Чланци поређани по датуму: petak, 23 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu
petak, 23 avgust 2019 17:11

Suša bere rod, a cene padaju?

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
petak, 23 avgust 2019 09:22

Zalihe hrane pčelinjih društava!

Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“, ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60% u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60% med uvlači u sebe vlagu, dok kada je manja gubi svoju vlagu.
Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen, tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda, kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda, što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.
Postoje i pčele stražari, koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda, one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta, odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu, govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama, nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva, i samim tim povećava efikasnost otrova.Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže, to su i količine potrebne za prezimljavanje veće.
Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda, dok na jugu 6 do
8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći, jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog takozvanog
pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.
Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane, jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje, a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane, to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust (na 1 litar
vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa, jer gušći rastvor kristalizuje, a ređi opterećuje creva pčele.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Pčelarstvo
petak, 23 avgust 2019 09:09

Počeli 17. Dani šljive u Blacu!

Nezvaničnom himnom manifestacije “Znaš li draga onu šljivu ranku”, koja već 17-tu godinu slavi šljivu, u Blacu je sinoć počeo programski deo četvorodnevne, najveće privredno – turističke manifestacije u ovom regionu Srbije, „Dani šljive“ – Blace 2019.

Prvog dana, posetioci kojih je bilo u velikom broju , uz orkestar Miše Mijatovića uživali su u pesmama Miroslava Ilića, Bobana Zdravkovića, Izvorinke Milošević, Nataše Đorđević, Nenada Milevskog, Dunje Vujadinović i naše blačanke Katarine Maksić – Kozić.Predsednik Opštine Blace Milan Ćurčić zahvalio se RTS-u i Karavanu 60 najlepših narodnih pesama koji je večeras ovde da isprati priču o našem brendu, našoj šljivi.

Među učesnicima bila je i naša blačanka Katarina Maksić Kozić. -Svim srcem se uvek rado odazivam svojim ljuudima. Čast mi je što me je opština Blace prepoznala kao svoju. Nadam se da će večeras RTS-ov karavan dati divan uvod manifestaciji koja traje do nedelje, ističe Katarina Maksić Kozić koja je trenutno poslovno posvećena školi pevanja koja se zove Vojska, jer kako nam reče, stvara se vojska novih pevača…-Slatko vam je Blace, divan narod, radujem se što smo došli , istakla je Izvorinka Milošević.

Voditelj Srđan Manojlović – Cojle istakao je da je Karavan najlepših pesama prvi put u Blacu .

Ali Blace nas je već uzelo pod svoje. Ovo je 8 grad koji je Karavan posetio a Blace je već u samom vrhu, istakao je Cojle.

Miroslav Ilić koji je često u Blacu istakao je da obožava sve što u Topličkom kraju uspeva…višnju…šljivu…

-Fenomenalno je, drago mi je da smo u Blacu, atmosfera, publika…sve je divno, istakla je Nataša Đorđević.

-Potrebno je što više ovakvih okupljanja kao u našem i mom Blacu, ističe Nenad Milevski koji je naš komšija iz obližnjeg Kruševca.Organizatori manifestacije su TO Blace i Opština Blace a Dani šljive u Blacu traju do nedelje 25. avgusta.

Izvor:https://toplickevesti.com/pesmom-znas-li-draga-onu-sljivu-ranku-poceli-dani-sljive-u-blacu.html

Објављено у Agroekonomija

Stočari u Erdeviku za prihranu junadi na otvorenom polju uzgajaju stočni sirak. Koriste ga za proizvodnju stočne krme u vidu silaže.

Ovim poslom se bave i mladi poljoprivrednici braća Čikeš, kako bi imali hranu za 60 junadi, koliko ih je u tovu.

- Radimo sa naših parcela. Posao je težak i 24 sata smo u obavezi. Proizvodnja je skupa, počevši od repromaterijala - kaže Vladimir Čikeš.

Ipak, nadaju se da će tržište odreagovati višom cenom.

Stočni sirak je jednogodišnja biljka, koja nema rizom, i u našim uslovima nema mogućnosti prezimljenja. Na lošim zemljištima može se staviti na prvo mesto u plodoredu, jer će, u odnosu prema drugim kulturama, na njima stočni sirak dati najbolje rezultate.

