje. Trenutni broj organskih proizvođača je simboličan kao i površine na kojima se proizvodnja obavlja po metodama organske proizvodnje. Činjenica je da poslednjih godina ima sve više onih koji su zainteresovani za otkup organskih, pre svega voćarskih proizvoda, nude znatno više cene, pa mnogi voćari ozbiljno razmišljaju da se pređu na organski način proizvodnje. Raspoloživi prirodni resursi uz racionalno korišćenje uz stručnu podršku pokazuju da postoji mogućnost za dinamičan razvoj organske proizvodnje i izvoza organskih proizvoda uz adekvatnu podršku iz agrarnog budžeta. Blace ima velike mogućnosti da afirmiše proizvodnju svih vrsta organskog povrća, šljive, maline, višnje, kruške, jabuke, prerađevina od povrća i voća, mesa i prerađevina, sireva, meda, lekovitog i aromatičnog bilja i druge proizvode iz organske poljoprivrede i prerade. Potrebno je povećati ponudu raznovrsnog visokokvalitetnog asortimana iz oblasti prerade povrća i voća, grožđa, mleka i mesa, žita,lekovitog bilja… Da bi se to postiglo potrebno je formirati sektore za proizvodnju i preradu organske hrane i definisati podsticajne mere i sprovesti edukaciju za proizvodnju, preradu, pakovanje, etiketiranje, distribuciju, oglašavanje, kontrolu i sertifikovanje organske hrane do potrošača.
Ulaganje opštine u poljoprivredu
Opština Blace finansira razvoj poljoprivredne proizvodnje iz opštinskog budžeta, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, kao i preko pristupnih EU fondova za razvoj poljoprivrede. Pravo na podsticaj na finansiranje ostvaruju aktivna gazdinstva koja imaju registrovano u opštini oko 50 odsto obradivih površina
zemljišta. Od 2016. do 2018. izdvojena su značajna sredstva iz budžeta lokalne samouprave za potrebe finansiranja investicionih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Ono što je najvažnije primetan je rast izdvojenih sredstava, pa je prošle godine opština izdvojila do tada rekordnih 31.817.328 dinara iz budžeta
za agrar, a poljoprivrednici se nadaju da će se taj trend nastaviti. Da bi mogli da se uhvate u koštac sa konkurencijom poljoprivredni proizvođači iz Blaca moraju da sprovedu korenite promene koje obuhvataju nekoliko tačaka:
* Unapređenje konkurentnosti kroz povećanje investicija u opremu i mehanizaciju
* Unapređenje nivoa znanja u primeni novih tehnologija, uvođenje standarda i dobre poljoprivredne prakse u prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom
* Udruživanja sa komšijama zarad unapređenja proizvodnje na nivou sela zbog jeftinije nabavke materijala, mehanizacije i uspešnije prodaje proizvoda na nivou regije ili države

Pojedinačan pristup gde svaka opština na svoj način rešava probleme može u određenoj meri da donese kratkotrajnu korist na lokalnom nivou, ali parcijalnim
pristupom bez jasnog koordinisanog regionalnog nastupa neće se iskoristiti sve mogućnosti. Zato pored aktivnosti lokalne samouprave na izgradnji opštinskih
kapaciteta potrebna je i regionalna saradnja. Osnivanje Centra za razvoj je prvi korak koji bi trebao da doprinese, između ostalog, i razvoju poljoprivrede definišući i zajedno sa opštinama sprovodeći projekte za koje je racionalnije imati regionalni pristup. Ovo se pre svega odnosi na regionalne infrastrukturne objekte akumulacije, vodovodi, deponije) izradu strateških i planskih dokumenata vezanih za region, povezivanje stanovništva juga Srbije kroz različite aktivnosti, unapređenje informisanosti i komunikacije, kao i promocije kroz turističku ponudu i regionalne sajmove na kojima bi bili predstavljeni autentični proizvodi ovog područja. Tu je uloga opštine nezamenljiva jer upravo preko lokalnih organa vlasti može da se sprovodi državna agrarna politika, a prilagođena samom području. Opština bi trebalo da stvori uslove za investiranje u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, da edukuje domaćine za bolje korišćenje sredstava ministarstava i EU fondova i obezbedi direktnu podršku poljoprivrednicima u okviru svojih mogućnosti.
Brže i lakše do dozvola

