Чланци поређани по датуму: utorak, 20 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Govedarstvo

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Објављено у Pčelarstvo

Smederevska vinarija Jeremić i vinarija Jović iz Potrkanja kod Knjaževca dogovorile su izvoz u Brazil. Priča je počela tako što je bivši ambasador Srbije u toj zemlji poneo pre nekoliko godina bocu vina Kanon 2015 Jeremić kao poklon prijatelju u Sao Paolo.

Nekoliko meseci kasnije, taj prijatelj je bocu poklonio vlasniku jedne ugledne vinske firme, koji povremeno organizuje interni skup sastavljen od somelijera, enologa i vinskih kritičara, gde se degustiraju i ocenjuju raritetna vina iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije, Čilea.

Ovo vino našlo se na drugom mestu po kvalitetu u ovoj prestižnoj konkurenciji. Tako je privuklo pažnju uvoznika u otvorilo vrata srpskim vinima u Brazilu.

- Vina su kod njih u razvoju potrošnje, prisutni su svi svetski brendovi, a od sada će brazilska vinska karta biti pojačana smederevskim i knjaževačkim teroarom. I onda će samo vreme pokazati dalje pravce vinske saradnje - kaže Slavoljub Jeremić.

Osim Kanona, u Brazil će i Jovićeva Višnjica, za koju su u ovoj zemlji utvrdili da odlično ide uz čuveni njihov penušavac Pedrucci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605633/srpska-vina-i-na-trzistu-brazila-dogovoren-izvoz-kanona-i-visnjice

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Slanina, čvarci i mast kod nas se i dalje smatraju sirotinjskom hranom, a ne delikatesom, ali sudeći po cenama, to je vrhunska hrana. Slanina i čvarci su do četiri ili pet puta skuplji od kilograma svinjskog mesa.

Kilogram slanine u prodavnicama kreće se od 800 do 2.700 dinara, čak je i ona što joj nekad u nedostatku bolje tepamo "sapunjara" u pojedinim prodavnicama po 1.000 dinara. Slično je i na pijačnim tezgama ili u mesarama."Cene su takve da se i slanina kupuje na 100 grama. Ako ti se baš jede, onda je kupiš. Čvarke jedem kao lubenice, po sezoni, kada im malo padne cena, kad krenu svinjokolji. Posle više ne. Kada se setim da naši stari na selu nisu znali šta će sa čvarcima, a mi danas biramo vreme kada ćemo ih jesti, deluje mi neverovatno", rekao je penzioner Slavko N. iz Novog Sada, prenosi Blic.

Kilogram duvan čvaraka u velikim marketima košta od 1.500 dinara do 1.800 dinara, a obični su od 1.100 do 1.300 dinara za kilogram. Za manje od "crvene" može se pazariti na akciji u mesarama kilogram barene slanine, obično za oko 600 dinara. Inače, ako uđete u prodavnicu na ćošku i posegne za frižiderom, 100 grama obične pančete platićete neverovatnih 200 dinara. Domaća svinjska mast prosečno po kilogramu košta 150 do 250 dinara. Topljena mast mangulica je za 100 do 150 dinara skuplja.

Predrag Avramović, izvršni direktor Industrije mesa "Štrand" iz Novog Sada, kaže da su čvarci i slanina delikates proizvodi i da nikada nisu bili jeftini. Kako objašnjava, od jednog svinjčeta od 100 kilograma ostaje vam 10 odsto masti koju možete da istopite u čvarke. Računica je jasna, buta i plećke na takvoj svinji imate 20, ali slanine samo 10 kila.

Čvarci i slanina su deficitarni proizvodi i to je jedan od razloga što imaju takvu cenu. Nekad se jela samo ona bela slanina, danas su skoro sve prošarane i meni je ona lično ukusnija od šunke. U ishrani opet može da se koristi na razne načine. Znam i da čvarci uz vino koje ovde pijemo idu kao alva, ali realno ne bi trebalo pojesti kilogram čvaraka za obrok. To se jede umereno i pomalo. Jednostavno, masti na svinjčetu nema koliko mesa, ako tome dodate energiju koji treba da utrošite da proizvedete čvarke i slaninu, dobijete skup delikates", rekao je Avramović.

Proizvođači kažu da cenu diktira koliko je neki proizvod popularan. Činjenica je, dodaju, da su slanina i čvarci proizvodi koji se danas veoma traže, dok mast, s druge strane, sve više zamenjuje ulje u gradskim tiganjima.

"Na selu su vam cene domaćih čvaraka i slanine oko 1.000 dinara za kilogram, koliko vam je otprilike i dimljena suva kobasica. Proizvodnja slanine i čvaraka je proces i zato su oni dosta skuplji od običnog mesa. Treba da prođe dosta vremena, a sve se to radi ručno. Nemam mašinu da sečem čvarke ili pravim slaninu", priča mesar Dejan Dubroja iz Futoga.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=20&nav_id=1579976

Објављено у Agroekonomija

Zbog pojave afričke svinjske kuge u jednom delu Srbije, iz preventivnih razloga, otkazana je izložba svinja na 16. Šumadijskom sajmu poljoprivrede koji će biti održan u Kragujevcu od 5. do 8. septembra. Direktor Šumadija sajma Zoran Nedeljković je rekao za agenciju Beta da je organizator postupio u skladu sa preporukama nadležnih iz Ministarstva poljoprivrede.

Afrička svinjska kuga je registrovana prošle sedmice na četiri farme iz tri sela nedaleko od Beograda, u mestu Rabrovac kraj Mladenovca, u Velikoj Krsni i u Kusatku.

Najveća jesenja smotra agrara u Srbiji, 16. međunarodni Sajam poljoprivrede u Kragujevcu okupiće ove godine oko 300 izlagača iz zemlje i inostranstva koji će se predstaviti na oko 5.000 kvadrata u hali i platou ispred Sajmišta.

Pored domaćih učestvovaće i izlagači iz Belorusije, Turske i Bosne i Hercegovine.

Predstaviće se vodeći proizvođači poljoprivredne mehanizacije, opreme i agrotehničkih sredstava, proizvođači voća i povrća, vinari, pčelari, domaća radinost.

Biće organizovane i tradicionalne izložbe krava, konja, koza, ovaca, ovnova i sitnih životinja.

Posetioci će moći da vide i izložbu starih poljoprivrednih mašina - oldtajmera, među kojima će biti i traktori stari više od 50 godina.

Tokom sajamske manifestacije biće održani i stručni skupovi i predavanja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436096/Sumadijski-sajam-poljoprivrede-u-Kragujevcu-prvi-put-bez-izlozbe-svinja

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31