Чланци поређани по датуму: nedelja, 18 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Mnogi stanovnici gradova često se žale na gužvu, zagađen vazduh, buku i maštaju da jednog dana žive na selu. Sanjaju da se bude uz cvrkut ptica, jedu zdravo voće i povrće koje su sami posadili i gajili. Ali ovakvu romantičnu predstavu najčešće imaju ljudi koji nikada nisu živeli na selu.
Bez prodavnice i asfalta
Prema poslednjim podacima u Srbiji danas ima oko 4.700 naselja, ali ni jedno selo po ustavu. Prognoze su da će u narednih deset do 15 godina nestati 1.200 sela, znači svako četvrto. Broj stanovnika rapidno opada, a kada se pogleda statistika uslova života tu je situacija još gora posebno u ruralnim
područjima. Oko 1.000 sela nema prodavnicu, 500 ni asfaltiran put, dok u 150.000 kuća na selu niko ne živi! Međutim, slovo na papiru je jedno,
a život nešto drugo, pa je Agrobiznis Zapušteni putevi, nema lekara, gase se škole magazin istraživao kakav je život, posebno mladih, danas na selu.
- Kao i sve u životu ni selo ne može da se gleda crno – belo. Ima svojih prednosti, ali i mana. Prednost je što živimo u čistom okrženju, jedemo zdravu
hranu, dišemo čist vazduh. Tu sam svoj na svome – kaže za Agrobiznis magazin Marko Joksimović iz Orašca, nedaleko od Aranđelovca. Ovaj vredan
dvadesetdevetogodišnji mladić bavi se povrtarstvom i plasteničkom proizvodnjom i kaže da od ovog posla može pristojno da se živi. Uzgaja jagode, maline, povrće koje prodaje na novobeogradskoj pijaci u Bloku 44.
- Najveći problem je odlazak ljudi, posebno mladih iz sela. U potrazi za boljim i lakšim životom mnogi se sele u veće gradove ili inostranstvo. Mladići
i devojke odlaze na studije malo ko se vrati. Konkretno kod nas u Orašcu problem je nedostatak kulturnih sadržaja. Osim 15. februara na Sretenje
kada se svi sjate u naše selo ostatak godine je uglavnom bez nekih dešavanja. Sada preko leta malo odemo na bazen i to je otprilike sve – kaže naš sagovornik. Konkretno u Orašcu trebalo bi napraviti bolje puteve, prodavnica ima ali su slabije snabdevene, pa za svaku veću kupovinu treba ići u Aranđelovac
ili u Beograd.

