Чланци поређани по датуму: petak, 02 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Kao što je poznato, u velikom trovanju pčela u Kikindi, stradalo je 1668 pčelinjih društava. SPOS se obratio ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću sa molbom da se pomogne pčelarima čije su pčele katastrofalno otrovane, jer ovakvo trovanjer do sada nismo zabeležili, jer je stradanje pčela praktično bilo totalno, a pčele koje su naizgled u prvom aktu preživele trovanje jer su bile u zatvorenom leglu, uginule su do poslednje u narednih par dana odmah po izleganju, što najbolje govori o jačini upotrebljenog pesticida.

Ministar je upriličio sastanak sa državnim sekretarom Bogdanom Igićem 19. juna 2019. godine na kome je dogovoren mogući način podrške, a to je da se dopuni podrška Pokrajine Vojvodine koja je obezbedila rojeve (na čemu se zahvaljujemo na razumevanju pokrajinskom sekretaru Vuku Radojeviću), tako što će pčelari dobiti dovoljno šećera iz robnih rezervi, da bi mogli da rojeve ishrane do jeseni, i da stvore dovoljne zalihe hrane za prezimljavanje pčela. Određena je količina od 30 kg šećera po košnici, što je preko 50 tona šećera za pčelare Kikinde, ali to nismo objavljivali do sada, jer su morale da prođu odgovarajuće procedure koje su mogle biti i negativne, da se dobije saglasnost Republičke direkcije za robne rezerve, kao i saglasnost Ministarstva finansija.

SPOS je nakon sastanka napisao zvaničan zahtev, koji je Ministarstvo poljoprivrede prosledilo Republičkoj direkciji za robne rezerve. U međuvremenu je pribavljena i saglasnost Ministarstva finansija, i SPOS je sada dobio zvaničan dokument kojim se može preuzeti 50.040 kg šećera, ukupne vrednosti 3.252.600 dinara, što će i biti učinjeno narednih dana.

Zahvaljujemo se pre svega ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću na ovoj podršci, koja nije bila obaveza države, ali je ipak našao način da se pomogne pčelarima u ovom katastrofalnom trovanju. Njegova predusretljivost je više nego za svaku pohvalu, još jednom je dokazao svoju posvećenost izlaženju u susret problemima poljoprivrednika! Zahvaljujemo se i predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, koja je podržala ministra u njegovom opredeljenju da pomogne pčelarima, kao što ga je podržavala i u svim prethodnim slučajevima podrške pčelarstvu. Zahvaljujemo se i državnom sekretaru Bogdanu Igiću na izvanrednoj dobroj volji da se nađe moguće rešenje za ovu podršku. Posebnu zahvalnost dugujemo i Ani Jović, savetnici ministra finansija, kao i Jasni Božić iz Republičke direkcije za robne rezerve, koje su nam pomogle da se ceo proces završi u najkraćem mogućem roku!

Hvala vam svima, dobri ljudi… zaslužili ste svo naše poštovanje i duboku zahvalnost naših pčela i pčelara!

Ostaje posebna žalost što je ovo trovanje pčela odnelo i jednu ljudsku žrtvu, zamenika predsednika SPOS-a Milutina Petrovića, koji je preminuo od posledica saobraćajne nesreće koju je doživeo na putu ka Kikindi, pomažući pčelarima Kikinde da se izbore sa posledicama ovog teškog trovanja. Neka mu je večna slava i hvala…

Na kraju pozivamo sve pčelare koji još nisu članovi SPOS-a da to postanu, jer se, kao što vidite, po ko zna koji put pokazalo da smo samo kad smo jedinstveni i okupljeni pod istim krovom, sposobni da se izborimo sa svim problemima. Pojedinac ne može učiniti ništa.

Izvor:http://spos.info/30-kg-secera-po-kosnici-za-trovanje-pcela-u-kikindi/

Објављено у Pčelarstvo

Berba kupine tek je počela a cena se već promenila. Prvih dana otkupa za kilogram ovog voća plaćalo se 45 dinara a od danas kilogram košta 40 dinara. Zbog niske cene Raša Mijailović razmišlja da svoj zasad koji se prostire na 15 ari poseče čim obere ovogodišnji rod.