Opština je nadležna za dodelu različitih dokumenta, a pristupom koji omogućava brzo, efikasno i jeftino dobijanje neophodnih dozvola može u velikoj meri da bude ključno za odluku o investiranju u proizvodni ili prerađivački kapacitet. Opština ima i mogućnosti da pomogne lokalnim poljoprivrednicima da brže i lakše registruju gazdinstava, pripreme strategije, projekte, tehničku dokumentacije koja će omogućiti značajno viši nivo investicija i samim tim razvoj poljoprivrede.
Kako je putna i ostala infrastruktura u ruralnim područjima mahom zapuštena, opštine su te koje treba da pomognu u izgradnji i obnovi putne mreže i ostalih
infrastrukturnih objekata. Nerealno je očekivati bilo kakav ekonomski napredak ili investicije kao ni ostanak ljudi na selu ukoliko ne postoje osnovni uslovi za život kao što su struja, voda, pristojna putna mreža, komunikacije ili rešen problem kanalizacije. Ulaganje u infrastrukturu je veliki izdatak za opštinu i zato je potrebno u što je većoj mogućoj meri naći način za kofinasiranje bilo da su u pitanju nadležna ministarstva ili inostrani donatori.
U poslednjih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični i jedinstveni što se potvrđuje zaštitom geografskog porekla. Zbog toga poljoprivrednici širom sveta pokušavaju da ostvare dodatne vrednosti iz svojih proizvoda bilo uvođenjem dodatnih standarda ili zaštitom geografskog porekla. Očigledno je da takva šansa postoji i za Blace koje može da ponudi proizvode sa oznakom geografskog porekla. Promocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradicijom i proizvodima može se ostvariti značajna korist kako ekonomska (više turista, veća potrošnja proizvoda)
tako i socijalna, odnosno proširenje znanja o regionu. Pored promocije regiona i promocije proizvoda koji nose specifični pečat kraja, u saradnji sa privatnim sektorom, ova aktivnost može dati značajan impuls razvoju poljoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske je zbog povećanog prisustva pesticida zabranila uvoz 20.080 kilograma svežih krastavaca kornišona poreklom iz Srbije.

Iz Inspektorata je saopšteno da je prilikom pregleda ove pošiljke izvršeno uzorkovanje za laboratorijsku analizu, radi ispitivanja ostataka pesticida.

– Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi koji je izdao Institut za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo pesticida iznad vrednosti propisanih pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u hrani, kao i hrani za životinje – naveli su iz Inspektorata.

Pošto je uvoznik zatražio superanalizu, ona je izvršena u akreditovanoj laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i ponovo potvrdila povećano prisustvo pesticida, pa je doneseno rešenje kojim je naloženo vraćanje sporne pošiljke pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2610255/u-republiku-srpsku-zabranjen-uvoz-vise-od-20-tona-krastavaca-iz-srbije

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo

Najveći problem za mlade poljoprivrednike je kupovina novog traktora, koji mora da se otplaćuje deset i više godina.

Ako je reč o kreditu, onda je neophodna hipoteka.

Prodavci ističu da se prodaja poljoprivredne mehanizacije povećava iz godine u godinu najmanje za 10 odsto. Ove godine je uticao na to i IPARD program. Gazdinstvima su najinteresantniji traktori snage veće od 110 kilovata i sa posebnom opremom."To su navigacija, neki sistemi da traktor što manje potroši goriva, a da što bolji učinak ima. Složićete se da takve traktore, nažalost, ne mogu da voze stariji ljudi, moraju da voze mladi", izjavio je Dejan Zorić iz novobečejske kompanije Agroteh.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Vladislav Krsmanović od pre tri godine posebno stimuliše mlade poljoprivrednike do 40 godina i žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva."Mi smo u prvoj godini opredelili 100 miliona, a 2019. 250 miliona dinara. I već imamo preko 450 novootvorenih poljoprivrednih gazdinstava mladih poljoprivrednih proizvođača", istakao je Krsmanović.

Na tribini o podršci mladim poljoprivrednicima održanoj u okviru Sedmog Poljofesta u Novom Bečeju posebno je naznačeno da iz pokrajinskog budžeta mladi do 40 godina mogu dobiti povraćaj novca i do 70 odsto od ulaganja u neku od investicija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sta-ceka-mlade-koji-ulaze-u-poljoprivredu-najveci-problem-kupovina-traktora/9q9qwf4

Објављено у Biljna proizvodnja

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, koje je obradila Privredna komora Vojvodine (PKV), u periodu januar–jun 2019. u ukupno realizovanoj spoljnotrgovinskoj razmeni Republike Srbije učešće vojvođanske privrede iznosi gotovo 31 odsto, odnosno 6,2 milijardi evra.