Vojvođanska sela žive
Radovan Denić ima 28 godina, rođen je i odrastao je u Silbašu koje spada među najstarija sela u Južnobačkom okrugu. Nalazi se nedaleko od Bačke
Palanke, a ljubav prema zemlji i poljoprivredi nasledio je od roditelja i dede. Bavi se povrtarstvom na otvorenom, a zajedno sa porodicom proizvodi crni
luk, začinsku papriku, dok od ratarskih kultura seju soju, pšenicu, kukuruz i povremeno uljanu repicu.
- Za razliku od ostalih sela koje sam imao prilike da vidim kod nas je još i dobro, ima sela koja su u gorem stanju. Silbaša je na dobro mestu, kod nas se
račva put ka Bačkom Petrovcu, Somboru i Novom Sadu, tako da ljudi cirkulišu i selo živi. Mada, stanovnika je sve manje i manje. U selu je mešana
sredina, pola su Srbi pola Slovaci, mnogo je onih koji su otišli u Slovačku i ako dođu to je uglavnom jednom godišnje za praznike – kaže Radovan, koji nikada nije ozbiljno razmišljao o odlasku iz rodnog sela.
- Uložio sam dosta rada i truda u ovo što imam, u mašine i ne bih mogao da zamislim da sve ostavim i odem negde drugde. Svako razmišlja o nečem
boljem, ali kada volite to što radite teško se odričete toga i mislim da bi mi izuzetno teško palo da ostavim sve što imam i što sam stekao iako sam mlad –
kaže Denić.
On pozdravlja podršku države mladim poljoprivrednicima, subvencije koje dobijaju, jedina zamerka je što se za podsticaje i povraćaj dela novca za
poljoprivrednu mehanizaciju čeka i po godinu i po dana.
- Mislim da bi bilo dobro ubrzati tu proceduru. Razumem da imaju dosta posla i zahteva, ali često se čeka i mesecima na bilo kakav odgovor. Sve
što ide preko Pokrajine je nekako brže i efikasnije, dok je procedura koja mora da se radi preko Republike previše spora – zaključuje naš sagovornik.
Miroslav Gabrić ima 46 godina i živi u Novom Žedniku, nedaleko do Subotice. Uglavnom radi kao sezonski radnik i nadničar. Vredan je i uvek nasmejan, pa ga često zovu da skuplja i plasti slamu, radi na njivama, skuplja detelinu… Posao ne bira i kaže da je navikao na život na selu.
- Novi Žednik ima sve što nam je potrebno - Dom zdravlja, prodavnice, kod nas čak i železnica još uvek radi. Gledam gazde poljoprivrednike kod
kojih radim sve što zarade ulažu u proizvodnju i nije im lako. Živim skromno, pošteno i ne žalim se – kaže Gabrić, koji u svemu, pa i u životu na
selu vidi samo njegovu lepšu stranu.
Nemaju ni Dom zdravlja
Ali, ne treba zaboraviti da je život na selu u pitomoj vojvođanskoj ravnici ili Šumadiji potpuno drugačiji u odnosu na život u zabačenim planinskim ili,
kako se to popularno zove ruralnim, krajevima. Za one koji ranije nisu imali mnogo dodira sa seoskim načinom života to može biti noćna mora. Većina
sela ima probleme sa nerazvijenom ili propalom infrastrukturom i putevima, teško se dolazi do najbližeg lekara, a običan odlazak u prodavnicu pretvara
se u pravu avanturu posebno kad padne sneg i zaveje malobrojne saobraćajnice. Ako živite od poljoprivrede život na selu podrazumeva težak, svakodnevni
posao, što bi se reklo, radi se od jutra do mraka.
Ristić Mladen, sa suprugom i dvoje dece živi u selu Kosanička Rača kod Kuršumlije. Po struci je diplomirani inženjer poljoprivrede i ima svoje gazdinstvo. Bavi se stočarstvom, ratarstvom i voćarstvom.

- Najveći problem je zapuštena infrastruktura, puteve održavaju sami meštani koliko mogu i koliko im treba. Pomogla bi opština, ali ni oni nemaju. Imamo nekoliko malih prodavnica, ali se uglavnom snabdevamo u Kuršumliji koja je udaljena 20 kilometara od sela – kaže za Agrobiznis Mladen koji već
razmišlja da se za koju godinu preseli, kako kaže, negde „bliže civilizaciji“.
- Moja ćerkica ima četiri godine, a sin 20 meseci, ali kad budu stasali za školu imaćemo problem. Naime, u selu postoji osnovna škola do osmog razreda,
ali zbog manjaka dece verovatno će biti zatvorena. Vodu imamo sprovedenu iz planine što je uradio prethodni vlasnik kuće. Ne znam da li je bakteriološki ispravna, jer bi uzorak na analizu morao da nosim u Beograd. Kvalitet vode proveravam kako znam i povremeno dodajem tablete hlora, kako bismo
koliko toliko pili zdravu vodu – priča Mladen i priznaje da je najveća noćna mora kada se neko razboli.
- Dom zdravlja ne postoji. Lekar iz Kuršumlije dolazi jednom nedeljno, obavi osnovne preglede i prepiše lekove. Ako vam se dete, ne daj bože,
razboli i dobije temperaturu usred noći, nemate kud, nego da ga vozite u Kuršumliju. U selu pretežno žive stariji ljudi koji se bave poljoprivredom, ostala je tek po koja kuća u kojoj ima mladih jer se većina odselila u gradove ili u inostranstvo.
- Ne bih voleo da ispadne da se žalim, ali boli nas nebriga države i društva. Posle se pitaju zašto sela nestaju, a ljudi odlaze. Ipak, nije nama najgore. Moja
rođena sestra Radica ima četvoro dece i sa porodicom živi u selu Matarova samo 500 metara od graničnog prelaza Merdare. Ona i suprug se takođe bave
poljoprivredom, a uz sve muke moraju da razmišljaju i svojoj i bezbednosti dece. I oni imaju loš put, nedostaje osnovna infrastruktura, a njen najstariji
sin od jeseni kreće u peti razred pa će morati da ga svaki dan voze i dovoze iz Kuršumlije koja je od njih udaljena 30 kilometara.
Ipak, ovaj tridesetpetogodišnji poljoprivredni stručnjak veruje da bi uz ulaganja države ovaj kraj živnuo.
- Imamo nestvarno lepu gotovo netaknutu prirodu, čist vazduh, blizu je Prolom banja i uz ulaganja i pokretanje turizma ceo kraj bi oživeo. Imamo
mi šta da ponudimo turistima kako domaćim, tako i onima iz inostranstva samo nam treba pomoći – zaključuje Mladen Ristić, iz sela Kosanička Rača
kod Kuršumlije.
Nema sumnje da je neophodna korenita promena odnosa i politike prema selu, u suprotnom će se ostvariti crne prognoze i sela će nam nestati jedno za
drugim. Džaba zemlja i agrarna politika ako nema ljudi.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Novija sorta kupina razvijena u Škotskoj, loh nes (loch ness) je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog ukusa.

