Чланци поређани по датуму: subota, 17 avgust 2019 - AGROPRESS - Udruženje novinara za poljoprivredu

Sećate li se crvenih kioska na kojima su se nekada prodavale viršle? Bile su nezamenljiva užina za školarce, majke su bebama kao prvo meso davale viršle, a onda je usledila opšta „hajka“ na ovu mesnu prerađevinu. Već godinama se u javnosti vode polemike oko kvaliteta i bezbednosti mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Na lošem glasu posebno su viršle i paštete, a opet malo ko razmišlja o pljeskavicama koje se kupuju na mestima gde se prodaje brza
hrana. Svim ovim polemikama i poluistinama konačno je došao kraj usvajanjem novog Pravilnika kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa.
Mehanički separisano meso u suštini je niže kategorije, ali ubuduće na deklaraciji će jasno morati da piše da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne kao što do sada od buta, plećke… Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će ubuduće uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa" (MSM) ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa od kostiju, trupa ili delova trupa. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
- Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda u odnosu na cenu – kaže Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu. Kako ističe inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla je na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa novo donetim propisima.
- Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – dodaje Emina.
Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz
iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva kao što su deca i bolesni.
- Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva - objasnila je direktorka Uprave za veterinu.
Novim pravilnikom uvedena je kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa.
- Uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određenikvalitet. Neće biti dozvoljeno dodavanje
belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina – pojasnila je Milakara.
Poseban segment novog Pravilnika odnosi se na pljeskavice, ćevape i drugo roštiljsko meso. Direktorka Uprave za veterinu kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapa i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. I tome se stalo na put jasnim definisanjem kriterijuma za pljeskavice i ćevape koji će morati da budu poštovani ukoliko vlasnici objekata
za brzu hranu žele da prodaju meso pod tim imenom.
- S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa - dodaje direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novim Pravilnikom nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer
je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Trgovci će morati da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
Šta kažu proizvođači?
Iako nova pravila stupaju na snagu 1. marta. 2020. kako bi proizvođači imali vremena da se usklade sa novim standardima, u razgovoru za Agrobiznis većina proizvođača mesnih prerađevina u Srbiji tvrdi da već rade po ovim pravilima.
- Kao lideru na tržištu mesnih proizvoda i
proizvođaču sa 60 godina tradicije i iskustva, kompaniji Carnex su kvalitet i bezbednost proizvoda uvek na prvom mestu. U našoj kompaniji postoje jasno definisani tehnološki postupci na koje primena novog propisa neće imati uticaja – kažu za Agrobiznis u Carnexu i ističu da zbog novih propisa neće morati da nabavljaju novu ili dodatnu opremu za svoje proizvodne pogone.
- Kvalitet je za nas imperativ, zato je najveći broj naših proizvoda već prilagođenzahtevima novog Pravilnika, i samo nekoliko proizvoda bi trpelo minimalne
izmene, da bi naši proizvodi bili inovativni i jedinstveni, što se od Carnexa kao lidera i očekuje. Usaglašavanja sa novim propisima neće imati značajnog uticaja na proizvodni proces u Carnexu, pa ni na cenu njihovih proizvoda što potrošače najviše i interesuje.
Slično kažu i u Neoplanti gde se u potpunosti poštuju važeći propise i pravilnici, a odgovorno će nastaviti da posluju i u budućnosti.
- Uzimajući u obzir najavljene izmene pravilnika, razmotrićemo i sprovesti potrebne promene i uskladiti deklaracije proizvoda sa novim zakonskim i podzakonskim aktima. Kvalitet sirovina i bezbednost namirnica je osnovni postulat našeg poslovanja. Koristimo MSM čija je upotreba vrlo jasno regulisana propisima. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla – kažu u Neoplanti i dodaju:
- Promene mogu da se dese samo na ambalaži, odnosno u delu deklaracije bez ikakve promene recepture. Svi naši proizvodi (kao i proizvodi konkurenata) imaju tabelarni prikaz nutritivnih vrednosti na ambalaži. Ispunjavamo zahteve svih standarda za kvalitet i bezbednost hrane, upravljanje procesima, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i standarda za zaštitu životne sredine. U ovoj kompaniji ističu da u ponudi imaju skoro sve kategorije mesnih prerađevina,
kao i mogućnost da adekvatno odgovore na izazove koje novi Pravilnik postavlja.
- Od 2012. godine Neoplanta je uložila više od 20 miliona evra u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, tako da ovaj Pravilnik nema uticaja na našu organizaciju, niti zahteva dodatna ulaganja u osnovna sredstva i mašine. Što se tiče eventualne korekcije cena to ne očekujemo bar ne zbog novog Pravilnika. Ali, treba napomenuti da postoje faktori koje diktira tržište (kao što je cena sirovina) i na koje ne možemo da utičemo. Ipak, trudimo se da zaštitimo naše potrošače, a istovremeno ostanemo konkurentni. Održati lidersku poziciju u industriji mesnih prerađevina nosi sa sobom ogromnu odgovornost, kako prema kupcima, tako i prema nama
samima – poručuju iz Neoplante.