"Ukupna vrednost spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine veća je 8,5 odsto od ostvarene u istom periodu 2018. godine, pri čemu je izvoz povećan 8,3 odsto, a uvoz 8,7", kazao je predsednik PKV Boško Vučurević.

"Iz spoljnotrgovinske robne razmene AP Vojvodine zabeležen je deficit od 327,2 mililiona evra.

"Po njegovim rečima, ostvarena ukupna spoljnotrgovinska robna razmena AP Vojvodine s inostranstvom tokom prvog polugodišta 2019. veća je od 50 odsto prošlogodišnje razmene, pri čemu, ostvareni izvoz predstavlja 51,9 odsto prošlogodišnjeg, a uvoz 50,5 odsto.

Prerađivačka industrija i u prvih šest meseci tekuće godine predstavlja sektor sa dominantnim učešćem u izvozu AP Vojvodine. U poređenju s istim periodom prethodne godine, udeo prerađivačke industrije je opao sa 91 odsto na 87,8, dok je udeo sektora poljoprivrede, šumarstva i ribarstva povećan sa 7,7 odsto na 11. Značajno je i povećanje izvoza u okviru tog sektora – više od 53 odsto.

Na uvoznoj strani, sektor prerađivačke industrije je povećao svoje učešće u ukupnom vojvođanskom uvozu za gotovo četiri procentna poena i u prvih pola godine iznosi nešto više od 69 odsto. Rudarstvo, kao i prošle godine u posmatranom periodu, zauzima drugo mesto na listi uvoznih sektora, s tim što je njegovo učešće smanjeno s 23,9 odsto na 19,4.Tokom prvog polugodišta 2019. i dalje se ostvaruje najznačajnija robna razmena sa zemljama Evropske unije (65,8 odsto), dok je najmanji obim robne razmene realizovan sa zemljama Zapadnog Balkana (8,1 odsto). U odnosu na isti period lane, uočava se blago povećanje učešća EU u ukupnoj razmeni AP Vojvodine s inostranstvom, kao posledica povećanog učešće EU i na strani izvoza i na strani uvoza.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri AP Vojvodine za prvih šest meseci ove godine su Nemačka, s kojom je ostvarena najveća robna razmena od gotovo 817 miliona evra, dok je na drugom mestu Ruska Federacija s blizu 814 miliona, na trećem mestu je Italija, za kojom slede Rumunija, Mađarska, BiH, Austrija, Kina, Francuska, Slovenija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/preradjivacka-industrija-najbolji-vojvodjanski-izvoznik-najveca-razmena-sa-nemackom/jjz94hb

Објављено у Agroekonomija

Predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma rekao je da je Ministarstvo poljoprivrede najavilo pomoć pčelarima jer su pretrpeli velike gubitke. To je izjavio otvarajući 4. Međunarodni sajam pčelarstva.

- Želim da informišem pčelare da sam malopre razgovarao sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i rekao mu da su pčelari imali velike gubitke ove godine i da poslednje tri godine nisu imali neku zaradu i zbog uginuća pčela, i ministar je obećao da će pomoći pčelarima - kazao je Marković.On je zahvalio ministru i istakao da je pčelarski posao težak i da pčelari od marta do oktobra svakog drugog dana imaju posla oko košnica.

Marković je kazao i da će u sastavu delegacije koja će od 26. do 31. avgusta boraviti u Paraliji biti i veliki broj pčelara i poželeo pčelarima berićetnu sledeću godinu, te da sve lokalne samouprave na čelu sa državom treba da pomognu pčelare, kako bi mogli da prozivode med i da mogu od svog rada da žive, navodi se u saopštenju.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović je rekao da će za 15 do 20 dana u Rači biti građevinski završen pogon za prikupljanje i plasman meda i da će od naredne pčelarske sezone taj pogon početi sa plasmanom meda bez posrednika.

- Država Srbija godišnje ulaže u pčelarsku proizvodnju sedam miliona evra kroz razne vidove subvencija - rekao je Živadinović.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-novcana-pomoc-drzave/248493/vest

Објављено у Pčelarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31