Loh nes se u nižim krajevima Srbije bere od početka jula, a u višim od polovine jula. Berba traje do kraja septembra, za desetak dana duže nego ostale sorte.

Sadnja se može obaviti u jesen ali se kod nas obično praktikuje na proleće kada dobije takozvane "bele korenčiće". Nekada se sadilo na rastojanje 1,2 x 2,5 ili 1 x 3 (4000 kom/ha) međutim, zbog toga što su u pitanju sadnice sa polupodignutim izdancima manje bujnosti sada se sadi i 0,8 x 2,5 (5000 kom/ha) pa čak i 0,75 x 2,5 ( 5330 kom/ha) i na taj način i kod ove kupine mogu se dostići prinosi od 3 do 4 t/10 ari.Kako pojašnjava diplomirani inženjer u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Valjevo, Srđan Stanojlović, pre sadnje zemljište se mora pripremiti, poravnati i iznivelisati, podriti i uraditi agrohemijska analiza zemljišta.

- Na osnovu nje ćemo ga pođubriti zatim, izvršiti duboku obradu i finu pripremu zemljišta. Prilikom sadnje mora se obezbediti dobar kontakt zemlje i korena tako da se posle sadnje moraju dobro zaliti sadnice da bi se istisnuo vazduh iz zone korena i obezbedio bolji prijem sadnica - pojasnio je Srđan.

U našim uslovima loh nes ne gajimo bez sistema za navodnjavanje obzirom da ona dugo plodonosi i za svoj razvoj i rast traži dosta vode. Kroz sistem za navodnjavanje mora se obezbediti i prihranjivanje vodotopivim đubrivima uglavnom na bazi kalijuma, azota i kalcijuma. Fosfor se uglavnom dodaje za posle sadnje i u prvoj godini.

Nekada je potrebno i koristiti rasprskivače kada su velike vrućine. Koristili su se uglavnom noću do sada, ali u zadnje vreme se pokazalo da je to bolje raditi tokom dana, i to skoro sve vreme kad su najveće sunčane insolacije. Naravno, za ovu operaciju je potrebno imati veliku količinu vode. Loh nes, kako pojašnjava Srđan, daje vrhunske rezultate samo uz navodnjavanje.Poslednjih godina dosta se priča o upotrebi mreža za zasenu. Tu se, kako napominje Srđan, mora biti oprezan.
- U principu njena primena ima ekonomsku opravdanost, ali nekih godina ona onemogućava normalno sazrevanje plodova, a kasnije i samo sazrevanje izdanaka za zimu. Zato je najbolje da se ona instalira tako da bude po mogućstvu montažno - demontažna ili da se bar može svezati po vrhu žice da nam ne bi na hladnijim i vlažnijim godinama napravila više štete nego koristi - pojašnjava on. Inače, sama mreža za zasenu može povećati prinose i do 35%.