Zlatiborac se zalaže za kvalitet
U Zlatiborcu se uveliko pripremaju za promene koje će doneti novi Pravilnik, njihovi tehnolozi prisustvuju stručnim seminarima, a jedan deo novih pravila već
uspešno primenjuju.
- Kada je reč o zahtevima koje će pred proizvođače mesnih prerađevina doneti novi Pravilnik, on će, kao i svaki drugi zakonski akt, dovesti do promena u našoj proizvodnji. Želimo da napomenemo da smo i mi kao proizvođači, pored zakonodavaca, inicirali promene koje nam dolaze s novim Pravilnikom i, u tom smislu, one za nas nisu nepoznanica, već su neke od njih došle kao posledica naše inicijative – kažu za Agrobiznis u Zlatiborcu i ističu da su već počeli sa implementacijom nekih od zahteva u procesu proizvodnje svojih proizvoda, dok će novo obeležavanje ambalaže uraditi kasnije a sve u skladu sa zakonskim rokovima.
- Ono što nam je omogućilo da već sada počnemo sa primenom novih pravila jeste činjenica da posedujemo opremu izuzetnog kvaliteta, koja odgovara zahtevima vodećih svetskih standarda u oblasti proizvodnje mesnih prerađevina i da promene Pravilnika od nas, u tom smislu, ne iziskuju nabavku nove opreme i mašina.
U Zlatiborcu podržavaju novi Pravilnik, jer kako kažu, kao kompanija teže da svojim potrošačima ponude proizvode vrhunskog kvaliteta i, u tom smislu, sva
pravila koja se odnose na unapređenje kvaliteta su nešto što će rado primenjivati.

- I do sada smo težili da pružimo proizvode koji se izdvajaju po svom kvalitetu. U prilog tome govori činjenica da smo članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, koja neguju visoki kvalitet i tradiciju ovih prostora kao imperativ svoje poslovne strategije i nastupa na tržištu. Jedna smo od retkih kompanija čiji su proizvodi u protekloj deceniji nagrađeni sa preko 100 medalja za kvalitet od strane Nemačkog poljoprivrednog društva i ocenjujemo da će novi Pravilnik doprineti podizanju stepena kvaliteta, koji je već prepoznat, kako od strane potrošača na 12 tržišta, tako i od strane referentnih međunarodnih institucija.
Šta kažu potrošači?
- Svašta sam čitala u štampi o viršlama, ali pravo da vam kažem ja u to ne verujem. Odrasla sam na viršlama koje jedem i danas, dajem ih svojoj deci i ništa im ne fali. Jedino vodim računa da kupujem kod proverenih proizvođača – kaže Gordana Stanković.
- Ja ne jedem mesne prerađevine već nekoliko godina, ali podržavam svaki zakon i pravilnik koji doprinosi poboljšanju kvaliteta namirnica koje jedemo – veli
Nemanja Pujić i ističe da se trudi da se hrani zdravo.
- Čuo sam za taj Pravilnik i posebno mi se sviđa što će konačno da se zavede red na mestima gde se prodaje brza hrana. Često kupujem na takvim mestima jer živim sam, a nisam baš spretan u kuhinji i, pravo da vam kažem, svašta sam video. Vala neka se konačno zna šta je pljeskavica i od kakvog je mesa – kaže Vladimir Pavčić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Објављено у Agroekonomija

Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) ubuduće će voditi registar sezonskih radnika, zahvaljujući kojem će se znati kakve veštine i znanja poseduju potencijalni kandidati za zaposlenje. To će, kako otkrivaju u NALED-u, olakšati poslovanje ne samo poslodavcima, koji će unapred moći da znaju kojeg sezonskog radnika će angažovati i za koju vrstu poslova, nego će doneti boljitak i sezoncima. Jer, i oni će u skladu sa svojim znanjem i sposobnostima ubuduće na takav način lakše moći da pronalaze posao.

U NSZ-u podsećaju da tražioci zaposlenja, prijavljeni na evidenciji, već sada mogu da se izjasne da li su zainteresovani za obavljanje sezonskih poslova, kako bi prilikom zahteva poslodavaca ova služba bila u mogućnosti da uradi selekciju, posreduje i odgovori na njihove zahteve za obezbeđivanje radnika.

– Dok traje procena zapošljivosti, pored ostalih važnih parametara za posredovanje u traženju posla, NSZ evidentira i spremnost osobe za rad na sezonskim poslovima jer su ti podaci značajni za kvalitetniju selekciju po zahtevu poslodavca. Zarad bolje registracije onih koji žele ili su bili angažovani na sezonskim poslovima, u već postojeći šifarnik posebnih znanja i veština uneli smo novih 18 šifara za sezonske poslove – napominju u NSZ-u.