- Beremo porodično jer ne bi mogli da platimo radnike, dnevno uberemo između 100 i 200 kilograma plodova i zaradimo onoliko koliko bi ja zaradio spremajući drva u šumi, samo što bi dva metra drva spremio za par sati a ovde provedoh ceo dan. Dobro je rodila, solidan je prinos ali cena godinama niska tako da razmišljam da ih posečem čim oberem - kazao je Mijailović.

Na otkupnom mestu u selu Vojkovci potvrđuju da je cena spala a razlog je loš kvalitet plodova.

- Dnevno se otkupi oko osam tona plodova aktuelnih sorti Čačanska bestrna, Loh nes, Ton fri. Neko je zadovoljan cenom, neko nije zavisi koliko ko ima i koliko ulaže u proizvodnju, cena jeste niska ali i kvalitet je podbacio - rekao je Sloba Matić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2591420/sto-kilograma-kupine-kosta-kao-jedan-m3-drva

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Tržišni inspektori odnedavno imaju mogućnost da kao tajni kupci obilaze radnje i beleže uočene nepravilnosti. Od toga da li je radnja pravno registrovana do neizdavanja fiskalnih računa. Prema najavama, ovaj sistem kontrole verovatno će najviše efekata imati u elektronskoj trgovini, jer je inspekciji sada na raspolaganju mnogo više oruđa za kontrolu – otvaranje fiktivne adrese, kupovina robe, snimanje razgora…

Mogućnost kontrole bez najave, koja je preuzeta iz mađarskih propisa, pruža novi zakon o trgovini, koji je stupio na snagu 30. jula ove godine. Očekuje se da će uvođenje „tajnog kupca” („misteri šoper”) dati rezultate ne samo u domenu suzbijanja sive ekonomije već i zaštite prava potrošača.

Kako je za „Politiku” rekao Dejan Stanojević, koordinator Sektora za kontrolu prometa robe i usluga pri Tržišnoj inspekciji ovaj institut već postoji i u mnogim razvijenijim državama ali i zemljama u okruženju. Kao primer navodi Sloveniju, gde se taj metod pokazao kao uspešan u borbi protiv sive ekonomije.

– U naš sistem kontrole uveo ga je najpre Zakon o inspekcijskom nadzoru, a sada je sa tim propisima usaglašen i novi zakon o trgovini – objašnjava Stanojević. Takozvana prikrivena trgovina primenjuje se u dva slučaja. Kada postoji sumnja da trgovac obavlja delatnost a nije registrovan ili da ne izdaje račun. U ta dva slučaja, kaže, može da se, radi dokazivanja, koristi prikrivena trgovina. Taj izuzetan metod, ističe, ne treba da bude pravilo ali se primenjuje ako inspektor na drugi način ne može da pribavi potrebne dokaze ili bi to bilo značajno otežano. Šta to zapravo znači i koje mogućnosti inspektor sada ima?

– Daću primer elektronske trgovine, koja ima rastući trend. Inspektor je sada ovlašćen da putem neposrednog opažanja prikuplja dokaze. Pretvarajući se da je zainteresovan kupac može da naručuje robu preko sajtova i otvori lažni profil preko koga će stupiti u kontakt s prodavcem. Može da snima kadrove čak i razgovore. Sve ovo može da mu koristi kao dokaz – objašnjava naš sagovornik i dodaje da u običnim trgovinama tržišni inspektor sada ima mogućnost da bez prethodne najave obavi kupovinu i ne pokazuje legitimaciju. Ukoliko ne dobije račun – trgovac je u prekršaju. Ali tek po završetku kupovine inspektor se legitimiše i izdaje nalog za inspekcijski nadzor.

U većim gradovima tajna kupovina neće biti problem, ali bi u manjim sredinama gde se ljudi bolje poznaju taj metod mogao da bude otežan. Naš sagovornik kaže će se ovakve akcije nadzora detaljno planirati i da inspektori „naravno neće ići kod svojih komšija”.

– Ovde nije reč o tome da će samo određeni broj inspektora obavljati takve kontrole već su svi ovlašćeni da rade po ovom metodu– ističe Dejan Stanojević.