Od svih novih sorti loh nes ima najveću otpornost na bolesti pre svega na ljubiljastu pegavost, rđu kupine i plamenjaču. Ako se dobro uradi zaštita u vreme cvetanja ne pokazuje se velika osetljivost ni na sivu trulež. Zaštita od truleži mora biti jako dobra, obzirom na njenu relativnu osetljivost izazvanu dugim periodom plodonošenja od skoro 50 dana a samim tim i dugim periodom cvetanja.Ukus ove kupine podseća na ukus divlje, pa je najpoželjnija kupina na pijacama i kod nas i u Evropi. Njena crna boja je tako izražena da ostaje i tokom zamrzavanja i prerade, a čvrstina ploda je čini najtransportabilniju kupinom.

Veoma je krupna, masa ploda može biti i preko 6,5 grama, kompaktnog je oblika i sjajne crne boje. Sadržaj šećera može ići i do 15 briksa, a kiselina 10 gr/l. Povoljan odnos šećera, vitamina, minerala i antioksidanata je ubraja u grupu najkvalitetnijih kupina.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604232/loh-nes-sorta-kupine-odlicnog-prinosa-i-otporna-na-bolesti

Објављено у Voćarstvo i vinogradarstvo

Inovativni klaster "Panonska pčela", u saradnji s Naučnim institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada organizuje treće po redu Međunarodno senzorno ocenjivanje kvaliteta meda pod nazivom "Kvalitetom do novih tržišta - 2019".

Na takmičenje mogu da se prijave svi pčelari iz zemlje i inostranstva koji dostave uzorke meda. Med mora biti sakupljen u 2019. godini, ne sme biti kristalizovan i može imati najviše 20 odsto vlage.Za svaki uzorak potrebno je dostaviti po tri poduzorka u staklenim teglama od 450 grama. Na teglama treba da je naznačena samo vrsta meda, a svi ostali podaci unose se na prijavni formular.

Uzroci meda se dostavljaju od 19. avgusta do 30. septembra 2019. Inovativnom klasteru "Panonska pčela". Teglice se mogu lično predati, a moće ih je dostaviti i putem pošte, adekvatno zapakovane.Rezultati ocenjivanja biće postavljeni na sajtu Klastera do 15. oktobra 2019. i predstavljeni na Sajmu turizma u Novom Sadu u okviru manifestacije "Pčelarski sokak", a proglašenje pobednika i uručenje nagrada planira se za 16. 10. 2019. na Svetski dan hrane u Naučnom institutu za prehrambene tehnologije.

Sva količina meda koja ostane posle ocenjivanja biće donirana u hunamitarne svrhe.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/kvalitetom-do-novih-trzista-poziv-na-senzorno-ocenjivanje-meda-evo-koji-su-uslovi/3swybkv

Објављено у Pčelarstvo

Sve više mladih ljudi odlučuje se za ostanak na selu i da se bavi poljoprivredom. Ovim vrednim radnicima ništa ne pada sa neba, pa onoliko koliko oni zavrnu rukave -toliko će i zaraditi. Međutim, ono što im itekako znači jeste pomoć države i subvencije uz koje jedino mogu da obnove svoju mehanizaciju.
Predrag Kozoder živi sa porodicom u selu Teočin, obrađuje oko 20 hekatara zemlje i na njivi je od jutra do sutra. U svojoj garaži već ima dva mala traktora, ali kako bi ubrzao svoju proizvodnju bio mu je neophodan novi i veći.