U Srbiji zasad funkcioniše elektronski sistem za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi kroz onlajn platformu za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs. Primena Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima počela je pre sedam meseci, a kako ističu u Naledu, koji je sa vladom i uz podršku Nemačke razvojne agencije još 2017. pokrenuo reformu sistema radnog angažovanja sezonaca u poljoprivredi, prednosti uvođenja e-sistema su brojne.

Radnici danas imaju sigurnu naknadu, penzijsko, osiguranje u slučaju povrede na radu, pravnu sigurnost iako ne postoji pisani ugovor, jer je sama registracija na portalu dovoljan dokaz (mogu da traže i pisanu potvrdu poslodavca). Privreda ima niže administrativne i finansijske troškove, podsećaju u NALED-u, a država je dobila uređen sistem, bolju efikasnost kontrole i naplate, nižu sivu ekonomiju, veće zapošljavanje i poreske prihode.

– Do pre nekoliko dana bilo je registrovano 18.318 sezonskih radnika i 230 poslodavaca, od kojih su 66 fizička lica. Država je dosad prihodovala 31.409.904 dinara na ime poreza i 87.946.946 dinara za doprinose – nabrajaju u NALED-u.

Ostaje pitanje šta bi moglo da se unapredi na ovom polju rada i u kojim oblastima bi mogla da se proširi mogućnost angažovanja sezonskih radnika po novom sistemu?

– Model prijave sezonskih radnika mogao bi dodatno da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiji, a to je naročito moguće postići u brojnim delatnostima, gde postoje poslovi sezonskog ili privremenog karaktera, i gde je potrebno relaksirati birokratiju, koja prati prijavu i odjavu radnika. To su, pre svega, oblasti građevine, turizma i ugostiteljstva, kao i kućni poslovi – ističu u NALED-u, i dodaju da je Akcionim planom za suzbijanje sive ekonomije 2019/20. planirano proširenje obuhvata Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i na druge poslove.

U ovom dokumentu piše da je cilj da se pojednostave poslovi kućnog pomoćnog osoblja koji su ograničenog trajanja od nekoliko dana mesečno (čišćenje po kućama, dadilje i slično). Ideja je i da se ti poslovi uvedu u legalne tokove, ali i da se uprosti uplata poreza i doprinosa, kao i način angažovanja kućnog pomoćnog osoblja, uz obezbeđivanje prava angažovanih u skladu sa međunarodnim standardima, piše u akcionom planu za suzbijanje sive ekonomije, uz podatak da će se u toku naredne godine raditi i analize, koje bi pokazale koliko je i u kojim delatnostima zaposleno ljudi na „crno” i gde ima prostora da se uvede sistem prijavljivanja sezonskih radnika.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/435894/Berza-sezonskih-radnika-na-jednom-mestu

 

Објављено у Agroekonomija

Otvaranjem novog autoputa "Miloš Veliki" stvara se ozbiljna mogućnost za profitiranje više strana, od građana i privrede preko lokalnih samouprava do varošica i sela.

Već sada je jasno da bi Ub, Ljig, Lajkovac, Takovo i još najmanje toliko mesta pozicioniranih uz novu infrastrukturnu trasu, mogli ekonomski napredovati iz više uglova - novih investicija, prodaje zemljišta, razvoja turizma, otvaranja novih radnih mesta i privrednih subjekata, ali i bržeg i komfornijeg putovanja ka zapadnoj Srbiji, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni. Ipak, najviše bi mogli profitirati Lajkovac i Preljina gde je pored manjih ugostiteljskih objekata planirana gradnja i motela, a što bi pored novih radnih mesta moglo da dovede i do različitih benefita po poljoprivrednike i lokalno stanovništvo. Posle otvaranja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdelicu, gradnja i otvaranje autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka nova je značajna infrastrukturna investicija u ovoj godini. Novi autoput povezivaće Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Ljubić kod Čačka - voćarski kraj sa relativnom slabo razvijenom industrijom, ali sa velikim privrednim potencijalom kome bi odskočna daska sada nesumnjivo mogao da bude novi autoput.Poznavaoci tvrde da bi "Miloš Veliki" u srce Srbije mogao dovesti nove investitore i pokrenuti sve subjekte razvoja, ali i unaprediti turizam i poljoprivredu i stvoriti više mogućnosti za lokalne privrednike i privatnike. Ocena je i da bi razvoj ovih mesta i lokalnih samouprava mogao bar delimično i vratiti stanovništvo iz Beograda na svoja rodna imanja kao i sprečiti sve učestalije unutrašnje emigracije.Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Na odmorištu kod Obrenovca, planirana je i izgradnja baze za održavanje "Puteva Srbije" u kojoj bi se trebalo da se zaposli do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, restorana, kafea i prodavnice prehrambene robe, prodavnice delova za vozila, kao i informacionog centra. Sve su to mesta koja će otvoriti nove radne pozicije, uposliti ljude, povećati prodaju robe i usluga. Kod petlje Lajkovac predviđena je gradnja odmorišta, gde je planirana i izgradnja motela kapaciteta 20- 40 ležajeva. U blizini petlje Preljina, u prostornom planu je "ucrtan" motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva.Spajanjem dela auto-puta od Obrenovca do Ljiga sa postojećim Ljig-Preljina u nedelju će zvanično za saobraćaj biti pušteno 103 kilometra Koridora 11, a putnici će tada do Preljine stizati za sat vremena brže nego ranije. Time će putovanje ka zapadnim delovima Srbije, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni biti značajno olakšano.