Inače, velike svetske kompanije odavno su uvele metod tajne kupovine u kontroli poslovanja posebno u sektoru usluga. Korišćen je još pre pedesetak godina kao delotvoran način za kontrolu rada zaposlenih. Može da se koristi u bilo kom segmentu tržišta, a najčešće se primenjuje u radnjama, hotelima, restoranima, lancima brze hrane, kod medicinskih usluga... Sve veći broj kompanija specijalizovan je za obavljanje tajne kupovine, a ova industrija po poslednjem istraživanju u Americi procenjena je na oko 600 miliona dolara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434885/Trzisni-inspektori-krecu-u-tajne-kupovine

 

Објављено у Agroekonomija

Pripremanje zimnice odavno se pokazao kao dobar biznis, a sad je najviše posla ima za proizvođače džemova i sokova. Za pojedine proizvode, kad se oduzmu troškovi, ostane i 70 odsto čiste zarade.

Supružnici Dabović, Ana i Stojan, svoj mali biznis pokrenuli su usputno još devedesetih godina. Oboje tada zaposleni u državnoj službi, krenuli su sa preradom šumskog voća, onako uzgred da potkrepe kućni budžet od par nemačkih maraka.

A evo ih danas, svoji na svome u Sirogojnu na Zlatiboru, nekada sporedni posao pretvorili su u porodični biznis i imaju registrovanu firmu. U međuvremenu su od proizvodnje pasterizovanih slatka, džemova, sirupa, sokova decu odškolovali.Žive pristojno, zarade, kažu, dve solidne plate od posla koji ne zahteva veliku investiciju. Ali, traži dosta rada i truda i zbog toga su oboje raskinuli radni odnosi u firmama u kojima su radili.

"Početni kapital" bili su im posvećenost tradicionalnoj recepturi, koju je Ana nasledila od majke i babe, a koja ne podrazumeva nikakve konzervanse, i zlatiborske šume u kojima se moglo naći šipurka, drenjka, borovnice, šumske jagode i drugih plodova koji se daju preraditi u prijatan i zdrav ukus.- Posao koji nam je služio da bukvalno preživimo, pretvorio se u posao od koga lepo živimo. Počeli smo na inicijativu tadašnje direktorke Muzeja na otvorenom "Staro selo" – Sirogojno, koja je želela da u prodavnici koja nudi proizvode tradicionalnih zanata ima i prerađevine od šumskog voća. Mnogo porodica je tada radilo za njih, čini mi se, celo selo, ali ih je većina vremenom odustala. Ostalo je nas nekoliko. Do 2017. dok je zakon dozvoljavao, radili smo bez registrovane firme - priča za "Blic" Ana Dabović.

Proširivanje posla i tržišta podstaklo je supružnike da uvedu proizvode čije se sirovine ne mogu naći u šumi ili ih barem tamo nema dovoljno. Zato jagodu, kupinu i aroniju kupuju od uzgajivača, a u troškovniku su im još samo ambalaža i šećer. Pod uslovom da imate adekvatan prostor za skladištenje proizvoda i dovoljno mesta u zamrzivačima, kažu svima koji razmišljaju da krenu njihovim putem, nikakva druga ulaganja nisu potrebna.Da bi proširili asrotiman, ali i zaradili mimo osnovne delatnosti, podigli su malinjak. Iz njega beru plovode koje prerađuju.

- Od džema, sirupa i slatkog od maline zaradimo duplo više nego što bi sveže voće prodali hladnjačaru. Od tegle džema od šipurka koji sam sama nabrala mi ostane 70 odsto od cene po koje sam je prodala - kaže Ana.

U zbirnoj računici, kada ukalkulišu i šumske plodove koji sami beru i voće koje kupuju, kao i ostale troškove, Dabovićima ostane 40 odsto čiste zarade od vrednosti za koje prodaju robu.

Moderno tržište danas traži i dekorisanu ambalažu. Nisu se Ana i Stojan oglušili na taj zahtev, ali ni ovde nisu odstupili od dekoracije. Boce i tegle su ukrašavaju kanafasom, koji poseća na motive starinskih stolnjaka.

Stalni kupci su im Muzej "Staro selo" i još nekoliko prodavnica, mada im dosta ljudi, što naviknuti na njihove proizvode, što po preporuci drugih, dolazi na kućni prag da kupi kolač od šljive madžarke, kupinovo vino, slatko od borovih izdanaka, i sve ostalo što su Dabovići imaju u spektru proizvoda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ostavili-drzavni-posao-ana-i-stojan-imaju-tajni-recept-za-dzem-ranije-smo/1wcchtz

Објављено у Agroekonomija

Svinjsko meso, mlečni proizvodi, jabuke i kukuruz iz Srbije od novembra će se izvoziti u Kinu. Najveću korist od toga imaće poljoprivredni proizvođači, poremećaja na tržištu neće biti, rekao je za RTS ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Srbija otvara nova tržišta za izvoz mesa. Za desetak dana trebalo bi da krene izvoz junetine u Tursku a od novembra će se svinjsko meso izvoziti u Kinu. Dogovoren je i izvoz mlečnih proizvoda, kukuruza, jabuke. U toku su pregovori sa najvećim kineskim uvoznikom voća o regionalnom otkupnom centru u Srbiji.