"Odlučili smo da pokušamo i apliciramo za subvencije u opštini Gornji Milanovac, kojoj naše selo pripada. Dobili smo maksimalnu sumu od 400 hiljada dinara i tako uspeli da kupimo traktor koji vredi oko 30 hiljada, toliku količinu novca nikad ne bi mogli da izdvojimo iz našeg novačanika. Nov, moderan traktor će nam mnogo pomoći da smanjimo troškove i povećamo prihode u našem seoskom domaćinstvu", rekao je Predrag. Kako kaže ovaj seoski domaćin, subvencione mere su od izuzetnog značaja za razvoj poljoprivrede, jer stimulišu srpskog seljaka da radi i ostane na svom ogljištu. Dobiti subvencije od države za mnoge je bauk i komplikovana procedura, ali Predrag to demantuje i preporučuje proizvođačima da apliciraju, jer nije nemoguće dobiti podsticajna sredtsva od države kako to mnogi smatraju.
"Ja sam svu dokumentaciju predao u opštinu i za dvadeset dana, 400 hiljada dinara je bilo prebačeno na moj račun. Svi su bili izuzetno ljubazni i pristupačni i nisam imao nikakvo loše iskustvo", kaže Predrag.
Opština Gornji Milanovac iz godine u godinu ulaže sve više novca za razvoj poljoprirede. U toku 2019. godine izdvojeno je 50 miliona dinara.

"Razvoj poljoprivrede jeste jedan od ključnih faktora za razvoj cele opštine. Mi imamo mnogo mogućnosti i potencijala u toj oblasti i zato ćemo se i dalje truditi da ih maksimalno iskoristimo i da pomažemo naše sugrađane. Znamo koliko je im pottrebna nova, savremena mehanizacija kako bi poboljšali uslove u kojima rade i zato su ove subvencije za dodelu traktora pun pogadak", rekao je predsednik opštine Dejan Kovačević.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest218193.html

Објављено у Biljna proizvodnja

Sve je spremno za predstojeći 16. međunarodni Šumadijski sajam poljoprivrede koji će biti održan od 5. do 8. septembra u Kragujevcu. Ove godine planirano je da sajamsku halu i plato ispred zgrade Sajmišta ispuni više od 300 izlagača.

Šumadijski sajam poljoprivrede, šesnaesti po redu, je jedna od četiri najveće sajamske manifestacije u zemlji, koja je, osim tradicionalnog Novosadskog sajma poljoprivrede, najveća agrarna smotra na Balkanu.

I ove godine tokom tri sajamska dana planirano je niz predavanja, tribina, zabavnih sadržaja i izložbi.

Plato ispred sajamske hale površine četiri hiljade kvadrata biće potpuno ispunjen, jer je planirano da na ovom prostoru bude izložena i poljoprivredna mehanizacija.

Na tom mestu, u saradnji sa brojnim udruženjima i odgajivačima, biće organizovane izložbe životinja, među kojima i tradicionalne izložbe krava simentalske rase, svinja, ovaca, koza i sitnih životinja.

Unutrašnjost hale površine od 1600 kvadrata ispuniće izlagači voća, povrća i domaće radinosti.

Domaćinstva koja se bave proizvodnjom zimnice izložiće svoje proizvode. Biće tu i pčelari sa svojom ponudom, ali i vinarije i destilerije Šumadije.

Međunarodni sajam poljoprivrede i ove godine biće u znaku bogate sajamske ponude. Osim domaćih izlagača, posetiocima će se predstaviti i izlagači iz Belorusije, Bosne i Hercegovine i Turske.

Ove godine novina je saradnja sa gradovima i opštinama u Srbiji koje će predstaviti znamenitosti i poljoprivredne potencijale svog kraja.

Ugovor o saradnji je već potpisan sa gradovima Čačak i Kraljevo i većinom lokalnih samouprava Šumadijskog upravnog okruga.

U sajamskoj hali biće organizovane tribine, predavanja i edukativni sadržaji iz oblasti poljoprivrede.

Posetioce sajma koji tradicionalno u velikom broju posećuju ovu manifestaciju očekuje niz zabavnih sadržaja. Organizatori su se potrudili da svaki sajamski dan bude u znaku dobre zabave.

Turisti koji posete Kragujevac, ali i domaći gosti, moći će da uživaju u gastronomskoj ponudi uz tradicionalne domaće specijalitete Šumadije kao i bogatom muzičkom programu.

Izvor:http://rtk.co.rs/sve-spremno-za-predstojeci-sajam-poljoprivrede/

Објављено у Agroekonomija
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31