U resornom ministarstvu navode da će putnici sada mogu mnogo brže stizati do Preljine i Čačka jer će umesto nekadašnjih dva i po sata putovanja Ibarskom magistralom, sada autoputem putovati sat i po.

- Kada pogledamo kuda sve ide Koridor 11 to je nama veza i sa Rumunijom i veza sa Crnom Gorom i izlazak na luku. Ja stalno pominjem da je Srbija kontinentalna zemlja, nema izlaz na luku, to sigurno znači bolju konkuretnost srpske privrede - ističe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Ekonomista Milan Kovačević slaže se da će novi autoput biti od koristi i privredi i građanima, a kako ocenjuje najviše će uticati na povećanje saobraćaja i transporta robe, jer će sada sve ići brže pa i bliže većim gradovima.

- Novi autoput će doneti opštu korist tom delu Srbije koji je dugo stajao nepovezan. Profitiraće svi, ali najviše veći gradovi. Transport će biti jeftiniji što će preduzećima stvoriti uslove da budu konkurentnija. Još više benefita biće sa ulaganjem u okolne puteve kako bi i manja mesta bila dobro povezana - kaže Kovačević za "Blic Biznis".U resornom ministarstvu kažu da je Koridor 11 strateški bitan za Srbiju. Uz sadašnji naziv Koridor 11, zvaće se i "Miloš Veliki", po Milošu Obrenoviću, osnivaču srpske države koji je poreklom iz Dobrinja kod Požege, gde koridor i prolazi.Do kraja godine očekuje se spajanje ovog dela autoputa sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa Koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb. Tada će Srbija imati svih 120 kilometara novog auto-puta na Koridoru 11, pa putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će to putovati bez prolaska kroz centar Beograda.

U beogradskoj opštini Surčin, ukrstiće se tri autoputa – Koridor 10 (Subotica-Preševo), Koridor 11 (Surčin-Čačak) i autoput Beograd-Zagreb. To je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja i te najmlađe beogradske opštine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/milos-veliki-probudice-srce-srbije-novi-autoput-povezace-vocarski-kraj-a-evo-ko-ce/x9je9qg

Објављено у Agroekonomija

Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

Објављено у Zadrugarstvo

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisuje Konkurs o uslovima i načinu za ostvarivanje prava na podsticaje za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima u 2019. godini.Podsticaji obuhvataju investicije u:

– sektoru ruralnog turizma u kojem su prihvatljive investicije: ulaganje u izgradnju, dogradnju, adaptaciju, investiciono i tekuće održavanje, u cilju privođenja nameni, kao i nabavke opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu, u smislu propisa kojim se uređuje turizam, odnosno ugostiteljstvo

– sektoru umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti u kojem su prihvatljive investicije Prihvatljive investicije: ulaganja u nabavku opreme i alata za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, u skladu sa propisima kojima se uređuju određivanja poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata.Pravo na korišćenje podsticaja, u skladu sa propisima kojima se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju: fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice -privredno društvo (mikro i malo pravno lice) i zemljoradnička zadruga.

U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti ukoliko je investicija realizovana u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru ruralnog turizma je 3.000.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti je 500.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u okviru oba sektora je 3.000.000 dinara.Prijave za korišćenje podsticaja, u skladu sa ovim Konkursom, podnose se do 27.09.2019. godine.

Informacije u vezi sa raspisanim Konkursom dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i na telefon Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja: 011/30-20-100 i 011/30-20-101 svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.

Više informacija možete pogledati na sledećem linku:http://uap.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/%D0%9Aonkurs-nepoljoprivredne-aktivnosti-2019.pdf

 

Izvor:https://infoliga.rs/2019/08/17/raspisan-konkurs-za-podrsku-nepoljoprivrednim-aktivnostima-u-ruralnom-podrucju/

 

Објављено у Seoski turizam i ruralni razvoj
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31