Ministar Branislav Nedimović je, gostujući u Dnenviku RTS-a, rekao da su važni sporazumi potpisani u Kini i da je otvoreno tržište koje nikada do sada nismo imali.

Prema njegovim rečima, to je posledica političkih dogovora Srbije i Kine i dobrih odnosa predsednika Vučića i Sija.

"Dogovorili smo izvoz svinjskog mesa bez limita, bez kvota, koliko god možemo proizvedemo i koliko god oni žele i mogu da kupe, a u pitanju je najveće tržište na svetu, koje najbolje plaća", rekao je Nedimović.

Ako oni najbolje plaćaju to znači da će biti bolja cena i za srpske proizvođače, kaže ministar poljoprivrede.

Oko 50.000 tona svinjskog mesa je polazna osnova o kojoj se priča, ističe Nedimović. "Ovo nismo imali nikad pogotovo zbog naše tradicije i proizvodnje svinja koja je u Srbiji ukorenjena i uvrežena - imamo poseban odnos prema tome", kaže ministar poljoprivrede.Govoreći o ceni, Nedimović kaže da to reguliše tržište i da je njegov posao da to "otvori" tržište da meso ide u Kinu.

Prema njegovim rečima, došlo je do povećanja cena do 30 odsto u zemljama koje su "otvorile" Kinu, njih 90 čeka u redu da otvore Kinu, a neke pokušavaju to već 30 godina.

Ukazuje da u ovom trenutku imamo proizvodnju od oko četiri miliona svinja, a kapaciteta za dva ili tri puta više.

Čim otvorimo tržište možete da povećate svoje kapacitete, kaže ministar i ističe da ne treba da bude bojazni da li će biti poremećaja na tržištu. "Apsolutno ne", kaže on.

Govoreći o subvencijama, Nedimović kaže da Srbija ima uvreženi sistem subvenvcija.

Najveće subvencije za poljopšrivredne proizvođače je kada otvorite tržište i kada dođe do skoka cene - nema bolje subvencvije i najsigurnije subvencije na svetu, istakao je ministar.

"Nama je važno da idemo napred s proizvodnjom svinja, prilike u svetu se menjaju, kao što su trgovinski ratovi, razne bolesti. Mi gledamo svoje, neka se veliki tuku", rekao je Nedimović."Ja sam u situaciji kao koza koja čuva kupus, moj posao je da vodim računa o poljoprivrednim proizvođačima. Imao alate na našem tržištu kako da regulišemo da ne dođe do poremećaja", kaže ministar.

Srbija uvozi 30.000 tona svinjskog mesa, od toga 22.000 tona iz Španije.

Govoreći o tome zašto uvozimo, Nedimović kaže da to treba pitati onog ko je 2009. potpisao SSP, tada je uvedena slobodna trgovina.

"Morate to da poštujete, ovo je ozbiljna pravna država i nema igranja sa tim stvarima", kaže on.

Kaže da nije pristalica neoliberlanih škola. "Ako želite da izvozite morate pustiti i da uđe, jer neko može da vam zatvori granciu za neki drugi proizvod", kaže Nedimović.

"Globalizacije je uzela svoje, moramo da poštujemo svoje obaveze iz 2009. godine, ma šta ja mislim o tome", kaže Nedimović.

Osvrćući se na izvoz jabuka, kaže da je najvažnije da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema.

"Nismo dogovorili limite za jabuke, koliko god proizvedemo, ako uspemo 60.000 tona - to je trećina izvoza koja ide u Rusiju", kaže Nedimović.

Govoreći o imidžu hrane iz Srbije, Nedimović ukazuje na postulat u Kini - želimo hranu koja je kvalitetna i bezbedna.

"Naše je da vodimo računa o sigurnosti", zaključio je ministar poljoprivrede.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3610777/izvoz-svinjskog-mesa-u-kinu-bez-kvota-50000-tona-za-pocetak.html

Објављено у Svinjarstvo
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31