Može se sejati i nakon strnih žitarica, okopavina, zrnenih mahunarki, pa i nakon drugih manje povoljnih useva.

Nakon stočnog sirka nije dobro sejati ozime kulture, jer on u jesen kasno sazreva, ostavlja veću masu nadzemnih organa i korena, koje je teško kvalitetno zaorati. Zato je najbolje plodored isplanirati tako da posle stočnog sirka dođu jare kulture.

Obrada zemljišta izvodi se prema istim načelima i na isti način kao i za kukuruz. Stočni sirak ima sitnije seme i usporeni početni razvoj, pa zemljište za setvu treba fino prirediti da bi se setva mogla kvalitetno obaviti. Ova bijka dobro reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrivom, a potrebno je prksanje protiv širokolisnih korova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2608234/stocni-sirak-za-ishranu-junadi-sejati-pre-jarih-kultura

Објављено у Biljna proizvodnja

U Loznici, Krupnju, Ljuboviji i Malom Zvorniku berba kupina je u punom jeku. Pod ovim voćem je 1.050 hektara, a rod je, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, dobar. Prinosi se kreću od 15 do 20 tona po hektaru, a u pojedinim zasadima biće i veći.

Već nekoliko godina cena je veoma niska, a dešavalo se da bude i prekinut otkup. Početak sezone obećavao je kakvu-takvu zaradu jer se kupina otkupljivala po ceni od 50 do 70 dinara za kilogram u zavisnosti od sorte.

Međutim, kako to obično bude svake godine, vrlo brzo je pala na 30, a trenutno se otkupljuje po ceni od 40 do 50 dinara za kilogram. Veliki problem predstavlja i nedostatak radne snage, iako se dnevnica kreće od 2.000 do 2.500 dinara.

Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz lozničkog "Poljosaveta", kaže da je važno da voćari usklade površine pod kupinama sa raspoloživom radnom snagom.

- Potrebno je težiti i da se postigne što veći prinos, a to se postiže uvođenjem savremenih tehnologija koje podrazumevaju sistem kap po kap za navodnjavanje, mrežu za zasenjivanje u periodu kada su visoke temperature, mogućnost orošavanja i primenu svih drugih agrotehničkih mera u optimalnom vremenskom roku. Pre zasnivanja zasada neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i pravilno pripremiti parcelu uz obavezno meliorativno đubrenje (popravljanje kvaliteta zemaljišta). Za sadnju je veoma važno koristiti kvalitetan sadni materijal - kaže Krsmanovićeva.

Podseća i da posle berbe zasad treba očistiti od starih izdanaka i spaliti, a neophodno je obaviti i jesenju zaštitu biljaka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2609122/rod-kupina-dobar-ali-cena-niska-i-nema-beraca-resenje-veci-prinos

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo
petak, 23 avgust 2019 08:26

Nedimović: Zamena govedine za kukuruz!

Vlada Srbije donela je odluku o interventnom otkupu pšenice i goveđeg mesa. Za kilogram merkantilne pšenice proizvođači će moći da dobiju 1,8 kilograma semenske. Na inicijativu nekoliko udruženja proizvođača doneta je odluka i o interventnoj zameni govedine za kukuruz da bi se, kako je objasnio ministar poljoprivrede, odglavili svi procesi na tržištu koji su nastali zbog pomeranja trenutka izvoza, najviše prema Turskoj.

- Ali i ta je stvar sad krenula. Želimo u što kraćem vremenskom periodu da potpuno oslobodimo poljoprivredne proizvođače troškova koji su im nastali po osnovu ove vrste proizvodnje i mislim da ćemo već u sledećoj nedelji imati poziv i to kreće" - rekao je Branislav Nedimović.

Naveo je da se razmena radi po paritetu 2,2 evra po kilogramu žive vage govedine za kukuruz.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3634636/zamena-govedine-za-kukuruz-mera-za-rasterecenje-proizvodjaca.html

Објављено у Ratarstvo i povrtarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31